Научная статья на тему 'ТИКАНЛИ КОВУЛ (CAPPARIS SPINOSA L.) ЎСИМЛИГИНИ ПЛАНТАЦИЯСИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ'

ТИКАНЛИ КОВУЛ (CAPPARIS SPINOSA L.) ЎСИМЛИГИНИ ПЛАНТАЦИЯСИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ Текст научной статьи по специальности «Ветеринарные науки»

CC BY
147
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
тиканлий ковул / уруғ / кўчат / плантация / доривор ўсимлик. / prickly caper / seed / seedling / planting / medicinal plant.

Аннотация научной статьи по ветеринарным наукам, автор научной работы — Абдуллаева Хуриятхон Зафарбековна, Бўстонов Зокиржон Тожибоевич, Хайиталиева Моҳигул Гайратали Қизи

Ушбу мақолада Тиканли ковул (Capparis spinosa L.) ўсимлигини етиштириш ҳамда плантациясини ташкил этиш масалалари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ESTABLISHMENT OF CAPPARIS SPINOSA L. PLANT PLANTATION

This article discusses the cultivation and creation of a plantation of prickly caper (Capparis spinosa L.).

Текст научной работы на тему «ТИКАНЛИ КОВУЛ (CAPPARIS SPINOSA L.) ЎСИМЛИГИНИ ПЛАНТАЦИЯСИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ»

ТИКАНЛИ КОВУЛ (CAPPARIS SPINOSA L.) УСИМЛИГИНИ ПЛАНТАЦИЯСИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ Абдуллаева Хуриятхон Зафарбековна

Андион кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти,

К.х.ф.ф.д.(РЮ), доцент Бустонов Зокиржон Тожибоевич Андион кишло; хужалиги ва агротехнологиялар институти,

к.х.ф.н., доцент Хайиталиева Мо^игул Гайратали кцзи Андион кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти, талаба https://doi.org/10.5281/zenodo.6534066 Аннотация. Ушбу мацолада Тиканли ковул (Capparis spinosa L.) усимлигини етиштириш уамда плантациясини ташкил этиш масалалари ёритилган.

Калит сузлар: тиканлий ковул, уруз, кучат, плантация, доривор усимлик.

СОЗДАНИЕ РАСТИТЕЛЬНОЙ ПЛАНТАЦИИ CAPPARIS SPINOSA L.

Аннотация. В данной статье рассматриваются вопросы выращивания и создания плантации каперса колючего (Capparis spinosa L.).

Ключевые слова: каперс колючий, семя, саженец, насаждение, лекарственное растение.

ESTABLISHMENT OF CAPPARIS SPINOSA L. PLANT PLANTATION Abstract. This article discusses the cultivation and creation of a plantation of prickly caper (Capparis spinosa L.).

Key words: prickly caper, seed, seedling, planting, medicinal plant.

Узбекистан Фанлар академиясида 2011 йил 27-апрелда Узбекистан шароитида усадиган доривор усимликлардан доривор препаратлар ишлаб чикариш масаласига багишланган брифинг булиб утди. Брифингни максади

ва вазифаларидан келиб чиккан холда доривор усимликларни урганиш ва етиштириш технологияларини тадбик килиш хозирги кунда мухим иктисодий ва ижтимоий ахамиятга эгадир.

Шундай усимлик турларидан бири ковул булиб, уни барча махсулотларидан турли хасталикларни олдини олиш ва даволаш мумкин. Мевасидан кайта ишлаш саноатида шифобахш ва таркибида йодга бой булган консерва махсулотлари фармоцевтика саноати учун турли дори-дармон тайёрлаш учун хом ашё сифатида фойдаланилади. Тайёрланган махсулотлар ички ва ташки бозорни таъминлаш ва саноатни экспорт салохиятини ва иктисодий самарадорлигини ошириш учун хизмат килади. Бу тур усимлик хозирги кунда Республикамизни айрим Вилоят ва туманларини чул ва дашт минтакаларида ёввойи холда усади. Усимликни маданий навларини етиштириш ва кайта ишлаш технологияси урганилмаган.

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёев 2017 йил 8 июль куни Наманган вилоятига килган ташрифида пахтадан зарар куриб ишлаётган туманларда пахта ва галла майдонларини камайтириб, урнига юкори даромад берадиган мева-сабзавот, полиз экинларини экиш лозимлигини, айрим туманларда ковар (ковул) етиштиришни йулга куйишни тавсия этди.

Республикада сунгги йилларда доривор усимликларни мухофаза килиш, табиий ресурслардан окилона фойдаланиш, доривор усимликлар етиштириладиган плантациялар ташкил этиш ва уларни кайта ишлаш борасида изчил ислохотлар амалга оширилмокда.

Махаллий флорага мансуб 4,3 мингдан ортик усимликларнинг 750 тури доривор хисобланиб, улардан 112 тури илмий тиббиётда фойдаланиш учун руйхатга олинган, шундан 70 тури фармацевтика саноатида фаол кулланиб келинмокда.

2019 йилда 48 миллион А^Ш доллари кийматидаги кайта ишланган доривор усимликлардан олинган махсулотлар экспорт килинган.

Шу билан бирга, тахлиллар доривор усимликларни мухофаза килиш, уларнинг плантацияларини ташкил этиш, кайта ишлаш оркали кушимча киймат занжирини яратиш зарурлигини курсатмокда.

Узбекистон Республикаси Президентининг 10.04.2020 й. ПК-4670-сон "Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза килиш, маданий холда етиштириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида"ги Карори имзоланиб, доривор усимликлар етиштириш ва кайта ишлашни янада ривожлантириш учун кулай мухит яратиш, соханинг экспорт салохиятини ошириш, шунингдек, таълим, илм-фан ва ишлаб чикариш жараёнларини интеграциялаш максадида:

Узбекистон Республикаси Кишлок хужалиги вазирлиги, Инновацион ривожланиш вазирлиги, Урмон хужалиги давлат кумитаси, Согликни саклаш Вазирлиги хузуридаги Фармацевтика тармогини ривожлантириш агентлигининг 2020 йил 1 майдан бошлаб доривор усимликларни етиштириш, саклаш, бирламчи ёки чукур кайта ишлаш кластерларини (кейинги уринларда - доривор усимликлар кластери) ташкил этиш, шунингдек, худудларни доривор усимликлар етиштириш буйича ихтисослаштириш тугрисидаги таклифлари маъкулланди.

Ушбу карорда Тиканли ковул (Capparis spinosa L.) уруг ва кучат холида механик таркиби енгил тупроклар, тоголди хамда текислик ер майдонларига мос, кургокчиликка чидамли (ксерофит) усимлик эканлиги туфайли Тошкент вилоятининг Бустонлик, Охангарон туманларида, Жиззах вилоятининг Зомин, Бахмал, Галлаорол, Фориш, Наманган вилоятининг Поп, Чуст, Андижон Вилоятининг Асака, Булокбоши, Андижон, Кургонтепа ва Жалакудук туманларида, Бухоро, Навоий, Кашкадарё, Сурхондарё вилоятларининг барча туманларида етиштириш тавсия этилган.

Узбекистоннинг дашт ва адирли тупрок-иклим шароитида фойдаланилмай келинаётган урмон фонди даштли ва адирли зоналаридан унумли фойдаланиш хамда у ерлардан иктисодий самара олишнинг долзарб

Ba3u$anapugaH öupu gopuBop ycuMnuKnap nnarn^uanapuHu Tyrpu TamKun этнmgнp. KoBynnunuK энг ucTuKÖonnu TapMoK öynuö, yHu fiynra Kyfium opTH^na Maönar Ba pecypcnapHu Tanaö KunMafigu. Caöaöu, ep öarupnaö ycaguraH TuKaHnu öyra ^ofi TaHnaMafigu, cyBcronuKKa yTa nugaMnu. Ebbohh Typnapu Mafi ofiugaH to oKTaöprana ycuö, xpcun öepagu.

Ymöy KapopHH u^pocu cu^arnga YpMoH xy^anuru unMufi-TagKuKoT HHCTHTyTH AHgu^OH ^unuanu Ba AHgu^öH KumnoK xy^anuru Ba arpoTexHonoruanap uHcraTyrn onuMnapu TOMOHugaH "TuKaHnu KOByn (capparis spinosa L.) ycuMnuruHu nnarn^uacuHu TamKun этнm" MaB3ycugaru aManufi nofiuxacu öyfiuna TagKuKoTnap onuö öopunMoKga.

Ymöy nofiuxa goupacuga HaMaHraH Myx,aHgucnuK TexHonoruanapu uHCTuTyTu onuMnapu ToMoHugaH acoc conuHraH KoByn ycuMnuruHuHr Y36eKucToH - 20 HaBu ypyrnapugaH 2 KunorpaMM MuKgopga aHBap ofiuga naöoparopua mapouruga cтapн$нкaцнaгa Kyfiungu. Ymöy ypyrnap yHuö nuKKaHgaH cyHr 13 anpent KyHu Agu^oH gaBnaT ypMoH xy^anurura Kapamnu Eoöyp ypMoH ynacKacuHuHr 1 reKTap agupnuK MafigoHura экнngн.

Ey fiun экнnгaн ypyrnap ycTuga ^eHonoruK Ky3aTyB umnapu onuö öopunagu Ba xap öup onuHraH HaTu^anap acocuga MatnyMoTnap xaMga xucoöoTnap TafiepnaHagu.

KoByn ycuMnuruHu öuonoruK xycycuaTnapu; KaBapgomnap ounacu BaKunnapu cyT mupacu3 yT Ba öyra ycuMnuKnapgup. YnapHuHr öaprnapu oggufi eKu naH^acuMoH MypaKKaö, öaHgnu, HaBÖarnamuö ^ofinamraH, KynuHHu eH öaprcu3 öynagu. rynnapu ukku ^MHcnu, aKKa-aKKa eKu enuK Tynrynga ^ofinamraH. Kocana öapru 4 Ta, To^MÖapru 4 Ta öynuö guaroHan ^ofinamraH öynagu. OTanuru neKcro eKu 4-6 Ta, ypTagaru 4 Tacu 2 TacuHuHr öynuHumugaH Kenuö nuKKaH. OHanuru 1-2 Ta eKu öup Hena MeBa öaprnu. TyryHnacu ycTKu, öup eKu Kyn yanu Ba Kyn ypyr KypTaKnu. Ypyr KypTaru öyKunraH, MeBacu KycaKcuMoH eKu pe3oBopMeBacuMoH, epunraHga nonacuMoH MeBa öynuö xamapoTnap öunaH naHrnaHagu.

Гул бандини учи усиб оналигини кутариб турувчи узун банд гинофорга айланиши оиланинг характерли белгиларидан биридир. Бундай усимта оталикларда хам хосил булади. Улар гул тузилиши билан бутгуллиларга ухшайди, аммо ён баргларининг булмаслиги билан улардан фарк килади.

Хозирги кунда Андижон тумани Бутакара массиви адирлик майдонлари ковул кучатларини экиш учун тайёрланмокда.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Сахобиддинов С.С. Усимликлар систематикаси. Т., 1966 й.

2. Широков Г.П. Практикум по технологии хранения ва переработки плодов и овошей. М., 1974 г.

3. Мацкевич В.В., Лобанов П.П. Сельскохозяйственная энциклопедия. Том 3, 4. М., 1975 г.

4. Саломатлик энциклопедияси. Т., 1985 й.

5. Корабоев К. Она табиатни асрайлик. Т., 1991 й.

6. Мерганов А.Т. "Кавар (Capparis spinosa) усимлигини экстремал шароитларда устириш ва махсулотни кайта ишлаш технологияси" буйича Тавсиянома: Наманган-2017 йил.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.