Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТИЛИ АССОЦИАТИВ ЛУҒАТИНИНГ ТУЗИЛИШИ ТЎҒРИСИДА МУЛОҲАЗАЛАР'

ЎЗБЕК ТИЛИ АССОЦИАТИВ ЛУҒАТИНИНГ ТУЗИЛИШИ ТЎҒРИСИДА МУЛОҲАЗАЛАР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
255
91
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тил / ўзбек тили / луғат / луғат билан ишлаш / миллиймаданий бирликлар / language / Uzbek language / dictionary / dictionary work / nationalcultural units

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нурсултон Шайхисламов

Маълумки, ижтимоий ҳаѐтдаги ўзгаришлар даставвал тилшуносликнинг луғат қатламида ўз аксини топади. Замонавий тилшуносликнинг сўнги йилларда олиб борган илмий тадқиқотларидан шу нарса маълум бўлиб қолдики, миллат вакилининг дунѐқараши, урф-одатлари, ҳатто орзу-умидлари ҳам унинг нутқида акс этиб туради. Шундай экан соҳа вакилларининг бевосита илмий кузатишлари янги-янги марралар сари етаклайди. Биз ушбу мақоламизда Д.Лутфуллаева, Р.Давлатова, Б.Тожибоевлар томонидан йиллар давомида кузатишлар, ўтказилган сўровномалар натижаси ўлароқ нашр юзини кўрган “Ўзбек тили ассоциатив луғати”нинг таркибий қисми ҳақида фикр юритамиз.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REVIEWS ON THE STRUCTURE OF THE ASSOCIATIVE DICTIONARY OF UZBEK LANGUAGE

It is known that changes in social life are first reflected in the lexical layer of linguistics. The scientific research of modern linguistics in recent years has shown that the worldview, customs, and even dreams of a representative of a nation are reflected in his speech. Therefore, the direct scientific observations of the representatives of the industry lead to new milestones. In this article, we consider the component of the "Associative Dictionary of the Uzbek language", which was published as a result of years of observations and surveys conducted by D. Lutfullaeva, R. Davlatova, B. Tadjibayev.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТИЛИ АССОЦИАТИВ ЛУҒАТИНИНГ ТУЗИЛИШИ ТЎҒРИСИДА МУЛОҲАЗАЛАР»

УЗБЕК ТИЛИ АССОЦИАТИВ ЛУГАТИНИНГ ТУЗИЛИШИ ТУГРИСИДА МУЛОХДЗАЛАР

Нурсултон Шайхисламов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Маълумки, ижтимоий хаётдаги узгаришлар даставвал тилшуносликнинг лугат катламида уз аксини топади. Замонавий тилшуносликнинг сунги йилларда олиб борган илмий тадкикотларидан шу нарса маълум булиб колдики, миллат вакилининг дунёкараши, урф-одатлари, хатто орзу-умидлари хам унинг нуткида акс этиб туради. Шундай экан соха вакилларининг бевосита илмий кузатишлари янги-янги марралар сари етаклайди. Биз ушбу маколамизда Д.Лутфуллаева, Р.Давлатова, Б.Тожибоевлар томонидан йиллар давомида кузатишлар, утказилган суровномалар натижаси уларок нашр юзини курган "Узбек тили ассоциатив лугати"нинг таркибий кисми хакида фикр юритамиз.

Калит сузлар: тил, узбек тили, лугат, лугат билан ишлаш, миллий-маданий бирликлар

REVIEWS ON THE STRUCTURE OF THE ASSOCIATIVE DICTIONARY

OF UZBEK LANGUAGE

ABSTRACT

It is known that changes in social life are first reflected in the lexical layer of linguistics. The scientific research of modern linguistics in recent years has shown that the worldview, customs, and even dreams of a representative of a nation are reflected in his speech. Therefore, the direct scientific observations of the representatives of the industry lead to new milestones. In this article, we consider the component of the "Associative Dictionary of the Uzbek language", which was published as a result of years of observations and surveys conducted by D. Lutfullaeva, R. Davlatova, B. Tadjibayev.

Keywords: language, Uzbek language, dictionary, dictionary work, national-cultural units

КИРИШ

"Узбек тили ассоциатив лугати (миллий-маданий бирликлар)" узбек тили бирликларига ассоциатив ёндашув асосида яратилган дастлабки лугат булиб, тажриба материалларига асосланганлиги билан характерланади.

Ушбу лугат узбек тилидаги миллий-маданий бирликлар билан ассоциатив богланувчи тил бирликлари хакида маълумот берувчи лугат хисобланади. Лугат дунё тилшунослигида яратилган катор ассоциатив лугатлардан фаркли холда ноанъанавий тарзда тузилган. Унинг бошка лугатлардан фарки шундаки, лугатда стимул суз учун нейтрал ва юкори частотали бирликлар эмас, айнан миллий-маданий семали лексемалар танланган.

Дунё тилшунослигида бу типда яратилган ассоциатив лугатлар мавжуд. Жумладан, М.Х.Манликова 1989 йилда рус этномаданий бирликларининг ассоциатив лугатини яратган. Бу лугатда стимул сузлар учун этнографизмлар (армяк, алтын, горница, крыльцо), русча историзмлар (барин, городничий, государь), байналмилал историзммлар (граф, гувернер, лакей), маиший характердаги регионал бирликлар, локализмлар (вист, акын, сакля, улан), диний лексика (демон, икона, церковь, поп), натурализмлар (крещенский), конотатив сузлар, фольклоризмлар (девица, молодец, тридевятый), этикетлар (блогородие, милость, сударь), эркалаш-хурмат англатувчи мурожаат бирликлари (батюшка, матушка, братец, голубушка), ономастик лексика -антропонимлар (Палашка, Савельич) танланган. 1

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

«Узбек тили ассоциатив лугати" учун стимул сузлар сифатида мавзу жихатидан турлича булган 100 та миллий-маданий бирлик саралаб олинган. Улар мавзу жихатидан куйидаги турларга булинади:

1. Миллий маросим ва урф-одат номлари: а) туй маросими билан боглиц номлар: бешиктуй, никоу туйи, суннат туйи, фотща туйи, мучал туй, цизоши, маслауатоши, бешиккертти, чарлар, уйкурар, цизкурар, савзитуграр, юзкурди, келинсалом; б) диний маросим билан боглиц номлар: цурбонлик, чилла (чилла сацлаш), кинна, отин (отинойи), улимлик, тумор, кузмунчоц; б) урф-одат, анъаналар билан боглиц номлар: суюнчи, туёна, туйхат, цорхат, чимилдиц, совчи, куёвнавкар, бахши.

1 Манликова М.Х. Ассоциативный словарь русской этнокультуроведческой лексики. - Фрунзе: Мектеп, 1989. -С. 16-17.

2. Миллий таом номлари: атала, айрон, сузма (таом), гужа, уолва, оцлиц (сут-цатиц), палов, цатлама (нон), толцон (талцон), кук сомса, кулчатой, цуртава (цуртоба), сумалак.

3. Миллий уй анжомлари номлари: а) уй-рузгор буюмлари номи: ангишвона, чакич, рапида, супра, угир, урчуц, буйра, пояндоз, олача, курпача, сузана, лула ёстиц, ертандир, учоц, хонтахта, тандир; б) болалар ётоц анжомлари номи: бешик.

4. Миллий кийим-кечак ва мато номлари: а) кийим-кечаклар номи: чакмон, чопон, нимча, яктак, души, румол, мауси, чориц, жияк, белбог; б) матолар номи: атлас, бецасам, духоба, кашта (мато).

5. Миллий чолгу асбоблари номлари: чилдирма, дутор, танбур, карнай-сурнай.

6. Миллий куй-кушикдарни билдирувчи номлар: а) куй билдирувчи номлар: тановар; б) цушиц билдирувчи номлар: алла, улан, ёр-ёр, лапар.

7. Миллий рацсларни билдирувчи номлар: лазги (рацс).

8. Миллий байрам номлари: Нарвуз, уайит, сайил.

9. Миллий меъморчиликка оид номлар: айвон, болохона, бусага, гувала, лойсувоц, пахса, сури.

10. Миллий уйин номлари: а) спорт уйини номи: улоц (уйин); б) болалар уйини номи:бештош.

11. Миллий такцнчокдар ва пардоз буюмлари номлари: а) тацинчоцлар номи: билагузук; б) пардоз буюмлари номи: усма (цош-куз буёги), хина (соч буёги).

12. Ма^аллий ташкилот, муассасаларни билдирувчи номлар:

мауалла.

Лугат учун танланган мазкур стимул сузларнинг адабий тилда кулланиш доираси, фаоллик даражаси хар хил. Айрим миллий-маданий бирликларнинг нуткда кулланиш доираси нихоятда кенг, улар нуткий фаол бирликлар хисобланади. Масалан, алла, атлас, бешик, румол, фотиуа туйи кабилар. Бирок бугунги кунда кундалик турмушимизда кам ишлатиладиган нарса-предметлар, урфдан чикиб бораётган айрим удум, маросим кабиларни англатувчи бирликлар, уларнинг миллий-маданий узига хослиги, тарихимиз сахифалари, халкимизнинг утмиш хаётини ёдга солиб туриши инобатга олиниб, стимул суз сифатида танланган. Масалан, бешиккертти, угир, пахса, синч, яктак кабилар шулар жумласидандир.

Стимул сузларнинг кулланиш доираси, фаоллик даражаси, албатта, уларга берилган жавоб реакцияларининг микдорида хам сезиларли фарк килди. Кундалик турмушда тез-тез учраб турадиган, тил эгалари бевосита ёки билвосита алокада булган миллий-маданий хусусиятли нарса-предмет, маросим, ходиса кабиларни англатувчи стимул сузларга нисбатан куплаб жавоб реакциялари олинган. Масалан, барча узбек тили эгалари уз хаётлари давомида алла, бешик, никоу туйи бирликларига бир неча бор мурожаат киладилар. Кундалик турмушда деярли 90 фоиз тил эгалари уларга бевосита тукнаш келадилар. Шу боис хам синалувчилар томонидан бу стимул сузларга нисбатан куплаб жавоб реакциялари берилди. Аммо кундалик турмушда кам ишлатиладиган нарса-предметлар, урфдан чикиб бораётган удум-маросим кабиларни англатувчи стимул сузларга нисбатан кам микдордаги жавоб реакциялари олинган, хатто жавоб берилмаган холалар хам кузатилади.

Стимул сузларга берилган жавоб реакцияларининг асосий кисми жамоавий характерда эканлиги мухим ахамиятга эга. Бу холат узбек тили эгаларининг миллий-маданий бирликларни тушуниш даражаси, тасаввур килиши бир-бирига деярли мос келишидан далолат беради. Жамоавий характердаги жавоб реакциялари ичида шевага оид бирликлар хам куплаб учрайдики, улар тил эгалари томонидан кайта-кайта такрорлангани боис жамоавий ассоциatsiялар сифатида бахоланади.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Эркин ассоциатив тажриба асосида узига хос индивидуал, айникса, гап ва суз бирикмаси шаклидаги жавоб реакцияларига хам эга булинган. Улар тил эгаларининг миллий-маданий бирликларни идрок этиши ва тасаввур килиши, хатто нуткида куллашларида хам айрим фаркли жихатлар мавжудлигини курсатади. Масалан, бешик лексемаси учун берилган куп сонли чацалоц, она жавоб реакциялари жамоавий характер касб этган, аммо бу лексемага берилган аллергия, тандир жавоб реакциялари муайян шахс томонидан ифода этилган индивидуал ассоциатив бирликлар сифатида бахоланади. Шунингдек, стимул суз буйича баён этилган гап, суз бирикмаси шаклидаги такрорланмаган жавоб реакциялари хам индивидуал характерга эга бирликлар булиб, улар айрим тил эгаларининг стимул суз буйича уз карашларини гап ёки суз бирикмаси тарзида кенгрок баён этишни лозим топганлигини курсатади.

ISSN:2181-2484

www.carjis.org VOLUME 1 | ISSUE 1 | 2021

Синалувчилар билан боглик яна бир мухим жихат шундаки, лугатда улар томонидан салбий ёки ижобий деб бахоланувчи карашлар хам аник акс этган. Масалан, бешиккертти стимул сузи айрим тил эгалари миллий онгида бахтсизлик олиб келувчи удум, эскилик саркити сифатида салбий тасаввур уйготса, баъзи тил эгалари хотирасида дустлик, оилавий алокаларни янада мустахкамлаш каби ижобий тасаввурларни шакллантириши маълум булди. Худди шундай, чопон стимул сузига берилган аза, азадорлик, мотам, азада кийиладиган кийим каби жавоб реакциялари айрим тил эгалари хотирасида салбий тасаввурларни уйготганлиги; туй, никоу туйи, суннат туй, куёвчопон, куёвнавкарлар, таваллуд куним каби жавоб реакциялари эса тил эгалари хотирасида ижобий ходисалар, кувончли кунларни ёдга туширганини курсатади.

ХУЛОСА

Лугатда хар бир стимул сузнинг ассоциатив майдонини акс эттиришда мавжуд ассоциатив лугатларда кайд этилган анъанавий тартибга риоя килинган. Тупланган жавоб реакциялари такрорланиш частотасига кура сараланди ва микдоран камайиб бориши асосида ассоциатив майдонда кетма-кет жойлаштирилган. Жавоб реакцияларининг такрорланиш микдори араб ракамларида хар бирининг тугрисига кайд этилган. Факат якка жавоб реакциялари учун энг сунгги ассоциатив бирликдан сунг умумий тарзда 1 раками куйилган.

REFERENCES

1. Лутфуллаева Д.Э. Ассоциатив тилшунослик назарияси. - Тошкент: Meriyus, 2017.

2. Шоабдурахмонов Ш., Аскарова, М. Х,ожиев А., Расулов И., Дониёров Х. Хрзирги узбек адабий тили. Тошкент, 1980.

3. Lutfullayeva D., Davlatova R., Tojiboyev B. O'zbek tili assotsiativ lug'ati (milliy-madaniy birliklar). -TOSHKENT: «NAVOIY UNIVERSITETI» nashriyot-natbaa uyi. 2019.

4. Манликова М.Х. Ассоциативный словарь русской этнокультуроведческой лексики. - Фрунзе: Мектеп, 1989.

5. Стернин И.А. О понятии лингвокультурной специфики языковых явлений // Язык. Словесность. Культура. - М., №1, 2011.

6. Манликова М.Х. Ассоциативный словарь русской этнокультуроведческой лексики. - Фрунзе: Мектеп, 1989. - С. 16-17.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.