CC BY
27
SERBIAN DESCRIPTIVE LEXICOGRAPHY ISSUES (BY THE EXAMPLE OF PROCESSING LEXEME IDENTITY)
I. Lazich-Konjik, M. Gochanin
The paper discusses some issues of Serbian descriptive lexicography by the example of processing lexeme identity. The analyses, based on the material of the Serbian Electronic corpus, shows that dictionaries do not register semantic potential of this lexeme in its entirety (for example, the following language units изгубити идентитет, узети нови идентитет, штитити идентитет, борити се за идентитет or визуелни идентитет are not presented as terms in the field of graphic design).
Key words: Serbian language, lexicography, explanatory dictionary, semantics, lexeme identity.
© 2011
И. Лазий-Коаик, J. Милошевич
О ЛЕКСИКОГРАФСКОJ ОБРАДИ РЕЧИ KOJE СЕ УГОТРEБЛАВАJУ „(САМО) У ИЗРАЗУ" У РЕЧНИКУ САНУ: СТАВЕ, ПОТРЕБЕ
И ЗАДАЦИ*
В статье анализируются фразеологически связанные слова, т. е. слова, использующиеся только во фразеологизмах. Показаны их статус в сербской лексикографической практике (в Словаре Сербской Академии наук), примеры употребления в составе словосочетаний и словарные дефиниции. Также указывается необходимость дальнейшего всестороннего исследования таких единиц. Практическая значимость подобного изучения лексики заключается в лексикографическом аспекте, целью которого является полное лексикографическое представление слова.
Ключевые слова: фразеологические связанные слова, лексикографическая практика, словосочетание.
Проблемом лексикографске обраде речи коjе се jавлаjу, како се каже у Речнику САНУ, „(само) у изразу / изразима", - критерщумима одбира и уноса, начином аиховог представлааа и семантичког дефинисааа у речницима, - до сада се у србистичкоj теориjскоj лексикографии и лексиколошкоj литератури готово нико нще бавио. Може се найи покоjа напомена у радовима, пре свега у вези са лекси-
Лазич-Коньик, Ивана Видое — доктор филологических наук, исследователь-сотрудник Института сербского языка САНУ (г.Белград, Сербия). E-mail: [email protected]
МилошевиЬ Jованка—мастер (научный сотрудник) Института сербского языка САНУ (г.Белград, Сербия). E-mail: [email protected]
* Рад ]е ура^ен у оквиру про]екта 148005 Лингвистичка истраживааа савременог српског каижевног ]езика и израда Речника српскохрватског каижевног и народног ]езика САНУ, куи фи-нансира Министарство за науку и технолошки разво] Републике Србще.
О лексикографску обради речи куе се употреб.лаваjу „(само) у изразу" 21
кографским представлааем тзв. вишечланих лексема, коjе само jедним своjим делом улазе у поменуту групу [Неделков 2002: 245-249; НиколиЙ 2002: 50], као и у приручницима општег типа у вези са лексичком спо^вошЙу [ Згуста 1991: 137152; Гортан-Премк 1997: 49-58; ПрЙиЙ 1997: 121-123]. Премда проблем на први поглед може изгледати безнача^о, броj таквих речи у досадашаим, обjав.леним томовима Речника САНУ нще мали, а ни лексички споjеви у коjима се такве речи jавлаjу нису jеднообразни. Зато Йемо настоjати да у овом раду (због ограниченог простора) пре свега скренемо пажау на речи коjе се не употреблаваjу ван сталних споjева, као самосталне лексеме, и на аихову досадашау лексикографску обраду у наjобухватниjем дескриптивном речнику српског jезика, Речнику САНУ, да ука-жемо на потребу аиховог будуЙег деталнщег и систематичниjег проучавааа, нарочито у вези са стварааем модела лексикографске обраде, као и на задатке ко^ у вези са тим предстсуе.
ПосматраЙемо, дакле, речи коjе се употреблаваjу само у неком сталном лексичком споjу (синтагми, синтагматском или фразеолошком изразу), а ван тог споjа се не употреблаваjу (или таква аихова употреба ниjе забележена у гра^и за Речник САНУ, нити jе позната обра^ивачу), а коjе су у Речнику наведене као самосталне одреднице и наjчешЙе обjашftене на начин: (само) у изразу/изразима1, после чега се ставла|у две тачке, израз, семантичка идентификацща и примери употребе. У првих 18 томова Речника (А - оцарити) пронашли смо око 950 таквих речи, што чини ~ 0.4 % укупног броjа лексема у прегледаним томовима. С обзиром на то да jе у до сада обjавлених 18 томова Речника обращено преко 220.000 речи jасно jе да аихов броj ниjе велик у односу на целокупан лексички фонд српског jезика, али ниjе ни занемарлив с аспекта лексиколошке и лексикографске анализе.
Као прво поставла се питаае оправданости уношеаа таквих речи у дескрип-тивни речник будуЙи да се не употреблаваjу самостално; и дале, ако jе уношеае оправдано, у коjем обиму и на ко^ начин то треба чинити, jер jе познато да се у традиционалноj дескриптивноj лексикографиjи избегава уношеае синтагми као одредница [Упутства чл. 28]. Друго, како их семантички идентификовати, с обзиром на то да им jе значеае у веЙоj или маftоj мери условлено контекстом у коjем се jавлаjу. Одговори, без сумае, зависе и од теориjских принципа на ко^ма речник почива, као и од аеговог обима, али jе jасно да се примери попут бикарбони, -а, -о (сода бикарбона), врзин, -а, -о (врзино коло), голци]'ат, -а, -о (го голцщат), дванаестопалачни, -а, -о (дванаестопалачно црево), затезни, -а, -о (затезна кама-та) и многи др. због своjе универзалне и фреквентне употребе не могу изоставити ни из речника наjмаftег обима.
У Речнику САНУ пракса jе да се овакве речи редовно уносе као засебне одреднице [Упутства чл. 28.], што одговара обиму и концепции Речника да се унесу „све" речи српског jезика, и стандардне и народне2. И са концепцщског и са теорщског аспекта то jе оправдано. Без обзира што се не употреблаваjу ван не-ког сталног споjа, jедини начин да се аихово постсуаае у jезику покаже (а оно jе
1 Пошто се често не може знати ]е ли „само" у изразу или ]е нека празнина у гра^и - радще се изостави „само" [Упутсва, чл. 28]; то се чини нарочито од 9. каиге. Када се реч може употреблавати и самостално, да)е се об]ашаеае „обично у изразу" (исп. на]'езница).
2 У почетку ]е однос према народно] лексици био рестриктивнщи, временом су почеле да се уносе готово све народне речи.
евидентно) jecTe да се унесу као одреднице. Друго je питаае како их лексикограф-ски обрадити. Упутства о томе (и за саставлаче Речника и за кориснике) врло су штура [Упутства чл. 28; Речник САНУ, 1, 1959: XXXV: Напомене о обради текста Речника, тачка 11). Jасно je да се у току рада на првоj каизи Речника, у време када су саставлана Упутства, нще мислило да Йе таквих речи бити у веЙем броjу, те да Йе им бити потребно посветити посебну пажау. Вероватно зато нема упута о томе да ли их семантички дефинисати и на ко^ начин. Лексикографска пракса je морала самостално да изналази решеаа, рекли бисмо прилично у^едначена, мада не увек адекватна.
Ме^у посматраним речима наjвишe има именица (44.21 %); према броjности редом следе придеви (41.76 %), прилози (4.46 %), глаголи (2.87 %), узвици (0.53 %), партикуле (0.11 %). Код jeдног броjа речи нще обележено ко^ врсти припадаjу (в. девендел, мрка2) (6.06 %). Поред стандардне лексике (58.88 %) заступлена je и нестандардна (41.12 %); поред општеупотребне (67.70 %) и спецщална лексика (32.30 %), углавном термини ботанички и зоолошки. Примери употребе показуху да су то пунозначне, аутосемантичне, по правилу моносемантичне речи, raje имаjу опште семантичко сво^тво изразито ограничене лексичке споjивости.
ПокушаЙемо да представимо неке од модела лексичких споjeва у коjима се ове речи употрeблаваjу, од чега Йе зависити начин наво^еаа и семантичког идентификовааа у Речнику. Гра^а je показала следеЙе. У углавном двочланим синтагмама3, маае-више усталеним или сасвим обичним, raje нису промениле значеае: а) придев или именица у придeвско-имeничкоj или имeничко-имeничкоj синтагми: виноноша м (чауш виноноша)4 ; кутн>и, -а, -е (кутаи зуб анат.); носорог, -а, -о (носорога буба зоол.); б) придев у придeвско-придeвскоj синтагми: бос-цат, -а, -о (бос босцат); голи]'ат, -а, -о (го голщат); живцат, -а, -о (жив живцат);
в) прилог у прилошко-придeвскоj синтагми: кредитно прил. (кредитно способан);
г) ре^и су случаjeви конструкцща попут лудеж (младеж - лудеж). У синтагмат-ским или фразеолошким изразима у коjима jeдна реч или цео израз има померено или промеаено значеае (речи различите граматичке врсте): а) у вишечланим лек-сичким jeдиницама, биолошким и зоолошким називима: бантам м (енгл. bantam, патуласто пиле) (бантам категорща спорт. и бантам кокошка5); Безглавац м (Свети Jован Безглавац покр.); безупка ж (велика безупка зоол.); биберац м (црвени биберац бот.); б) у споjeвима коjи имаjу неки нарочити смисао, говоре се у на-рочитим приликама: врха (врха и разврха), алаj (алаj била]), демирта (курта и де-мирта); в) у прилошком изразу: бендек м (ни у бендек покр.);]едвини и]едвити, -а, -о (на (у, уз) jeдвинe ^едвите) jадe); г) у фразеолошком изразу: бесцил, м (у бесцил отиЙи); бунац м (обишао je бунца и буницу). Броjни су примери када je посма-тарана реч страног порекла, таква да се нще одомаЙила у српском jeзику осим у датом фразеолошком изразу: азад прид. непром. (перс.) (учинити азад); аратос прил. (грч.) (аратос (те, га, ти, му и сл.) било; обично са генитивом; понекад и без глагола).
3 О семантичком опсегу жумова синтагма, синтагматски, прилошки и фразеолошки израз у Речнику САНУ в. Упутства чл. 105.
4 За значеаа свих наведених израза в. у Речнику САНУ код тих речи.
5 Куа се може квалификовати као зоол.
О лексикографске обради речи Koje се употреб-baBajy „(само) у изразу" 23
Могу се, дакле, издво^ти два основна модела значаща за семантичку идентификациjy у Речнику: (I) када се реч jавла у синтагми, маае-више усталежу или сасвим обично^ коjа ниjе променила значеае и (II) када се реч jавла у синтаг-матском или фразеолошком изразу у коjем jедна реч или цео израз има померено или промеаено значеае. Начини дефинисааа у наведеним слyчаjевима морали би се разликовати, премда то у Речнику САНУ нще увек случай У првом моделу реч има своjе значеае (значеае лексичког споjа представка збирно значеае са-ставних делова) те се оно може и треба дефинисати. У другом моделу, значеае посматране речи нще самостално, вей jе условлено значеаем израза у коjем се jавла, те га зато често нще могуйе нити потребно дефинисати, па се дефинише значеае израза. Погледайемо и прокоментарисайемо на примерима какво jе стаае у Речнику САНУ. (I) а) б]елорепаш, -аша м (щек.) (у атрибyтскоj служби) щи je бела репа, само у изразу: орао бjелорепаш зоол. в. б]'елореп (а). Након граматич-ке понекад и jезичко-стилске идентификацще дефинише се значеае одредничке речи, после чега се ставла тачка запета и наводи израз ко^ се затим семантички идентифику^е (описно или упуйивааем). Мислимо да ово нще сасвим добар начин лексикографског представлааа. Будуйи да су ове лексеме по правилу моносе-мантичне, те да им се семантички садржаj односи на особине или процесе везане само за одре^ене поjмове коjи мораjy бити реализовани заjедно са лексемом, често у одре5еноj синтаксичкоj фyнкциjи [Гортан-Премк 2004: 54-55], информацщу о контекстyалноj условлености реализациjе требало би дати испред семантичке дефинициjе, затим дефинисати значеае лексеме, а значеае израза само испореди-ти, дакле: б]елорепаш, -аша м (иjек.) (у атрибyтскоj служби) само у изразу: орао бjелорепаш зоол. Koju je бела репа; исп. бjелореп (а). Посебно би валало размо-трити питаае jезичко-стилске квалификациjе, тj. да ли jе оправдано квалифико-вати саму реч (исп. барица2 ж зоол. само у изразу: лщепа ~ в. водомар Alcedo ispida), или треба квалификовати само израз у коjем се jавла (исп. ваздати, -ам свр. само у изразу: ~ молитву заст. помолити се), будупи да ситуацща у Речнику нще у^едначена. За расправу ове врсте, ме^утим, овде немамо простора. б) варан, -ана м само у изразима: велики нилски ~ зоол. врста великог гуштера (...) щи живи краj Нила; депонентни, -а, -о у изразу: ~ глагол грам. глагол щи има облик пасива а медщ'ално значеп>е (у латинском jeзику). Након граматичке и понекад jезичко-стилске идентификацще наводи се израз юоди се по потреби квалифику^е и семантички дефинише (описно или упуйивааем). Дакле, дефинише се израз, а не одредничка реч, што сматрамо маакавошйу, будупи да реч има своjе значеае (коjе се реализу^е уз задани семантички детерминатор), те га треба дефинисати (на начин како jе то учиаено под а): депонентни, -а, -о у изразу: ~ глагол грам. щи има облик пасива а медщ'ално значеп>е (у латинском jeзику); исп. ~ глагол (под глагол изр.). У слyчаjy именице варан може се схватити да jе дефинисано значеае именице, а не израза. в) гребешки, -а, -о у изразу: ~ гвож^е в. гвож^е (изр.)6. Након граматичке и jeзичко-стилскe идентификаций наводи се израз, щи се по потреби квалифику]'е, и затим дефинише (описно или упуЬиватем). У овакавим слyчаjевима, када реч са синхроног становишта нще семантички прозирна, оправдано дефинисати израз. (II) а) У синтагматском изразу: допису]уйи, -а, -е заст.
6 гребешко гвож^е заст. врста челика од кога се праве мачеви.
у изразу: ~ члан в. дописни (изр.)1, или фразеолошком изразу: нетраг м у израз-има: отиЙи до нетрага, у нетраг отики, нестати бестрага, пропасти; изгубити се, нестати. Након граматичке и jeзичко-стилскe идентификацще наводи се израз и по потреби квалифику^е, затим дефинише (описно или упуЙивааем). Пошто je значеае посматране лексеме условлено значеаем израза у коjeм се jавла (дошло je до померааа или промене основног, на основу творбене структуре предвидивог значеаа), регуларно je дефинисати значеае израза, не лексеме.
У Речнику САНУ, ме^утим, постсуе и такви примери обраде када се значеае лексеме ипак дефинише, иако у jeзичкоj пракси не постсуи семантичка позицща у коjоj би се оно реализовало: баталка ж мала батина, штап; исп. бат1 (2а) (само у изразу: алку на баталку в. алка (изр.))8. БудуЙи да речници не бележе потенцщална значеаа лексема, веЙ само остварена, треба поставити питаае оправданости такве обраде.
Сасвим je сигурно да има jош примера коjи показуjу недоследности или омашке у лeксикографскоj обради, коje су последица комплексности израде сваког великог речника, као и примера raje би валало посебно размотрити (по-пут Еустахиjeв, Гордиjeв, Мeдejин и сл.). Зато би било потребно да се у далим истраживааима на детално ексцерпираном корпусу из обjавлeних томова Речника САНУ до сада обра^ени примери у потпуности проуче, да се утврде пара-метри за аихову класификациjу, како би маакавости у обради биле сведене на минимум, а недоследност и нeуjeдначeност у обради уступиле место доследности и систематичности, jeр je веЙ из овог невеликог истраживааа jасно да ниje реч о оказионалжу поjави у jeзику, веЙ своjeврсном системски организованом типу лексике, заjeдничких семантичких, синтаксичких и прагматичких своjстава.
ЛИТЕРАТУРА
Гортан-ПремкД. Полисемща. - Београд: Завод за уцбенике, 2004. — 188 с.
Неделков Л. Проблем вишечланих лексема у лексикографсму пракси // Дескриптивна лексикографща стандардног jeзика и аене тeориjскe основе. - Нови Сад - Београд: МС, САНУ, Институт за српски jeзик, 2002. — С. 243-249.
Николик М. ТешкоЙе при утвр^иваау одреднице у речницима српског jeзика // Дескриптивна лексикографща стандардног jeзика и аене теорщске основе, Нови Сад — Београд: МС, САНУ, Институт за српски jeзик, 2002. — С. 49-56.
Речник српскохрватског каижевног и народног jeзика: ка. I-XVIII. — Београд: САНУ - Ин-т за српски jeзик, 1959-2010.
Упутства за обраду Речника САНУ, за интерну употребу. - Београд: Ин-т за српски jeзик (рукопись).
Prcic T. Semantika i pragmatika reci. — Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanovica, 1997. - 149 с.
Zgusta L. Prirucnik leksikografije. Sarajevo: Svjetlost, 1991. — 335 s.
7 дописни члан (академще наука, научног друштва и сл.) нижи степен чланствау високим научним установама.
8 алку на баталку дийи (узети и сл.) 1) скупити сво]е ствари (кад их нема много), па кренути на пут, отиЙи; исп. покупити прае. 2) беспосличити, не старати се ни о чему; скитати.
