Научная статья на тему 'THE ELECTION AND PROBLEMS OF AFGHAN NATIONS'

THE ELECTION AND PROBLEMS OF AFGHAN NATIONS Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
21
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЖИЗНЬ / АФГАНИСТАН / ПРОБЛЕМЫ НАЦИИ / АФГАНСКАЯ ЭЛИТА

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Фарзонаи Шамсиддин

Одной из актуальных проблем в политической жизни современного Афганистана являются вопросы национального согласия. Данная проблема, особенно обострялась в канун выборов Президента ИГА. Результаты выборов показали, что в Афганистане без учета проблемы национальности невозможно решить актуальные вопросы политической жизни страны. С разделением власти между Ашрафгани и доктором Абдуллой, внешние силы, влияющие на афганскую элиту, в какой-то степени достигли согласия между титулированными нациями Афганистана.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЫБОРЫ И ПРОБЛЕМЫ НАЦИИ В АФГАНИСТАНЕ

One of the aim problems of political life of the modern society is the national agreements. This problem improved in the election of President of Islamic Republic of Afghanistan. The results of election shows that Afghanistan discuss it without of the national necessaries tasks in the political life of the country. All of this devides between Afghanistan and Dr. Ablulloh, their force and the Aghan elites. Also this way of various levels achieve the agreements between the Afghan nation sign.

Текст научной работы на тему «THE ELECTION AND PROBLEMS OF AFGHAN NATIONS»

СЕМЬЯ КАК ОСНОВНОЕ НАПРАВЛЕНИЕ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ПОЛИТИКИ

РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

В данной статье рассматривается место и роль семьи в обществе. Автор подробно исследует социальной сущность семьи и его роль в развитие демографические политики государства Республики Таджикистан. Статья посвящается также изучению семейных отношений, в нём даются четкий анализ проблемы семьи в различных исторических эпохах человеческого общества. Автор на основе исторического опыта показывает, что семья является основным источником развития общества. В статье конкретно и четко показывается, что сегодня вопросы понятия, социальной сущности, место и роль семьи в обществе находится в центре внимания ученных, правительства и стратегическая цель государства.

Ключевые слова: роль семьи, политика, государства, правительства, демографической политики, населения общества.

FAMILY AS THE BASIC DIRECTIONS STATE OF THE POLITICIAN OF REPUBLIC OF

TAJIKISTAN

In given article the place and a family role in a society is considered. The author in detail investigates social essence of a family and its role in development demographic politicians of the state of Republic of Tajikistan. Article is devoted also studying family relations, in it are given the accurate analysis of a problem of a family in various historical to epoch of a human society. The author on the basis of historical experience shows, that the family is the basic source of development of a society. In article it is particularly and accurately shown, that today questions of concept, social essence, a place and a role in a society is in the attention centre ученных, the governments and a state strategic target.

Keywords: a role of a family, the politician, the state, the government, the demographic policy, the society population.

Сведения об авторе: Нуров Навруз Абдулбокиевич, соискатель кафедры политологий Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail: sattori 1990@mail.ru

Аbout author: Nurov Navruz Abdulbokievich, resourcher of the chair of political science, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

ИНТИХОБОТ ВА МАСОИЛИ ЦАВМИ дар АФГОНИСТОН

Фарзонаи Ш.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Яке аз масоили дог ва мухими Ч,умхурии Исломии Афгонистон ин проблемаи иртибот ва хамзистии аквоми мукими ин кишвар аст. Зеро дар таърихи давлатдорй ва рушди низоми сиёсии ин кишвар хамеша омили кавмй ё миллй таъсиргузор буд. Дар тули таърихи Афгонистон хдмеша абаркудратхое, ки мехостанд дар каламрави ин кишвар нуфуз дошта бошанд, аз ин омил босамар истифода мекарданд.

Бояд гуфт, ки ин масъала дар ду дахсолаи охир боз хам хассостар гардид. Дар арафаи интихоботи президентии соли 2014 нерухои хоричй кушиш ба харч доданд, ки аз ин омили мухими сиёсй ба суди хеш истифода кунанд, яъне як кавмро бар мукобили кавми дигар карор диханд. Ин гуна талошу кушишхо бештар дар масъалаи фархангй, мазхабй, забонй ва гайра сурат гирифт. Дар паси хар яки ин барномахои тархрезишуда манфиатхо, ниёзхо ва судхои сиёсй меистоданд ва муаллифони онхо бо хар рох мехостанд, ки андешахояшонро амалй гардонанд.

Дар ин бозии сиёсй, дар арафаи интихоботи Раисчумхури Афгонистон беш аз хама нерухои манфиатдор паштунхоро бо точикон, ки аквоми бонуфузи кишвар хастанд, дар мукобили хамдигар карор додан мехостанд.

Ин масъаларо сиёсатшиноси точик А. Рахнамо мавриди андеша карор дода, ба чанд сенарияи тархрезишуда ишора менамояд, ки аксари онхо дар арафаи интихобот дар Афгонистон вокеият доштанд [4, c. 207].

Аввалан бояд зикр кард, ки тибки сенарияи аз берун тархрезишуда дар арафаи интихобот вазъи кишвар ноором карда шуд ва гуруххои манфиатдор бо ин бахона мехостанд, интихоботро хатто ба мухлати як ё ду сол ба кафо партоянд. Ин андеша аз

таpафи дoиpаxoи pасмии Афгонистон дастгиpй хам ёфт ва Раисчyмxypи вакти кишваp Домид Каpзай ба он мукобилият нишон надод. Зеpo, ки œ^p^ ба манфиати бакои xyкyмати y буд. Вале ба амалй каpдани ин накша Амpикo ва неpyxoи НАТО poзй набуданд. Зеpo онхо мехостанд бо баpгyзopии интихобот захмати сездахсолаи хyдpo даp ин кишваp натичагиpй намоянд.

Андешаи дуюм ва хеле мухим ин бо таFЙиpи Конуни асосии кишваp ба чyмxypии пopлyмoнй табдил додани Афгонистон буд. Даp ин хол кyдpати хукумати ^po^ асосан ба дасти Садpи аъзам (саpвазиp) мегузашт. Даp ин холат Садpи аъзам аз таpафи пopлyмoн интихоб мешуд ва хочат ба интихоботи пpезидентй намемонд. Онхое, ки ин накшаpo таpxpезй намуданд, мехостанд, ки накшу сахми аквоми кишваppo, ки xаp яке ба интихобот назаpи хyдpo дошт, аз бозй хopич намоянд. Интихоботи пopлyмoн даp ин кишваp баp pyшди ихтилофи кавмй нисбат ба интихоботи пpезидентй таъсиpи камтаp дошт. Ба хамин хoтиp муаллифони сенаpияи мазкyp мехостанд аз хамин pox масъалаи ихтилофи кавмиpo даp ин кишваp хал намоянд.

Бояд зикp каpд, ки даp Афгонистон хизбу xаpакат ва иттиходияхои сиёсй низ бештаp хаpактеpи кавмй дopанд, ки онхо хам даp интихобот накши калон мебозанд. Аз чумла xаpакати «Толибон» даp дахсолаи oхиp боиси тобиши кавмй гиpифтани xаpакатxoи сиёсй даp Афгонистон гаpдид. Махсусан, хучуми толибон ба минтакаи шимол баpoи фаъол гаpдидани мyбopизаи кавмхои маскуни шимоли кишваp аз забили точикон, узбекхо ва xазopаxo гаpдид. Ба кавли А. Рахнамо махз хамин «заpypати кавмй» баpoи ташкили «эътилофи Шимол» замина гаpдид ва даp натича точикону узбекон ва xазopаxo ба мукобили xаpакати толибон муттахид шуданд [4, c. 20S]. Даp мачм7ъ ин xаpакат ё муттахидй баp алайхи толибон боис гашт, ки pyxияи кавмй даp байни миллатхои Fайpипаштyни Афгонистон пypкyвват гаpдад.

Раминаи худшиносии кавмиpo ха^з Иттиходи Шypавй даp ахди xyзypаш даp ин кишваp гузошта буд [2, c. 89]. Вале сиёсати кавмии толибон, ки аз таpафи хочагони хopичии онхо таpxpезй гаpдида буд, баpoи аз нав ба сатхи баландтаp баpангехтани эхсосоти кавмй даp ин кишваp мусоидат намуд. Даp натича, чабхахои гуногуни кавмй зyxyp каpд, ки он бешубха ба пopашавии Афгонистони вохид низ тахдид мекаpд. Аз ин вазъияти баамаломада гypyxxoи чудоихох даp аpафаи интихоботи Раисчyмxypи кишваp сенаpияи тачзияи АфFOнистoнpo тахия каpданй шуданд. Идеяи «Паштунистони бyзypг» низ махсули андешахои сиёсии аpафаи интихобот буд. Даpчанд ин консепсия даp байни андешамандони паштyнтабop таъpихи щадима дошт [3]. Даp баpoбаpи ин xаpакат ва андешаю pавияxoи паштyнгаpoёна даp давpаxoи гуногун, даp шимоли кишваp низ як E^TOp хизбу xаpакатxoе пайдо шуданд, ки ахдофи онхо химояи манофеи миллии аквоми Fайpипаштyни кишваp буд. Ин пеш аз хама xаpакатxoи «эътилофи миллии Афгонистон» бо poxбаpии Абдуллохи Абдуллох, «чабхаи миллии Афгонистон» бо poxбаpии Ахмадзиё Масъуд (баpoдаpи Ахмадшохи Масъуд), хизбхои «Кyнгypаи миллй»-и Латифи Пидpoм, «Афгонистони навин»-и Юнус Крнунй ва Fайpа мебошанд. Азхоби сиёсии Афгонистон, ки микдopаш ба шаст меpасад, бештаpашoн хизбхои точикон аст ва онхо манофеи сиёсии аквоми шимoлpo химоят менамоянд.

Аз таpафи дигаp, мавчудияти азхоби зиёд даp фазои сиёсии чахони мyoсиp нишондихандаи паpешoнии афкopи сиёсй хам мебошад. Инpo вазъи умумии фаъолияти хизбхои сиёсии Афгонистон низ собит месозад. Аз pyи фаъолияти хизбхои сиёсии ин кишваp, ки микдopашoн хеле зиёд аст, метавон хулоса каpд, ки хатто даp байни маpдyми шимол хам муттахидии андешаю афкop ба назаp намеpасад. Датто даp ин давpа «Чдмъияти исломии Афгонистон» баpин xаpакати кyдpатмандy фаpoгиp, ки аз таpафи пpoфессop Бypxoниддини Раббонй бо захмати зиёд созмон дода шуда буд, фаъолияти хyдpo баъди вафоти фочиаангези poxбаpаш суст каpд. Даpчанд ин xаpакати умумиафгонистонй буд ва кавмхои гуногуни кишваp ва манотики oнpo аз дидгохи мазхабй муттахид менамуд. Даp аpафаи интихоботи соли 2014 ^шишхое баpoи эхёи фаъолияти «Чдмъияти исломии Афгонистон» шуданд, вале бо сабаби ихтилофи назаp даp байни шoгиpдoнy пайpавoни устод Раббонй ин кop амалй нашуд. Даp натича боз аз нав даp аpафаи интихоботи соли 2014, ки саpнавишти хукумати ояндаи кишваppo хал менамуд, мавзyи иpтибoти паштунхо бо точикон ва ё таксими хукумат даp байни ин ду кавми бyзypгтаpини кишваp мyбpам ва дог гаpдид [1, c. 125]. Дам ИМА ва хам онхое, ки мехостанд даp халли мушкилоти Афгонистон сахм дошта бошанд, мачбyp буданд бо омили кавмй даp ин кишваp созиш намоянд. Даp акси хол халли казияи Афгонистон номумкин буд. Чунонки амалияи интихоботи Раисчyмxyp нишон дод, вокеан

мавзеъгирии точикону паштунхо сарнавишти раисчумхури ояндаро хал кард. Таррохон ва дастандаркорони хоричии интихобот дар ибтидо кушиш мекарданд, ки масъалаи таносуби паштунию точикиро дар интихобот ва натоичи он нодида гиранд, вале вокеияти кишвар, вокеияти харакатхои сиёсй ва муносибат ба ин маъракаи сиёсй тамоман дигар буд. Дар натичаи баргузории интихобот намояндаи аквоми паштун ва номзади пуштибонхои хоричии хукумати Домид Карзай баранда эълон шуд, вале харакатхои сиёсии шимол аз чумла, ракиби асосй Ашраф Еанй Абдуллохи Абдулло, ки номзади аквоми шимол буд, натичаи раъйпурсиро эътироф накарданд. Ин амали тарафдорони Абдуллох хангоми натичагирии интихобот дар кишвар мушкилии навро ба миён овард. Ин амали нерухои шимол на танхо Х,омид Карзаю атрофиёнаш, балки пуштибони асосии хукумати у Америкаро низ мачбур кард, ки дар сари масъалаи таксими хокимият дар байни паштунхо ва точикон андеша кунад. Чунки ин холат халли яктарафаи масъалаи интихоби Раисчумхури ояндаи кишвар метавонист боиси ихтилофи сиёсй ва хатто доман задани ихтилофи низомй дар кишвар гардад. Амрико мачбур шуд санчиши натоичи интихоботро зери назорати катъии худаш гирад. Ба хамин хотир чанд маротиба намояндагони касри сафед ба Афгонистон ташриф оварда, бо намояндагон ва пешвоёни тарафхои ракиб дар интихобот вохуранд. Дар натича бо иштироки фаъолонаи вазири корхои хоричии Амрико Ч,он Керри казияи интихобот халли худро ёфт, тарафхо ба мувофика расиданд, ки хукумат дар байни ду ракиби асосии интихобот Ашраф Еанй (Президент) ва Абдуллохи Абдуллох (сарвазир) таксим шавад. Дар ин мувофика, ки ба миёнаравии Амрико сурат гирифт, то андозае масъалаи манофеи аквоми кишвар ба назар гирифта шуд.

Аз тарафи дигар ин интихобот бори дигар собит намуд, ки дар халли казияи Афгонистон бидуни ба назар гирифтани таносуби ширкати миллатхои асосии он дар идоракунии давлат, наметавон ба чое расид. Афгонистон кишварест бо суннатхои кадима ва хар хоричие, ки ба ин чо меояд, бояд пеш аз хама бо ин сунан созиш намояд.

Адабиёт:

1. Абдуллоев Р. Накши омили этникй дар ташаккулёбии давлатдорй дар Афгонистон //

Масъалахои таърих ва фарханги Афгонистон. - Душанбе: Яшма, 2013.

2. Дипломатия Таджикистана, т. 1. - Душанбе: Ирфон, 2009.

3. Нессар О. Пакистан и афганская миссия Запада // Международная жизнь. - 2013. - июн.

4. Рахнамо А. Афгонистон ва Осиёи Марказй. - Душанбе: Ирфон, 2015.

ВЫБОРЫ И ПРОБЛЕМЫ НАЦИИ В АФГАНИСТАНЕ

Одной из актуальных проблем в политической жизни современного Афганистана являются вопросы национального согласия. Данная проблема, особенно обострялась в канун выборов Президента ИГА. Результаты выборов показали, что в Афганистане без учета проблемы национальности невозможно решить актуальные вопросы политической жизни страны. С разделением власти между Ашрафгани и доктором Абдуллой, внешние силы, влияющие на афганскую элиту, в какой-то степени достигли согласия между титулированными нациями Афганистана.

Ключевые слова: политической жизнь, Афганистан, проблемы нации, внешние силы, афганская элита.

THE ELECTION AND PROBLEMS OF AFGHAN NATIONS

One of the aim problems of political life of the modern society is the national agreements. This problem improved in the election of President of Islamic Republic of Afghanistan. The results of election shows that Afghanistan discuss it without of the national necessaries tasks in the political life of the country. All of this devides between Afghanistan and Dr. Ablulloh, their force and the Aghan elites. Also this way of various levels achieve the agreements between the Afghan nation sign.

Keywords: political life, Afghanistan, the national problems, indoors force силы, Afghan elite.

Сведения об авторе: Фарзонаи Шамсиддин, аспирант Таджикского национального университета, e-mail: farzona_92@mail.ru

About author: Farzonai Shamsiddin, post-graduate student in Tajik National University

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.