Научная статья на тему 'АЛИШЕР НАВОИЙ АСАРЛАРИДАГИ ФИТОНИМЛАРНИНГ СЕМАНТИК МАЙДОНИ'

АЛИШЕР НАВОИЙ АСАРЛАРИДАГИ ФИТОНИМЛАРНИНГ СЕМАНТИК МАЙДОНИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

376
77
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тил / адабиёт / луғат / асар / сўз / фитоним. / language / literature / dictionary / work / word / phytonym.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Махфуза Усманова

Ушбу мақолада Навоий асарларининг луғат бойлиги деб аталувчи лексик тизимнинг моҳияти, сўзларнинг қўлланиш доираси, ҳажми ва чегарасини белгилаш ўзбек тилшунослик фани учун долзарб аҳамиятга эга эканлиги, Алишер Навоий асарлари тилидаги ўсимлик номлари тўпланиб, улар генеологик, лексик семантик ва семантик-услубий йўналишларда тадқиқ этилди, таркибида ўсимлик ва дарахт номлари бўлган қўшма сўзлар, сўз бирикмаларининг ҳам семантик-услубий жиҳатлари, бадииятдаги ўрни таҳлил қилинди.Шунингдек, фитонимларнинг семантик майдони ўрганилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SEMANTIC FIELD OF PHYTONYMS IN THE WORKS OF ALISHER NAVOI

In this article, the essence of the lexical system, called the vocabulary of Navoi's works, the definition of the scope, scope and boundaries of words are studied for the importance of Uzbek linguistics. Plant names in the language of Alisher Navoi's works were collected and studied in genealogical, lexical-semantic and semantic-methodological directions, compound words containing plant and tree names, semantic-stylistic aspects of word combinations, their place in art were analyzed. The semantic field of phytonims was also studied.

Текст научной работы на тему «АЛИШЕР НАВОИЙ АСАРЛАРИДАГИ ФИТОНИМЛАРНИНГ СЕМАНТИК МАЙДОНИ»

АЛИШЕР НАВОИЙ АСАРЛАРИДАГИ ФИТОНИМЛАРНИНГ СЕМАНТИК

МАЙДОНИ

Махфуза Усманова

Жиззах ДПИ, катта уцитувчи u.maxfuza2912@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Навоий асарларининг лугат бойлиги деб аталувчи лексик тизимнинг мохияти, сузларнинг цулланиш доираси, хажми ва чегарасини белгилаш узбек тилшунослик фани учун долзарб ахамиятга эга эканлиги, Алишер Навоий асарлари тилидаги усимлик номлари тупланиб, улар генеологик, лексик - семантик ва семантик-услубий йуналишларда тадциц этилди, таркибида усимлик ва дарахт номлари булган цушма сузлар, суз бирикмаларининг хам семантик-услубий жихатлари, бадииятдаги урни тахлил цилинди.Шунингдек, фитонимларнинг семантик майдони урганилди.

Калит сузлар: тил, адабиёт, лугат, асар, суз, фитоним.

SEMANTIC FIELD OF PHYTONYMS IN THE WORKS OF ALISHER NAVOI

Mahfuza Usmanova

Senior Teacher, Jizzakh SPI u.maxfuza2912@gmail.com

ABSTRACT

In this article, the essence of the lexical system, called the vocabulary of Navoi's works, the definition of the scope, scope and boundaries of words are studied for the importance of Uzbek linguistics. Plant names in the language of Alisher Navoi's works were collected and studied in genealogical, lexical-semantic and semantic-methodological directions, compound words containing plant and tree names, semantic-stylistic aspects of word combinations, their place in art were analyzed. The semantic field of phytonims was also studied.

Keywords: language, literature, dictionary, work, word, phytonym.

КИРИШ

Узбек тилининг цардош туркий тиллар орасида энг бой ва серцатлам булишида, ривожланган жахон тиллари цаторидан муносиб жой эгаллашида, узбек адабий тилининг тарацциётида улуг шоир ва мутафаккир Алишер Навоийнинг урни бециёс. Алишер Навоий асарлари тафаккур гулшани булиш билан бирга, гоят бой суз хазинаси хамдир. Шоир асарларида узбек халци

турмуш тарзи ва дунёкарашининг барча сохаларига оид суз ва иборалар мавжуд. "...узбек тилининг узига хос хусусиятлари, шевалари, тарихий тараккиёти, унинг истикболи билан боFлик илмий тадкикотлар самарасини ошириш, кадрлар таёрлаш сифатини тубдан яхшилашга эришмоFимиз зарур." Бу борадаги илмий изланишлар куламини янада кенгайтиришга асос булмокда.

Навоий асарларининг луFат бойлиги деб аталувчи лексик тизимнинг мохиятини, сузларнинг кулланиш доирасини, хажми ва чегарасини белгилаш узбек тилшунослик фани учун долзарб ахамиятга эга.

Узбек тилшунослигида турли сохаларга доир суз ва терминлар махсус урганилган булса-да, узбек адабий тили тарихининг тулик шаклланиш даври хисобланган Алишер Навонй ижоди билан боFлик мукаммал, умумлаштирилган лексикологик тадкикотлар куп эмас.

Навоий асарлари тили лексик бойлигининг маълум кисмини усимликлар дунёсини акс эттирган сузлар ташкил килади.

Тадкикотда Алишер Навоий асарлари тилидаги усимлик номлари тупланиб, улар генеологик, лексик - семантик ва семантик-услубий йуналишларда тадкик этилди, таркибида усимлик ва дарахт номлари булган кушма сузлар, суз бирикмаларининг хам семантик-услубий жихатлари, бадииятдаги урни тахлил килинди. Бу долзарб масаланинг ижобий хал этилиши Навоий асарлари лексик бойлиги хакидаги илмий, назарий билимларни тулдиради, узбек тили лексикаси тараккиёт йулини туFри белгилашда улуш булиб кушилади.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 13 майдаги ПФ-4797-сонли "Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат узбек тили ва адабиёти университетини ташкил этиш туFрисида"ги, 2017 йил 28 июлдаги ПК,-3160 сон "Маънавий-маърифий ишлар самарадорлигини ошириш ва сохани ривожлантиришнинг янги боскичга кутариш туFрисида"ги Карори, 2017 йил 22 декабрдаги Узбекистон Республикаси Олий Мажлисига Мурожаатномаси, 2020йил 21 октябрдаги ПФ - 5850-сонли "Узбек тилининг давлат тили сифатидаги нуфузи ва мавкеини тубдан ошириш чора -тадбирлари туFрисида"ги фармонлари хамда бошка меъёрий-хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу илмий маколамиз натижалари муайян даражада хизмат килади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Навоий асарлари тили лексикасини ута бойлиги, бадиий тилининг лексик-семантик ва грамматик-услубий жихатлардан мукаммаллиги учун туркийшунос

олимлар ва узбек тилшунослари унинг меросини чукур таджик этиш буйича жиддий изланишлар олиб боришди. Навоий асарлари тил хусусиятларига баFишланган тадкикотлар кулами ва микдори куп булганлиги, уларнинг барчасини санаб курсатиш имконияти йуклиги сабабли унинг асарлари тилини урганишга салмокли хисса кушган А.К.Боровков, А.М.Щербак, А.Рустамов, Ф.Абдуллаев, Г.Абдурахмонов, О.Усмонов, Э.Фозилов, Б.Бафоев, С.Аширбоев, У.Санакулов, Э.Умаров, Х.Дониёров, Х,.Дадабоев, Н.Хусанов, И.Носиров, З.Хдмидов, Б.Юсупов, Д.Абдувалиева ва бошка олимларнинг номларини алохида эътироф этиш лозим.

Х,озирги кунгача Алишер Навоий асарлари тилининг суз бойлиги, бу бойликнинг генеологик асослари статистик метод оркали атрофлича чукур тадкик этилган.

НАТИЖАЛАР

Куйидаги илмий натижаларга эришилди:

- шоир куллаган фитонимларнинг купчилиги уз маъносидан ташкари, умумистеъмол (кучма) маъноларга хам эгалиги, гул лексемаси (50 дан ортик маънода) ва сарв лексемаси (20 дан ортик маънода) купмаънолилиги билан бошка номлардан ажралиб туриши, усимлик номларининг семалари асосида турли кучма маънолар хосил килиш бадиий услуб хусусан, ухшатиш ва сифатлаш санъатлари учун хизмат килиши курсатилди;

- Навоий асарлари тилидаги фитонимларнинг статистик-морфологик тахлили уларнинг, асосан, туб сузлар эканини курсатди, лекин усимлик номларидан куплаб содда ясама ва кушма сузлар хосил килинганки, улар (гул лексемасидан 60 дан ортик суз ясалган) айни усимлик номини эмас, балки уларнинг семаларига алокадор булган бошка (кучма) маъноларни англатишга хизмат килган. Суз ясалиши, асосан, от, сифат ва равиш туркумлари доирасида булганлиги курсатилди.

- усимлик номлари лексемаларида «усимлик», унинг «хосили» ва «махсулоти» (танаси) семалари биргаликда мавжуд эканлиги ва улардан бири иккинчисидан кучма маъно йули билан хосил килинмаслиги курсатилди;

- кучма маъноларнинг фитонимлар лексемасининг семантик структураси заминида хосил килиниши ва кулланиши Навоий бадиий матнлари асосида шархланди. Фитонимлардан бадиий тилда фойдаланиш махорати улуF шоир тафаккур кудратининг, суз санъатидаги махоратининг, бадиий услуби жилокорлиги ва жозибадорлигининг белгиларидан бири эканлиги мисоллар воситасида тавсифланди.

МУХОКАМА

Усимлик номлари хар бир халк тилида маълум катламни ташкил килади. Усимлик номларида шу халк яшаб келган тарихий-географик худудга ва иклимга мос келувчи наботот олами кулами хам намоён булади.

Алишер Навоий асарлари тилидаги бир мавзуий гурух сузлари -фитонимларни урганиш мухим илмий ва амалий ахамиятга эга. Чунки тилдаги сузларни мавзуий гурухларга булиб урганиш суз куллаш тарихини мукаммалрок ёритишга, сузларнинг тарихий-этимологик киёфасини аниклашга, сузларнинг диахроник узгаришлари ва синхрон холатдаги шаклини бахолашга, урганилаётган тилга кардош ва кардош булмаган тилларнинг лексика жихатидан таъсирини бахолашга, сузларнинг лексик-семантик,семантик-услубий хусусиятларини кенгрок ёритишга имконият беради.

Фитонимлар лисоний ва ботаник бирлик сифатида селекция, нав ва унинг хилини, кандай усимлик (сабзавот, полиз, резавор, донли экинларни, мевали ва манзарали дарахтлар)ни ифодалаши, пишиш вакти ва бошка табиий белги-хусусиятларига кура таснифланади..

Навоий асарларидаги фитонимларнинг семантик майдонини табиий булинишига кура куйидагича гурухлаш мумкин:

I. Гул номларини ифодаловчи фитонимлар.

II. Мевали ва мевасиз дарахтларни ифодаловчи фитонимлар.

III. Маданий экинлар ва ёввойи усимликларни ифодаловчи фитонимлар.

IV. Сабзавот ва полиз экинларини ифодаловчи фитонимлар

Маълумки, бошка сузлардан фаркли уларок, усимлик номида шу

усимликнинг «тупи» тушунчаси хам, «меваси» тушунчаси хам, «гули» тушунчаси хам ифодаланади. Унинг «тупи», ёки «меваси», ёки «гули» маънода эканлиги нуткий бирликдан (контекстдан) англашилади.

Г.Х,. Неъматова туFри таъкидлаганидек, «Узбек тили усимлик номлари лексемаларининг маъновий киймати «усимлик», «хосил», «махсулот» каби асосий семаларни уз ичига олади ва нуткда шароит, куршов сузлари таъсири остида бу маънолардан бирини вокеалантиради».

Номшуносликда «усимлик номлари» бирикмаси усимликлар ва уларнинг туркум, тур, нав ва хилларини атаб келувчи туб, ясама сузлар (гул, ращон, лола, шалFам, бе^и, гулбун, гулбарг ва х) ва суз бирикмалари (гули раъно, гули садбарг, оц терак, кук терак ва х) мажмуасини англатади. Шу сабабли содда, кушма хамда «суз бирикмаси» тузилишли усимлик номларини тахлилга тортилди, шунингдек, усимлик номлари лексемалари иштирокида тузилиб,

усимлик номини эмас, бошка маъноларни англатувчи сузларнинг семантикаси хакида хам фикр юритилди.

ХУЛОСА

1. Навоий асарлари уз мазмун-мундарижасига кура жуда бой булиб, унда туркий-узбек халки турмуш тарзининг, рухий ва маънавий оламининг турли сохаларига оид сузлар мавжуд: диний-тасаввуфий, афсонавий, харбий терминлар, киши исмлари, тахаллуслари, инсон тана аъзолари номларн, ижтимоий-сиёсий ва хукукка оид терминлар, уй-рузгор, кийим-кечак, касб-хунар, таълим-тарбия, озик-овкат, об-хавога оид лексема, жугрофий, астрономик тушунчалар ва осмон жисмлари терминлари, ёввойи ва уй хайвонлари, паррандалар, куш номлари, майда жониворлар, усимлик, дарахтлар, кон билан боглик тушунчаларни ифодаловчи сузлар, спорт уйинлари, мусикий тилшунослик, адабиётшунослик терминлари Навоий асарларининг суз хазинасини ташкил килади.

2. Фитонимларда халк яшаб келган тарихий-географик худудга ва иклимга мос келувчи наботот олами намоён булади. Алишер Навоий асарлари тилидаги усимлик оламига оид номлар ва улардан ясалган сузлар эски узбек адабий тилининг шу сохадаги лексик бойлигини ва уларнинг бадиий санъатдаги урнини ифодалаб туради.

3. Тилдаги бошка сузлардан фаркли уларок, усимлик номида шу усимликни тула камраб олган тушунча хам, унинг «меваси» тушунчаси хам, «гули» ва «илдизи» тушунчаси хам ифодаланади. Муайян усимлик номининг кайси маънода эканлиги матн мазмунидан (контекстдан) англашилади.

4. Усимликлар оламига мансуб булган жами 305 та сузга нисбатан булар фоиз хисобида: умумтуркий ва узбекча сузлар 11,1%ни, арабча сузлар 17,4%ни, форс-тожикча сузлар 66,9%ни ва аралаш таркибли сузлар 4,6%ни ташкил этади.

5. Алишер Навоий асарлари тилидаги усимликлар оламига мансуб сузларни хозирги узбек тилида сакланганлик-сакланмаганлигига кура турт турга булиш мумкин: а) айни уша шакл ва маънода етиб келган сузлар;

б) фонетик шакли бироз узгарган сузлар; в) маъносида узгариш юз берган сузлар; г) шоир тилида мавжуд булиб, хозирги тилда мавжуд булмаган сузлар.

REFERENCES

1. М.Усманова Использование в произведениях А.Навои сложных существительных с морфемой «Гул» Халк таълими. Илмий -методик журнал 2011/4. 88- 89 бет

2. М.Усманова Alisher Navoiy asarlarida o'simlik nomlari Filologiya masalalari №1 M.Fuzuliy nomidagi Azarbayjon milliy ilmlar akademiyasi. Baku.: "Ilm va tahsil" nashriyoti 2012 yil 110-115 бет

3. М. Усманова Alisher Navoiy asarlarida o'simlik nomlarining umumiy tavsifi. DtL VE EDEBtYAT ARA§TIRMALARI(8) 2013 yil Turkiya

4. М.Усманова Application of phytonyms in the works of alisher Navoi . European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. Volume 7 Number 12, 2019. ISSN 2056-5852. 49-52 бет

5. М.Усманова Genetic classification of phytonyms in navoi works. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research. Monthly Peer Reviewed & Indexed International Online Journal Volume: 6 Issue: 11 November 2020. India 532-535 б

6. Неъматова Г. X,. Узбек тилида усимлик номлари лексемалари: тизими ва бадиий кулланиши. Филол. фан. номз... дис. автореф. - Тошкент, 1998, 14-б.

7. Алишер Навоий асарлари тилининг изошли луFати: 4 томлик. - Тошкент: Фан, 1983-1985. Т. I - 782 б. Т. II - 642. Т. III- 622. Т. IV - 636.

8. Навоий асарлари учун кискача луГат. - Тошкент: Фан, 1993.- 374 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.