Научная статья на тему 'ТИКУВ ИПАК ИПЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ УСТИДА ИШ ОЛИБ БОРИШ'

ТИКУВ ИПАК ИПЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ УСТИДА ИШ ОЛИБ БОРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
49
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хом ипак / табиий ипак / ипак ишлаб чиқариш / ипакни қайта ишлаш / raw silk / natural silk / silk production / silk processing / sewing threads.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — S. Gafurova

Mazkur maqolada pillachilik sohasida yangi ilg’or texnologiyalarni joriy etish, tabiiy ipakdan tikuv iplarini olish texnologiyasi haqidagi ma’lumotlar keltirilgan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — S. Gafurova

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORK ON THE TECHNOLOGY OF PRODUCTION OF SEWING SILK THREADS

Тhis article provides information on the implementation of new advanced technologies in the field of cocooning, the production of sewing threads from natural silk.

Текст научной работы на тему «ТИКУВ ИПАК ИПЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ УСТИДА ИШ ОЛИБ БОРИШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УДК 677.072.6

ТИКУВ ИПАК ИПЛАРИНИ ИШЛАБ ЧЩАРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ УСТИДА ИШ

ОЛИБ БОРИШ С.У. Гафурова

АРМ библиографи, Тошкент тукимачилик ва енгил саноат институти https://doi.org/10.5281/zenodo.7193409

Annotatsiya. Mazkur maqolada pillachilik sohasida yangi ilg'or texnologiyalarni joriy etish, tabiiy ipakdan tikuv iplarini olish texnologiyasi haqidagi ma'lumotlar keltirilgan.

Калит сузлар: хом ипак, табиий ипак, ипак ишлаб чицариш, ипакни цайта ишлаш, тикув иплари.

РАБОТА НАД ТЕХНОЛОГИЕЙ ПРОИЗВОДСТВА ШВЕЙНЫХ ШЕЛКОВЫХ

НИТОК

Аннотация. В данной статье представлен информация о внедрении новых передовых технологий в области коконирования, технологии получения швейных ниток из натурального шёлка.

Ключевые слова: шелк-сырец, натуральный шелк, производство шелка, переработка шелка, швейная нить.

WORK ON THE TECHNOLOGY OF PRODUCTION OF SEWING SILK THREADS

Abstract. This article provides information on the implementation of new advanced technologies in the field of cocooning, the production of sewing threads from natural silk.

Keywords: raw silk, natural silk, silk production, silk processing, sewing threads.

КИРИШ

Х,озирги кунда хом ипак ва ундан тайёрланган мато, трикотаж махсулотларини ишлаб чикаришда янги технологияларни куллаш уларнинг сифатини оширишга катта эътибор каратилмокда. Ипак ишлаб чикариш ва кайта ишлаш сохасида катор хорижий мамлакатларда, жумладан, Х,индистон, Хитой, Япония, Бразилия, Жанубий Кореяда маълум ютукларга эришилган. Пилла чувиш ва хом ипак ишлаб чикариш самарадорлигини ошириш ва махсулотларнинг ракобатбардошлигини таъминловчи технологияларни такомиллаштиришга каратилган тадкикотларда табиий ипакли кийимларни тайёрлашда тикув ипларини турларини етишмаслиги хамда бошка тола таркибли ипларни кулланиши эксплуатация хдмда ювиб-куритиш жараёнида чокларни турли киришиш холларига олиб келиши туфайли сифат бузилиши каби муаммоларни ечиш алохида ахамиятга эгадир. Шунинг учун хам, ипак тикув ипларини ишлаб чикаришнинг ресурстежамкор технологияларини ва усулларини, унинг янги ассортиментларини яратиш мухим вазифалардан бири булиб колмокда. Жахонда ипакни кайта ишлаш техника ва технологиясини ишлаб чикишга йуналтирилган илмий-тадкикот ишлари олиб борилмокда. Мамлакатимизда хам ушбу йуналишда, жумладан табиий ипакдан тикув ипларини олиш технологиясини ишлаб чикиш, такомиллаштириш технологиясини яратиш сезиларли даражада ошди.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Республикамизда ипак хомашёсини чукур кайта ишлаш асосида юкори кушимча кийматли тайёр махсулот ишлаб чикаришни жадал ривожлантириш, ипакчилик саноатини модернизация килиш оркали ички ва ташки бозорда ипак махсулотлари

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ракобатбардошлигиии таъминлашга алох,ида эътибор каратилмокда. Шу билан бир каторда, ипак ишлаб чикаришда энергетик харажатларни камайтиришни таъминлайдиган энергиятежамкор технологияларни яратиш ва такомиллаштириш ута мух,им ахдмиятга эга. 2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегиясида, жумладан « ... миллий иктисодиётнинг ракобатбардошлигини ошириш, ... иктисодиётда энергия ва ресурслар сарфини камайтириш, ишлаб чикаришга энергия тежайдиган технологияларни кенг жорий этиш» вазифаси белгилаб берилди. Ушбу вазифаларни х,ал килиш, жумладан янги структурали тикув ипларини ишлаб чикариш технологияларини яратиш ва ишлаб чикаришга жорий этиш мухимдир.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси тугрисида»ги, 2017 йил 14 декабрдаги ПФ-5285-сон «Тукимачилик ва тикув-трикотаж саноатини жадал ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида»ги Фармонлари, 2017 йил 29 мартдаги П^-2856-сон ««Узбекипаксаноат» уюшмаси фаолиятини ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида»ги ^арори, хдмда мазкур фаолиятга тегишли бошка меъёрий хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда муайян даражада хизмат килади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Табиий ипакдан олинган тикув иплари турларини ишлаб чикариш илмий асосларини, тукимачилик ва енгил саноат техника-технологияларини ривожлантиришга йуналтирилган илмий изланишлар, табиий ва кимёвий толаларини кайта ишлашда янги техника ва технологияларни ишлаб чикиш ва такомиллаштиришга каратилган кенг камровли илмий тадкикотлар жах,оннинг етакчи илмий марказлари ва олий таълим муассасалари, жумладан, Manchester University (Англия), Ghent University (Бельгия), International Association of Silk Road University (Япония), Kyoto University (Япония), Dortmund Technical University (Германия), Sichuan University (Хитой), University of Piraeus (Греция), South Indian Textile Research Association (Х,индистон), Тошкент тукимачилик ва енгил саноат институти, Узбекистон табиий толалар илмий тадкикот институти (Узбекистон) томонидан олиб борилмокда.

Хом ипак, ипак мах,сулотлари технологияларини такомиллаштириш ва тайёр ипларнинг замон талабларидаги турларини яратиш борасида жах,онда олиб борилган илмий тадкикотлар асосида катор, жумладан куйидаги илмий натижалар олинган: тикув ипларини мосланувчан технологик жараёнларини автоматлаштирилган тизимлари ишлаб чикилган (Tajima, Япония; Eton Ups, Швеция; Schonenberger, Франция; Datatron, Германия); сифати яхшиланган табиий ипакдан тикув ипларини ишлаб чикариш усуллари (Тошкент тукимачилик ва енгил саноат институти, Узбекистон табиий толалар илмий-тадкикот институти, Узбекистон).

Дунёда сифатли ипак мах,сулотларини ишлаб чикариш жараёнларининг технологияларини яратиш ва такомиллаштириш буйича катор, жумладан, куйидаги устувор йуналишларда тадкикотлар олиб борилмокда: юкори ипакчанликка эга булган янги зот ва дурагай пиллаларини яратиш асосида юкори сифатли хом ипак олиш технологиясини такомиллаштириш; табиий ипак хусусиятларига ухшаш тусли ипларни яратиш; синтетик толалар ва технологияси асосида мах,сулотларнинг ракобатбардош янги турларини ишлаб чикариш усуллари ва технологиялари.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Ипак уз хусусиятлари билан табиий толалар ичида энг юкори курсаткичларга эга, аммо дунё тукимачилик хом ашёси улушида энг кам микдорни ташкил этади.

Дунё буйича тукимачилик хом ашёсини ишлаб чикариш, млн. тонн (%)

Йил Пахта Кимёвий толалар, жумладан Жун Ипак Умумий (100%)

синтетика сунъий

2010 25,5(30,0) 51,3(60,3) 5,7(6,7) 3,3(3,8) 0,130(0,15) 85,0

2015 25,0(26,7) 60,0(64,0) 5,3(5,6) 2,8(3,56) 0,130(0,14) 93,3

Башорат

2050 27,1 (19,5) 100,7(72,5) 7,5(5,4) 3,5 (2,5) 0,160(0,12) 139,0

МУ^ОКАМА

Жадвалдан куриниб турибдики, 2015 йилда дунё буйича тукимачилик толалари умумий хисобда 93,3 млн. тонна, пахта толаси 25,0 млн. тонна (26,7%), синтетик тола 60,0 млн. тонна (64,0%), сунъий тола 5,3 млн. тонна (5,6%), жун 2,8 млн. тонна (3,56%) ва ипак толаси 0,130 млн. тонна (0,14%) ни ташкил этган. Олимлар томонидан утказилган тахлилларга кура, 2050 йилларга бориб дунё тукимачилик толалари хомашё балансида ипакнинг улуши 0,12% ни ташкил этиши кутилмокда. ХУЛОСА

Тукимачилик хомашёларини ишлаб чикариш буйича халкаро Ассоциациялар статистик хисоботларининг аналитик тадкики асосида 2015 йилдан унинг дунё баланси ва 2050 йилларгача прогнози тузилиб, тукимачилик хомашё балансида табиий ипак улуши секин-аста пасайиши ва 2050 йилга бориб, мос равишда 0,14-0,12 % ораликда булиши курсатиб берилди.

Юкоридагиларни инобатга олган холда, махаллий табиий ипакдан тикув ипларини назарий асосланган технологиясини яратиш долзарб муаммо хисобланади.

REFERENCES

1. Алимова Х.А. Жахон бозори шароитида ипак махсулотларини сифатини ошириш ва ассортиментини купайтириш // Ж. Ипак. -1998. -№1. -Б. 6.

2. http://uzbekipaksanoat.uz/

3. Алимова Х.А. "Ипакни эшиш" Тошкент, "Шарк", 2001

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.