Научная статья на тему 'Бадиий таржимада миллийликни акс эттириш муаммолари'

Бадиий таржимада миллийликни акс эттириш муаммолари Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
133
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Таржима / ҳиндий тили / транслитерация / аслият / эквивалентлик / экзотизм / миллий колорит / реалия. / Перевод / хинди / транслитерация / оригинальность / эквивалентность / экзотика / национальный колорит / реалия.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Турсунбаева Зуҳра

Таржима жараёнида туғиладиган энг муҳим қийинчиликлардан бири оригинал асарнинг миллий руҳини бошқа муҳитга кўчиришдир. Миллий хос сўзлар бадиий асарнинг тарихий ва миллий хусусиятини белгилайдиган асосий воситалардан ҳисобланади. Бундай сўзларни таржимада айнан ўзидек талқин қилиш асл нусха миллий хусусиятини ўзга тилда қайта тиклашдек мураккаб муаммонинг энг масъулиятли ва мушкул масалаларидан ҳисобланади. Ушбу мақола миллийликни ифодаловчи реалиялар жумладан, таом номлари ва маиший турмуш тушунчаларини англатувчи сўзлар ҳамда уланинг ҳиндий тилида қандай акс этгани ҳақида. Унда Одил Ёқубовнинг “Улуғбек хазинаси” उलूग़बेक की धरोहर ва Пиримқул Қодировнинг “Юлдузли тунлар” बाबूर романларининг ҳиндий тилидаги таржимасида миллийликни англатувчи сўзларнинг берилиши ўрганилди. Яна алоҳида эътибор мазкур хос сўзларнинг таржимон томонидан қандай, қай усулларни қўллаган ҳолда таржима қилганига қаратилган ва таҳлилга тортилган. Мақолада кабоб, ош, шўрва, патир, тўқач ва бошқа турли егулик номлари шунингдек, маиший турмуш тушунчаларини англатувчи кўрпача, хонтахта, дастурхон, обрез, қумғон, сандал каби сўзларнинг таржимада қандай акс этгани ҳақида сўз юритилади. Шунингдек мақолада “Улуғбек хазинаси” ва “Юлдузли тунлар” асарларининг ҳиндий тилига таржимасида таржимон кўпроқ қайси сўзлардан таржиманинг қайси усулларидан фойдаланганлиги ҳақида батафсил маълумот берилиб, тарихий асарларда миллий хос сўзлар таржимасида нималарга эътибор бериш кераклиги ҳақида бир қанча олимларнинг фикр ва мулоҳазалари ҳам келтириб ўтилган. Ушбу илмий мақола учун адабий манба сифатида атоқли ўзбек ёзувчиси Одил Ёқубовнинг “Улуғбек хазинаси” उलूग़बेक की धरोहर ва Пиримқул Қодировнинг “Юлдузли тунлар” बाबूर асарлари ҳамда уларнинг моҳир таржимон Судҳир Кумар Матҳур томонидан ҳинд тилига қилинган таржимаси танлаб олинди ва таҳлил қилинди. Таржима асардаги ютуқ ва камчиликлар батафсил келтириб ўтилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Проблемы отражения национальности в художественном переводе

Одна из важнейших задач в процессе перевода – это передача национального духа оригинального произведения на другом языке. Реалии одно из основных средств определения исторического и национального характера художественного произведения. Толкование таких слов в переводе один из самых ответственных и сложных вопросов сложной проблемы, как восстановление первоначального национального характера на другом языке. В данной статье также рассматриваются реалии национальной идентичности, в том числе названия блюд и концепции повседневной жизни, а также то, как эта связь выражается на хинди. В статье исследуется вопросы использования слов, обозначающих национальность, в переводе на хинди произведений Адыла Якубова «Сокровищница Улугбека» и Пиримкула Кадырова «Звездные ночи». Особое внимание уделяется анализу того, как эти слова переводятся переводчиком. В статье рассматриваются вопросы перевода номинаций таких блюд как шашлык, суп, плов, лепешки и других, а также таких понятий как одеяло, скатерть, украшения в повседневной жизни. В статье также подробно описывается, какие слова переводчик чаще всего использовал в переводе на хинди романов «Сокровищница Улугбека» Адыла Якубова и «Звездные ночи» Пиримкула Кадырова и какие методы перевода они использовали. В статье также представлены мнения ряда ученых о том, на что следует обращать внимание при переводе реалий. Литературными источниками для данной научной статьи являются произведения известного узбекского писателя Адыла Якубова «Сокровищница Улугбека» и Пиримкула Кадырова «Звездные ночи» и их перевод на хинди опытным переводчиком Судхиром Кумаром Матуром. Подробно описаны успехи и неудачи переведенных произведений.

Текст научной работы на тему «Бадиий таржимада миллийликни акс эттириш муаммолари»

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL БТий^Б 2022, № 1 -

ТУРСУНБАЕВА ЗУфА

тадцщотчи, ТДШУ

Бадиий таржимада миллийликни акс эттириш муаммолари

Аннотация. Таржима жараёнида тугиладиган энг мууим цийинчиликлардан бири оригинал асарнинг миллий рууини бошца мууитга кучиришдир.

Миллий хос сузлар бадиий асарнинг тарихий ва миллий хусусиятини белгилайдиган асосий воситалардан уисобланади. Бундай сузларни таржимада айнан узидек талцин цилиш асл нусха миллий хусусиятини узга тилда цайта тиклашдек мураккаб муаммонинг энг масъулиятли ва мушкул масалаларидан уисобланади.

Ушбу мацола миллийликни ифодаловчи реалиялар жумладан, таом номлари ва маиший турмуш тушунчаларини англатувчи сузлар уамда уланинг уиндий тилида цандай акс этгани уацида. Унда Одил Ёцубовнинг "Улугбек хазинаси' ' ¿фФф ва Пиримцул Цодировнинг "Юлдузли тунлар" в/ф^романларининг уиндий тилидаги таржимасида миллийликни англатувчи сузларнинг берилиши урганилди. Яна алоуида эътибор мазкур хос сузларнинг таржимон томонидан цандай, цай усулларни цуллаган уолда таржима цилганига царатилган ва таулилга тортилган. Мацолада кабоб, ош, шурва, патир, туцач ва бошца турли егулик номлари шунингдек, маиший турмуш тушунчаларини англатувчи курпача, хонтахта, дастурхон, обрез, цумгон, сандал каби сузларнинг таржимада цандай акс этгани уацида суз юритилади.

Шунингдек мацолада "Улугбек хазинаси" ва "Юлдузли тунлар" асарларининг уиндий тилига таржимасида таржимон купроц цайси сузлардан таржиманинг цайси усулларидан фойдаланганлиги уацида батафсил маълумот берилиб, тарихий асарларда миллий хос сузлар таржимасида нималарга эътибор бериш кераклиги уацида бир цанча олимларнинг фикр ва мулоуазалари уам келтириб утилган.

Ушбу илмий мацола учун адабий манба сифатида атоцли узбек ёзувчиси Одил Ёцубовнинг "Улугбек хазинаси' ва Пиримцул Крдировнинг "Юлдузли

тунлар" Шфиасарлари уамда уларнинг моуир таржимон Судуир Кумар Матуур томонидан уинд тилига цилинган таржимаси танлаб олинди ва таулил цилинди. Таржима асардаги ютуц ва камчиликлар батафсил келтириб утилди.

Таянч суз ва иборалар: Таржима, уиндий тили, транслитерация, аслият, эквивалентлик, экзотизм, миллий колорит, реалия.

Аннотация. Одна из важнейших задач в процессе перевода - это передача национального духа оригинального произведения на другом языке.

Реалии - одно из основных средств определения исторического и национального характера художественного произведения. Толкование таких слов в переводе - один из самых ответственных и сложных вопросов сложной проблемы, как восстановление первоначального национального характера на другом языке.

В данной статье также рассматриваются реалии национальной идентичности, в том числе названия блюд и концепции повседневной жизни, а также то, как эта связь выражается на хинди. В статье исследуется вопросы использования слов, обозначающих национальность, в переводе на хинди произведений Адыла Якубова «Сокровищница Улугбека» и Пиримкула Кадырова «Звездные ночи». Особое внимание уделяется анализу того, как эти слова переводятся переводчиком. В статье рассматриваются вопросы

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2022, № 1 -

перевода номинаций таких блюд как шашлык, суп, плов, лепешки и других, а также таких понятий как одеяло, скатерть, украшения в повседневной жизни.

В статье также подробно описывается, какие слова переводчик чаще всего использовал в переводе на хинди романов «Сокровищница Улугбека» Адыла Якубова и «Звездные ночи» Пиримкула Кадырова и какие методы перевода они использовали. В статье также представлены мнения ряда ученых о том, на что следует обращать внимание при переводе реалий.

Литературными источниками для данной научной статьи являются произведения известного узбекского писателя Адыла Якубова «Сокровищница Улугбека» и Пиримкула Кадырова «Звездные ночи» и их перевод на хинди опытным переводчиком Судхиром Кумаром Матуром. Подробно описаны успехи и неудачи переведенных произведений.

Опорные слова и выражения: Перевод, хинди, транслитерация, оригинальность, эквивалентность, экзотика, национальный колорит, реалия.

Abstract. One of the most important challenges in the translation process is to transfer the national spirit of the original work to another environment.

National words are one of the main means of determining the historical and national character ofa work ofart. Interpreting such words in translation is one of the most responsible and difficult issues of such a complex problem as the restoration of the original national character in another language.

Our article also deals with the realities of national identity, including the names offood and the concepts of everyday life, and how the link is expressed in Hindi. The article examines the use of words denoting nationality in the Hindi translation of Odil Yakubov's "Treasure of Ulugbek" and Pirimkul Kadyrov's "Starry Nights ". Particular attention is paid to the analysis of how these words are translated by the translator. The article discusses how the names of kebabs, soups, stews, patties, pastries and other similar foods, as well as words such as blankets, tablecloths, trimmings, sandals, sandals, which reflect the concepts of everyday life, are reflected in the translation.

The article also details which words the translator used most often in the Hindi translation of Odil Yakubov's "Treasure of Ulugbek" and Pirimkul Kadyrov's "Starry Nights" and what methods of translation he used. The article also contains the views of a number of scholars on what to lookfor in the translation of national words in historical works.

The literary sources for this scientific article are the works of the famous Uzbek writer Odil Yakubov's "The Treasure of Ulugbek" and Pirimqul Kadyrov's "Starry Nights" and their translation into Hindi by a skilled translator Sudhir Kumar Mathur. The successes andfailures of the translated work were detailed.

Keywords and expressions: Translation, Hindi, transliteration, originality, equivalence, exoticism, national color, reality.

Кириш. Миллийлик у ёки бу миллатнинг маънавий фаолияти ва моддий хдётидаги узига хосликдир. Маънавий фаолият кишиларнинг характери, тафаккур тарзи, рух,ияти, интилишлари, киликлари, юмор хусусиятлари ва бошкаларни уз ичига олади. Моддий хдёт эса урф-одат, расм-русм, маросим-лар, кийимлар, уй рузгор буюмлари, чолгу асбоблари, пазандачилик, исмлар ва х,.к. Бадиий асарда акс этган ана шундай миллий хусусиятлар йигиндиси адабиётшуносликда миллий колорит дейилади. Миллий колорит билан боглик булган суз атамалар реалиялар, бошкача килиб айтганда миллий хос

сузлар дейилади. Реалиялар асар тилининг ажралмас кисми булиб, улар ёрдамида муаллиф кахрамон образини яратади, халкнинг миллий хусусия-тини тасвирлаб беради.

^удрат Мусаев халклар турмуш тушунчаларини англатадиган тушунчалар хос сузлар деб атайди. У муайян бир халк, миллат ва элатга хос тушунча, нарса ва ходисаларни акс эттирадиган сузлар бадиий асарнинг миллий хусусиятини белгилайдиган асосий воситалардан бири1 деб хисоблайди.

Реалияларга миллий таомлар, кийим-кечаклар, миллий чолгу асбоблари, рузгор анжомлари, номлар, тахаллуслар, лакаблар, шахар, кишлок хусусият-лари, меъморчилик, географик номлар, даража, унвон, табака ва х.к. булинишларни ифодаловчи сузлар, муассаса, ташкилот, диний маросимлар ва бошка этнографик белгиларни билдирувчи суз ва иборалар киради.

"Таом номларини талкин этиш хам таржимондан катта масъулият талаб килади. Х,ар бир халкнинг бобомерос миллий таомлари бошка халкларникидан нафакат тайёрланиш усули, балки мазаси хамда куриниши билан хам фарк киладики, таржима жараёнида аслиятда тилга олинган таом номини таржима тили сохиблари истеъмол киладиган таом номлари билан алмаштириб куйиш хам, уни бирор тасвирий воситасиз транслитерация килиш хам китобхонга аслият сохиби таоми хакида аник тасаввур беришига ожизлик килади".2

Максад ва вазифалари. Ушбу маколани ёзишдан асосий максад Одил Ёкубовнинг "Улугбек хазинаси" ва Пиримкул ^одировнинг "Юлдузли тунлар" романларининг хиндий тилидаги таржимасида миллий колоритнинг акс этиши ва миллий таом номларининг, маиший турмуш тушунчаларига оид сузларнинг берилишини урганишдир. Бу максадни амалга ошириш куйидаги вазифаларни уз ичига олади

— Миллий хос сузлар таржимасида услубий меъёр даражасини тадкик этиш.

— Миллий таом номларининг таржимада акс этиш йул ва усулларини текшириш.

— Маиший турмуш тушунчаларига оид сузларнинг таржимада акс этишини куриш

Усуллари. Мавзуни ёритишда асосан тавсифлаш, киёслаш, таснифлаш ва статистик методларидан фойдаланилди.

Натижалар ва мулох,аза. Таржималарни киёсий урганиш жараёнида шунга амин булдикки, асарларда акс этган тарихий вокеа ходисалар таржи-монга хамиша хам тушунарли булган эмас. Шу каби холларда мутаржим айрим миллий хос сузларни изохсиз ташлаб кетган ёки умуман таржимасиз колдирган. Бу сузларни айримлари хиндий тилида мавжуд булиб, таржимон ушбу сузларнинг мукобилини топиши, колганларини транслитерация усули оркали таржима килиши мумкин эди деб хисоблаймиз. Чунки бу сузлар

:Musayev Q. Tarjima nazariyasi asoslari. - Toshkent: Fan, 2005. - B.89. [ Musaev K. Fundamentals of the theory of translation. - Tashkent: Subject, 2005]

2Musayev Q. Tarjima nazariyasi asoslari. - Toshkent: Fan, 2005. - B.101. [ Musaev K. Fundamentals of the theory of translation. - Tashkent: Subject, 2005]

96

тарихий-миллий сузлар хисобланиб, айни тарихий асарлар таржимасида бундай сузларнинг акс этиши асосий ахамият касб этади.

Маълум халкка нарса-предмет, тушунча ва ходисаларни ифодалайдиган сузлар муаллифга тасвирланаётган персонажларнинг моддий-маънавий хаётини хакконий, миллий шаклда баён килиш имкониятини беради. Бошкача килиб айтганда, бу сузлар бадиий асарнинг тарихий ва миллий хусусиятини белгилайдиган асосий воситалардан хисобланади. Бундай сузларни таржимада айнан узидек талкин килиш асл нусха миллий хусусиятини узга тилда кайта тиклашдек мураккаб муаммонинг энг масъулиятли ва мушкул масалаларидан хисобланади. Чунки бундай холларда таржимон олдида уз халки учун нотаниш, бинобарин, номлари хам тилида мавжуд булмаган нарса, тушунча ва ходисаларни китобхонга тула-тукис етказиб бериш вазифаси туради.

Биз Одил Ёкубовнинг "Улугбек хазинаси" ва Пиримкул ^одировнинг "Юлдузли тунлар" романларининг хиндий тилига килинган таржималари мисолида узбек халкининг миллий узига хосликлари тула акс этган суз ва тушунчаларни таржимада берилишини куриб утамиз. Аввало, таом ном-ларининг таржимасига эътиборни каратамиз.

Бакалок баковулнинг кетидан жазиллаб турган кабоб билан аллакандай хушбуй хид таратган таомлар тула баркашларни кутариб ёрдамчилари кириб келишади. 1

□ □□□□□ □□□□□ □□ □□□ □□□□ □□, □□□□□□ □□□□□ □□□ □□ □ □□□-□□□□ □□□□□□□□□ □□ □□□□□□ □□□□□□ □□ □□□□□□-□□ □□□□ □□□□□□□□□ □□□ □□□ □□□□ □□□ □□□□ □□ □□□□□ □□ □□□ □□□□ □□□□□□ □□ □□□□□ □□□□ □□ □□□ □□□ □□□ □ □□□□□ □□□-□□□ □□□□-□□□□ □□□ □□, □□□□□ □□□□□ □□□ □ □ □□□ □□□□□□□ □□ □□□ □ □□ [□□□□□ □□□ □□ □□□□□ ,□ □□]

Бу пайтда нонвойлар нон ёпишга, холвафурушлар холва, сомсапазлар сомса, кабобпазлар кабоб пиширишга киришар, хаво иссик нон ва сомса, пиёз

ва кабобнинг тутун аралаш аччик ва хушбуй хидига туларди [У.Х.:36].

□ □□□□□ □□□ □□□□□□ □□□ □□ □□□□ □□, □□□□□ □□□□

□ □□□□ □□ □□□□□□ □□□ □□ □□□□ □□, □□□□-□□□□□□□□ □ □□□□□□□□ □□□□□□□ □□□□ □□ □□□□ □□, □□ □□□ □□ □□□ □ □□ □□□□□ □ □□□□-□□□□□□, □□□□□□□□ □□ □□□□□□□□□ □ □□□□ □ □□□ □□□ □□□□□□, □□□□□□ □ □□□□□□□□ □□ □□□□□ □ □□□□□ □□□ □□ □□□□□ □□□□□□ □□ □□□-□□ □□□□□ □□□, □□□□ □□ □□□ □□□□□□□□□□□ □□□□ □□□□□ □□□□ □□□□ [□□□□□ □□□ □□ □□□□□ ,□ □□]

1Yoqubov O. Ulug'bek xazinasi. - Toshkent: G'.G'ulom nomidagi adabiyot va san'at nashriyoti, 1994. -B.13 (Keyingii iqtiboslarda "Ulug'bek xazinasi"romani quyidagi qisqartma bilan keltiriladi.[U,X.] [Yakubov O. Ulugbek's treasure. - Tashkent: Publishing house of literature and art "G.Gulom", 1994]

2 Sudhir Kumar Mathur. Ulug'bek ki Dharo'hr. Raduga Prakashn. Tashknd. 1983. -B.18 (Keyingii iqtiboslarda ushbu asar quyidagicha keltiriladi. □□□□□ □□□ □□ □□□□□,□ □□).

97

-•«£♦>-

Хонага мадраса талабасига ухшаган ёш маврам кириб, уртага дастурхон ёзди, кумуш баркашларда иссик нон, сомса, пиёз пустидай нозик чинни

ликопчаларда асал, бодом, майиз олиб келиб куйди [У.Х.:38].

□ □□ □□□ □□ □□□□□ □□□, □□□□□ □□□□ □□□ □□□ □□□ □□,

□ □□□ □□□□□□ □□ □□□□□□ □□□□□□□ □□□ □□□□□□, □□□□□ □□ □□□□□□ □□ □□□□□ □□□□□□□□ □□ □□ □□□□□□ □□ □ □□□□□ □□ □□□ □□□ □□ □□□□, □□ □□□□□□ □□□□ □□ □□□ □□ □□□□□ □□ □□□□□ □□□□□ □□ □□□ □□□□ □□□ □□ □□□ □□□ [□□□□□ □□□ □□ □□□□□ ,□ □□]

Зираворлар солиниб, Али ^ушчи суйган кора мурч сепилган иссик

паловнинг хушбуй х,иди тор хужрани тулдириб юборди [У.Х.:188].

□□□□ □□□ □□□□□ □□□□ □□□□□ □ □□□□ □□□□□ □□□□□

□ □□□□□□ □□□□□□□□□□□□□□□□□□□□ □□□ [□□□□□□□□□□ □ □□□□ ,□ □□□]

Х,иротнинг машхур баковуллари барра кузилардан кабоб килишар,

доривор утлар солинган хушбуй шурвалар пиширишар эди [У.Х.:299].

□□□□□ □□ □□□□□ □□□□□□ □□□□□ □□ □□□□□ □□ □□□□-

□□□□ □□ □□□□ □□□□□□□ □ □□□□□□□□□□□□□□□□ □□□□□ □□□□ □□□□□ □□□□□ □□□□□ □□□ □□□□ □□□□ □□□□□□ □□□ [□□□□□ □□□ □□ □□□□□ ,□ □□□]

Юкорида келтирилган жумлалардаги "кабоб", "сомса", "шурва", "палов" каби таом номлари таржимада кабоб-□□□□-□□□□ (сикх,-кабаб), шурва-

□ □□□□ (шурба), сомса- □□□□□ (самуса), палов- □□□□□ (пулав) тарзида ифодаланилган. Ушбу сузлар х,индий тилига форс тилидан узлашган булиб, эгзотизмга айланиб кетган. Экзотизм-бу тилдаги шундай лексемалар-ки, улар бирон бир миллатга, мамлакатга ёки худудгагина тегишли булиб уларнинг турмуш ёки ижтимоий хдётида ишлатиладиган сузларга айтилади. "Миллий тушунчаларни ифода этадиган хос сузларнинг айримлари аслиятга мансуб булган тилдан ташкари, яна катор халкларда х,ам учраши, шунингдек, таржима килинган тилнинг х,ам таркибий кисми х,исобланиши мумкин. Бундай сузлар худуд, турмуш-шароит жихдтларидан бир бирларига якин, доимий муносабат ва мулокотда булиб турадиган халкларда купрок учрайди"1.

Баковулнинг кулидаги огир баркашда кип-кизил пишган иккита патир,

бир товок ош ва бир чойнак чой бор эди [У.Х.: 95]. Л..,

□□□□□□□□□ □□□□□ □□ □□□□ □□□□□□ □□□ □□□□□ □□

□ □□□□□, □□□□□ □□ □□ □□□□□□ □□□ □□□□ □□□ □□□ [□□□□□ □ □□ □□ □□□□□ ,□ □□□]

:Musayev Q. Tarjima nazariyasi asoslari. - Toshkent: Fan, 2005. - B.91. [ Musaev K. Fundamentals of the theory of translation. - Tashkent: Subject, 2005]

98

Хонанинг туридаги хонтахтада кумуш баркашларга солинган кабоб ва патирлар, нозик мунаккаш пиёлаларга куйилган бода кандай булса, шундай

турарди [У.Х.: 21].

□ □ □□□ □□□□ □□□ □□□□-□□ □□□□ □□ □□□□□□□□□, □□□

□ □ □□□□ □□□□□□ □□ □□□□□□: □□□□-□□□□, □□□□□ □□□ , □ □□□-□□ □□□□□ □□ □□□□□ □□□ □□□ □□□ [□□□□□ □□□ □□

□ □□□□ ,□ □□]

^уйидаги икки жумлада "патир" сузи икки хил тарзда таржима килинган. Мутаржим биринчи жумлада патир сузини □□□□□□□□□, яъни "кичкина", "пушти" "енгил нон", иккинчи жумлада эса □□□□□□□□, яъни "зираворли нон" тарзида таржима килган. Фикримизча, □□□□□□ □□□ва □□□□□

□ □□ хам "патир" сузини ифодалаёлмайди. Чунки "Патир купинча ёг аралаштирилган оширилмаган хамирдан чекиклаб тайёрланадиган юпкарок нон"1. "Патир" хам миллий егулик тури хисобланиб асосан Урта Осиё ахолиси вакиллари орасида истеъмол килинади ва бу нон тури бошка халкларда учрамайди.Шунинг учун "патир" сузини транслитерация килиб, матн остида □□□□□□□□ □□ □□□□ □□□ тарзида изох бериш максадга мувофик булар эди.

Биринчи жумладаги "ош" сузи таржимада □□□□□, яъни "шурва" тарзида берилган. Ош сузига узбек тилининг изохли лугатида "ёвгон, шурва, хурда, иссик овкат, таом"2 деб изох берилган. Шунинг учун □□□□□ "ош" сузини изохлай олган, деб хисоблаймиз.

Аравакаш йигит икки коса тула катикли ош ичгандан кейин отларига

караш учун ховлига чикиб кетди. 3

□□□□□□ □□□□□□□□ □□□ □□□□ □□□□□□□ □□ □□□ □□□□

□□ □□□□ □□□□ □□ □□□□□□□□□ □□ □□ □□□□ □□□□ □□□ □□

□ □□□□ □□□□□ □□ □□□□□□□ □□□ □ □□□ [□□□□□,□. □□]

Бу жумладаги "катикли ош" сузи □□□ □□□□ □□□□□□□ -катик солинган мастава тарзида ифодаланилган. ^изиги шундаки, аслиятда "мастава" сузи кулланилмаган. Х,индий тилида хам □□□□□□□ (мастава)сузи мавжуд эмас. Юкоридаги жумлаларда "ош" сузининг □□□□□ тарзида таржима килинганига гувох булдик. Шунинг учун бу ерда хам "катикли ош" сузини □□□ □□□□ □ □□□□ тарзида ифодалаш мумкин эди. Чунки ушбу жумлада □□□□□□□ сузи хинд китобхони учун тушунарсиз булиб колган. □□□□□□□ (мастава) сузини хинд китобхони учун □□□□ □□ □□□□□ (гуручли шурва) тарзида

1O'zbek tilining izohli lug'ati. 5 jildlik 3-jild.- Toshkent: O'zb.Mil.Ens, 2006. -B.253. [Annotated dictionary of the Uzbek language. 5 volumes. volume 3. - Tashkent: Uzbek Mil.En., 2006]

2O'zbek tilining izohli lug'ati. 5 jildlik 4-jild.- Toshkent: O'zb.Mil.Ens, 2006. -B.17. [Annotated dictionary of the Uzbek language. 5 volumes. volume 4. - Tashkent: Uzbek Mil.En., 2006]

3Qodirov P. Yulduzli tunlar. - Toshkent: Sharq, 2009. - B.11.(Keyingii iqtiboslarda "Yulduzli tunlaf'-romani quyidagi qisqartma bilan keltiriladi.[Y,T.] [Kadyrov P. Starry Nights. - Tashkent: East, 2009.]

4 Sudhir Kumar Mathur. Babur. Raduga Prakashn. Maskov. 1988. -B.17 (Keyingi iqtiboslarda ushbu asar quyidagicha keltiriladi. □□□□□,□. □□).

99

-•«£♦>-

ифодалаш мумкин. Аммо аслиятда "мастава" сузининг узи мавжуд эмас. Мутаржим ушбу сузни нима асосда танлагани бизга номаълум.

Тахлил жараёнида егулик номлари куюк овкат: кабоб, ош, суюк овкат: шурва, катикли ош, катикли гужа, ва нон турлари патир, тукач каби турларга булиб урганилди.

Бадиий асарнинг миллийлигини белгилайдиган асосий воситалардан яна бири маиший-турмуш тушунчаларини англатадиган сузлардир. Шулардан курпача, хонтахта, дастурхон, обрез, кумгон, сандал каби сузларнинг таржимада ифодаланиши куриб утамиз.

Кошонанинг иккинчи ошёнидаги олди айвон х,айх,отдай хонага шамлар ёкилиб

курпачалар ёзилган, уртадаги хонтахта мева-чевага тула эди [У.Х.: 127].

□□□□ □□□□□ □□□□□□ □□ □□□□□ □□□□□□□□□ □□□□

□ □□□□ □□□□, □□□□□ □□□□□□□□□□□ □□□□□, □□□□□□ □□□□□□ □□ □□□□ □□ □□□□□ □□ □□□□□□ □ □□□□□ □□□ □ □□□□ □□ [□□□□□ □□□ □□ □□□□□ ,□ □□□]

Мулла Фазлиддин савдар билан пастга тушиб, хужрага ярашадиган гилам

ва зарбоф курпачаларни узи танлади [Й.Т.:73].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

□□□□ □□ □□□□ □□□ □□□□ □□□□□□□□□ □□ □□□

□□□□□□□□□ □□ □□□□ □□□ □□□□□ □□□□□□□ □□□□□□ □ □□□□ □ □□□□ □□□□□[□□□□□, □ □□]

Хонада гиламу бир-иккита курпача. Уртадаги хонтахтада совиб колган

кабоб ва мева-чева. Бежирим чинни кузачада-бода [У.Х.:94].

□□□□□□□ □□ □□□□□□□□□□ □□□□ □□ □□□□□□ □□□ □□ □□

□ □□□ □□□ □□□□□ □□, □□□□□□□ □□□□□□ □□ □□□ □□ □□□□ □ □□□□□ □□□□ □□, □□ □□□□□ □□□□□ □□ □□ □□□ □□□

□ □□□□ □□ □□□ □□□ □ □□: □□□ □□□□ □□ □□□□□ □□□□ □□□□-□ □□□, □□□□, □□ □□ □□□□-□□□□□□ □□ □□□□□ □□□□□□ □□□

□ □□□ □□□ □□□ [□□□□□ □□□ □□ □□□□□ ,□ □□□]

Юкорида келтирилган учта жумлада "курпача" сузи уч хил тарзда ифодаланилган. Биринчи жумлада □□□□□□ -урин, иккинчи жумлада □□□□ -матрас, учинчи жумлада □□□□□ -курпа. Фикримизча таржимада учала суз х,ам "курпача" сузини ифодалай олмаган. "Курпача утириш учун остга тушаладиган, узун гилоф ичига пахта солиб кавиладиган калин ва юмшок тушак"1. Агар жумлада курпачанинг ётиш учун хизмат килиши назарда тутилганда эди □□□□ (тушак) "курпача" сузига мукобил булиши мумкин эди. Х,идий тилида^^^^^^ сузи х,ам мавжуд. □□□□□□ -"остга утириш учун тушаладиган юпка тушак"2 маъносини ифодалайди ва курпача сузига мукобил вариант була олади.

1O'zbek tilining izohli lug'ati. 5 jildlik 2-jild.- Toshkent: O'zb.Mil.Ens, 2006. -B.29. [Annotated dictionary of the Uzbek language. 5 volumes. volume 2. - Tashkent: Uzbek Mil.En., 2006]

2Hindi-russkiy slovar. V dvux tomax, 2-tomB gByx. / A.S Barxudarov, V.M Beskrovniy i dr. Pod red. V.M Beskrovniy. - M.: Sovetskaya ensiklopediya, 1972. - S.250. [ Hindi-Russian dictionary.

100

Мирзо Улугбек ёкут кузли олтин узук такилган урта бармоги билан

накшинкор хонтахтани чертганча яна сукутга толди [У.Х.:12].

□ □□□□ □□□ □□□□ □□□□-□□□□□ □□ □□□ □□ □□□□□ □□□

□□□□□□ □□□□□□ □□□□ □□□ □□□ □□ □□□□□□□□□□ □□ □□□□ □□ □□□□□□ □□□ □□□□ □□□□ □□ □□□□□ □□□ □□□ [□□□□□ □□□ □□ □□□□□ ,□ □□]

Хонанинг туридаги хонтахтада кумуш баркашларга солинган кабоб ва патирлар, нозик мунаккаш пиёлаларга куйилган бода кандай булса, шундай

турарди [У.Х.: 21].

□ □ □□□ □□□□ □□□ □□□□-□□ □□□□ □□ □□□□□□□□□, □□□

□ □ □□□□ □□□□□□ □□ □□□□□□: □□□□-□□□□, □□□□□, □□□ , □ □□□-□□ □□□□□ □□ □□□□□ □□□ □□□ □□□ [□□□□□ □□□ □□

□ □□□□ ,□ □□]

"Хонтахта" сузи "Улугбек хазинаси" романининг узида бир неча шаклда таржима килинган. Масалан, "хонтахта" сузи таржиманинг баъзи уринларида

□ □□□(мез), □ □□□(чуки) тарзида ифодаланган булса, баъзи жумлаларда □□□□□□□□□□ тарзида транслитерация килинган. Аммо матн остида "хонтахта" сузига изох берилмаган. □□□□ ва □□□□ сузлари хиндий тилида "стол" маъносини англатади. Бирок бу сузлар "хонтахта" сузининг маъносини тулик изохлай олмайди. Чунки "стол" деганда турли шаклдаги узун оёкли, калта оёкли мебел турини тушуниш мумкин. Бундан ташкари, стол деганда куз унгимизда уйда, идорада, турли хил ташкилотларда [ёзиш], овкатланиш ва бошка максадларда кулланиладиган жихоз тури назарда тутилади. "Хонтахта эса утириб овкатланиш учун хизмат киладиган, оёклари калта йугон столдир"1. □□□□ ва □□□□ сузлари бажариш вазифасига кура "хонтахта" сузига эквивалент булиши мумкин. Аммо миллийлик хусусиятига кура эквивалент була олмайди. Шунинг учун баъзи уринларда "хонтахта" сузини таржима килишда транслитерация усулидан фойдаланиб тугри килган, лекин матн остида изох бериб утилса максадга мувофик булар эди.

Ойиша бегим азбаройи тортинганидан дастурхоннинг Бобурдан энг узок

четида утирди[Й.Т.:184].

□□□□ □□□□ □□□□□ □□□ □□□□ □□ □□□ □□□□□□□□□ □□

□ □□□□□ □□□□□□ □□ □□□ □□□□ [□□□□□[,□ □□□]

Мирам Чалабийга айтиб, танчанинг курини янгилатиб, кампирга жой солиб берди. Сунг, учовлон танча атрофида утириб, дастурхонни очишди. [У.Х.:188]

□ □□□□□□ □□□□ □□□□□ □□ □□□□□□ □□□□□ □□ □□□□ □□□ □ □, □□ □□□ □□ □□□□ □□ □□□□□ □□□□ □□ □□□□ □□□□□ □ □□□□ □□□□□□ □□□ □□□ □□ □□□□□ □□□□□□ □□ □□□□-

volume 1. / A.S Barxudarov, V.Beskrovniy et al. Pod red. V.M Beskrovniy. - M .: Soviet encyclopedia, 1972.]

1O'zbek tilining izohli lug'ati. 5 jildlik 4-jild — Toshkent: O'zb.Mil.Ens, 2006. -B.438. [Annotated dictionary of the Uzbek language. 5 volumes. volume 4. - Tashkent: Uzbek Mil.En., 2006]

101

□ □□□□ □□□ □□□ □□ □□□□□□□□□ □□□ □□□□□ [□□□□□ □□□

□ □ □□□□□ ,□ □□□]

Бу икки жумлада берилган "дастурхон" сузи □□□□□□□□□ (дастурхон) тарзида ифодаланилган. Бу суз х,инд ва узбек тилларига форс тилидан узлашган булиб, "дастурхон" деган маънони англатади (овкат куйиладиган мато, унга куйилган таом). □□□□□□□□□ дастурхон сузига эквивалентдир. "Муайян халк турмуш тушунчаларини англатадиган купчилик хос сузларнинг маънолари ва утайдиган вазифалари мамлакатларнинг узаро маданий, маърифий, иктисодий, сиёсий алокалари натижасида катор халклар вакилларига, шу жумладан таржима тили сохибларига хам таниш булиб колади-ки, таржимон бундай сузларга уз тилларида мукобил лисоний воситалар кидириб юрмасдан, уларни транслитерация йули билан талкин этаверадилар"1.

Энди "танча" сузига эътиборингизни каратмокчимиз. Танча таржимада

□ □□□□□ тарзида транслитерация килиниб, матн остида куйидагича изох берилган:

□ □□□□□-□□ □□□□□□ □□ □□□□□□, □□□□□□ □□□ □□□ □□□□□ □□□ □□ □□□□ □□□□□ □□□ □□□□ □□□□ □□□ □□□□□□□□ □□□ □□□ □□□□ □□□□□ □□ □□□□□ □□□ □□□□ □□□ □□□□ □□□□ □□□□ □□ □□ □□ □□□□□□ □□□□□□ □□□□ □□□□ □□□

Сузма суз таржима. Сандал шундай иситиш курилмасики, унга иссик чуг солиб, юкори кисмига катта курпа ураб куйилади. ^ишда одамлар унинг турт томонидан куртага оёкларини солиб утиришади ва шу тарика исинишади.

Энди "Юлдузли тунлар" романи таржимасида "сандал" сузининг ифода-ланилишига эътибор каратамиз.

Улар бахмал курпа ёпилган иссик сандалнинг икки четида утириб кечки

таомни бирга емокда эдилар [Й.Т.:127].

□□ □□□□□ □□□□□ □□ □□□ □□□□ □□ □□□□ □□□ □□ □□□□

□ □ □□□ □□□ [□□□□□[,□ □□□]

Ушбу жумладаги сандал сузи □□□□ шаклида транслитерация килиниб,

матн остида куйидагича изох келтирилган.

□□□□ □□ □□□□□□ □□ □□□□ □□□□ □□□ □□□□□□ □□ □□□□

□□□ □□□ □□□□ □□□□□□□□□ □□□□□ □□ □□□□ □□□□ □□□□ □□ □□ □□□□ □□□□ □□□ □□□□□ □□□ □□□□ □□□□□ □□ □□□□ □□ □□□ □□□□ □□□ □□□□□ □□ □□□□ □□□

1Isoqova Sh. Badiiy tarjima milliylik va tarixiylikning aks ettirilishi. (Oybekning "Navoiy romanining fransuzcha tarjimas imisolida): Filol. fan. nomz. diss. - T., 2004.- B.88. [Isokova Sh. Literary translation is a reflection of nationality and historicity. (On the example of the French translation of Oybek's novel "Navoi"): Diss. - T., 2004]

102

Сузма суз таржима: Сандал шундай иситиш курилмасики, унга иссик чуг солиб, юкори кисмига катта курпа ураб куйилади. ^ишда одамлар унинг турт томонидан курпага оёкларини солиб утиришади ва шу тарика исинишади.

Маълумки танча яъни, сандал хонанинг чеккароц ерига цурилган чуцурча, унга цуйиладиган пастак курси ва устига ёпиладиган курпа, ма^аллий иситиш цурилмасидир. (циш совугида сандал оёц-цул иситиш учун хизмат цилади, айни пайтда ундан емак столи сифатида фойдаланилади). Иккала романдаги сандал узига берилган изохлар бир бирига якин булиб, уринли кулланилган ва "сандал"сузини изохлай олган.

Шахзода махфий хонага утди ва мармар обрез ёнига чункайиб тахорат олди, кейин худди жанг-жадал пайтидагидай зарбоф тунини кибла

томонидаги бурчакка ёзиб, саждага бош куйди [У.Х.:160].

□□ □□□□ □□□ □□□□ □□□□□□□□ □□ □□□□□□□ □□

□□□□□□□□□ □□□□□□ □□ □□□ □□□□□ □□□□□ □□□□ □□□□□ □ □□ □□□□ □□□□□ □□□□□, □□ □□□□ □□ □□□□□ □□ □□□□□ □ □□□ □□ □□□□□ □□□□ □□□□ □□, □□□ □□□□ □□□ □□□□□□ □□□□□ □□ □□ □□□□ □□□□ □□ □□□□ □□ □□□□□□ □□ □□□□□□ □ □ □□ □□□ □□□□[□□□□□ □□□ □□ □□□□□ ,□ □□□]

"Обрез-уйнинг пойгаги ёки дахлизга ювиниш, юз-кул ювиш учун махсус ясалган усти берк ура, хандак"1. Мутаржим таржимада "обрез" сузини транслитерация килиб, матн остида куйидагича изох берган. □□□□□□-□□□ □

□ □□□□□ □□ □□□□ □□□□□□□□□ □□□ □□□ .Сузма суз таржима. Обрез ювиниш ва гусл килиш учун ажратилган махсус жой. Изох уринли ва тугри келтирилган. "Юлдузли тунлар" таржимасида обрез сузининг- □□□□□□ тарзида угирилганига хам гувох булдик.

Устозлари Темур бобога аталган совга-саломларни култиклашиб, ога-ини ^алконбек ва Босконбек кириб келишар, шундай пайтларда учокда кора кумгон бикирлаб, сухбат кизир, доруссалтанатдаги барча янгиликлар уртага

ташланар эди [У.Х.: 170].

□ □□□□□□ □□□ □□□□□□ □□□ □□□□□ □□□ □□□□-□□□□

□ □□□ □□□□□ □□□, □□ □□ □□□ □□□□ □□□□ □□ □□ □□□ □□□□ □□□□□□□□□ □□□ □□□□ □□□□ □□□□ □□ □□□ □□□ □□ □□

□ □□□ □□□ □□ □□□□□□ □□□ □□ □□□ □ □□□□ ![□□□□□ □□□ □ □ □□□□□ ,□ □□□]

^умгон-чой цайнатиш учун купинча мисдан ясалган кузача шаклидаги идиш, катта чой идишдир2. Таржимада цумгон сузи транслитерация килиниб,

матн остида куйидагича изох берилган:

□ □□□□□□□-□□□ □□ □□□□ □□□□ □□ □□□□ □□□ □□□□□□ □□

□□□ □□□□□□□ □□□□□□

1O'zbek tilining izohli lug'ati. 5 jildlik 3-jild.- Toshkent: O'zb.Mil.Ens, 2006. -B.79. [Annotated dictionary of the Uzbek language. 5 volumes. volume 3. - Tashkent: Uzbek Mil.En., 2006]

2O'zbek tilining izohli lug'ati. 5 jildlik 4-jild.- Toshkent: O'zb.Mil.Ens, 2006. -B.438. [Annotated dictionary of the Uzbek language. 5 volumes. volume 4. - Tashkent: Uzbek Mil.En., 2006]

103

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2022, № 1 -

Сузма суз таржима. Чой сув солиниб, оловда кайнатиладиган идиш. Матн остида цумгон сузига берилган изох тугри ва аник.

"Транслитерация кулланилиши таржима тилида реалияларга тугри экви-валентларнинг йуклиги билан шархланади. Бу хол, биринчидан, икки халк-нинг тараккиёт йуллари ва хаётининг ижтимоий-иктисодий шарт-шароитлари турлича булганлиги, иккинчидан, реалияларнинг куп ишлатилиши таржима тили уларни хазм кила олмаслиги ва укувчи учун реалиялар ажиб тушунмовчиликлар келтириши билан тушунилади"1.

Хулоса. Юкорида биз "Юлдузли тунлар" ва "Улугбек хазинаси" роман-лари мисолида миллий хос сузларнинг хиндий тилида ифодаланишини тахлил килиб утдик ва куйидаги хулосага келдик.

1.Миллий сузларни таржима килишда таржимон асосан транслитерация усулидан фойдаланган. Транслитерация халклар турмуш тарзида мавжуд тушунчаларини акс эттирадиган хос сузларни таржимада ифодалашнинг энг кулай усулидир.

2.Баъзи уринларда айрим миллий хос сузлар транслитерация килиниб, матн остида изох бериб утилмаган. Натижада, узбек халкига оид бир канча хос сузлар хинд китобхони учун тушунарсиз булиб колган.

3.Мутаржим баъзи реалияларга оид суз ва тушунчаларни таржима тилидаги мукобилини топиб таржима килишга харакат килган. Баъзи миллий сузларни бажарган вазифаси жихатидан уша реалияга якин суз ёрдамида таржима килган.

4.Таржима килишда таржимон асосан араб ва форс тилларидан хиндий тилига узлашган сузлардан фойдаланганлиги маълум булди.

5.Таом номларига оид 8 та, маиший турмуш тушунчаларига оид 6 та суз киёсий тахлил килинди.

6.Таржимон куп уринларда айрим сузларни таржима килишда инглиз тилидан узлашган сузлардан фойдаланган. Асарда XV-XVI асрларда булиб утган вокеа-ходисалар тасвирланган. Х,индий тилига эса ушбу сузлар тахминан XIX асрда инглизлар забт этгандан сунг узлашган. Шу сабабдан тарихий асарлар таржимасида уша даврга хос булмаган сузларни куллаш ноуриндир.

7.Таржималарни киёсий урганиш жараёнида шунга амин булдикки, асарларда акс этган тарихий вокеа - ходисалар таржимонга хамиша хам тушунарли булган эмас. Шу каби холларда мутаржим айрим сузларни изох-сиз ташлаб кетган ёки умуман таржима килмаган.

1Hamroyev H. Milliy xos so'zlar-realiyalar va badiiy tarjima. // Tarjima madaniyati. - T., 1982. - B. 158. [Khamroev H. Folk words-realities and literary translation. // Translation culture. - T., 1982.]

104

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.