Научная статья на тему 'THE ROLE OF COMPONENTS OF WORD COMBINATIONS IN THE UZBEK AND ENGLISH LANGUAGES'

THE ROLE OF COMPONENTS OF WORD COMBINATIONS IN THE UZBEK AND ENGLISH LANGUAGES Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
44
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КОМБИНАЦИЯ СЛОВ / АФФИКСЫ / СИНТАКТИЧЕСКИЙ КОРРЕЛЯЦИЯ / ВСПОМОГАТЕЛЬНЫЕ СЛОВА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Садуллаева Г.И.

Эта статья о фразах и словосочетаниях, часто используемых в узбекском и английском языках. В статье обсуждается роль компонентов слов в современной лингвистике.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РОЛЬ КОМПОНЕНТОВ СЛОВОСОЧЕТАНИЙ НА УЗБЕКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

This article is about Uzbek and English languages commonly used word phrases and phrase components. In addition, we talked about the role of word components in the modern linguistics.

Текст научной работы на тему «THE ROLE OF COMPONENTS OF WORD COMBINATIONS IN THE UZBEK AND ENGLISH LANGUAGES»

УДК 821.111.0

ИНГЛИЗ ВА УЗБЕК ТИЛЛАРИДА СУЗ БИРИКМАСИ КОМПОНЕНТЛАРИНИНГ ГАПДАГИ УРНИ

Г. И. Садуллаева1

Аннотация

Ушбу макола узбек ва инглиз тилшунослигида учраб турадиган суз бирикмалари ва суз бирикмалари компонентларининг гапда кулланилиши хамда бугунги тилшуносликдаги урни хакида гапираб утилади.

Калит сузлар: суз бирикмаси, аффикслар, синтактик алока, кумакчи сузлар.

Биз биламизки, синтаксис суз бирикмалари ва гапларнинг хосил булиш йуллари уларнинг турлари типларини урганади.

Суз бирикмалари сузларнинг маълум мантикий ва грамматик коидалар асосида бирикишидан хосил буладиган синтактик бирликлардир. Бундан маълум буладики сузларнинг муносабатга киришиши учун ички маъно ташки грамматик мослик ва уларнинг уйгунлиги талаб килинади.

Суз бирикмасини хосил килиш учун камида мустакил маъноли суз булиши, шу сузлар семантик грамматик жихатдан эркин муносабатга кириша олиши хосил булган кушилма очик конструкцияни ташкил этиши номинатив функция ифодалаши керак. Демак икки ва ундан ортик сузларнинг грамматик -семантик муносабатидан ташкил топиб бир мураккаб тушунчани яъни предмет харакат, холат, белги тушунчасини англатадиган номинатив характердаги очик конструкциялар суз бирикмалари дейилади [1,32].

Узбек тилида бирикмадаги компонентларнинг одатдаги нейтрал тартиби куйидаги коидага асосланади. Тобе суз хоким суздан олдин келади. Тобе сузнинг формаси хоким сузга унинг талабига караб узгаради.

Масалан мактабга бормок, мактабдан келмок. Демак сузнинг хар хил морфемаларга киришини унинг бошка сузлар билан булган муносабатига - бу муносабатнинг лексик - грамматик хусусиятларига боглик булади [2,42].

Лекин мустакил сузларнинг хар кандай богланиши суз бирикмаларини хосил килавермайди. Масалан эга билан кесим уртасидаги богланиш хам мустакил сузлар бирикувидан иборат. Суз бирикмалари компонентлари уртасидаги богланиш эргаш бирикишга асосланади яъни компенентларнинг бири иккинчисига тобеланиш йули билан алокага киришишдир, ундаги мустакил ва тобе аъзоларнинг характери хоким сузнинг хусусиятига боглик булади. Х,оким сузсиз суз бирикмаси булиши хам мумкин эмас. Гапдаги синтактик муносабатларнинг тури суз бирикмаларининг типларига нисбатан анча кенг. Чунки суз бирикмаси синтаксисига эга ва кесим уртасидаги хамда тенг бирикмалардаги муносабатлар кирмайди. Бинобарин суз бирикмасига факат тобеланувчи богланиш оркали атрибутив-аникловчилик, объектив хамда хол муносабатлари ифодаланади [3,56].

Синтактик алока ифодалашда асосан суз узгартирувчи аффикслар иштирок этади. Шунинг учун хам улар баъзан синтактик формулар деб хам юритилади.

Масалан: менинг ватаним бирикмасида суз узгартирувчиларнинг икки тури келишик ва эгалик турлари кулланган.

Эгалик аффикслари мансубликни билдириб предметнинг кимга ёки нимага карашли, тегишли эканлигини курсатади, караткичли бирикманинг тузилишида восита булади, хоким компонентга кушилиб тобе компонентнинг караткич келишигида келишини талаб килади.

Бу хил бирикма мослашув формуласида шаклланади.

1Садуллаева Гулширин Илхомовна - магистрант, Самаркандский государственный институт иностранных языков, Узбекистан.

Филологические науки

Мисол учун: менинг китобим сенинг китобинг, унинг китоби каби. Келишиклар харакат билан объект уртасидаги алокани курсатади. Бунда хоким компонентнинг феълнинг талаби билан тобе компонент вазифасидаги от кенг маънода маълум формада бошкарилади: китобни ужимок, кинога бормок каби. Тусланувчилар эга билан кесим муносабатини курсатиб предикатив кушилмани хосил килади. Инглиз тилида суз формулалари узбек тилидагига Караганда бироз бошкача. Юкорида келтирилган менинг ватаним бирикмасидаги суз узгартувчиларнинг икки тури келишик ва эгалик тури кулланган, булса энди бу бирикманинг айнан инглизча вариантини бериб булмайди.

Инглиз тилида бунга ухшаш бирикмалар бошкача шаклда учратиш мумкин. Масалан Jack's book бу бирикмада караткич келишигидаги отга "s" кушимчасини кушиш оркали ясалган. Ёрдамчи сузлар мустакил сузлар билан бирга кулланиб улар орасида синтактик алокаларни курсатади. Кумакчилар от ёки отлашган сузлар билан бирикиб унинг бошка бир сузга асосан феълга булган муносабатини курсатади. Кумакчи билан кулланган. Суз тобе, феъл эса хоким элемент хисобланади: халк билан яшамок, калам билан ёзмок.

Кумакчи сузлар мустакил суз билан биргаликда бир элемент саналади [4,79]. Инглиз тилида предлог + от типидаги кушилмалар масалан: in the evening, at night, in time, for a while кабилар суз бирикмаси саналмайди.

Шунингдек as soon as, down to, in front of, in order шу каби конструкциялар хам суз бирикмаси хисобланмайди. Чунки улар гапда предлог ва богловчилар вазифасида келади.

Кумакчи билан кулланган суз бииркмаларига: to read the book, write the tetter, go to the school каби бирикмаларни келтиришимиз мумкин.

Богловчилар гапда сузларни, суз бирикмаларини узаро боглайди. Масалан уртоклик ва дустлик фан ва техникани пухта эгаллашимизда хамда ватанимизни усиб фукоролари булиб етишишимизда ёрдам беради. Бунда ва богловчиси бир хил вазифасидаги сузларни хамда богловчиси эса кенгайиб келган бир хил гап булакларини.Узбек тилида бирикма таркибидаги сузларнинг тартиби узгариши куп холларда грамматик маъно узгаришига олиб келмайди. Бирок бунда икки холатга эътибор бериш зарур.

1. Суз бирикмаси ёки гап таркибидаги компонентларнинг махсус морфологик курсаткичлар оркали шаклланган булса бунда тартиб узгариши синтактик холатга таъсир курсата олмайди.

Масалан: Ватаним менинг, - менинг ватаним, достоним менинг - менинг достоним.

2. Бирикма компонентлари морфологик курсаткичлар оркали шаклланмаган булса суз тартибининг узгариши логик ва грамматик холатларга таъсир килади, бошка маъно англатувчи конструкция тугилади. Бу холат купинча битишувли конструкцияларда содир булади.

Она-мехрибон, олма-кизил бу гапдир.

Суз бирикмасининг компонентлари уртасида грамматик муносабат мавжуд улар лексик семантик мустакиллигини саклаб уз ургусига эга булади, гапда бошка синтактик функцияни бажаради. Ушбу жихатига кура суз бирикмаси бугунги кунда тилшуносларнинг эътиборини тортмокда.

Адабиётлар:

1. Абдурахмонов F., Сулайманов А., Холиёров Х. "Х,озирги узбек адабий тили". -Тошкент: "Укитувчи", 1999. - 345 б.

2. Аскарова М., Касимова К., Жамолхонов Н. "Узбек тили". - Тошкент: "Укитувчи", 2002. - 242 б.

3. Буронов Ж "Инглиз ва узбек тиллари киёсий грамматикаси". Тошкент: Фан, 1993. - 356 б.

© Г.И. Садуллаева, 2016

4 8

UDC 821.111.0

THE ROLE OF COMPONENTS OF WORD COMBINATIONS IN THE UZBEK AND ENGLISH LANGUAGES

G.I. Sadullaeva

Annotation. This article is about Uzbek and English languages commonly used word phrases and phrase components. In addition, we talked about the role of word components in the modern linguistics.

Keywords: a combination of the words, affixes, syntactic correlation, auxiliary words.

© G.I. Sadullaeva, 2016

УДК 821.111.0

РОЛЬ КОМПОНЕНТОВ СЛОВОСОЧЕТАНИЙ НА УЗБЕКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

Г.И. Садуллаева

Аннотация. Эта статья о фразах и словосочетаниях, часто используемых в узбекском и английском языках. В статье обсуждается роль компонентов слов в современной лингвистике.

Ключевые слова: комбинация слов, аффиксы, синтактический корреляция, вспомогательные слова.

© Г.И. Садуллаева, 2016

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.