Научная статья на тему 'THE PRECONDITIONS OF THE BEGINNING OF THE CIVEL WAR IN INDEPENDENCE OF THE REPUBLIK OF TAJIKISTAN'

THE PRECONDITIONS OF THE BEGINNING OF THE CIVEL WAR IN INDEPENDENCE OF THE REPUBLIK OF TAJIKISTAN Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
55
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКИСТАН / ГРАЖДАНСКАЯ ВОЙНА / НЕЗАВИСИМОСТЬ / ПРИЧИНЫ / ОППОЗИЦИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Равшанзод Маликфаридун

В статье автор, на основе исторических источников, материалов конференций а также работ ряд учёных в области истории, перечисляет причины связанные с началом гражданской войны в Таджикистане в 1992-1997 годы, и отмечает последствия.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПРЕДПОСЫЛКИ НАЧАЛА ГРАЖДАНСКОЙ ВОЙНЫ В НЕЗАВИСИМОЙ РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН

In the article the author has given information in the basis of historical resources materials of conferences and also the works of some specialists on the sphere of the history dedicates to the result beginning the civil war the independence of RT and it’s result in 1992- 1997 years.

Текст научной работы на тему «THE PRECONDITIONS OF THE BEGINNING OF THE CIVEL WAR IN INDEPENDENCE OF THE REPUBLIK OF TAJIKISTAN»

тазйик корро партофта мегурехтанд, дар мавриди гурехтан: «Мо девонабача мебошем мо хар коре, ки хохем мекунем, хох аз он кор ба мо зарар расад, хох фоида, то дорад-дорад, то дорад-дорад, бало ба паси дунё, хамин дам ганимат аст!» - мегуфтанд [1, с. 200 - 201].

С. Айнй бо хамин восита моро ба тартибу коидахои чамъиятхои пешоварони кадим шинос намуда, хусну кубхи аъзоёни чамъияти пешоварони Бухороро дар ёдоштхо вокеъбинона инъикос намудааст, ки ин барои омузиши таърихи аморати Бухорои охири асри XIX- ибтидои асри XX чун сарчашмаи боэътимод хизмат хохад кард.

Адабиёт:

1. Айнй С. Ёддоштхо. Куллиёт. - Ч,илди 7. - Душанбе, 1962.

2. Сухарева О. А. Бухара XIX - начало XX вв. (Позднефеодальный город и его население). -

М., 1966.

3. Х,ошим Р. Оини чавонмардй ва олуфтахои Айнй. Чдшнномаи Айнй. - Ч,илди 5. -

Душанбе: Ирфон, 1978.

ОРГАНИЗАЦИИ РЕМЕСЛЕННИКОВ БУХАРЫ И ИХ ОТРАЖЕНИЕ В «ВОСПОМИНАНИЯ» САДРИДДИНА АЙНИ

В статье приводятся сведения об организация ремесленников в Бухарском эмирате. Автор, на основе книги «Воспоминания» С. Айни, а также других опубликованных работ подробно освещает деятельность этих организации. В Бухарском эмирате все ремесленники имели свои организации и входили в тот или иной цех, объединявший их по профессии. Каждый цех, согласно толкованию духовенства, выбирал себе духа - покровителя - пира (руководителя) из числа исторических или легендарных личностей.

Ключевые слова: организация, цех, бобо (старшина), «Рисола» Бухара.

THE ORGANIZATION OF CRAFTSMEN OF THE BUKHARA AND THEIR REFLECTION

IN "MEMOIRS" OF SADRIDDIN AINI

The article provides information about the organization of craftsmen in the Emirate of Bukhara. The author, based on the book "Memories" of S. Aini as well as other published works, covers in detail the activities of the organization. In the Emirate of Bukhara, all artisans had their organization and were in a particular workshop, which combined them by professions. Each workshop according to the interpretation of the clergy chose a guardian spirit - "pir" or "elder" (supervisor) - from among of historical or legendary personalities.

Keywords: organization, workshop, sergeant kind (elder), "Risola" Bukhara.

Сведения об авторе: Гадоев Гозибек, старший преподаватель кафедры история таджиского народа Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail-ghazibek_g@mail. ru

Аbout author: Gadoev Ghozibek, senior lecturer, chair of history of the Tajik people, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

САБАБХРИ САР ЗАДАНИ ^АНГИ ША^РВАНДИ ДАР ^УМ^УРИИ СО^ИБИСТИЦЛОЛИ ТОЧ,ИКИСТОН

Равшанзод М.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

8 декабри соли 1991 рохбарони се давлати иттифокй: Президенти Федератсияи Русия Б.Н. Елсин, президенти Украина Л. Кравчук ва президенти Белорусия С.Шушкевич дар бешазори Беловежскийи Белоруссия чамъ омада, шартномаи 30 декабри соли 1922 (оиди таъсиси ИЧ,ШС (СССР)-ро бекор эълон намуда, шартномаи навро оиди таъсиси ИДМ имзо карданд. Ба хайати ИДМ 12 чумхурихои собик ба гайр аз се чумхурии назди бахри Балтика бокй хама шомил шуданд. Баъди ин 25-уми декабри соли 1991 М.С.Горбачёв аз мансаби Президенти ИЧ,ШС даст кашид. Бо хамин Давлати Шуравй баъд аз 70 соли мавчудияташ бархам хурд. Баъди пош хурдани

Давлати Шypавй чyмxypиxои иттифокии собик pоxи соxибистиклолиpо пеш гиpифта, истиклолияти давлатии хyдpо ба даст оваpданд.

Албатта, Ч,yмxypии соxибистиклоли Точикистон низ аз ин маъpакаи сиёсй даp raTOp набyд. 31-уми авгyсти соли 1991 Ичлосияи Шypои Олии чyмxypй ба номи чyмxypй таFЙиpот воpид намуд. 9-уми сентябpи соли 1991 даp шаxpи Душанбе ичлосияи Fайpинавбатии Ш^ои Олии Ч,yмxypии Точикистон баpгyзоp гаpдида, Изxоpот даp боpаи истиклолияти давлатии Ч,yмxypии Точикистонpо кабул каpд. Хушбахтона, Ч,yмxypии Точикистон низ соxибистиклолии хyдpо ба даст оваpд. Бунёди Ч,yмxypии соxибистиклоли Точикистон баpои точикон аxамияти бyзypги таъpихй доpад. Бо эълони истиклолият, чуноне Пpезиденти Ч,yмxypии Точикистон Эмомалй Pаxмон таъкид мекунанд: «Оpзyи ба даст оваpдани мустакилияти миллй амалй гашт. Ва даp асл чунин осон ба даст омадани озодй ва истиклолpо касе xам тасаввyp надошт. Ин истиклолият xадяи бyзypги таъpихй буда, yстyвоpy пойдоp нигоx дошта тавонистани он масъулияти таъpихии наслxои имpyза мебошад» [4, с. 104].

Давлатxое, ки соxибистиклолии хyдpо ба даст оваpда буданд, pоxи таpаккиётy бyнёдкоpиpо пеш гиpифтанд. афсус, ки даp pyзxои аввали таъсиси Ч,yмxypии Точикистон мо ба кадpи ин неъмати бебаxо наpасидем. Аз чониби як rypyx шахсони мансабдyст даp Точикистон сyлxy субот аз байн pафт ва миллати точик ба гиpдоби чанги шаxpвандй афтод.

Вокеаxои фочиавии аввали солxои 90-уми асpи ХХ xамчyн саxифаxои сиёx даp таъpихи халки точик дохил гаpдидаанд. Ин вокеъаxо даp матбуоти давpй, китобу маколаxо бо номxои «чанги баpодаpкyш», «чанги шаxpвандй», «чанги худкушй», «чанги беъманй» ва Fайpа баён ёфтаанд.

Чднги шаxpавандй даp Ч,yмxypии Точикистон 5-уми майи соли 1992 OFOЗ гаpдида, бо ба имзо pасидани созишномаи истикpоpи Сyлx ва pизояти миллй даp шаxpи Маскав 27-июни соли 1997 ба анчом pасидааст. Доиp ба масъалаи чанги шаxpавандй даp Ч,yмxypии Точикистон аввалин моногpафиявy китобxо ва маколаxои алоxида асосан баъди баста шудани сyлx байни точикон ва фаpо pасидани xаёти осоишта ба чоп баpомаданд.

Масъалаи асосие, ки имpyзxо xама табакаxои чомеъаи Точикистонpо ба худ чалб намудааст, масъалаи сабабxои саp задани чангй шаxpвандй мебошад. Даp матбуоти давpй, мачалаву китобxои алоxида, даp сомонаxои ит^нете бисёp мyшоxида каpда мешавад, ки маpдyм даp атpофи ин масъала суол ва баxсxо каpда истодаанд. Албата, бисёpи он баxсxо, асосан, илмй нестанд ва даp худ ягон факту далели аник xам надоpанд ва вокеъаxои хунини солxои 90-уми Точикистон xаp хел ва нодypyст шаpx дода мешаванд.

Мавзyи мазкyp актуалй буда, таxкики xаматаpафаpо талаб мекунад. Доиp ба сабабxои саp задани чанги шаxpвандй даp Точикистон андешаи Зи^иёев Ф.Б., Набиева Р.А. чунин аст: «Аввалан, даp pафти бозсозй чи даp микёси Иттиxоди Шypавй ва чи Ч,yмxypии Точикистон мушкилщои иктисодй ба амал омаданд. Аз rap мондани баъзе коpхонаxо, ба фypyш наpафтани маxсyлот, саpи вакт нагиpифтани маош, зиёд шудани микдоpи бекоpон тоpафт ноpозигиpо даp минтака бештаp мекаpданд. Сониян, даp ибтидои солxои 90-ум ноpозигии ичтимой шиддат гиpифта, маpдyми баъзе ноxияxо ба хypок, либос, пойафзол мyxточй мекашиданд. Ноyстyвоpии таpаккиёт, суиистъмоли вазифа ва вайpон каpдани конуният даp маxалxо, инкишофи pишвахypй дуздй низ ноpозигии халкpо бештаp мекаpданд. Дамин тавp, заминаxои вокеаxои фочиавй пухта pасида, ва ба саp задани он шуълае лозим буд» [2, с. 48].

Даp боpаи сабабxои саp задани чанги шаxpванй даp Точикистон даp як вохypй бахшида ба низои дохилии байни точикон даp солxои 90-ум собик Раиси Ш^ои Олии Ч,yмxypии Точикистон Aкбаpшо Искандаpов изxоp каpд, ки сабабxои саp задани чанги шаxpванй даp Точикистон ин: «Паст будани фаpxанги сиёсии маpдyм (агаp касе каси дигаpеpо танкид мекаpд, y як yмp душмани ашаддии y мегашт), бетаpафии сохтоpxои кyдpатй (баъди пош хypдани Иттиxоди Шypавй чyмxypй кувваи xаpбии он кадаp зиёд надошт, даp баъзе xолатxо милитсия акалан яpоки табелй xам надоштанд) ва аз xама асосиаш мyбоpиза баpои xокимият ва кypсиxои мансабй буд» [1, с. 2].

Даp боpаи сабабxои саp задани чанги шаxpванй даp Точикистон акидаи pоxбаpи Дизби комунистии Точикистон Шодй Шабдолов чунин аст: «Ин чанги баpодаpкyшpо даp мо дасти беpyн ташкил каpд ва на демо^атон ва на исломистон ва на ягон кувваи дохилй Ty^x^p аст». Ва xамчyн асос pоxбаpи Дизби комунистии Точикистон сухащои

пpeзидeнти Бeлаpycия Алeкcандp Лyкашeнкopo даp соли 1997 баён мекунад. «Даp аввал мехостанд, чунин бecаpycoмoнoиxopo даp мo-даp Бeлopyccия ташкил намоянд. Аммо ба ощо ин мyяccаp нагашт. Баъдан ощо хостанд даp Укpаина, Узбекистон, ^азокистон, ^иpFизиcтoн ин бecаpycoмoниxopo ташкил намоянд, аммо боз ба ощо мyяccаp нашуд. Meбахшeд, аммо шумо точикон биcëp халки накyкop, даpëдил ва зyдбoваp xаcтeд ва ба ин фитна (найpанг) факат шумо зуд бoваp каpдeд» [1, с. 3].

Ин акидаpo А.Иcкандаpoв низ чoнибдop аст: «Mан худам шoxиди он будам, ки як мошини бopкаш пyp аз яpoк аз 201 дивизия баpoмада, ба чониби таpафдopoни майдони «Озодй» яpoк мeбypд. Mo ин мошини пyp аз яpoкpo даcтгиp каpдeм ва ба poxбаpoни дивизияи 201 баpгаpдoндeм. Аммо баъдтаp маълум шуд, ки ин мошин пyp аз cилox баъди се соат, мутаасифона, ба таpафдopoни майдони «Озодй» pаcoнида шудааст» [1, с. 2].

Даp китоби даpcии «Tаъpихи халки точик» (2011с.) сабаби асосии cаp задани низои дохилии точикон ин тавp нишон дода шудааст: cабабxoи иктисодй; cабабxoи манcабпаpаcтй ва маxалгаpoй; cабабxoи муносибати Шypавй нисбати дин; cабабxoи ичтимой; cабабxoи сиёсй [5, с. 507].

Чи тавpe даp боло зикp каpдeм, ин xама cабабxo омили cаp задани чанги шаxpвандй даp Toчикиcтoн гаштанд ва ин чанги баpoдаpкyш баpoи миллати точик Xиcopoти зиёди моливу чонй oваpд. Tаxлили масъалаи мазкyp нишон мeдиxад, ки баpoи cаp задани чанги шаxpвандй даp кишваpи мо cабабxo хело зиёданд. Як сабаб сабаби дигepepo ба вучуд мeopад ва дypycт хyлocабаpopии масъала xам хело дyшвop мeгаpдад.

Ба xамаи он дyшвopиxo нигox накаpда, ба андешаи мо, cабабxoи асосии cаp задани чанги шаxpвандй даp Toчикиcтoн инxoянд:

Мубориза барои х,окимият. Х,изби Koммyниcтй даp xoлати бавучудомада (xoлати бyxpoни сиёсй) даp Toчикиcтoн дигаp фаъолият каpда наметавонист. Баpoи он ки coхтope, ки o^opo пуштибонй мeкаpд (сотсиализм), баpxам хypд. Tамoми давлатxoи собик Шypавй ба сохти нави дeмoкpатй гузаштанд. Poxи озодй, poxи нав, poxи таpаккиëт. Ин давлатxopo CMM xам ба pаcмият шинохт ва ощо аъзои кoмилxyкyки ин созмон гаштанд. Аммо коммунистон мехостанд, ки даp мамлакат яккаxyкмpoнй бошад ва xoкимиятpo даp дасти худ нигаx дopанд. Mаcалан, даp дигаp давлатxo баъди пош хypдани давлати Шypавй чунин xизбxoи нав (даp Фeдepатcияи Рассия-Дизби Руссияи ягона, даp Узбекистон-Х,изби халкй-дeмoкpатй) ба вучуд омаданд, ки xoкимиятpo ба дасти худ гиpифтанд.

Албатта Дизби Koммyниcтии Toчикиcтoн, ки то ин чониб xамаи cyпopишxopo аз боло (аз Mаcкав) мeгиpифт ва худ мустакилона фаолият ва rapepo каpда наметавонист, даp вазъияти ба вучудомада (бyxpoнй) намедонист чй гуна сиёсати дypycтpo пеш баpад. Ва баpнoмаи мyшаххаcepo xам баpoи пеш бypдани сиёсати минбаъдаи давлатй надошт. Дамзамон oбpy ва нуфузи Х,изби Koммyниcтии Toчикиcтoн даp oхиpи coлxoи 80-ум ва ибтидои coлxoи 90-ум хеле коста гаpдида буд. Koммyниcтoн xанyз бoваpй доштанд, ки Иттщоди Шypавй боз бокй хoxад монд. Ч,yмxypиxoи собик иттифокй баъди иcтиклoлиятpo ба даст oваpдан хyдpo мepocхypи давлати Шypавй медонистанд ва чи бoйгаpиe, ки аз coхтopи пeштаpа даp кишваpашoн буд (аз чумла кopхoнаxoи саноатй, Kyвваxoи мycаллаx), oнxopo миллй гаpдoниданд. Аммо коммунистон ва xизби пeшбаpанда даp Toчикиcтoн-Дизби Koммyниcтй хoмyшиpo пеша каpда буданд. 4^xypï бе кyвваxoи мycаллаx, бе coхтopxoи кyдpатии бонизом, бeкopии кисми зиёди маpдyм, нopаcoии хypoквopй, нopаcoии маош, пopахypй, дуздй нopoзигии маpдyмpo нисбати coхтopи коммунистй ба миён oваpда, баpoи cаp задани низoъxoи дохилй замина гузошт.

Аз ин вазъияти ба вучудомада истифода бypда, мухолифини xyкyмати кoммyниcтxo (як кисми pyxoниëн, ки баpoи таъсиси давлати исломй даp Toчикиcтoн талош доштанд ва таpафдopoни oнxo дeмoкpатoн) ба аpcаи сиёсат баpoмаданд. Ногуфта намонад, ки ^prô 90% маpдyми точик мусулмонанд ва дини иcлoмpo паpаcтиш мекунанд. Ва xам таpафдopoни мухолифин ва xам дeмoкpатxo талош намуданд то xoкимиятpo ба дасти худ гиpанд.

Бисёрхизбй дар Точикистон низ боиси cаp задани чанги шаxpвандй гаpдид. Даp соли 1991 Х,изби Наxзати Исломии Toчикиcтoн ва Дизби Дeмoкpатии Toчикиcтoн ба кайд гиpифта шуданд ва ба фаъолияти худ шypyъ намуданд. ^айд каpдан ба мавpидаcт, ки пeштаp аз чониби сесияи Шypoи Олй се маpoтиба pаднoмаи ба кайд гиpифтани Дизби Наxзати Исломии Toчикиcтoн баpoмада буд. Myхoлифини точик (xам иcлoмиxo

ва ^ам демократхо) аз бемасъулиятиву ноухдабароии хукумати комунистхо истифода бурда, бо барномахои мушаххаси худ бар зидди онхо муборизаро шуруъ карданд. Ва, албатта, мардум хам ба ин муборизахо охиста-охиста низ ворид гардиданд. Ин мухолифатхо ба он оварда расонид, ки дар Душанбешахр ду майдони ба хам зид-майдони «Шахидон» ва майдони «Озодй» ба вучуд омад. Мухолифини точик асосан барои таъсиси давлати исломй дар Точикистон талош доштанд. Ва барои онхо тачрибаи давлати Эрон (инкилоби исломии Эрон соли 1979) намунаи ибрат буд. Демократхо ва тарфдорони онхо бошанд, барои таъсиси давлати демократй талош намуданд. Аммо касе тасаввур хам намекард, ки ин мубориза барои хокимият ба чанги шахрвандй ва чанги бародаркуш табдил меёбад.

Нодуруст дарк кардани мафхуми «демократия». Мардуми мо, мардуми точик, мафхуми «демократия»-ро нодуруст дарк карданд. Мафхуми демократия асосан аз калимаи юнонй гирифта шуда, маънояш демос-халк, кратус-хокимият мебошад (яъне хокимияти халк). Демократияро мардуми точик бештар ба маънои озодй дарк мекунанд. Озодй хам меъёри худро дорад. Демократия ва озодй ин нест, ки баромада мучассамаи В.И.Ленинро афтонем (ва мухолифатро байни коммунистхо ва исломихо ба вучуд орем), ё ин ки вакилони Шурои Олиро ба гарав гирем. Илова ба хамаи ин, Душанбешахр хамчун пойтахти чумхурй, махсусан соли 1992, вазифаи асосии худ-маркази идоракунанда ва муттахидкунандаро бозида натавонист. Баръакс, дар худи пойтахти чумхурй нишонахои нооромкунандаи махалгарой ва мансабпарастй бештар эхсос карда мешуд. Бо хамин сабаб ичлосияи такдирсози XVI Шурои Олии Ч,умхурии Точикистон (даъвати дувоздахум) дар шахри Хучанди бостонй даъват карда шуд.

Хулоса, ба фикри мо ин се сабаби асосй: мубороиза барои хокимият; бисёрхизбй; нодуруст дарк кардани мафхуми «демократия» боиси сар задани чанги шахрвандй дар Точикистон гардид. Ва ин сабабхои асосй минбаъд дигар сабабхоро ба миён оварданд: сабахои махалгарой, сабабхои иктисодй, сабабхои ичтимой, сабабхои муносибати Шуравй нисбати дин ва гайрахо. Солхои чанги шахрвандй яке аз мудхиштарин сахифахои даврони таърихи навини точикон мебошанд. Хдзорон хамватанони мо ба мамолики дуру наздик мухочир гаштанд. Бисёрии хамватанони мо, аз чумла зиёиёни кишвар, дар солхои «чанги бародаркуш» чони худро аз даст доданд. Фазои сулху субот аз байн рафт. Зарари иктисодй бошад ба чумхурй, чи тавре, ки рохбари давлат Э. Рахмон дар бисёр мачлису чамъомадхо кайд намуданд, ба 10 миллиард доллари амрикой баробар аст [3, с. 237].

27 июни соли 1997 ба имзо расидани Созишномаи истикрори Сулхи точикон дар шахри Москва ба чанги шахрвандй хотима гузошт ва давраи нави созандагй ба миён омад. Сарзамини азияткашидаи точиконро аз нав сулху оштй фарогир шуд. Он хамзамон ба маркази чорабинихои бузурги ахамияти чахонидошта табдил ёфтааст. Баргузории мулокоти сарони давлатхои Созмони Дамкорихои Шанхай, ИДМ, Осиёи Марказй, Созмони хамкорхои иктисодй, Евроазия шаходати ин гуфтахост. Имрузхо дар зери ливои сулх халки мо ба ободкорихои азим даст зада истодаанд. Мардуми точик ба оянда бо умеди кавй нигариста, боварй дорад, ки дар сарзамини точикон давлати вокеан демократию хукукбунёди ичтимой боз хам кавитар хохад шуд.

Адабиёт:

1. Встреча, посвященная межтаджикскому конфликту начала 90-х годов, состоялась в Душанбе, 4 апреля 2013г, в Общественном фонде «Диалог цивилизаций» // Азия плюс. -2013. - № 12.

2. Зикриёев Ф.Б., Набиева Р.А. Ч,умх,урии сохдбистиклоли Точикистон. - Душанбе, 2014 .

3. Кузьмин А.И. Таджикистан. Причины и уроки гражданской войны // Постсоветская Центральная Азия. Потери и обретения. М: «Восточная литература» РАН, 1998.

4. Рахмонов Э. Точикон дар оинаи таърих. Аз Ориён то Сомониён. Китоби 1. - Душанбе, 2002.

5. Х,отамов Н., Довудй Д., Муллочонов С., Исоматов М. Таърихи халки точик. - Душанбе: «ЭР-граф», 2011.

ПРЕДПОСЫЛКИ НАЧАЛА ГРАЖДАНСКОЙ ВОЙНЫ В НЕЗАВИСИМОЙ

РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН

В статье автор, на основе исторических источников, материалов конференций а также работ ряд учёных в области истории, перечисляет причины связанные с началом гражданской войны в Таджикистане в 1992-1997 годы, и отмечает последствия.

Ключевые слова: Таджикистан, гражданская война, независимость, причины, многопартийность, демократия, оппозиция.

THE PRECONDITIONS OF THE BEGINNING OF THE CIVEL WAR IN INDEPENDENCE OF

THE REPUBLIK OF TAJIKISTAN

In the article the author has given information in the basis of historical resources materials of conferences and also the works of some specialists on the sphere of the history dedicates to the result beginning the civil war the independence of RT and it's result in 1992- 1997 years.

Keywords: Tajikistan, civil war, independence, reasons, munity Parties, Democrat, opposition.

Сведения об авторе: Равшанзод Маликфаридун, ассистент кафедры истории таджикского народа исторического факултета Таджикского национального университета, e-mail: malikfaridun@mail.ru

Аbout author: Ravshanzod Malikfaridun, the assistance of the chair history of Tajik National University

ОСНОВНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ СОТРУДНИЧЕСТВА РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАНА С ИСЛАМКОЙ РЕСПУБЛИКОЙ АФГАНИСТАН

Дуллоев М. М.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

После завоевания независимости Таджикистана стабилизация ситуации на таджикско-афганской границе стала одним из важных направлений сотрудничества между Таджикистаном и Афганистаном. Руководство Таджикистана, Исламской Республики Афганистан приложили все силы для стабилизации ситуации на таджикско-афганской границе, возвращения беженцев и мирного регулирования конфликтов в обеих странах. Это стало одним из важнейших направлений двухстороннего сотрудничества между странами.

Афганская сторона с первых дней начало конфликта в Таджикистане выступила активным сторонником мирного решения межтаджикского конфликта, и сделало много для сближения позиций противоборствующих сторон и достижения мира в Таджикистане.

Одним из важных направлений таджикско-афганского сотрудничества является сфера борьбы с терроризмом и наркобизнесом, которые тесно связаны с транснациональной организованной преступностью, незаконным оборотом оружия, политическим и религиозным экстремизмом, нелегальной миграцией.

Правительство Таджикистан придает первостепенное значение пресечению этих угроз, не только в рамках региональных организаций, но и в формате двухсторонних с Афганистаном отношений. В настоящее время создана устойчивая нормативно-правовая база для налаживания эффективного сотрудничества в этой области. Она позволяет использовать разнообразные механизмы противодействия угрозам региональной и национальной безопасности. В Республике Таджикистан прияты Закон "О борьбе с терроризмом", Закон "О борьбе с экстремизмом", Концепция национальной безопасности указы и постановления Президента и Правительства Республики Таджикистан, другие нормативно-правовые акты о борьбе с терроризмом и экстремизмом. Таджикистан строго придерживает и соблюдает международные договоры, участником которых является, республиканскими программами и ведомственными планами в этой области.

Экономические отношения между Республикой Таджикистан и Исламской Республикой Афганистан после приобретения Таджикистаном своей независимости вышли на новый уровень развития.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.