CC BY
84
© М. Gocanin, 2009
УДК 811.163.41 ББК 81.416
О ЛИЧНИМ ИМЕНИМА ПРЕМА МОТИВНОJ ЛЕКСЕМИ
У СРПСКОМ JЕЗИКУ
М. Gocanin
В статье рассмотрены мотивирующие при образовании личных имен слова и предложена семантическая классификация мужских и женских антропонимов.
Ключевые слова: имена собственные, мотивирующее слово, имя существительное, имя прилагательное, глагол.
Предмет овога рада представка истра-живаае могуче мотивисаности личних имена, углавном словенског порекла, на корпусу Матичне каиге рощених у периоду од 1904 до 1930 године у Враачкоj Бааи [3-6]. На основу неких смерница из наведене литературе, по-кушайемо да направимо класификацщу поме-нутих антропонима према могуfrоj мотивноj лексеми.
У српскоj ономастичкоj литератури, по-ред релевантних речника [1; 7; 8; 12; 13 и др.], постсуе радови [2; 10], па чак и обимнще студне [9; 11 и др.] коjе се баве проблемима наше антропонимще.
Име jе важна ознака лица; оно каракте-рише носиоца и битан jе део аегове личности «Іер оно што каже име, то jе он» [1 Сам. 25, 25]. Словенски назив везу)е се за стсл. глагол ітеИ, па іте може означавати оно што особа има у себи, оно што носи као своjу унутра-шау вредност.
Дете добща име на знамеау (нар. ’на во-дици’) првих дана по ро^еау, обично у осми дан. Такво име има привремену намену и може бити: 1) дато по светоме ко_)и се празну|е тих дана и 2) народно. Ако буде прихвайено на крштеау, оно постое тра_)но и упису)е се у протокол крштених.
Крштеае jе чин прилажеаа Христу (ох-ристовлеае), а име jе jедан од видливих знакова те промене. То jе света та_)на у коjоj чо-
век, претходно исповедивши праву веру, кроз троструко погружеае у воду (у име Оца и Сина и Светога Духа), бива очишйен од свих грехова и постое члан Цркве. То jе нови, обнов-лени човек, «нова твар у Господу» [2 Кор. 5, 17; Гал. 6, 15]. Име коjе се даjе новокрштено-ме, уколико jе име по светоме, треба да га подсейа и мотивише на подвиге светог име-аака коjи постаjе аегов заштитник (о овоме опширниjе [14, с. 18]). За разлику од ситуа-цще у Рускоj Православноj Цркви, где се народна имена не даjу на крштеау, у Српскоj Православноj Цркви то jе допуштено и често, што потвр^е и наш материjал.
Даваае имена на крштеау препушта се куму ко^ има улогу духовног родитела. Он обично поштуjе: желе наjближих, датум ро^еаа детета и могуйност поклапааа тог дана са неким верским празником, а врло че-сто крштеник добща име неког свог или ку-мовог претка односно потомка. Некада, ус-лед суjеверjа, усталеног у народу, или некак-вог лошег пре^ашаег искуства именом, да-том новоро^еноме, сугерише се оствареае некаквих, обично родителских, замисли и при-писуне му се заштитна улога. Тако, име Достана, према вероваау, давало се детету у по-родицама са женским потомством и на таj начин се исказивала жела за ро^еаем муш-ког наследника (= Доста су се ра^ала деца женског пола. Нека се роди мушко!). Уколико се дешава да новоро^енчад родителима стално умире, последаем ро^еном даjе се име Живка // Живко како би му се подарио дужи опстанак. С обзиром на то да jе вук мито-
лошка животиаа и симбол срчаности и здра-вла, и име дато детету сматра се апотропа-_)оном против злих духова и демона. Птица голуб jе синоним за чистоту, супружничку верност и приврженост, па jе ранще приношен као жртва духовима покоjних предака. И Jов jе jедну своjу йерку прозвао Jемима или Голубица. У народноj поезиjи паун се велича као лепа птица изузетног перjа, а веровало се да мушку и женску децу такво име штити од урока или ма^ща. Звезде као накит небески и божjа кандила, коjа нойу светле, рефлектуїу на имена Даница и Звездан своjу заштитну улогу и лепоту. Светлост у имену Светлана и ватра (или огаа) у антропонимима Огтвн / / Огывнка треба да растераjу зле духове и демоне. Ама_)лщу може представлати и гво-ж^е или злато због велике jачине и тврдойе, па се и имена Гвозден, Гвоздена, Гвозденщ'а, Злата и Златана сматраjу заштитним. Виле Равщо]ла и Загоркиъа истицале су се лепо-том и због тога су врло често деца носила аихова имена.
Антропоним чине компоненте ко_)има се лице имену|е формално-граматички и семан-тички. На таj начин се обjедиаава творбена структура и ономатолошко значеае имена. У овом раду пажаа йе се фокусирати само на могуйи семантички аспект.
Семантичка класификацща подразу-мева поделу на основу прецизно и jасно одре-^ене мотивисаности поjма. Такво разврста-ваае код имена готово jе немогуйе направити будуйи да се семантички садржа_)и у антропо-нимскоj основи преплийу.
У нашем корпусу, коjи обухвата 14 945 особа (3 826 деце, 3 717 ма_)ки, 3 654 оца и 3 748 кумова), забележено jе 381 мушко и 355 женских имена. Покушайемо само да дамо могуйа решеаа:
А) Лична имена од меница.
Имена могу носити садржаj:
1) властитих именица:
-име божанства: Бого]е, Божа/Божо, Божин, Бошко; Божана, Божика (^ Бог, хришйанско божанство), Перу-ника [^ Перун, бог грома код старих Словена (уп. пол. ріогип - гром)];
- лично име: Будимка (^ старо име Будим);
- ороним: Златиборка (^ Златибор, пла-нина у Срби|и);
- хороним: Косовка (^ Косово, област у Србщи);
2) заjедничкиx именица:
-са ознаком бийа: Во]а, Во]'ин/Вохин (^ воинъ) [Ово jе стара словенска именица коjа означава во_)ника; уп. 14, с. 56], Момчило (^ момче), Чеда (^ чедо); -именице коjе значе сродничке односе: Синиша (^ син);
- фитонимски називи (или лично име пред-ставла преузети назив за билке): Бо-сил>ка (лат. ocimum basilicum - босилак), Гpозда, Гpоздана (^ грозд), Дафина (лат. elaeagnus angustifolia - дафина), Дута (лат. pirns cydonia, cydonia vulgaris -дуаа, гуаа), Jаблан (лат. populus pyramidalis - jаблан), Jагода (лат. fragaria vesca - jагода), Каpанфил, Каpамфи-ла/Каpанфила, Каpанвилка/Каpанфил-ка (лат. dianthus caryophyllus - каранфил/ карамфил), Лилана (^ лат. lilium candidum - лилан, крин), Малина (лично име узето од истоименог назива бил-ке), Невена (лат. calendula officinalis - не-вен), Неpанча (лат. citrus aurantium - на-ранча, поморанча), Пеpуника (лат. iris germanica - перуника, богиша), Ракита (лат. salix caprea), Ружа, Ружица (лат. rosa gallica - ружа), Селена (лат. ligusticum levisticum - селен), Смила, Смилан // Смилана, Смилка // Смил-ко, Цмилка (лат. helichrysum - смиле, смил, цмиле), Тpтина (лат. prunus spinosa - траина, трнавка), Цвета (^ цвет).
За дате билке постсуе разна веровааа [16]: босилак се сматра божщим цветом коjи има важну улогу у религщи, али и у ма-гиjи, медицини и нашоj народноj поезиjи. Раj мирише на босилак и сматра се да йе и ис-тоимена особа на ономе свету лако доспе-ти у ра_); гpожtyе нема велику улогу у култу, али везуче се за празник Преображеае када се носи у цркву и освейуіе; дута се употре-блава у лубавним врацбинама и помиае се симболички или метафорично у лубавним песмама; уз дафину се у jедноj митолошкоj песми jавла епитет племенита, а у медицини се сматра леком против шуге и краста; ]'аблан се везуче за маj и апотропа_)он jе, а има улогу и у лубавноj симболици; ]агода
МЕЖКУЛЬТУРНАЯ КОММУНИКАЦИЯ
се користи као Liebeszauber (’лубавна врац-бина’), али има улогу и у медицини и ма-гщи; карамфил се користи у домайем кул-ту за кийеае печенице о Ускрсу или бардака са ракщом за свадбу; даjе се млади као заштита од сва^а са мужем, а има примену и у медицини; лилан jе цвет ко_)и jе архангел Гаврило држао у руци када jе наговес-тио Пресветоj девици да йе зачети Исуса и зато се он зове _)ош и богородичин цвет; на-ранча jе често замена за jабуку у култу, а помиае се у народноj поезиjи како ма_)ка не жели свог сина да сахрани на гроблу, вей га ставла у башту, под наранчу; перуника jе билка коjа се повезу^е са богом Перуном -она се бере и носи у цркву због благослова, на Спасовдан, а назива се и богиша. Тако освейена, доноси се у куйу и штити од грома. Забележено jе чак да се у Дубровнику слави Богиша у част светог Петра Боги-шара; ракита се носи на Цвети у цркву, а после се аоме кити куйа и штала како би се свако зло одагнало од дома и стоке; ружа се сматра цветом лубави и са аом се чес-то идентифи^е млада дево_)ка; селен jе Liebespflanze (’билка лубави’) и врло често се сади у баштама. Веру^е се да га треба носити када се пролази поред куйе воленог момка или ставити у воду у ко_^ йе се дево_)ка купати са ускршаим jаjетом; смиле се у поезщи jавла са босилем и ко-вилем. Сматра се девоjачким (девичанс-ким) билем и вилинским цвейем; тртина у цвату наговештава долазак пролейа и као све поменуте билке користи се у лечеау; -зоонимски називи: Ву]'адин, Вуфица; Ву]'ана, Ву]ка (^ ву]а); Вук, Вукадин, Вукан, Вукашин, Вуко]е, Вуко(])ица, Вукоман, Вуксан; Вука, Вукана, Вуке-на (^ вук); ВучиН, Вучко; Вучица (^ вуче, вук). Оваква имена имаjу про-филактичку улогу. У групу зооморфних имена убраjаjу се и: Голубица (^ голуб), Jеленко (^ Іелен, име животиае узето као лично име) [7, с. 105], несловенско Паун // Пауна (^ итал. раопе или рауопе - назив птице паун ко_)и jе узет за лично име);
-именица коjа значи географски предео (гора, планина, шума): Горча; Горинка (^ гора);
-именица ^а означава небеско тело (употреблена као заjедничка): Звездан (^ звезда);
-именица крст ^а значи предмет -симбол спасеаа, живота и хришйан-ства: Крсман, Крста; Крстина (^ крст);
- именица ^а означава пропратни део главе и представла jедан од симбо-ла лепоте: Косана, Косара (^ коса, власи);
3) апстрактних именица:
- као ознаку неког неопипливог поjма, осо-бине, осейааа или могуйег девербати-ва: Бо]ана [14, с. 50], Бо]ика (^ боj < боjевати), Го]ко (^ гоj, синоним за мир), Дара, Даринка (^ дар < даривати), Ду-шан, Душко; Душанка, Душица (^ душа), Разуменка (^ разум), Слава, Славко // Славка (^ слава), Слободан; Слобода, Слободанка (^ слобода), Спасенщ'а (^ спас < спасити), Страхиыа (^ страх);
-именице коjе означаваjу одсеке времена: Дана, Даница, Данка (^ дан), Зо-ран; Зора, Зорица, Зорка (^ зора), Не-делко // Неделка (^ недела), Петка-на, Петко (^ петак). Ова имена могу упуйивати на време или дан ро^еаа од-носно крштеаа особе.
4) градивних именица:
- као ознаке изузетне вредности: Бисенща, Бисерка (^ бисер), Гвозден // Гвозде-на, Гвозденща (^ гвозд, гвож^е), Злата, Златана (^ злато).
Б) Лична имена од описних придева. Таjанствена повезаност имена и особина коjе се прижелку^у код носиоца уврстила jе у антропонимске основе неке придеве:
-благ: Благо]е, Блажа;
-велики: Велко; Вели]а, Велика;
- весео: Веселин;
- горд: Гордана;
- диван: Дивна;
-добар: Добри]а, Добрила, Добринка; -драг: Драган, ДрагиН, Драгиша, Дра-го]е, Драгош, Драгутин; Драга, Дра-гана, Драгик>а, Драгица, Драго]ла; -жив: Живадин, Живан, Живко, Живо-]'ин, Живота; Живадинка, Живана, Живанка, Живка;
- здрав: Здравко // Здравка;
-jасан: Jасна;
-луб [15]: Луба, Лубинко, Лубиша, Лубо; Лубинка, Лубица;
-мио: Миладин, Милан, Милен, Милен-ко, Милета, Милща, МилиН, Милко, Милоица, Мило]е, Мило]ко, Милош, Милун, Милутин, Милко, Мило]'ко Мирко, Мирча; Мщона, Мила, Мила-дща, Миладинка, Милана, Миланка, Милева, Милевка, Милена, Миленща, Миленка, Милика, Милкана, Мило]ка, Милона, Милоси]а, Милостща, Милу-ника, Милунка, Мила, Мило]'ка.
- млад: Младен // Младена;
- нов: Новак, Новица; Новка;
-рад: Раде, Раденко, Радо]е, Радофица, Радо]'ко, Радош, Ратко, Ра(/)ица, Ра]-ко; Рада, Радика, Радинка, Радо]ка, Радунка, Ра]ка, Ра]на;
-румен: Румена, Румени/а;
- свет: Света;
- светао: Светлана;
-стамен: Стамена, Стаменка;
-тих: Ти]ана;
-убав: Убавенка.
В) Лична имена од глагола.
Узаjамна веза измену глагола и личног имена показухе да се носилац штити именом од разних негативних поjава; на таj начин се омогуйава дужи опстанак и пружа могуйност болег квалитета живлеаа. То йе потврдити следейи примери:
- борити (се): Бора, Борис; Борика, Бор-]анка, Борка;
-видети: Видо]е; Вида;
- владати: Влада, Владан, Владета;
- десити (се): Десанка;
- до_)ити: До]чин;
- жарити / горети: Жарко;
- (х)ранити: Ранко // Ранка;
-срдити: Срдан;
-страти: Ста]'ка;
-стати: Станиша, Станко, Стано]'е, Станово; Стана, Станщ'а, Стани-ка, Станица, Станка, Стано]'ка, Стано]'ла;
-сто)ати: Сто]'адин, Сто]ан; Сто]'адин-ка, Сто]'ана, Сто]'анка, Сто]'ка, Сто-имена, Сто]на;
-траjати: Тра]ко.
Да заклучимо. На основу испитивааа датог корпуса личних имена, углавном словен-ског порекла, показухе се да мотивна лексема може бити именица, описни придев или глагол. Оваj рад представла само мали прилог за некакве будуЙе опсежнще студще, коjе би поред лингвистике, уклучивале и низ других научних дисциплина.
ЛИТЕРАТУРА
1. Bosanac, М. Prosvjetin imenoslov / М. Bosanac. - Zagreb : Prosvjeta - Zagreb, 1984. -444 s.
2. БукановиЙ, Т. Лична имена код Срба / Т. Бу-кановиЙ // Гласник Етнографског музе]а. - 1940. -С. 56-74.
3. Гочанин, М. Антропонимща и патронимща Браачке Баае 1904-1930 године / М. Гочанин (нео-б]авлени магистарски рад).
4. Гочанин, М. О неким карактеристикама српске, руске и бугарске антропонимще / М. Гочанин // Зборник Матице српске за филологщу и лингвистику. - 2007. - N° 50. - С. 161-165.
5. Гочанин, М. О именима близанаца / М. Гочанин // Шездесет година Института за српски ]език САНУ (зборник радова II). - 2007. - С. 35-43.
6. Гочанин, М. О роли православной культуры в сербской антропонимии / М. Гочанин // VI Славянский международный научный собор «Урал. Православие. Культура»: Духовно-нравственное, патриотическое образование и воспитание в традиции православия: исторический опыт, актуальность возрождения в культуре современной России : в 3 т. - 2008. - Т. II. - С. 26-32.
7. ГрковиЙ, М. Речник личних имена код Срба / М. ГрковиЙ. - Београд : геБук КарациЙ® - Беог-рад, 1977. - 321 с.
8. ГрковиЙ, М. Речник имена Бааског, Дечан-ског и Призренског властелинства у XIV веку / М. ГрковиЙ. - Београд : Народна каига - Београд, 1986. - 232 с.
9. JовиЙевиЙ, Р. Лична имена у старословенском ]езику / Р. JовиЙевиЙ. - Београд : Филолошки факултет - Београд, 1985. - 192 с.
10. КончаревиЙ, К. Из проблематике конфрон-тационе лингвокултурологще: Ономастика и православна култура / К. КончаревиЙ // Jезик и православна духовност. - 2006. - С. 195-221.
11. Ла^евиЙ, М. Творбени модели имена близанаца у Бо]водини / М. Ла^евиЙ. - Нови Сад : Фи-лозофски факултет - Нови Сад, 1987. - 169 с.
12. ЛазаревиЙ, Б. Српски именослов / Б. Лаза-ревиЙ. - Земун - Нови Београд : Book - Марсо -Земун - Нови Београд, 2001. - 986 с.
13. РакиЙ, Р. Библщски речник / Р. РакиЙ. - Бе-оград : Савремена администрацща - Београд, 1993. -267 с.
14. Света та_іна крштеаа и миропомазааа са именословом / Браачка Бааа: Братство св. Симеона Мироточивог - Браачка Бааа, 1994. -133 с.
15. Skok, P. Etimologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. I-IV / P. Skok. - Zagreb : JAZU -Zagreb, 1971-1974.
16. Ча_ікановиЙ, Б. Речник српских народних веровааа о билкама (приредио Бо_іислав ЪуриЙ) / Б. Ча_ікановиЙ. - Београд : Српска каижевна задруга, ет. - Београд, 1994. - 298 с.
ON MOTIVE LEXEME IN PERSONAL NAMES
M. Gochanin
The paper deals with the motivational words forming personal names in the corpus, semantic classification of male and female anthroponyms is suggested.
Key words: personal names, motivational word, noun, adjective, verb.
