CC BY
41
© 2009
К. КончаревиЙ
ДИДАКТИЧКИ РУСКО-СРПСКИ ТЕОЛОШКИ РЕЧНИК У СИСТЕМУ СРЕДСТАВА НАСТАВЕ РУСКОГ JЕЗИКА ЗА ТЕОЛОШКИ ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
1една од на]знача]нщих сфера функционисааа руског ]езика како у нацио-налним, тако и у интернационалним оквирима ]есте духовна сфера. На руском ]езику одвща се мисионарска, богослужбена, административна, просветна и екуменска делатност Руске православне цркве — на]бро]нще и ]едне од на]угледнищх помесних православних Цркава. Ова] ]език неопходан ]е свакоме ко жели да дубле проучава православну теологщу и духовност, ]ер на аему, уз грчки, постов на]веЙи бро] наслова из ове области (оригинални и преводни светоотачки и монашко-аскетски списи, теолошке студще и расправе, инфор-мативно-публицистичка и литерарна оствареаа инспирисана православном ду-ховношЙу), изда]е се богата и разноврсна периодика, а у новще време немерлив ]е и удео руско]езичних ресурса Интернета (Рунет) у популаризацщи богослов-ске науке, информисаау о разним аспектима деловааа Цркве и оствариваау аене мисще.
Управо из ових разлога руски ]език има дугу традицщу изучавааа у српским духовним школама — богословщама (од 1849., у сво]ству обавезног предмета) и у високошколским богословским институцщама (факултети, академще, инсти-тути). Као цил наставе у теолошком образовном профилу поставла се форми-раае за професионалну компетенцщу теолога релевантне комуникативне, лин-гвистичке, лингвокултуролошке и преводилачке компетенцще у владаау рус-ким ]езиком у сфери академске свакодневице, унутарцрквеног општеаа, социокултурно] и професионално] сфери, и особито у домену теологще. Ова] цил подразумева — у средаем богословском образоваау и на првом степену ос-новних студща — стицаае оперативних знааа о руском сакралном функцио-налностилском комплексу, изгра^ивагае способности адекватне рецепцще и прево^еаа информативног, публицистичког и административно-пословног текста везаног за унутарцрквену комуникацщу, оспособлаваае за информативно, студиозно и дщагонално читаае одговара]уЙих матерщала, изгра^ивагае способности разумевааа на слух, као и оспособлаваае за продуковаае усмених (дщалошких и монолошких) и писмених саопштеаа из побро]аних сфера комуникацще, а затим — на дипломским академским студщама — и стицаае оперативних знааа о специфичним одликама дискурса теологще, изгра^ивагае способности адекватне рецепцще и прево^еаа теолошког текста, оспо-соблаваае за информативно, студиозно и дщагонално читаае неадаптираног научно-стручног текста, изгра^ивагае способности разумевааа на слух науч-но-стручног излагааа, оспособлаваае за продуковаае усмених и писмених са-општеаа из професионалне сфере комуникацще. Садржа]и наставе непосредно извиру из поставлених цилева, а у аиховом оквиру на]знача]нще место заузима овладаваае лексиком ко]а опслужэде побро]ане комуникативне сфере у цилу адекватне рецепцще, продукцще и прево^егаа. Када]е о овом потоаем аспекту
реч, студенти се yno3Hajy са лексичко-фразеолошким, граматичким и стили-стичким питааима прево^еаа литературе из области теологще и православне духовности са руског на српски ]език, изгра^у техничке навике и умеаа упот-ребе речника, оспособлава]у се за примену преводилачких поступака: парафразе, адаптацще, додавааа, одузимааа, изоставлааа, пермутацще, антонимщског прево^еаа, компензацще, транслитерацще, калкирааа, описног прево^еаа, транспозицще и др., као и умеаа усменог и писменог прево^еаа.
Изгра^иваае не само преводилачке, него и комуникативне, а делимично и лингвокултуролошке компетенцще у настави руског ]езика за теолошки обра-зовни профил незамисливо ]е без посто]ааа спецщализованог речника ко]и би сво]ом структуром и методологиям лексикографске обраде одговарао по-ставленим цилевима. Стога ]е у на]новщи уцбенички комплет из руског]езика за студенте теологще, ко]и обухвата основни уцбеник (К. КончаревиЙ «Руски ]език у теологщи А: обликоваае научног текста, техника прево^еаа, граматич-ки практикум. — Београд: Изд. Православни богословски факултет, 2008) и две хрестоматще (К. КончаревиЙ «Руски ]език у унутарцрквено] комуникацщи». — Београд: ПБФ, 2008 и К. КончаревиЙ «Руски ]език у теологщи Б: хрестоматща стручних текстова». — Београд: ПБФ, 2008), инкорпориран и преводни терми-нолошки речник (К. КончаревиЙ «Руско-српски речник теолошке терминологще». — Београд: ПБФ, 2008), као први речник овог профила у рус-ко-српско] лексикографщи. Задатак саставлааа ]едног оваквог речника био ]е утолико тежи уколико се узме у обзир малобро]ност релевантних извора на ко]е смо се могли ослонити приликом избора одредница аихове лексикографске презентацще. При изради речника коришЙени су (а) богословске енциклопедще и ]едно]езични терминолошки речници: «Библейская энциклопедия» (М., 1990); J. Брща «Речник православне теологще» (Београд, 1999); С.И. Вургафт, И.А. Ушаков «Старообрядчество. Опыт энциклопедического словаря» (М., 1996); О.А. Платонов «Энциклопедический словарь русской цивилизации» (М., 2000); «Полный православный богословский энциклопедический словарь. В 2 т.» (Москва, 1992); Скляревская Г.Н. «Словарь православной церковной культуры» (СПб., 2000); «Христианство. Энциклопедия. В 3-х томах» / ред. С.С. Аверинцев (М., 1993); «Христианство. Словарь» / под общей ред. Л.Н. Митрохина (М., 1994.), (б) преводни теолошки речници (А.А. Азаров «Русско-английский словарь церковно-религиозной лексики с пояснениями» (М., 1996); «Англо-русский словарь в помощь христианскому переводчику» / под ред. М. Макарова (М., 1998); Б. ВукичевиЙ «Речник православла енгле-ско-српски и српско-енглески» (Београд, 2004); А. ДобриЙ. «Српско-енглески и енглеско-српски теолошки речник» (Београд, 2008); Г. Дьяченко «Церковно-славянско-русский словарь» (М., 1993); М. JандроковиЙ «Немачко-српски и српско-немачки теолошки речник» (Београд, 2007); В. Паламарюк «Богословский славяно-русско-английский словарь» (Черновцы, 2001), као и (в) општи интерпретативни речници руског, црквенословенског и српског ]езика и пре-водни руско-српски речници.
Процедура израде речника уклучивала ]е неколико етапа: (а) теорщско за-сниваае структуре речника, одабира и презентацще лексема, (б) селекцщу гра^е на основу извора — примарне (теолошка научна и уцбеничка литература,
информативни матерщали, црквено-правна, црквено-дипломатска документа, посланице, проповеди) и секундарне литературе (речници), (в) лексикографску обраду одредница и (г) апробираае матерщала у наставно] пракси. У вези са (а) основна дилема састсуала се у томе ко]и Йе сло]еви лексике бити презентирани. С обзиром на намену речника, определили смо се за вишесло]ност лексико-графског матерщала, аегово заступливаае по концентрима, тако да у на]ужи круг у^у термини теолошких дисциплина (библистика, патрологща, системат-ско богословле, црквено-исторщске и богословско-практичке дисциплине), следеЙи концентар чине термини контактних и комплементарних наука (философща, психологии, педагогща, право, исторща уметности, музикологща), потом општенаучна лексика, да би се у на]ширем концентру на-шле стилски неутралне лексеме из општеупотребног ]езика ко]е би се условно могле назвати религщско-црквеном лексиком (називи, имена и перифразе Бога, бестелесних сила, светих, називи места трансцендентне стварности, називи конфесща, верских покрета и аихових припадника, називи структурних ]единица Цркве, аених органа и организацща, припадника клира, сакралних об]еката, делова богослужбеног простора, свештених предмета, одежди, обред-не хране, празника, постова, итд.) [Гадомский 2006: 150—157]. Поред апелатив-не, определили смо се да у речник, с обзиром на фреквентност у сакралном дискурсу и специфичности у ортографском, ортоепском и граматичком обли-коваау, у^е и ономастичка лексика, презентирана у посебним регистрима — библщских антропонима и топонима и канонских (календарских) антропонима. Етапа (б) навела нас ]е на прошириваае вокабулара и по етимолошком, и по исторщском критерщуму: по првом, у речник]е уклучен велики бро] одредница црквенословенског порекла, с обзиром на аихову активну употребу у сферама ко]е су предмет нашег интересовааа (у теологии среЙемо мноштво термина цсл. провенщенцще, а у документима Цркве, проповедима, званичним саоп-штеаима коришЙеае цсл. лексема и идиома као средстава жанровске стилизацще) [Зозикова 2004: 38—44], као и интернационализама (пре свега лексике грчког, ]евре]ског и латинског порекла); по другом, показало се да]е за низ теолошких дисциплина, посебно за литургику, канонско право, исторщу Цркве, црквену уметност, музикологщу од изузетног знача]а познаваае не само савремених, него и термина ко]и се данас могу сврстати у историзме и архаизме (извечные, особь сущие монастыри, истинноречие, раздельноречие, демество, эк-дик, великий скевофилакс, беглопоповцы и сл.). На]зад, праЙеае литературе из дисциплина попут упоредног богословла и исторще религще изиску]е и овлада-ваае на]фреквентнщим ]единицама везаним за терминосистеме других хришЙанских, али и водеЙих светских нехришЙанских конфесща, па сходно томе и аихово заступливаае у речнику. У етапи (в), с обзиром на дидактичку намену нашег речника [исп. Морковкин — Трушина 1986: 94—197], определили смо се да, поред семантизацще, сваки речнички чланак садржи и друге реле-вантне информацще: акценатску, по потреби граматичку, а пре свега валент-носну карактеризацщу лексема (типа: молиться о здравии и спасении — молити се за здравле и спасен>е), указиваае на односе унутарлексичке системности, усталене синтагме, фразеологизме, афоризме, карактеристичне примере упот-ребе у разним контекстима. У неким случа]евима, пре свега при семантизацищ
назива сакралних об]еката, титула свештених лица, структурних ]единица Цркве, обреда морали смо водити рачуна о терминолошким варщацщама шире социолингвистичке природе у српском (српскохрватском) ]езику, т]- о посто]аау дублета на основу социокултурних и конфесионалних традицща одре^ених регща (оних под доминантно православним и оних под доминантно римокатоличким утица]ем), као и дублета везаних за аегову источну и западну варщанту, нпр. таинство 'света Та]на; ота^тво, сакрамент'; литургия 'литургща; миса'; приход 'парохща; жупа'; инок 'монах, калуфер; редовник', и сл. Напокон, посебну пажау посветили смо семантизоваау лексема са доминантном национално-културном компонентом (нееквивалентна и лексика са конотацщом), примещдуйи поступке транскрипцще, калкирааа и/или давааа описне дефиницще, нпр. беспоповщина 'беспоповштина (старообредничка фракцща ко]а не призна]е свете Та]не, свештенослужителе, обреде)'; двадцатка 'црквеноопштински одбор (у РПЦ) (разг.)'; епархиальное собрание 'епархщско сабраае, на]виши орган власти у епархщи, уз чще саде]ство архщере] управла аоме (у РПЦ)', и др.
«Руско-српски речник теолошке терминологии», чщу смо концепцщу овде изложили, успешно ]е прошао и етапу (г) — апробацще у наставно] пракси, показавши се као незаобилазно средство обогайивааа лексичког фонда студената и одигравши важну интегративну улогу у систему средстава наставе руског ]езика у теолошком образовном профилу.
ЛИТЕРАТУРА
Гадомский А.К. Русско-польская терминология теолингвистики // Учен. зап. ТНУ. - Т. 19 (58); №1. Филология. - Симферополь: Изд-во ТНУ, 2006. - С. 147-157.
Зозикова М. Церковнославянизмы в контексте современной языковой динамики / под ред. А. Градинарова // Динамика языковых процессов: история и современность. -София: Херон Прес, 2004. - С. 35-47.
Морковкин В.В., Трушина Л.Б. Учебники и словари в системе средств обучения русскому языку как иностранному. - М.: Рус. яз., 1986.
THE THEOLOGY LEARNER'S RUSSIAN-SERBIAN DICTIONARY IN THE SYSTEM OF TEACHING AIDS FOR THEOLOGY STUDENTS LEARNING RUSSIAN
K. Koncharevich
The present work states the conception of the Russian-Serbian dictionary of theological terms by K. Koncharevich (Belgrade, 2008), intended for divinity students with the emphasis on key methodological issues of dictionary compiling.
