Научная статья на тему 'The style and language of “matla-ul-ulum” written by Vojidali Mujmali'

The style and language of “matla-ul-ulum” written by Vojidali Mujmali Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
194
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"МИЛА УЛУЛУМ" / ВОДЖИДАЛИ МУДЖМАЛИ / СТИЛЬ / STYLE / ЯЗЫК / LANGUAGE / ПОЭЗИЯ / POETRY / "MATLA-UL-ULUM" / VOJIDALI MUJMALI

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Файзиева Шафсат Мухаммадзокировна

В статье речь идет об особентостях стиля Вoджидaлюю Муджмали. В ней приведены котрепые примеры из книги «Матлаъ-ул-улум и мaджмaъ-ул-фyпyш> и указаны преимущества стиля автора. Нужно отметить, что Воджидали Муджмали считается ученым известным и лекарем 19 века Индии, а его произведение энциклопедическим. В нем сочетаются поэзия и проза, приведены строки знаменитых поэтов того времени. Одной из особентостей стиля произведения является то, что в нем сочетаются особености хрестоматии, словарей, научных трудов того времени, а Муджмали имеет особенный стиль описания и хорошо знаком с различными науками своей эпохи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Стиль и язык “Матла-ул-улум”Воджидали Муджмали

The article under consideration dwells on the specificities of VojidaliMujmali's style. In her article the author adduce exact examples from the book called “Matla ulum i majma ul -funun” where the advantages of the author’s style are displayed. It is worth mentioning that Vojidali Mujmali is considered to be the scientist and healer of the 19th century literature of India written in Perssian, his composition is encyclopedic. One of the specificities of the style of his literary production is a combination of peculiarities inherent in chrestomathy, dictionaries, scientific works ofthat time; it testifies to the fact that Mujmali has his own descriptive style and familiar is adequately with the science of that period.

Текст научной работы на тему «The style and language of “matla-ul-ulum” written by Vojidali Mujmali»

УДК 8Т1+82+82(091)

ББК 83,3(0)3 Ш.М.ФАЙЗИЕВА

САБК ВА ЗАБОНИ ТАЪЛИФИ «МАТЛАЪ-УЛ-УЛУМ» -И ВО^ИДАЛИИ МУЧМАЛЙ

«Матлаъ-ул-улум» харчанд ба унвони як асари дастурй муаррифй мешавад ва сабки таълифи он бар пояи меъёрхои мукарраршуда барои чунин осор бояд таълиф ёбад, аммо ба мушохида мерасад, ки муаллифи он зимни ба калам овардани асар, на танхо хамчун дастурнависи сохибназар ва олими назариётпарвар, балки чун нависандаи сохиби сабки хос ва огох аз куллияи равишхои таълифи осори адабй, инчунин нигорандаи хунарвар чехраи худро муаррифй менамояд. Вобаста ба он доираи мавзуи таълифи асари Мучмалй васеъ ва марбут ба улум ва фунуни мухталиф аст, сабк ва равиши таълифи ин китобро хам якранг ва ягона наметавон шинохт. Пеш аз хама нависандаи асар чун олими огох ва доно аз фазилат ва мазияти куллияи улуми дар китобаш тавзехёфта корбурди мафохим ва истилохотро дар забони асар ба мавкеи хос мекашонад ва аз ин рох дар таъйини як сабки матини илмй дар бобу фаслхои алохидаи асар муваффак мешавад. Масалан, чун боби чахоруми асар ба илми маонй бахшида шудааст, зимни баёни матолиби хеш бештар муаллиф корбурди истилохоти хоси ин илмро дар сабки навишти хеш авлавият мебахшад. Барои намуна ба ин порча ручуъ мекунем: «Чахорум, исцоли калом ва он аз иттисоли харфи охири калимаи аввал бо харфи аввали калимаи дувум, ки аз як чинс бошад, пайдо шавад, чунонки нафъи илм, ки харфи аввали охири калимаи аввал ва харфи аввали калимаи дувум аз як чинс аст ва ичтимои ду харф аз як чинс дар як маком каломро аз пояи фасохат меандозад ва дар ин холат агар як харфи дигар дар миёни ин ду харфи мутачонис восита оранд, саколат зоил шавад. Чунонки: Нафъу-л-илм» (9,28). Маълум мешавад, ки сабки нигориши асар бар пояи зарурати тавзехи мафохим бештар хусусияти насри хирфаиро ба худ мегирад, ки хоси ахли хамин бахши улум аст ва тафаххуми матолиби нависандаи асар дар ин кисмати асар танхо ба хамон афрод муяссар мегардад, ки аз махсусият ва истилохоти ин улум бархурдор бошад. Дар сабки насри илмй хамеша мушаххасии баён ва лафзи орй аз аносири бадей риоят мешавад. Мучмалй дар хамаи кисматхои марбут ба ташрехи аксоми улум ва хатто мафохиму истилохот ин шеваро риоят мекунад. Аз чумла, хатто дар баёни мафохими илми баён ва бадеъ низ хамин сабки навишторро риоят мекунад ва зимни ташрехи санъати киноя чунин менигорад: «Киноя ба маънии тарки тасрех аст ва дар истилох иборат аз лафзест, ки лозими маънй уро ирода намоянд ва киноя бар се кисм аст. Аввал он, ки максуд аз киноя факат зоти мавсуф бошад. Дувум он ки матлуб аз киноя факат сифате аз сифоти мавсуф бошад, на зоти мавсуф. Савум он ки гараз аз киноя исботи сифате аз барои мавсуфе ё нафйи сифате аз мавсуфе бошад. Аммо кисми аввал аз киноя, ки максуд аз он факат зоти мавсуф бошад, бар ду гуна аст - кариб ва баид. Кинояи кариб он аст, ки як сифатро, ки ихтисос ба мавсуфе муайян дошта бошад, зикр карда шавад ва максуд аз он сифати зоти он мавсуф бувад» (9,144). Насри Мучмалй чунонки дида мешавад, дар ин маврид холй аз бадеият аст, аммо ин сабки якнавохт дар тамомии асар бад-ин сурат мушохида намешавад, агар мо ба кисматхои мукаддимавй ва ё хотимаи асари муаллиф бештар таваччух намоем, хунари нависандагии Мучмалй дар ин бахшхо ба таври мустакил чилваи равшан дорад. Дар хамин кисматхост, ки Мучмалй аносири фасохатбахши каломро бештару пештар ба кор мегирад ва макоми хунарии худро хамчун нависандаи чирадаст ба намоиш мегузорад. Аз аввалин чумлаи огозини китоб равшан хувайдост, ки Мучмалй дар баёни насри мусаччаъ хунарманд аст ва дар чунин бахшхо бештар бо сачъи зебову шоирона сухан мекунад: «Хдмде, ки шаъни Худовандиро шояд аз забони махлуки заифу-л-бунён чй ояд ва шукру сипосе, ки нуамои мунъими хакикиро бояд инсони косирулбунён чй гуна адо намояд» (9,6) Дар ин порчаи кутох вожагони «шояд», «ояд», бояд» ва «намояд» сачъ шуда ва хатто насри нависандаро ба як чакомаи зебои мансур мушобех гардонидаанд, ки мутолиаи он ба хонанда хисси хубе ато мекунад. Мучмалй вокеан огохона ин корро ба анчом мерасонад, чун гохе маворид сабки илмии ин асар бар асоси фаровонии корбурди истилохоти улум мутолиаи дакик ва душвору дилгиркунандаро такозо мекунад, аммо хамин назокати сабки навишти асар дар огози он аллакай дар ахли мутолиа як навъ рухияи хуберо бо равониву салосат ва мавзуният эчод мекунад, то бо хамин хисси хуб идомаи матолибро пайгирй намояд. Дар китъаи баъдии огози асараш Мучмалй фаротар аз сачъ корбурди таркибхои зебои шоиронаро низ бар он аввалй хамрох мекунад, то каломи мусаччаъаш боз хам муассиртар гардад: «Хеч заррае нест, ки аз хуршеди лутфаш фуруге наёфта ва хеч катрае нест, ки аз бахри эхсонаш обе набардошта, дар хар санге шароре аз анвори чамолаш пайдо ва дар хар ранге асару аз осори камолаш хувайдо»(9,6). Дар баробари он ки ин чо дар ду чумла вожагони «наёфта» ва «набардошта» дар кисмати аввал ва «пайдо» ва «хувайдо» дар бахши дувуми он ба хам сачъ шуда омадаанд, ба назар мерасад, ки муаллиф таркибхои шоиронае чун «хуршеди лутф» «аз хуршеди лутф фуруге наёфтан», «бахри эхсон», «об бардоштан», «аз бахри эхсонаш об бардоштан»-ро бо шеваи хоси сабки хиндй офаридааст, ки вокеан каломи нависандаро

пуртаъсир ва лабрез аз аносири бадеият гардонидаанд. Ин чо баробар ба сохтмони таркиботи нодири шоирона як навъ хунари истиораофаринии муаллиф дар наср бо вачхи ахсан намудор мешавад.

Мухимтарин падидаи сабкии насри Мучмалй истифодаи якчояи назму наср ба шумор меравад, ки дар адабиёти гузаштаи кабл аз у низ ин шева роич буд. Равиши ба кор гирифтани ашъор дар сабки таълифи Мучмалй мухталиф ба назар мерасад. Дар кисмати мукаддимавй ва хотимавии китоб Мучмалй асосан, сурудахои хешро ба кор гирифтааст, ки мо онхоро дар бахши чудогонаи рисола мавриди баррасй карор додем. Нахваи дувуми ба кор гирифтани ашъор ба хукми далел бар афкори муаллиф ба шумор меравад, ки ин усули истифодаи асноди шеърй дар аксари бобу фаслхои асар мучассам аст. Хоса ба хотири нишон додани тачассуми саноеи лафзй ва маънавй бар аксари онон намунахое аз ашъори суханварони пешин оварда ва бад-ин сурат як равиши хоси корбурди ашъорро сабт намудааст. Чунонки дар фасли дувуми боби дувум, ки «дар баёни мушаббах ва мушаббах бихи» унвон дорад, барои исботи назари хеш бар пояи асноди шеърй чунин меоварад: «Возех бод, ки мушаббах ва мушаббах бихи бо мудрак ба яке аз хавоси хамсаи зохирй, яъне босираву сомеа ва шоммаву зоика ва ломиса бошад. Ва ин кисмро ташбехоти хиссй гуянд, ки мутааллик аз махсусот аст ва ё мудрак ба яке аз хавоси хамсаи ботинй, яъне хиссй муштараку хаёл ва мутасаррифа ва вохимаю хофиза бошад. Ва ин кисмро ташбехоти аклй номанд ва он чй мудрак ба хавоси хамсаи зохирист ё аз мубассирот бошад, ки мутааллик аз куввати босира аст. Чунонки Хаким Асадии Тусй фармуда. Байт: Узоре чу гул хотирафруз дид, Фурузанда чун субуи навруз дид.

«Узор» мушаббах ва «гул» мушаббах бихи ва ин хар ду аз махсусотанд ва дидан аз кувваи босира мутааллик аст. Ва ё аз масмуот бошад, ки бо куввати сомеа тааллук дорад. Чунонки Хоконй гуфта:

Гоу чу уоли ошщон субу кунад мулаввани Гау чу уалли дилбарон мурз кунад навогари.

Ташбехи овози мургон ба овози халли дилбарон карда ва овоз тааллук бо куввати сомеа дорад. (9,141)

Мавриди дигари истифодаи ашъор дар китоби «Матлаъ-ул-улум» ба иртиботи фарохам овардани муаллиф аз намунахои сурудахои васфй дар тавсифи ин ё он унсури табий ва ё пешаву касб ва амсоли ин сурат гирифтааст. Барои намуна, ба китъае мурочиат менамоем, ки дар он рочеъ ба васфи бот суруда шуда ва хамон шеваи осори шахрошубро ба хотир меоварад:

Дар васфи бог:

Дарахтонаш уама боло кашида, Парешон мевауои хушрасида. Зи болои дарахтони сарафроз, Навохон гашта мургони хушовоз.

Китьаи дигар бо хамин шева дар васфи хочатравоии халк; навишта шудааст, ки сифати амали некро тараннум мекунад. Ч,олибияти равиши кори муаллиф дар он зухур мекунад, ки дар чараёни анчоми ин кор асосан, ба ашъори суханварони дигар такя мекунад ва ин сурудахоро аз миёни девон ва гузидахои ашъори дигар шоирон интихоб намудааст.

Дар васфи хочатравоии халк:

Умеди хащ раво кун ба макрамат, ки ту низ, Муцаррар аст, ки бо худ умедуо дори. Бидеу муроди фацирон ба лутф, то бидиуад, Муродуо, ки ту аз уазрати Худо дори.

Бо такя ба ин нукта метавон бар ин натича расид, ки дар ин бахши ашъори истифодашуда дар асари Вочидалии Мучмалй асосан, намунахое ворид шудаанд, ки аз миёни каломи дигар суханварон баргузида шудаанд. Х,арчанд ки худи Мучмалй аз руйи завки хеш ин байтхо ва порчахои шеъриро ба мавзуот таксимбандй мекунад, аммо ба назар мерасад, ки аслан ин ашъор мушаххасан ба ин мавзуот ихтисос надоранд ва танхо муаллиф аз руйи завки хеш ин тадбирро анчом додааст.

Мухимтарин хусусияти дигари сабкии асари Вочидалии Мучмалй дар он зухур мекунад, ки дар он вижагихои услубиву бадеии чанд навъ асар, аз чумла тазкира, фархангу лутатномахо, осори назариявй, таълифоти марбут ба улуми адабй ва амсоли ин ба хам омадаанд, ки кисмате аз онхо дар робита ба бахшхои мухталифи ин асар зикр шуд. Аз суйи дигар, танаввуъи вижагихои сабкии насри «Матлаъ-ул-улум» дар баробари баёнгари хусусиятхои хунарии таълифоти ин адиб будан ба огохии мукаммали вай аз мачмуи шевахои нигориш, улуми роичи замон ва нахваи баёни мафохим ва мазомини ифодакунандаи матолиби илмхои мухталиф дарак медихад.

Таваччух ба чанбахои сабки таълиф пеш аз хама, як нуктаро равшан менамояд, ки ин асар махсули андухтахои худи муаллифи он будааст ва дар он истифода аз бардоштхои худи нависанда ба хаддест, ки дар китобаш зарбулмасалхоеро низ фарохам овардааст, ки дар Х,инд низ маъруф будаанд.

Муаллифи асар аз руйи тарчибахои фаровоне, ки дар хаёт доштааст, ин андухтахоро аз миёни мардум чамъоварй намудааст. Дар боби дувуми асар мусанниф зарбулмасалхое меорад, ки дар Хинд низ мавриди истифода мегаштаанд. Барои намуна метавон бар чанде аз ин зарбулмасалхо ручуъ намуд, ки харчанд дар миёни мардуми Х,инд дар он рузгор маъруф буданд, аммо сарчашмаи аслии зухури онон дар Фароруд ба шумор меравад. Ин нукта аз он гувохй медихад, ки дар заминаи интиколи забони форсии Мовароуннахрй ба ин сарзамини Х,инд чунин зарбулмасалу маколхо низ вориди мухити шибхи ^ора гардида, он чо низ миёни мардум маъруфият касб намуданд. Мучмалй ба сурати фархангномаи мухтасар силсилае аз чунин зарбулмасалхоро дар китобаш оварда, ки ба чанде аз онхо таваччух мекунем. «Чигар чигару дигар дигар», «Девонаи ба кори хеш хушёр» ва гайра.

Зарбулмасали аввал миёни мардуми Фарорудон шухрат дорад ва имруз низ ба маънии одами худй, ки хамеша нисбат ба одами бегона имтиёз дорад, ба кор меравад. Масали дувум, ки шакли «Девонаи ба кори худ хушёр»-ро дорад, аслан ба маънии одами ба кори худ доно истифода мешавад, ки ханузам дар гуйиши точикони Фароруд, яъне Точикистони имруз роич аст.

Зарбулмасал ва маколхоро низ чун намунаи танзими фарханг Мучмалй ба тартиби алифбо овардааст. Аз чумла шеваи зикри у аз ин зарбулмасалу маколхо чунин сурат гирифтааст:

1.Аллох бас, бокй хавас. 6.Он чи дар дил аст, бар забон ояд.

2. Аввал хеш баъдаху дарвеш. 7.Об надида муза кашидан.

3.Аввали бисмиллох галат. 8. Агар хавас аст, хамин кадар бас аст.

4.Об омад, таяммум бархост. 9.Одам ба одам мерасад, кух ба кух намерасад.

5.Аввал ба охир нисбате дорад. 10.0н чи дар дег аст, ба чумча дарояд.

Аз мутолиаи ин чанд зарбулмасали мавчуда метавон баъзе фаркиятро дар баробари асли Фарорудии онхо ба мушохида гирифт, ки дар заминаи интикол тавассути забони форсй ба шибхи ;ора каме тагйир хурдаанд. Аз чумла, зарбулмасали «Аввал хешу баъдаху дарвеш» маълум аст, ки бар асари таъсири забони арабй бад-ин сурат дар Х,инд маъруф гардида, вагарна асли он «аввал хешу баъд дарвеш» мебошад. Зарбулмасали «Аввали бисмиллох галат» дар сарзамини Мовароуннахр бо чанд шакл ва маънй маъруф будааст. Маълум ки ин макол дар мавриди шинохти инсонхо, ки аз сухани аввалаш равшан мегардад, ба кор меравад. Шакли дигари роичи он хамин сурат бо иловаи бандаки хабарии «аст» ба шумор меравад, яъне аз бисмиллохаш галат аст. Дар мавриди дигар боз хам барои маърифати шахсияти инсон гунаи «Муллоро аз бисмиллохаш маълум» низ истифода мешавад. Муодили маъруфи маколи «Он чи дар дег аст, ба чумча дарояд» дар минтакаи Фарорудон «Х,ар чй дар дег бошад, ба кафлес меояд» махсуб мегардад.

Аз баррасии чанд намунаи ин зарбулмасалхо равшан мешавад, ки муаллиф дар фарохамоварй ва тадвини як бахши мухими зарбулмасалу маколхои форсии роич дар Х,инд икдом намуда, моро бо ривочи мухимтарин падидахои забони форсй дар шибхи ;ора ошно месозад. Аз ин ру, ахамияти асар дар илми забоншиносии форсй низ равшан хувайдо мегардад.

Дар катори ин маколхо Вочидалй бештари абёт ё мисраъро аз сурудахои шоирон ба унвони хикмат ва панд меоварад, ки дар он айём ба хукми зарбулмасал даромадаанд. Аз чумлаи онхо ин мисраъ аст:

Дар кори хайр хочати хеч истихора нест.

Маълум аст, ки ин мисрае аз як газали Хоча Хрфизи Шерозй аст ва ба иллати махбубияташ дар миёни ахолии форсизабони Х,инд низ хукми зарбулмасалро гирифтааст. Баробари ин чанд мисраи дигарро низ метавон ин чо зикр намуд, ки аз байтхои чудогонаи роич дар адабиёти форсй баргирифта шуда, хукми зарбулмасалро сохиб шудаанд:

Аспу зану шамшери вафодор ки дид.

Ин мисраъ аз байти зерин берун омадааст:

Аблщ мардак зи зан вафо металабад, Аспу зану шамшери вафодор ки дид.

Мисраи зерин бошад, низ аз байте баргирифта шудааст:

Аз гушаи боме, ки паридем, паридем.

Асли байт ин аст:

Дил нест кабутар, ки ба х,ар бом нишинад, Аз гушаи боме, ки паридем, паридем..

Албатта, зарбулмасалхои мазкур бештар бар асоси маводи маъруф дар адабиёти гузаштаи форсу точик ё табдили каломи суханварон ба хукми макол фарохам омадаанд, ки намунаи онхо хамин як байти Х,офиз аст. Аммо баробари ин, Вочидалй дар заминаи сафархои анчомдодаи худ гурухе аз макол ва зарбулмасалхоеро низ чамъоварй намудааст, ки хоси мардумони форсизабони Х,инд буда, нодир ба шумор мераванд. Аз чумлаи ин зарбулмасалхо намунахои зеринро метавон тазаккур дод: «Шамла ба мивдори илм», «Fалевоз бо кабутар чй кор». «Хднуз Дехдй дур аст».

,0,ap Ma^Myt, a3 6appacuH Buxaraxom ca6KH Ba nagugaxom xyHapum Hacpu «Mamat-yn-ynyM» 6apMeoag, kh MyannH^H hh acap gap 3aMUHam omHOHH komhïï gomTaH 6o ^oMeau ynyMH 3a6oH MyBa$$aK 6ap oh mygaacr, kh MaxcycHflTxou Hacpu HnMupo 6o nagHgaxxou xyHapK 6a xaM OMe3um goga, a3 hh pox KanoMH xempo Myaccup Ba My^a33O rapgoHHgaacr. X,apnaHg gap Hacpu h^mhh Bo^HganS 6emTap Mymaxxac6aëHH Ba gaKHKpa3apH 6a Mymoxuga Mepacag, aMMo gap KucMaTH MyKagguMa Ba xynocau acapu «MaTnat- yn-ynyM» mo MeTaBoHeM 6a ca6KH $apgK Ba Ma^MyaH meBau xocu Huropumu MyannH^ 6apxypg HaMoeM, kh a3 nagmgaxxom xyHapK, yHcypxou ^acoxaiöaxmu KanoM Ba xaM3aMoH Hacpu Myca^at 6apxypgop acT.

nAHHÄBHmT:

1. Eaxop, MyxaMMagraKï. Ca6KmHHocö ë TatpHxu TaTaBBypu Hacpu ^opcä. Hungu gyroM/ MyxaMMagraKR Eaxop. - TexpoH: ÄMupu Ka6up, 1373.-432 c.

2. EaxpoMH, Tycä XyHapu HaBumTaH Tycä EaxpoMH - TexpoH,1354, 120 cax.

3. EepTemc, E. Э. HcropHH nmeparypti h Kyntrypti HpaHa/ E. Э. Eeprentc.- MocKBa HayKa 1988.-558 c.

4. EeHKa, Hpxm TagxHKœaa nureparypa c XVIgo Hanana XX bb. KnuMa O., PmnKa .H., Ee^Ka H. HcropHH nepcugcKon h TagxHKœoH nmeparypti. MocKBa: nporpecc, 1970.

5. EpaiMHcKHH, H.C. H3 ucropuH nepcugcKoH h Tag^HKcKon nurepaiypt]/ H.C.EparaHcKHH. - M: HayKa, 1972.

6. Fa44>opoBa, 3aMHpa «Mactajiaxom xHugiiiHnocï Ba paBo6HTH aga6H» 3aMHpa Fa^^opoBa. - Xy^aHg, 2011, 514c.

7. 25. Fa44»poB, A. Ha3MH 4»pcœa6oHoHH Xragy noKucroH gap HUMam gyroMH acpu XIX Ba acpu XX, /A. Fa44»poB. - ,flymaH5e: ,D,oHHm, 1975. 141c.

8. 32. 3appuHKy6, A6gynxycaHH. Eo kopbohh xyroia (Ma^Myam HaKgu aga6K). Taxu» Ba TaB3exu fflogä ffloKHp3ogau HytMoHnyp, PawxpH MaMagaMuroogam Coxm6m3ap.- ,0ymaH6e: HonxoHam narnaHg, 2004.-332c.

9. My^Manä, Bo^mganuxoH. Mamat-yn-yjiyM Ma^Mat-yn-^yHyH/ A. 3appHHKy5.-Bo^HganuxoH My^Manä -KoHnyp, HyBan Kumyp, 1902, 440 c.

10. OMym, fflaMcuggHH MyxaMMag 6hhhh MaxMyg. Ha^ouc-yH-^yHyH 4>ä apouc-yH-yroH, 6o Tacxexm okoh Xorç MHp3o A6ynxacaHH ffletpoHä- TexpoH, 1381x. k.1, 595c.

11. CaTTop3oga, A6gyHa6ä TaKMHnam 6agetu ^opcuu To^HKä/A6gyHa6ä CaTTop3oga flymaH6e, Agu6, 2011, 379c.

12. Xo^aera, Mainy6& TaxKHKH ycnyôu ocopu aga6ï/ MaTny6a Xo^aœa. - Xy^aHg: Omop, 1994.- 229 c

13. Xo^aera, Mainy6a. Aga6Hëm Mmrnä Ba MyKonaMau $apx£Hixo/ Mainy6a Xo^aera. - Xy^aHg, 2015, -514.

14. Xo^aera, MaTny6a. Mactanaxom ca6KmHHocï/ Maray6a Xo^aeBa -Xy^aHg: HampuëTH gaBnaTum 6a homh PaxuM H,anHn, 1994.

REFERENCES:

1. Bahor, Muhammad Taqi. Stylistics and the History of Persian Prose Development. V.2./ Muhammad Taqi Bahor. - Tehran: Great Amir. 1373hijra. - 432 p.

2. Bahromi, Tusi. The Mastership of Writing / Tusi, Bahrom. - Tehran, 1354hijra. - 120 p.

3. Bertels, Ye.E. The History of Literature and Culture of Iran/ Ye.E. Bertels. - M.: Science, 1988. -558 p.

4. Bechka, Irzhi. The Tajik Literature from the XVI-th - the Beginning og the XX-th Centuries./ Klima O., Ripka Ya., Bechka I. The History of Persian-Tajik Literature. - M.: Progress, 1970.

5. Braginsky, I.S. From the History of Persian-Tajik Literature / I.S. Braginsky. - M.: Science, 1972.

6. Gafforova, Zamira. Issues of India Studies and Literary Ties/ Z. Gafforova. - Khujand, 2011. -514 p.

7. Gafforov, A. Indian and Pakistani Poetry Written in Persian Referring to the second Half of the XIX-th - the XX-th Centuries/ A. Gafforov. - Dushanbe: Knowledge, 1975. - 141 p.

8. Zarrinkub, Abdulhusayn. With Hulla Caravan (Collection of literary critique). Preparation and commentaries by Shodi Shokirzodai Nu monpur, Rayhon Mamadaminzodai Sohibnazar. -Dushanbe: Payvand, 2004. - 332 p.

9. Mujmali, Vojidalikhon. Matla-ul-ulum fi majma-ul-funun\ Vojidalikhon Mujmali. - Konpur: Nuval Kishur, 1902. - 440 p.

10. Omuli, Shamsiddin Muhammad bini Mahmud. Nafois-un-funun fi arois-un-uyun. Under the editorship of Khoji Mirzo Abulhasani Sheroni. - Tehran, 1381hijra. - P.1. - 595 p.

11. Sattorzoda, Abdunabi. Persian-Tajik Complete Poetics \ Abdunabi Sattorzoda. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2011. - 379 p.

12. Khojaeva, Matluba. The Study of Literary Productions Stylistics \ Matluba Khojaeva. - Khujand: Statistics, 1994. - 229 p.

13. Khojaeva, Matluba. National Literature and Conversation of Dictionaries \ Matluba Khojaeva. -Khujand, 2015. - 514 p.

14. Khojaeva, Matluba. Issues of Stylistics \ Matluba Khojaeva. - Khujand: Rahim Jalil publishing-house, 1994.

Сабк ва забони таълифи «Матлаъ-ул-улум» -и Воцидалии Муцмали

Вожахри калиди: "Матлаъ-ул-улум", Воцидалй Муцмалй, сабк, забон шеър

Дар макрла оид ба сабку услуби хоси Воцидали Муцмалй сухан меравад. Зимни он мисощои мушаххас аз китоби «Матлаъ-ул-улум ва мацмаъ-ул-фунун» оварда шуда, мууассаноти сабки муаллиф таъкид мегардад. Тазаккур мешавад ки Воцидали Муцмалй аз цумлаи донишмандон ва табибони асри 19 шибщ цораи %инд ба уисоб рафта, «Матлаъ-ул-улум» асари энсиклопедист. Насри нависанда бо назм ороста шуда, ашъори хешро цо-цо дар бахшуои китоб овардааст. Дар ташрещ санъапцои бадей байтцои шоцид аз шуарои гуногун сабт гардида, ашъори васфй дар мавзущои гуногун цой дорад. Муаллиф ба хулоса мерасад, ки яке аз вижагщои услуби асар он аст, ки тазкира, фарщнгу лугатномащ осори назариявй, таълифоти марбут ба улуми адабй ва амсоли ин ба х,ам омадаанд ва Муцмалй дорои шеваи махсуси нигориш, донандаи улуми роици замон мщсуб меёбад.

Стиль и язык написании "Матла-ул-улум"-Воджидалии Муджмали

Ключевые слова: "Митла ул- улум", Воджидали Муджмали, стиль, язык, поэзия

В статье речь идет об особенностях стиля Воджидалии Муджмали. В ней приведены конкретные примеры из книги «Матлаъ-ул-улум и маджмаъ-ул-фунун» и указаны преимущества стиля автора. Нужно отметить, что Воджидали Муджмали считается ученым известным и лекарем 19 века Индии, а его произведение - энциклопедическим. В нем сочетаются поэзия и проза, приведены строки знаменитых поэтов того времени.

Одной из особенностей стиля произведения является то, что в нем сочетаются особенности хрестоматии, словарей, научных трудов того времени, а Муджмали имеет особенный стиль описания и хорошо знаком с различными науками своей эпохи.

The Style and Language of "Matla-ul-ulum" Written by Vojidali Mujmali Keywords: "Matla-ul-ulum", Vojidali Mujmali, style, language, poetry

The article under consideration dwells on the specificities of Vojidali MujmalVs style. In her article the author adduce exact examples from the book called "Matla ulum i majma - ul -funun" where the advantages of the author's style are displayed. It is worth mentioning that Vojidali Mujmali is considered to be the scientist and healer of the 19th century literature of India written in Perssian, his composition is encyclopedic.

One of the specificities of the style of his literary production is a combination ofpeculiarities inherent in chrestomathy, dictionaries, scientific works of that time; it testifies to the fact that Mujmali has his own descriptive style and familiar is adequately with the science of that period.

Маълумот дар борам муаллиф:

Файзиева Шафоат Мухаммадзокировна, сармуаллими кафедраи фащои умумитаълимии Донишкадаи политехникии Донишгоуи техникии Тоцикистон ба номи академик М.Осимй (Цущурии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail: faizieva@bk.ru Сведения об авторе:

Файзиева ШафоатМухаммадзокировна, старший преподователь общеобразовательной кафедры Политехнического университета имени академика М.Осими (Республика Таджикистан, г. Худжанд),E-mail: faizieva@bk.ru Information about the author:

Fayzieva Shafoat Muhammadzokirovna, senior lecturer of the department of general-educational sciences

10.01.1 О.РУЗНОМАНИГОРИ

10ШЛ0.ЖУРНАЛИСТИКА

IO.OI.IO.JOURNALISIM

УДК 070 (575.2) ББК 76,2(2)

Д. Х. САМАДОВА

М. Г. ВАЛИМАМЕДОВА

ОБЩАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА СРЕДСТВ МАССОВОЙ ИНФОРМАЦИИ СОВЕТСКОГО ПЕРИОДА В ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ

Рассматривая вопрос об особенностях русскоязычной прессы советского периода в Кыргызской Республике в тот период, когда она находилась в составе Союза Советских Социалистических Республик, нельзя не остановиться на отдельных исторических аспектах, оказавших свое влияние на формирование системы средств массовой информации в целом, а также ее идеологической составляющей в частности.

История Кыргызстана ХХ-ХХ1 вв. неразрывно связана с историей России, что предопределило становление и развитие большинства аспектов общественного уклада республики. Тесное политическое, экономическое и культурное взаимодействие народов Кыргызстана и России оказало свое влияние на формирование практически всех сфер общественной жизнедеятельности нашей республики, включая журналистику. «Четвертая власть» в любом обществе зависит от особенностей его политико-экономического развития, духовных и нравственных приоритетов, идентификации задач общественного развития, принципов и подходов, которые утверждаются на протяжении длительного периода. Поэтому невозможно анализировать политику в отношении СМИ в отрыве от общего исторического контекста. Между тем, во многих современных исследованиях, посвященных изучению журналистики постсоветского пространства, этот контекст учитывается зачастую односторонне, как возможность тотальной критики реальности и, соответственно, методов ее отображения в прессе. В таких работах СМИ рассматриваются в отрыве от социально-политических условий их существования, без учета эволюции общественного процесса в целом. Такой подход обусловлен тем, что журналистика советского периода была составной частью идеологической работы государства, используемой в соответствии с приоритетными задачами общественной жизни того или иного исторического периода.

История кыргызской журналистики определена реалиями существования Средней Азии в составе Российской империи. Именно после включения Центрально - азиатских территорий в состав России появились первые печатные издания на местных языках, в том числе и на кыргызском языке. Собственное развитие журналистики Кыргызстана началось после Октябрьской революции.

Первые десятилетия ХХ века явились для Туркестана, частью которого являлся современный Кыргызстан, переломными. Появились издания на тюрко-татарском языке, а также на фарси, издававшиеся в России, на Кавказе, в Стамбуле, Индии, Египте и пользовавшиеся популярностью в образованных слоях населения. В этот период начали появляться различные культурно-просветительские учреждения, библиотеки, школы, печатные издания.

Возникновение и развитие периодической печати в Туркестане было требованием времени, требованием экономических, социальных и политических изменений в крае. Первая типография Туркестанского края открылась в Ташкенте при военно-окружном штабе еще в рамках Российской империи в 1868 году, а первой книгой, изданной в Туркестанском крае типографским способом, является книга под названием «Заметки о горной стране у вершин Чу и Нарына, и о путях прохождения через нее в китайский Туркестан». К 1912 году в Туркестанском крае функционировали в общей сложности тридцать типографий и литографий с девяносто пятью полиграфическими машинами. В них насчитывалось около тысячи печатников. Годовая их производительность составляла 81,2 миллиона экземпляров газет, журналов, книг, брошюр, бланков, воззваний, плакатов и др. (1).

Объективный ход исторического развития, а также цивилизационная роль капиталистической России оказали влияние на прогрессивные изменения во всех сферах жизни народов этого региона. Под мощным воздействием России происходит ликвидация былой экономической замкнутости, изолированности не только отдельных районов, но и Средней Азии в целом.

В 1917 году до победы социалистической революции в Средней Азии, по неполным данным, издавалось около 20 газет и журналов. Из них 6 были на местных языках. Статьи и материалы, печатавшиеся в этой газете, и использовавшие особенности восприятия

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.