Научная статья на тему 'ЎТКИР ҲОШИМОВНИНГ «ИККИ ЭШИК ОРАСИ» РОМАНИДАГИ ТАОМ НОМЛАРИНИ ИФОДАЛОВЧИ ЛЕКСИК БИРЛИКЛАРНИНГ ЛЕКСИК-СЕМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

ЎТКИР ҲОШИМОВНИНГ «ИККИ ЭШИК ОРАСИ» РОМАНИДАГИ ТАОМ НОМЛАРИНИ ИФОДАЛОВЧИ ЛЕКСИК БИРЛИКЛАРНИНГ ЛЕКСИК-СЕМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
265
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ўткир Ҳошимовнинг «Икки эшик ораси» романи / этнографизм / лексик бирликлар / таом номлари / лексик-семантик / метафора. / Роман Уткира Хошимова «Меж двух дверей» / этнографизм / лексические единиц / названия блюд / лексико-семантический / метафора.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Усмонова Одина Сиддиковна

Ўткир Ҳошимов асарларидаги лексик бирликлар тасвирланаётган давр кишиларининг ижтимоий аҳволи ҳақида энг ҳаққоний хулосани бера олади. Ана шундай лексик бирликлардан бири бўлган таом номлари адибнинг «Икки эшик ораси» романида кўп қўлланилган. Ушбу мақолада «Икки эшик ораси» романидаги таом номларини ифодаловчи лексик бирликлар лексик-семантик жиҳатдан мавзуий гуруҳларга ажратилиб тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЛЕКСИКО-СЕМАНТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ЛЕКСИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ, РЕПРЕЗЕНТИРУЮЩИХ НАЗВАНИЯ БЛЮД В РОМАНЕ УТКИРА ХОШИМОВА «МЕЖ ДВУХ ДВЕРЕЙ»

Лексические единицы в произведениях Уткира Хошимова могут дать наиболее точное заключение о социальном статусе людей описываемого периода. Названия блюд одна из таких лексических единиц часто используются в романе «Меж двух дверей». В данной статье исследуются лексические единицы, репрезентирующие названия блюд в романе «Меж двух дверей» лексико-семантически разделенные на тематические группы.

Текст научной работы на тему «ЎТКИР ҲОШИМОВНИНГ «ИККИ ЭШИК ОРАСИ» РОМАНИДАГИ ТАОМ НОМЛАРИНИ ИФОДАЛОВЧИ ЛЕКСИК БИРЛИКЛАРНИНГ ЛЕКСИК-СЕМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

УТКИР ^ОШИМОВНИНГ «ИККИ ЭШИК ОРАСИ» РОМАНИДАГИ ТАОМ НОМЛАРИНИ ИФОДАЛОВЧИ ЛЕКСИК БИРЛИКЛАРНИНГ ЛЕКСИК-

СЕМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ Усмонова Одина Сиддиковна

АДУ катта укитувчи https://doi.org/10.5281/zenodo. 7187701

Аннотация: Уткир Хошимов асарларидаги лексик бирликлар тасвирланаётган давр кишиларининг ижтимоий ауволи уацида энг уаццоний хулосани бера олади. Ана шундай лексик бирликлардан бири булган таом номлари адибнинг «Икки эшик ораси» романида куп цулланилган. Ушбу мацолада «Икки эшик ораси»романидаги таом номларини ифодаловчи лексик бирликлар лексик-семантик жщатдан мавзуий гурууларга ажратилиб тадциц этилган.

Калит сузлар: Уткир Хошимовнинг «Икки эшик ораси» романи, этнографизм, лексик бирликлар, таом номлари, лексик-семантик, метафора.

ЛЕКСИКО-СЕМАНТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ЛЕКСИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ, РЕПРЕЗЕНТИРУЮЩИХ НАЗВАНИЯ БЛЮД В РОМАНЕ УТКИРА

ХОШИМОВА «МЕЖ ДВУХ ДВЕРЕЙ»

Аннотация: Лексические единицы в произведениях Уткира Хошимова могут дать наиболее точное заключение о социальном статусе людей описываемого периода. Названия блюд одна из таких лексических единиц часто используются в романе «Меж двух дверей». В данной статье исследуются лексические единицы, репрезентирующие названия блюд в романе «Меж двух дверей» лексико-семантически разделенные на тематические группы.

Ключевые слова: Роман Уткира Хошимова «Меж двух дверей», этнографизм, лексические единиц, названия блюд, лексико-семантический, метафора.

LEXICAL-SEMANTIC FEATURES OF LEXICAL UNITS REPRESENTING DISHES NAMES IN UTKIR KHOSHIMOV'S NOVEL «BETWEEN TWO GATES»

Abstract: The lexical units in the works of Utkir Khoshimov can give the most accurate conclusion about the social status of the people of the period described. The names of dishes, one of such lexical units are often used in the author's novel «Between two gates». In this article the lexical units representing the names of dishes in the novel «Between two gates» are studied lexico-semantically divided into thematic groups.

Key words: Utkir Khoshimov's novel «Between two gates», etрnographism, lexical units, dish names, lexical-semantic, metaphor.

КИРИШ

Х,ар бир бадиий асарда даврни тасвирловчи далиллар, уша даврга хос булган этнографизмлар кулланади. Ана шундай этнографизмлардан бири бу - таом номлари.

Бадиий адабиётдаги таом номлари муайян бир миллат вакилларининг маданияти, турмуш тарзи, анъанаси, дунёкараши ва маънавияти хдкида ёркин тасаввур берувчи лексик бирликлар х,исобланади.

Уткир Х,ошимов асарлари бадиий гузаллиги, мавзунинг долзарблиги, асар вокеаларининг кизикарлилиги билан бирга миллий характер яратиш мах,оратининг кучлилиги, тилининг равонлиги, образларининг жонлилиги билан ажралиб туради. Ёзувчи асарларидаги лексик бирликлар тасвирланаётган давр кишиларининг ижтимоий ах,воли

xaKuga энг xaKKoHuM xynocaHH 6epa onagu. ÄHa myHgaM neKcuK 6HpnHKnapgaH 6upu 6ynraH TaoM HoMnapuHH agu6HHHr «Hkkh эmнк opacu» poMaHuga Muconuga Kypu6 HHKaMH3.

Ytkhp ^omHMOBHHHr «Hkkh эmнк opacu» poMaHuga TaoM HoMnapuHHH u^oganoBHH neKcuK 6HpnHKnap Kyn KynnaHHnraH. YnapHH gacrna6 KyMugaruna neKcuK-ceMaHTHK rypyxnapra a:®paTHmHMH3 MyMKHH:

I. ^aHgaM MaxcynoTnapgaH TaMepnaHumura Kypa aTanraH TaoM HoMnapu.

II. fflupuHnuK Ba KaHgonaT MaxcynoTnapu HoMnapu.

III. XanK MapocuMnapu 6unaH 6of.hk 6ynraH TaoM HoMnapu.

Ehphhhh rypyx TaoM HoMnapu oBKaTnap KaHgaM MaxcynoTgaH TaMepnaHumu Kapa6 «Ha o.th rypyxra a^parangu:

1. Yh eKH xaMupgaH TaMepnaHaguraH TaoM HoMnapu.

2. Aoh MaxcynoTnapugaH TaMepnaHaguraH TaoM HoMnapu.

3. TymT Ba eFgaH TaMepnaHaguraH TaoM HoMnapu.

4. CyT MaxcynoTnapu Ba ynapgaH TaMepnaHaguraH TaoM HoMnapu.

5. MeBanapgaH TaMepnaHaguraH TaoM HoMnapu.

6. CaÖ3aBoxnapgaH TaMepnaHaguraH TaoM HoMnapu.

1. Yh eKH xaMupgaH TaMepnaHaguraH TaoM HoMnapu. Y36eK na3aHgaHHnHruga yH Ba xaMHpgaH (KaHgaM yHgaH TaMepnaHumugaH KartuM Ha3ap - öyFgoM, apna, TapuK Ba x,.k. xaMupnap Ha3apga TyTunagu) TaMepnaHaguraH TaoMnap xunMa-xungup. MacanaH, yHgaH TaMepnaHaguraH TaoM HoMnapu: aTana; hoh Max.cy.noT.napH HoMnapu: hoh, naTup, «H33anH naTup, Kynna, apna hoh, 3oFopa hoh, KaTnaMa, 6yFupcoK; xaMup unura MacannuK conu6 TaMepnaHaguraH TaoM HoMnapu: nynBapa, KoBypMa nynBapa; xaMupnu cyroK TaoM HoMnapu: naFMoH, ny3Ma naFMoH.

MacanaH: Eup öypga apna hoh, Typrra «uMga 6unaH hoM hhh6 öynryHHMna gagaM KaBmaHgo3ga yTHpu6 этнгннн KuMgu. (17)

HKKanaMH3 KuMcaH aKaMra aTaö naTup enguK, 6yFupcoK numupguK. (104) «^opa aMMaM» TaHgupra myHFupKaH, caBaT 6ypHarugarH TypraH Kynnara hmo

Kungu. (29)

nacTaK geBop opTugaru TaHgupgaH 3oFopa hoh xugu aHKuMgu. (175) Ytkhp ^omHMoBHHHr «Hkkh эmнк opacu» poMaHuga hoh neKceMacu 6up Hena MatHonapga KynnaHHnraH:

1. TaoM MatHocuga: ^HMoFHMra hoh hch ypunuö, of3hm cyB ohh6 KeTgu. (29)

2. ^apFum cy3 MatHocuga: Hoh ypcuH! KyTMacaM, hoh Kyp kh.chh, KuMcaH aKa!

(102)

3. Mu^onoruK MatHoga: - XanoMuK Aegu obo3h Tupaö. - ^yHega HoHgaH TaöappyK Hapca MyK HoHgaH ro3 yrupraH HMoHgaH ro3 yrupagu. Ke, yFnuM, Tumna! - Y naTupHHHr hkkh HeTugaH TyTuö Typgu. KuMcaH aKaM xuen эгнnн6 6up HeKKacuHH Tumnagu. - EapaKanna, - gegu Okcoko.. Ty3-Hacu6aHr y3HnMacHH! Hnoxu omhh! (106)

TymnuKKa xap KyHrugaM aTana KunumraH экaн. (276)

Äcapga aTana neKceMacu MeTa^opa Tap3uga xaM KynnaHunraH: X,aBo h.hk, oeK ocTuga aTanageK capFHMTun Kop nunnunnap, ronyH KuMuHraH 6onanap y eK 6y eKKa rorypap, nonnap, xoTHH-xana« - xaMMaHHHr Ky3uga KaHgaMgup cupnu xaa^oH 6op эgн. (191) naTHucga KoBypMa nynBapa, KaTnaMa 6op эgн. (117) OMhm HyHBapa Tyrap эgн. (486)

Асарда чучвара лексемаси фразеологизм сифатида кулланилган: Чучварани хом санабсан, Оксокол! Сен шохида юрсанг, мен баргида юраман! (232)

Башор опаниям, мениям кийма тахтага тортиб чучвара килиб тугиб ташлайди! (291)

2. Дон мах,сулотларидан тайёрланадиган таом номлари. Бу таомларга гуруч, бугдой, жухори, тарик, мош ва ловиялардан тайёрланадиган таом номларини киритиш мумкин. Гуручдан тайёрланадиган таом номларига: ош, палов, кугирма палов, ток оши, шавла; бугдойдан тайёрланадиган таом номлари: буза; жухоридан тайёрланадиган таом номлари: гужа, жухори кабоб, жухори кумма; дуккакли экинлар ловия, мош, нухатлардан тайёрланадиган таом номлари: мошкиричи, мохора, мошхурда. Масалан: Ана, журалари билан айвонда чордана куриб ош еяпти. (104) Уз кулим билан ток оши килиб берай деб барг обкелдим. (446)

Асарда ош лексемаси синонимик тарзида х,ам кулланилган: Чиндан х,ам дадам уз кули билан ош дамлади. Х,акикий ковурма палов! (421)

Илх,ом чойхоначи буза куйилаётган косани олиб, ими-жимида уйга кириб кетди.

(119)

Нимкоронгилик чуккан, завода жухори кабоб х,иди келарди. Каёкдан келяпти бу х,ид? Оксокол буваникидан шекилли. Менам аммамга кумма киберинг десам буларкан. Жухори кумма зур! (31)

Шундай килиб, нон ёпгим келди-ю, чолимнинг гапи эсимга тушиб шаштимдан кайтдим. Яхшиси, гужа пишираман! (156)

Кечкурун Роби опам шавла килди. Гармдорини эзиб-эзиб шавла еётган дадамга эркалик килдим. (126)

Аммам инкиллаб ярим коса мошкичири иситиб кирди. (401)

Анчадан кейин икки коса мошхурда сузиб келди. (508)

... Бу сафар Абдувалининг онаси шурва эмас, мохора пиширди. (121)

3. Гушт ва ёгдан тайёрланадиган таом номлари. Асарда гушт мах,сулотларидан тайёрланадиган таом номларидан биргина кабобни учратишимиз мумкин: Кимсан акам иккаламиз кабоб еб, «зилдирский» сув ичдик. (92-бет)

4. Сут мах,сулотлари ва улардан тайёрланадиган таом номлари. Асарда сут мах,сулотларидан тайёрланадиган таом номларидан сут, ширгуруч, сариёг, катик ва курут келтирилган: Шу куни ойим окликка куни-кушнининг огзи тегсин деб етти эшикка сут улащди. Кечки овкатга х,ат ширгуруч килдик. (81)

Асарда келтирилган сут лексемаси таом маъносидан ташкари метафорик тарзида х,ам кулланилган: Кетма-кет чакмок чакиб, пастак деразалардан, эшикдан отилиб кирган нур уй ичини сутдек ёритиб юборди. (206)

- ^Курут! - деди ойим тантана билан. - Галанска сигирнинг катигидан. (150) Асарда келтирилган сариёг лексемаси таом маъносида эмас, метафорик маънода кулланилган: Бобом ишни кузини билади. Худди сариёг кескандек, кетмонни авайлаб ташлайди. Биттаям картошкага зарар етказмайди. (138)

5. Мевалардан тайёрланадиган таом номлари. Асарда мевалардан тайёрланган таом номларидан шинни ва мусаллас келтирилган:

Кузда одамлардан узум олиб, мусаллас солади. (82)

-Чакалок бечора куркиб, шайтонлаб-нетиб юрмасин! Шиннингни еявер! (194)

6. Сабзавотлардан тайёрланадиган таом номлари. Асарда бундай таом номларидан карам шурва, кайнатма шурма, исмалок сомса, кук сомса, ковок сомса кабилар келтирилган: Армияда карам шурва беради, дейишади. (145)

Зухра келиннинг кулида товок, исмалок сомса обчикибди. (81) Ойим сутли овкатдан кейин куксомса ема, деб чиркиллаганига карамай иккитасини мазза килиб еб олдим. (81)

Узинг яхши боласан-ку! Юр, ковок сомса бераман! (126)

Ширинлик ва кандолат махсулотлари номлари. Асарда бундай таомлардан нишолда, попукканд, хурозканд, холва, майиз, туршак, каллаканд кабилар келтирилган: Хурозканд шимган болалар, газсув дукони олдида навбат кутиб турган шляпали кишилар, писта чаккан олифта хотинлар. (91)

Пешинга якин Оксоколникидан туй келди. Ярим коп гуруч, бир чирпит ёг, бир коп ун. Седана сепилган холва, майиз, каллаканд... (170)

Шундок ернинг узига ёйилган дастурхонларга нон, нишолда, туршак, жийда, попуккандлар куйилди. (117)

Халк маросимлари билан боглик булган таом номлари. Асарда бундай таом номларидан сумалак, «маълум оши" кабилар келтирилган: Бу кандай гап! Бу кандай адолатсизлик! Х,алигина бизникида «маълум оши» бериб кувонган одамлар уйга кириши билан бошига тогдек кулфат тушса! (187).

Ушбу гапдаги «маълум оши» ибораси унаштириш маросими сифатида

кулланилган.

^увончлиси шу булдики, бир куни Холпош хола товокда сумалак кутариб чикиб колди. (249)

Асарда келтирилган сумалак лексемаси таом маъносидан ташкари метафорик тарзида хам кулланилган: Эсимда, киш охирлаб, бостирманинг камиш томидан сарик сумалак осилган куни мактабдан бошим огриб кайтдим. (306)

Хулоса килиб айтганда, Уткир Х,ошимовнинг «Икки эшик ораси» романидаги таом номларининг лексик-семантик гурухлари уз ичида хилма-хил турларга ва кичик гурухларга булиниб, улар уша таом номларининг кандай махсулотдан тайёрланиши ва бирор маросимга мулжалланиши каби хусусиятларидан келиб чиккан.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Г.К.Одилова. Хусусий дискурслар лингвомаданий талкинининг назарияси ва амалиёти (глюттоник дискурс мисолида). Филол.фанлари доктори ... дисс. - Тошкент, 2020. 93- бет

2. М.Р.Намозова. Уткир Х,ошимовнинг иборалардан фойдаланиш махорати // НамДУ илмий ахборотномаси. -2020, №2. - Б.260.

3. Т.Тогаев. Алишер Навоий асарлари тилидаги таом номлари // «Узбекистонда хорижий тиллар» илмий-методик электрон журнал. 2019 №5. - Б.34.

4. Худаярова, М. Узбек тилидаги таом номларининг лингвистик тахлили. Филол. фан. ном. дисс. автореф. - Тошкент: 2008. Б.9.

5. Уткир Х,ошимов. Икки эшик ораси. Роман. Тошкент: «Илм-зиё-заковат», 2019.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.