Научная статья на тему 'THE GEOGRAPHICAL SYSTEM TO DEVEIOPMENTAL INTO BUKARA DOMAINS'

THE GEOGRAPHICAL SYSTEM TO DEVEIOPMENTAL INTO BUKARA DOMAINS Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
13
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРИРОДНЫЕ ПАМЯТНИКИ / ЛАНДШАФТ / КУЛЬТУРНЫЕ РЕСУРСЫ

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Анварова З.М.

Автор в этой статье раскрывает тему развития международного туризма и инфосистемы местного и международного туризма Узбекистана, а также даёт информацию о городах Бухара, Хива, Наваи находящихся на пути Великого Шелкового пути. Говорится о непредсказуемой природе, о ценностях естественных природных памятников.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ГЕОГРАФИЧЕСКАЯ СИСТЕМА РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА В БУХАРСКОЙ ОБЛАСТИ

In this article the global development of tourism year by year,The improvement of infrastructures in Uzbekistan both locally on internationally,the location of cities of Samarkand,Bukhara,Khiva,Navoi in Great Silk Road,the impacted of natural beauty of Bukhara in the Development of tourism,precious natural oqses sights are described.

Текст научной работы на тему «THE GEOGRAPHICAL SYSTEM TO DEVEIOPMENTAL INTO BUKARA DOMAINS»

УДК 91

БУХОРО ВИЛОЯТИДА ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ГЕОГРАФИК ЖИ^ИТЛАР

З.М. Анварова1

Аннотация

Мазкур маколада дунё микёсида халкаро туризм йилдан-йилга ривожланиши, Узбекистонда махаллий ва халкаро туризм билан боглик булган инфратузилмаларнинг ривожланганлиги, Самарканд, Бухоро, Хива, Навоий каби шахарлар айнан Буюк Ипак йулида жойлашганлиги, туризмни ривожлантиришда Бухоро шахрининг узига хос ва бетакрор табиати, нодир табиий ёдгорликлари тугрисида маълумотлар берилган.

Таянч сузлар: инфратузлма, табиий ёдгорликлар, воха, ландшафт маданий ресурс.

Дунё микёсида халкаро туризм йилдан-йилга ривожланмокда. Кундалик матбуот маълумотларга Караганда дунё буйича ривожланган мамлакатларда туризмдан келадиган даромад ялпи ички махсулотнинг уртача 10 фоизни ташкил килади. Айрим ривожланган мамлакатларда бу курсатгич жуда юкори. Хусусан, Урта ер денгизи минтакасида жойлашган Испания, Франция, Италия, Греция каби давлатларда бу соха юксак даражада йулга куйилган.

Узбекистонда махаллий ва халкаро туризмни ривожлантириш мустакиллик йилларида янги боскичга кутарилди. Унинг хукукий асослари яратилди. Туризм билан боглик булган инфратузилмалар жадал суръатлар билан ривожлантирилмокда. Кайд килиш жоизки, бу сохани истикболи учун Тошкент, Самарканд, Бухоро, Хива, Шахрисабз, Кукон каби шахарларда жуда катта имкониятлар мавжуд. Бундан ташкари Республикамиз табиати ва ижтимоий хаёти билан боглик булган сон-саноксиз нодир табиий ёдгорликлар, урф-одатлар борки, улар миллий туризмни ривожлантириш учун бебахо манбадир.

Албатта, туризмни самарали ташкил килишда сервиз хизматининг даражаси асосий урин тутади. Булар орасида маърифий туристик хизматининг махаллий хусусиятлари алохида ажралиб туради. Куйида, Бухоро вилоятида мавжуд булган айрим туристик масканларнинг мазмун-мохияти хакида фикр юритамиз. [1]

Вилоятнинг чул-во^а кисми инсон томонидан тулик узлаштирилган булиб, бошкариладиган ландшафтлардан иборат. Сугориладиган ерлар Бухоро, Коракул ва Коровулбозор вохаларида мужассам булиб, вилоят майдонининг атиги 11,4% кисмини ташкил килади. Ушбу вохалар вилоятнинг иктисодий-ижтимоий узагини ташкил килади. Ахолининг 90 фоизидан ортикрок кисми ва уларнинг узига хос манзилгохлари, иктисодий-ижтимоий инфратузилмалар ушбу худудда карор топган.

Вилоятнинг чул-яйлов кисми 88,6фоизи майдонни ташкил килади. Бу ерда Урта Осиё улкасининг жанубий чулларига хос булган кумли, кум-чагилли, гилли,гипсли, шурхокли, тукай, кул-дельта, суньий-кул (сув омборлари) ва нихоят стуруктурали паст-тог чул, алохида ифодаланган плато чул ландшафтлари уз ифодсини топган. Айникса Бухоро вилоятининг шимолий чегараси ёкасида собик кучма кумлар урнида барпо этилган "яшил калкон" туристик обьект сифатида эьтиборга лойик. Саксовул, кандим, черкез, юлгунзорлардан иборат булган чул урмонлари 1925-1941 йилларида кучма кумлар хужумига карши олиб борилган фитомелиоратив ишларнинг самарасидир. Бундан ташкари чул зонасида коракулчилик ва Буюк ипак йули

1Анварова Зебо Мусаевна - ассистент кафедры «Почвовидение и география», Бухарский государственный университет, Узбекистан.

Науки о Земле

билан боглик булган иктисодий-ижтимоий индикаторлар: йуллари, сардоба, кудук, куш, корауй, ауллар узига хос туристик масканлар хисобланади;

Бухоро вилояти ва унинг маркази хисобланган Бухоро шахри Урта Осиёдаги энг кадимги маданият учокларидан бири хисобланади. Х,озирги кунда вилоят худудида 997 та тарихий, тарихий-меьморий ёдгорликлар борлиги руйхатга олинган булиб, уларнинг аксарият кисми Бухоро шахрида жойлашган.

Бухоро шахрида жойлашган Арк (милоддан аввал V аср) Сомонийлар макбараси (Х аср) Чашмаи Аюб макбараси, Могаки Аттор, Болиховуз, Намозгох масжидлари, Пойи Калон ансамбили, Минораи Калон, Масжиди Калон ёдгорликлари, Мир Араб мадрасаси, Абдуллахон тими ва токлари, Абдулазизхон мадрасаси, Лаби Х,овуз ансамбили, Сайфиддин Бахорзи (13 аср), Улугбек мадрасаси, Чор Минор, Ситораи Мохи Хоса саройи (19-20 аср) каби тарихий ва меьморий обидалар ота-боболаримизнинг акл-заковати ва маьнавий салохиятидан дарак берувчи нодир дурдоналардир.

Бухоро халкининг тарихи ва бугунги кундаги этник ижтимоий -хусусиятлари, хунармандчилиги, урф-одатлари, шаркона бозорлари туристлар учун энг кизикарли, севимли мавзу ва масканлардир. Бухоро шахрининг "Ислом динининг гумбази", " Шарк маккаси", "Бухорои Шариф", "Шарк марвариди" каби фахрли номларга эга булиши унинг накадар ноёб маьрифий туристик макон эканлигидан дарак беради.[2]

Президентимизнинг 2008 йил 2 декабрдаги фармонига асосан 2020 йилгача Зарафшон водийсида халкаро туристик катновлари 1,9 млрд. сумга етиши кутилмокда. БМТ нинг ЮНЕСКО ташкилоти руйхатига кирган Самарканд, Бухоро, Хива, Навоий каби шахарлар айнан Буюк Ипак йулида жойлашганлиги халкаро сайёхларни жалб килиш ва шу оркали бутун дунёга янада яхширок танитишга имкон беради. Республикамиз хукуматининг 1999 йил 20 августдаги "Туризм" тугрисидаги конуни кабул килиниши эса унинг ривожланишига катта туртки булди.

Зарафшон туристик райони дунёнинг энг кадимий шахарлари каторига кирувчи Самарканд, Бухоро шахарларидаги тарихий обидалар, архитектура, археологик, шахарсозлик обидалари шунингдек миллий хунармандчилик хамда узига хос маданияти ва санъати билан ажрилиб туради. Зарафшон туристик райони халкаро туризмнинг Марказий Осиёдаги мухим бугини сифатида уз салохиятига эгадир. Шу жихатдан бежизга "Самарканд сайкали руйи замин аст, Бухоро исломи куввати дин аст" деб айтишмаган. Районнинг энг мухим туристик маркази сифатида Бухоро вилояти, хусусан, Бухоройи Шариф бой тарихий туристик объектларга эгалиги билан жахонга машхур. У ислом оламининг мукаддас шахарларидан биридир. Бухоро вилояти ва шахарнинг узида 140 дан ортик тарихий обидалар сакланган. Айникса, Исмоил Самоний макбараси (9-10 аср), Сайфуддин Бухорий (13 аср), Пойи-Калон ансамбли, Куш мадрасаси, Лаби-ховуз (12-13 асрлар), Абдухолик Fиждувоний, Баховуддин Накшбандий зиёратгохлари, улар ичида энг ноёб тарихий ва диний туристик объектлар хисобланади. Узбекистонда Бухоро узига хос миллий хунармандчилик (зардузлик, каштачилик, патдузлик, кулолчилик, ганч уймакорлик, наккошлик, дурадгорлик, мисгарлик, заргарлик, тунукасозлик, кандакорлик ва х.к.) мактабига эга. Бухоро вилоятидаги Ситораи-Мохи-Хоса ва Иссик сув номли шифохоналари республика ахамиятидаги согломлаштириш ва дам оладига жойлардан биридир. Бундан ташкари, минтака чул экотуристик салохияти жихатидан хам республикамизда узига хос мавкега эга. [2]

Бугунги кунда туризм бизнеси бу фойда олиш максадида туристларни жалб килиш, келтириш ва вактинчалик яшашларини ташкил килиш билан биргаликда эхтиёж ва талабларни аъло даражада кондириш учун шарт-шароит яратишдир. Шундай диккатга сазовор жойлар борки, жозибадорлик омилларининг мавжудлигига карамасдан, уларгача етиб бориш имконияти мавжуд эмас. Бу холда энг кулай транспорт воситаларини жорий килиш буйича лойихаларни ишлаб чикиш ёки транспорт инфратузилмасини яратиш чора-тадбирларини излаб топиш зарур.Туризмнинг тартибсиз ривожлантирилиши атроф мухитга жиддий зарар етказиши мумкин. Мукаммал туризмдан куплаб

фойда олиш билан бирга жойнинг табиий ва ижтимоий-маданий ресурсларини асраб колишдир.

Туризмни макбул даражада ривожлантириш учун куйидагиларга эътибор каратилиши лозим:

- махаллий ахолининг манфаатларини инобатга олиш;

- туристларни хар бир жойнинг хусусиятларини инобатга олган холда белгилаш;

- табиий ва маданий мухитни асраш буйича таргибот ишларини кучайтириш.

- Бухоро вилоятини кухна меъморий обидаларини асраб авайлаш ва уларни келажак авлодга меърос килиб колдириш хар биримизнинг бурчимиздир.

Адабиётлар:

1. А.С. Солиев, М.Р.Усмонов Туризм географияси. Самарканд 2005, 1-80 бетлар

2. И.К.Назаров Бухоро географияси. Бухоро 2002, 1-60 бетлар

© З.М. Анварова, 2016

УДК 91

ГЕОГРАФИЧЕСКАЯ СИСТЕМА РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА В БУХАРСКОЙ ОБЛАСТИ

З.М. Анварова

Аннотация: Автор в этой статье раскрывает тему развития международного туризма и инфосистемы местного и международного туризма Узбекистана, а также даёт информацию о городах Бухара, Хива, Наваи находящихся на пути Великого Шелкового пути. Говорится о непредсказуемой природе, о ценностях естественных природных памятников.

Ключевые слова: природные памятники, ландшафт, культурные ресурсы, долина.

© З.М. Анварова, 2016

UDC 91

THE GEOGRAPHICAL SYSTEM TO DEVEIOPMENTAL

INTO BUKARA DOMAINS

Z.M. Anvarova

Abstract. In this article the global development of tourism year by year,The improvement of infrastructures in Uzbekistan both locally on internationally,the location of cities of Samarkand,Bukhara,Khiva,Navoi in Great Silk Road,the impacted of natural beauty of Bukhara in the Development of tourism,precious natural oqses sights are described.

Keywords: infrastructure, natural sights,oqses,landscape,cultural resources.

© Z.M. Anvarova, 2016

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.