CC BY
22
444
ВУЛОВИЪ, БАJИ,Ь
ЧудиновА. П. Метафорическая мозаика в современной политической коммуникации. — Екатеринбург: УрГУ, 2003. — 248 с.
CONTEMPORARY RUSSIAN ORTHODOX CHURCH METAPHORS AS LEXICOGRAPHIC OBJECT
L.N. Churilina
The article states a number of issues underlying the conception of the Dictionary of Contemporary Russian Orthodox Church Metaphors. Key issues involve the object of lexicographic presentation, and the structure of a dictionary entry.
Key words: Dictionary of Contemporary Russian Orthodox Church Metaphors, religious discourse, Orthodox Church metaphors, dictionary of metaphors, religious (orthodox) world-image, cognitive theory of metaphor.
© 2011
Н. ВуловиЙ, Р. Ба]иЙ
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ ИЗ ОБЛАСТИ ПРАВОСЛАВНЕ ДУХОВНОСТИ У ХЕДНОШЗИЧНИМ РЕЧНИЦИМА СРПСКОГ ШЗИКА
В работе рассматривается лексикографическая обработка и семантика некоторых фразеологизмов (молити (некога) као Бога; крстити (некога) батином (штапом); не да(ти) се крстити; крсти вука, а вуку гору) с компонентами крстити (се), молити (се) — глаголами из области православной духовности в трёх толковых словарях сербского языка. Указывается на связанность значения фразеологизмов с христианским мировоззрением — на (не)присутствие православно-культурной информации в их лексикографических обработках.
Ключевые слова: фразеологизм, лексикографическая обработка, значение, христианское мировоззрение, православно-культурная информация.
0. У прилогу изложеном на претходном Ме^ународном симпозиуму од-ржаном у Магнитогорску пре две године, а каснще и обjавленом [Ба^Й 2009], започели смо илустрацщу и анализу описа неких лексикографских решеаа на нивоу микроструктуре лексема из области православне духовности. Оваj рад представка наставак започете илустрацще и анализе. Као материал за анализу
ВуловиЬ Наташа Сретен — кандидат филологических наук, исследователь-сотрудник Института сербского языка САНУ (г. Белград, Сербия). E-mail: [email protected]
Ба]'иЬ Ружица Славолуб — кандидат филологических наук, исследователь-сотрудник Института сербского языка САНУ (г. Белград, Сербия). E-mail: [email protected], [email protected].
одабрани су глаголи из тематских група хришЙанског морала и форми православ-ног богослужеаа у ширем смислу (в. [Исто: 193]). Цил коjи смо били поставили jeCTe да се одреди место raje три описна речника савременог српског jезика (мали Цеднотомни Речник српског ]'езика (PCJ)], средаи [шестотомни Речник српскохр-ватскога кп>ижевног ]езика (РМС)] и велики [незавршени осамнаестотомни Речник српскохрватског къижевног и народног ]'езика (РСАНУ); заклучно са одредницом оцарити]) даjу лексици из истраживаног лексичког пола. О томе се може заклучити на основу: квалификатора ко^ се даjу уз одредницу, дефиницще одреднице, илустративног материала и идиома, као и фразеологизама ко^ се дефинишу уз одредницу. Након што смо се, у наведеном раду, осврнули на ква-лификаторе и дефиницще датих одредница, остаjе да анализирамо илустративни материал и фразеологизме уз одреднице — да ли jе и у ко^ мери овде присутна православно-културна информациjа? У овом раду усмериЙемо пажау на неке од фразеологизама.
0. 1. Фразеолошки материал у ширем смислу поседу^е огроман лингвокул-туролошки потенциjал коjи садржи сегменте из националне културе и традицще jедног народа, аегове обичаjе, веровааа, стереотипе, заблуде. Осим наведеног, у аему могу бити садржани и подаци о православноj концепции света, обредноj пракси православне цркве [КончаревиЙ 2006: 144]. Ме^утим, и оваква концепцща света и обредна пракса често jе прожета предрасудама насталим различитом перцепциям и прилаго^авааем (тзв. понаро^ивааем).
1. 0. Део речничког чланка коjи се односи на фразеологизме, пословице и на идиоме уопште, презентован jе после дефинисааа значеаа одре^ене лексеме/ одреднице у речнику и потврда за та значеаа из речничке гра^е. ПостсуеЙи описни речници српског jезика у том делу регистру^у разнолики идиоматски материjал. Таj материал може се сврстати у основне типове фразеологще у ширем смислу. Наиме, наводе се и дефинишу: терминолошке синтагме, усталене конструкциjе (фразе), слободни изрази, изрази у процесу фразеологизацще, перифразе, пословице, као део фразеологще у ширем смислу, али и фразеологизми у ужем смислу (в. [МршевиЙ-РадовиЙ 1987: 13]). У РСАНУ за лексикографску обраду овог jезичког материjала користе се квалификатори Изр. (израз) и НПосл (народна пословица). У РМС оваj jезички материjал не раздваjа се у различите параграфе као у РСАНУ, веЙ се и пословице наводе под квалификатором Изр., с тим што се након фразеолошке одреднице-пословице даjе квалификатор посл. У PCJ постоjе тако^е лексичке jединице овог типа, али се за аих не користи квалификатор, веЙ су само посебним фонтом одвоjене од обраде основне одреднице1. У описаном делу речничког чланка у РСАНУ и РМС наведени су и усталени изрази за коjе нще карак-теристична потпуна десемантизацща, сликовитост, експресивност и конотатив-но значеае, што представла одлике фразеологизма у ужем смислу. Наша пажаа у раду превасходно jе усмерена управо на фразеологизме у ужем смислу. Они се од осталих усталених конструкцща коjе се као такве репродуку^у у jезику по-себно разлику^у по томе што jе значеае коjе има фразеологизам сасвим ново и не
1 «Одсуство стилских, посебно функционално-стилских квалификатора у речницима или аихова недоследна примена, нще обележ)е само српске лексикографще — А. Мелерович и В. Мокщенко, означиЙе ову жуаву у предговору првом речнику фразеолошких оказионализама руског ]езика» (в. [МршевиЙ-РадовиЙ 2004: 95]).
446
ВУЛОВИЬ, БАJИЪ
одговара збиру значеаа компоненти од коjих се састсуи (в. нпр. [ДрагиЙевиЙ 2007: 24]). Дакле, термин фразеологизам користийемо онако како je то yo6majeHO код вейине аутора у словeнскоj фразеологии, као релативно стабилан експресивни лексички споj коjи се репродуку^е и има глобално, jeдинствeно значеае (в. нпр. [Мокиенко 1989: 5]).
1. 1. Од глагола из области православне духовности ко^ су предмет наше анализе само je код два забележен фразеолошки материал. То су глаголи: крстити (се) и молити (се). Оба глагола имаjy развщену полисемщу, што потвр^е да су део традициje и свакодневног народног живота, да имаjy широку употребу, а и да су попримили елементе ко^ прелазе изван оквира духовне сфере.
2. 1. У нашоj гра^и забележен je поредбени фразеологизам молити (некога) као Бога у значеау 'усрдно молити, преклиаати (некога)'. Структурно, ова гла-голско-именичка синтагма састоjи се од глагола, поредбеног везника и именице у косом падежу (акузативу jeднинe). Иегова семантика je провидна и jасна. Гла -гол молити у овом фразеологизму je са непромеаеним (недесемантизованим) значеаем обраИати се некоме тражеИи да нештоучини, предузме, док je именич-ки део (као Бога) сликовито и експресивно обоjeн, имajyйи функцщу изразитог наглашавааа значеаа глагола. Ме^у одлике молитве у прaвослaвноj концепции света, измену осталих, спaдajy и «скрушено трплеае, усрдност и упорност» (в. [Агиорит 1990: 110]), jeр «само ако je молитва усрдна, она je у стаау да призове Божjy помой» [Исто: 125]. Дакле, поре^еае je у функции поjaчaвafta наведеног примарног значеаа глагола молити до тога да поприми обeлeжja молитве Богу.
2. 2. Глаголско-именички фразеологизам крстити (некога) батином (штапом) дефинисан je у речницима значеаем ' туйи, ударати, изударати ( некога)'. Структурно посматрано, он представка лексички споj глагола и именице у косом падежу (инструменталу без предлога). Смисао овог фразеологизма захтева као обjeкaтскy допуну лексему rnja означава лице, а не неки неживи поjaм (крстити некога). Гла -гол крстити ме^у своjим лексичким значеаима (осим примарног, рeлигиjског) садржи и фигуративно значеае 'ударити, ударати'. За многоброjнe глаголе коjи се у описним речницима наводе у своjим метафоричним значеаима може се «претпоставити да су ово значеае развили из употребе у фрaзeолошкоj jeдиници; у таквим слyчajeвимa, када се глагол jaвлa као компонента фразеологизма а има и самосталну метафоричну употребу у истом значеау, полазимо од тога да je метафорично значеае глагола, дакле, секундарна поjaвa» [МршевиЙ-РадовиЙ 1987: 144]. Тако посматрано, значеае овог фразеологизма 'причиаавати нeприjaтност (некоме)' тj. 'физички мучити (некога)' — спада у сферу ме^улудских односа. Ме^утим, jош jeдно лексичко значеае овог глагола било би занимливо размо-трити. То je аегово рeлигиjско значеае 'превести некога у хришйанство' или, прецизнще речено, 'крстивши некога учинити га хришйанином, покрстити (некога)'. Крштеае jeстe обред коjи представла «знак новог живота и по^ааа (од грч. речи метаноиа) што буквално значи и промена мишлеаа» [Енциклопeдиja православла 2002: 1068]. У стaроj хришЙaнскоj цркви катихумени (одрасле особе) пре крштеаа «припремани су за крштеае наставом raja je трajaлa од 1 до 3 године <...> и данас када се ради о крштеау одраслих требало би да буду катихумени поучени и упознати са учеаем Цркве» [Исто: 1069]. ИмajyЙи наведено у виду, можемо претпоставити jош jeднy семантичко-фразеолошку компоненту
посматраног фразеологизма, а то je 'васпитаваае', тачное 'преваспитаваае'. Ово би се могло довести у везу са ^ш jeдним метафоричним значеаем глагола крсти-ти — 'уразумити, уразумливати'.
2. 3. Одрични глаголски фразеологизам не да(ти) се крстити у значеау 'не да(ти) се одвратити од какве намере, не слушати савете' семантички je сродан прет-ходно анализираном фразеологизму. Наиме, глагол крстити je фразeологизациjом развио метафорично лексичко значеае 'уразумити, уразумливати (некога)'. При-према за крштеае, као и, првенствено, сам оваj чин у Православноj цркви коjи, видели смо, подразумева промену мишлеаа (разуме се, на добро) чини да луди, вей припремлени и научени хришfrанскоj догматици и моралу — настоje да чине добро и да негусу у себи врлине. Отуда и jeдно од секундарних значеаа придева крштен — 'коjи je при свести, при памети, разуман, паметан'.
2. 4. Реченични фразеологизам крсти вука, а вук у гору у значеау 'некога коjи je склон каквоj навици или мани тешко je од тога одвикнути' — беле-жи РМС. Он je тако^е предмет наше анализе, иако уз аега стсуи квалификатор посл. (пословица)2. Оваj реченични фразеологизам структурно представла споj две напоредне реченице, од коjих у првоj ниje исказан вршилац радае (агенс), а у другоj je елидиран, изоставлен предикат. Занимливо je то што je у аему зоо-ним вук обjeкат крштеаа, што овоj конструкциjи даje шаливи, ироничан карактер и упуfrуje на узалудност обавлааа радае означене глаголом крстити. И у гло-балном значеау овог фразеологизма можемо приметити присуство значеаа 'уразумити' и(ли) '(пре)васпитати'. Но, тешко je преваспитати некога сличног вуку. И у овом фразеологизму, слично претходнима, глагол крстити може се довести у везу Светом таjном крштеаа коjа, као што смо видели, подразумева промену мишлеаа, речено jeзиком теологще: преумлеае, дакле, преваспитаваае.
3. Иако тражени обим за публиковаае нще дозволио далу и дублу анализу како изложених, тако и других фразеологизама из нашег материала, од говор на питаае коje смо поставили: да ли je присутна православно-културна информацща у анализи фразеологизама у jeдноjeзичним речиницима савременог српског jeзика — позитиван je, првенствено из перспективе хришйанског морала. Истина, поменути процес понаро^ивааа учинио je своje, те ова информациjа ниje увек прозирна са синхрониjскe тачке гледишта. Стога би jeдан од задатака анализе фразеологизама могао бити и таj да подсетимо на аихов изворни, првобитни смисао, коjи несумаиво уклучуje хришйански поглед на свет.
ЛИТЕРАТУРА
Агиорит Н. Невидлива борба. — Београд: Манастир Ъелща Пиперска, 1990. — 176 с.
Ба]ик Р. Лексикографска обрада неких лексема из области православне духовности у jeдноjeзичним речницима српског jeзика // Проблемы истории, филологии, культуры: науч. журн. РАН / под ред. М. Г. Абрамзона. — Вып. 2 (24). — М.; Магнитогорск; Новосибирск: Аналитик: тип. МГПК, 2009. — С. 192-197.
2 Наиме, као што смо вей напоменули, у рад смо уврстили фразеологизме у ужем смислу. Ту спада)у и реченични фразеологизми, rnjn се од пословица, изрека или афоризама (обухвайених термином «усталена фраза») разлику^у по томе што je аихова реченична структура незавршена, отворена. «За разлику од реченичних фразеологизама, усталене фразе представла]у и на структурном и на семантичком плану завршену реченицу и функционишу као знаци предикацще» [МршевиЙ-РадовиЙ 1987: 24].
