Научная статья на тему 'ТИЖОРАТ БАНКЛАРИДА МУАММОЛИ КРЕДИТЛАРНИ БОШҚАРИШ АМАЛИЁТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

ТИЖОРАТ БАНКЛАРИДА МУАММОЛИ КРЕДИТЛАРНИ БОШҚАРИШ АМАЛИЁТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
105
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тижорат банки / кредит портфели / кредит портфели сифати / муаммоли кредитлар (NPL) / коммерческий банк / кредитный портфель / качество кредитного портфеля / проблемные кредиты (NPL)

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Бектемиров Абдумалик, Маликова Дилрабо Муминовна, Каримов Мардон Акрам Ўғли

Рақамли иқтисодиёт шароитида тижорат банклари кредит портфели рисклилигини камайтириш чораларини ишлаб чиқиш муҳим вазифа ҳисобланади. Мақолада банк кредит портфелида муаммоли кредитлар тушунчаси, кредит портфели сифати, Ўзбекистон Республикаси тижорат банкларининг муаммоли кредитлари таҳлили, банкларда муаммоли кредитларни бошқаришни такомиллаштириш бўйича таклифлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

В условиях цифровой экономики важной задачей является разработка мероприятий по снижению рискованности кредитного портфеля коммерческих банков. В статье представлены понятие проблемных кредитов в кредитном портфеле банков, качество кредитного портфеля, анализ проблемных кредитов коммерческих банков Республики Узбекистан, предложения по совершенствованию управления проблемными кредитами в банках.

Текст научной работы на тему «ТИЖОРАТ БАНКЛАРИДА МУАММОЛИ КРЕДИТЛАРНИ БОШҚАРИШ АМАЛИЁТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

ТИЖОРАТ БАНКЛАРИДА МУАММОЛИ КРЕДИТЛАРНИ БОШЦАРИШ АМАЛИЁТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Бектемиров Абдумалик

Самарканд иктисодиёт ва сервис институти «Инвестиция ва инновациялар» кафедраси мудири, проф. в.б. и.ф.д. (DS^

Маликова Дилрабо Муминовна

Самарканд иктисодиёт ва сервис институти «Банк иши» кафедраси катта укитувчиси

Каримов Мардон Акрам ^ли

Самарканд иктисодиёт ва сервис институти

магистранти

Аннотация: Ракамли иктисодиёт шароитида тижорат банклари кредит портфели рисклилигини камайтириш чораларини ишлаб чикиш мухим вазифа хисобланади. Маколада банк кредит портфелида муаммоли кредитлар тушунчаси, кредит портфели сифати, Узбекистон Республикаси тижорат банкларининг муаммоли кредитлари тахлили, банкларда муаммоли кредитларни бошкаришни такомиллаштириш буйича таклифлар келтирилган.

Калит сузлар: тижорат банки, кредит портфели, кредит портфели сифати, муаммоли кредитлар (NPL)

Аннотация: В условиях цифровой экономики важной задачей является разработка мероприятий по снижению рискованности кредитного портфеля коммерческих банков. В статье представлены понятие проблемных кредитов в кредитном портфеле банков, качество кредитного портфеля, анализ проблемных кредитов коммерческих банков Республики Узбекистан, предложения по совершенствованию управления проблемными кредитами в банках.

Ключевые слова: коммерческий банк, кредитный портфель, качество кредитного портфеля, проблемные кредиты (NPL)

Abstract: In the context of the digital economy, an important task is to develop measures to reduce the riskiness of the loan portfolio of commercial banks. The paper presents the concept of problem loans in the loan portfolio of banks, the quality of the loan portfolio, analysis of problem loans of commercial banks of the Republic of Uzbekistan, proposals for improving the management of problem loans in banks.

Keywords: commercial bank, loan portfolio, loan portfolio quality, problem loans (NPL)

Кредит портфели сифати ва таваккалчиликларни бошкариш сифатини яхшилаш, кредитлаш хажмлари усишининг муътадил даражасига амал килиш,

мувозанатлашган макроиктисодий сиёсат юритиш, корпоратив бошкарувни такомиллаштириш ва халкаро микёсда амалий тажрибага эга булган менежерларни жалб килиш, молиявий таваккалчиликларни бахолаш учун технологик ечимларни татбик этиш оркали банк тизимининг молиявий баркарорлигини таъминлаш Узбекистон Республикасининг банк тизимини ислох килишнинг устувор йуналишларидан бири сифатида белгилаб берилган.

Узбекистон Республикаси банк тизимининг самарадорлигини ошириш иктисодиётнинг реал секторини кредитлашда банкларнинг фаол иштирок этиши билан богликдир. Бирок, мамлакатимиз тижорат банклари кредитлаш фаолиятини олиб боришда бир канча кийинчилик ва муаммоларга дуч келмокда. Айникса, бугунги кунда тижорат банкларининг даромад келтирувчи активларининг асосий кисмини ташкил этувчи кредитлар орасида муаммоли активларнинг мавжудлиги сезиларли булмокда.

Банклар жалб килинган маблаглардан асосан кредит бериш сифатида фойдаланар экан, бунда нафакат даромад олиш, балки маблагларни "кредит олувчи" дан тулалигича ундириб олиш масаласини олдиндан белгилаб олиши зарур. Чунки, банк сармоя эгаси сифатида сармояни эмас, балки сармоядан фойдаланиш хукукини маълум бир шарт ва устама фоизлар билан сотади.

Айни пайтда бизнинг мамлакатимизда хам илмий-назарий хамда амалиётчилар доираларида "муаммоли актив" тушунчаси аввалига нисбатан анча купрок кулланилмокда ва бахс мунозараларга сабаб булмокда. Бу албатта, бежиз эмас, чунки бугунги кунда республикамиз банк тизимининг кредит портфелида муаммоли активларнинг улуши анча юкори фоизни ташкил этмокда.

Шу боис, тижорат банкларида кредит портфелини самарали бошкариш мухим вазифалардан биридир.

Илмий адабиётларда муаммоли активларга бир канча таърифлар берилган. Айрим адабиётларда, тижорат банклари фаолиятида хавфли булган кредит куйилмалар - бу муаммоли активлар шаклига кирган куйилмалардир деб таърифланса, айрим адабиётларда муаммоли активлар деганда, объекти, субъекти ва таъминотига нисбатан банк томонидан шубха пайдо булган кредит дея таъриф берилган. Шунингдек, агар берилган кредит муаммоли таъминотга эга булса ва ушбу таъминотнинг киймати кайтарилмаган карз микдоридан кам булса, бу холда ушбу кредит муаммоли актив хисобланади.

Муаммоли активлар - сифати "коникарсиз", "шубхали" ва "умидсиз" деб таснифланган активларга айтилади. Узининг иктисодий мохиятига кура, муаммоли активлар кредит рискларининг амалда яккол намоён булишининг натижасидир, яъни кредит рискларини тугри бошкара олмаслик окибати булиб хисобланади.

Муаммоли активлар бирданига содир булмасдан унинг элементлари кредитлаш жараёнида аста-секин юзага кела бошлайди. Муаммоли активлар доимий мониторинг олиб борилмаслиги натижасида хам содир булади.

Муаммоли активларнинг келиб чикиш сабаблари турлича булиши мумкин. Жахон банки маълумотларига кура, банкларнинг муаммоли активларини юзага келишида ички омиллари буйича 67% йукотишларга сабаб булади. Бу курсаткич ташки омиллар буйича бор-йуги 33% ни ташкил этади.

1-жадвал

Муаммоли активларни келиб чикишига таъсир этувчи омиллар

Таъсир этиш Таъсир этувчи омиллар ,п/ч даражаси (%)

Ички омиллар 67 %

Таъминот етишмаслиги 22 %

Кредит буюртмасини урганишда ахборотни нотугри бахолаш 21 %

Операция назоратининг заифлиги, хамда дастлабки огохлантирувчи белгиларни уз вактида аникланмаслик ва улар юзасидан тегишли чоралар курмаслик 18 %

Гаров таъминоти сифатининг пастлиги 5 %

Шартномада курсатилган таъминотни олиш имконияти йуклиги 1 %

Ташки омиллар 33 %

Компаниянинг банкрот булиши 12 %

Кредиторларни карзни кайтаришни талаб килиши 11 %

Компаниянинг бозорда уз урнини йукотиши ва ички ижтимоий муаммолар 6 %

Угирлик, фирибгарлик 4 %

Уларнинг баъзилари карздор мижознинг фаолияти билан, бошкалари эса банк фаолияти билан боглик 6улиши мумкин.

Муаммоли активлар одатда, карз олувчининг кредитни тулаши учун етарли пул маблаглари булмаган холларда юзага келади. Баъзи холларда улар мижознинг хисобида маблаглар була туриб кредитни тулашни хохламаганда хам юзага келиши мумкин. Муаммоли активлар юзага келиш эхтимоли пайдо булганда банклар эхтимолий йукотишларни коплашга мулжалланган мажбурий захиралар шакллантирадилар.

Банклар фаолиятида муддати утган карздорликларнинг умумий микдори NPL (ингл. "Non-performing loan" сузидан олинган булиб, "ишламайдиган кредит" маъносини англатади) курсаткичи билан улчанади.

Узбекистон Республикасида тижорат банкларининг кредит портфелида муаммоли кредитлар динамикасини куриб чикамиз.

100% 99% 98% 97% 96% 95% 94% 93% 92%

5 784,83

16 974,03

276 974,81

326 385,58

01.01.2021 Кредит портфели жами

01.01.2022 шyндaн, мyaммоли кредштар (NPL)

шyндaн, мyaммоли кредитлaр (NPL) 2%

Кредит портфели жами

01.01.2021

шундш, мyaммоли кредитлaр (NPL)

01.01.2022

Кредит портфели жами 98%

Кредит портфели жами 95%

шyндaн, мyaммоли кредитлaр (NPL)

Кредит портфели жами

шундш, мyaммоли кредитлaр (NPL)

1-диаграмма. Узбекистон Республикаси тижорат банкларининг 20202021 йиллар кесимида муаммоли кредитлари (млрд. сумда)

1-диаграмма маълумотларидан куринадики, муаммоли кредитларнинг тижорат банкларининг кредит портфелидаги улуши 2021 йил 1 январь холатига 2,09 % ни ташкил этган булса, 2022 йил 1 январь холатига бу курсаткич 3,11 бандга ошиб, 5,2% ни ташкил этди. Махаллий тижорат банкларимизнинг кредит портфели 2021 йилда 117,84% га 2020 йилга нисбатан ошган. 2021 йил 1 январь холатига тижорат банкларининг кредит портфелида муаммоли кредитлар (NPL) микдори 5 784,83 млрд. сумдан иборат булиб, 2022 йил 1 январь холатига бу курсаткич 16 974,03 млрд. сумга етган.

450 000,0 400 000,0 350 000,0 300 000,0 250 000,0 200 000,0 150 000,0 100 000,0 50 000,0 0,0

17 112,9

13 992,4

32

16 974,0

340

385,6

343

58,7

72,4

362 933,3

390 048,9

0>

0>

«P>

Муаммоли кредитлар (NPL)

Кредитлар

2-диаграмма. Тижорат банкларининг 2022 йилда муаммоли кредитлари

(NPL) динамикаси (млрд. сумда)

2-диаграмма маълумотларидан куришимиз мумкинки, банкларнинг муаммоли кредитлари салмоги 2022 йил 1 январь холатига жами банкларнинг кредит куйилмалари хажмида 5,2 фоиз улушга эга булган булса, 2022 йил давомида бу курсаткич факатгина 2022 йил 1 октябрь холатидаги курсаткичлардан ташкари камайган.

Шуни алохида таъкидлаш жоизки, республикамиз тижорат банклари активларининг таркибида муаммоли активларнинг брутто активлар хажмидаги салмоги 2023 йил 1 январь холатига 2022 йил бошига нисбатан 1,6 бандга камайган ва NPL нинг тижорат банклари кредит портфелидаги улуши 3,6 фоизга тугри келган. Бу ижобий холат хисобланади. Чунки муаммоли активлар банкга даромад келтирмайди.

Маълумки, банк кредитларининг сифати банк тизими ва бутун иктисодиётнинг холатини тавсифловчи мухим курсаткичлардан бири булиб хисобланади. Халкаро экспертларнинг фикрича, ялпи кредит портфелида муаммоли активлар улушининг 10-15% дан ортиши банк секторида тизимли инкироздан дарак беради.

Хулоса сифатида тижорат банклари кредит портфели сифатига алохида эътибор каратишлари, муаммоли кредитларни бошкаришда куйидаги чора-тадбирларни амалга оширишларини максадга мувофик деб хисоблаймиз:

• кредит сураб мурожаат килган шахсларнинг кредит тарихини урганиш асосида кредитлаш ишларини янада такомиллаштириш зарур. Бунда ижобий кредит тарихи мавжуд булган шахсларга кредит тарихи салбий булган ва кредит тарихи булмаган шахсларга нисбатан пастрок фоиз ставкасида кредитлар бериш ёки таъминот куйилган талабни камайтириш амалиётини йулга куйиш лозим;

• кредит рискини, муаммоли активларни олдиндан аникдаш ва унинг замонавий усулларини урганиш, узлаштириш механизмини йулга куйиш хамда тажрибали мутахассисларни тайёрлаш лозим. Банклар бу ишларга зарур булган харажатларни иктисод килишдан узларини тийишлари лозим. Рискни бошкарадиган мутахассисларни (риск-менежерлар) халкаро ташкилотлар, хорижий молия-кредит институтлари иштирокида Узбекистон Республикасида укитиш ва тайёрлаш ишларини йулга куйиш зарур;

• урнатилган молиявий индикатор курсаткичларни холислилигини таъминлаш максадида тижорат банклари такдим этган маълумотларини тугрилигини доимий равишда мониторинг килиш;

• илгор мамлакатлар тажрибасидан келиб чиккан холда, молия бозорини ривожлантириш оркали муаммоли активлар буйича карз мажбуриятларини ифодаловчи кимматли когозларнинг эмиссиясини ташкил килиш;

• ходимларнинг мехнати ва малакасига яраша хак тулаш тизимини такомиллаштириш лозим;

• тижорат банклари нафакат уз маблаглари хисобидан кредитлаш операцияларини, балки хорижий молия-кредит институтларининг кредитлари оркали кредитлар хам ажратади. Бундай жараёнда хам кредитлар кайтмаётганлиги хам амалиётда кузга ташланаяпти. Бунинг олдини олиш учун махсус уч томоннинг манфаатини хисобга олган холда сугурталаш операциясини амалга ошириш лозим

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 12 майдаги "20202025 йилларга мулжалланган Узбекистон Республикасининг банк тизимини ислох килиш стратегияси тугрисида" ги ПФ-5992-сонли Фармони.

2. "Тижорат банкларида активлар сифатини таснифлаш ва активлар буйича эхтимолий йукотишларни коплаш учун захиралар шакллантириш хамда улардан фойдаланиш тартиби тугрисида" ги Низом, Узбекистон Республикаси Марказий банки Бошкарувининг карори, 14.07.2015 йилда руйхатдан утган, руйхат раками 2696.

3. "Тижорат банкларининг банк таваккалчиликларини бошкаришига нисбатан куйиладиган талаблар тугрисида" ги Низом, Узбекистон Республикаси Марказий банки Бошкарувининг карори, 2011 йил 25 майда руйхатдан утган, руйхат раками: 2229.

4. Bektemirov A. A. Business Risk Assessment and ways to Reduce IT //American Journal of Economics and Business Management. - 2021. - Т. 4. - №. 8. - С. 1-15.

5. Бектемиров А. Б., Хужаёров Х. Б. Математическая модель финансовой деятельности коммерческих банков по кредитованию, учитывающая конкурирующие интересы сторон //Modern stochastic models and problems of actuarial mathematics. - 2020. - С. 79-80.

6. А.Бектемиров. Ракамли иктисодиёт шароитида банкларнинг инновацион фаолиятини ривожлантириш. «Сервис». - Самарканд. - 2021. Махсус сон, I-кисм. 96-100.

7. Malikova D. METHODOLOGY FOR EFFECTIVE ASSESSMENT OF THE LEVEL OF ECONOMIC SECURITY OF BANKS //Innovative Society: Problems, Analysis and Development Prospects. - 2023. - С. 96-98.

8. Маликова Д.М., Мирзаева С.С. ОСОБЕННОСТИ ССУДНОГО ПРОЦЕНТА В УЗБЕКИСТАНЕ // Экономика и социум. 2021. №5-2 (84).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.