Научная статья на тему 'ТЕХНОЛОГИК ТАЪЛИМ ЙЎНАЛИШИДА УМУМКАСБИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШДА ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ'

ТЕХНОЛОГИК ТАЪЛИМ ЙЎНАЛИШИДА УМУМКАСБИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШДА ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
33
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ / ДАВЛАТ ТАЪЛИМ СТАНДАРТИ / ТЕХНОЛОГИЯ / ОМИЛ / МАқСАД / ВАЗИФА / БОСқИЧ / КОМПЕТЕНЦИЯ / ИННОВАЦИЯ / ИННОВАЦИОН ғОЯЛАР / ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁН / КРЕАТИВЛИК / КОМПЕТЕНТЛИК

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Сайидова М. Х.

Мазкур мақолада технологик таълим йўналишида умумкасбий фанларни замонавий технологиялар асосида ўқитиш талабаларда умумкасбий билим ва кўникмаларни ривожлантириш омиллари изоҳланган. Талабаларга таълим беришда таълим сифатини юқори самарадорлигини ва ижобий сифат кўрсаткичларини оширишнинг методикаси ва таркибий қисмлари асослаб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MODERN EDUCATIONAL TECHNOLOGIES IN TEACHING GENERAL VOCATIONAL SCHOOLS IN THE FIELD OF TECHNOLOGICAL EDUCATION

This article reveals the factors of formation of general professional knowledge and skills of students in teaching general professional sciences in the field of technological education based on modern technologies. The methods and components of improving the quality of education and positive quality indicators in teaching students are substantiated.

Текст научной работы на тему «ТЕХНОЛОГИК ТАЪЛИМ ЙЎНАЛИШИДА УМУМКАСБИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШДА ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ»

Сайидова М.Х.

"Технологии таълим" кафедраси уцитувчиси Тошкент вилояти Чирчиц давлат педагогика институты

ТЕХНОЛОГИК ТАЪЛИМ ЙУНАЛИШИДА УМУМКАСБИЙ ФАНЛАРНИ УЦИТИШДА ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ

Таянч сузлар: таълим-тарбия, давлат таълим стандарты, технология, омыл, мацсад, вазифа, босцич, компетенция, инновация, инновацион гоялар, технологик жараён, креативлик, компетентлик.

Аннотация: Мазкур мацолада технологик таълим йуналишида умумкасбий фанларни замонавий технологиялар асосида уцитиш талабаларда умумкасбий билим ва куникмаларни ривожлантириш омиллари изоуланган. Талабаларга таълим беришда таълим сифатини юцори самарадорлигини ва ижобий сифат курсаткичларини оширишнинг методикаси ва таркибий цисмлари асослаб утилган.

Sayidova M.X. teacher

"TechnologicalEducation" department Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

MODERN EDUCATIONAL TECHNOLOGIES IN TEACHING GENERAL VOCATIONAL SCHOOLS IN THE FIELD OF TECHNOLOGICAL EDUCATION

Keywords: education, state education standard, technology, factor, goal, task, stage, competence, innovation, innovative ideas, technological process, creativity, competence.

Abstract: This article reveals the factors of formation of general professional knowledge and skills of students in teaching general professional sciences in the field of technological education based on modern technologies. The methods and components of improving the quality of education and positive quality indicators in teaching students are substantiated.

Республикамизнинг педагогик олим ва амалиётчилари илмий асосланган холда Узбекистоннинг ижтимоий-педагогик шароитига мослашган таълим технологияларини ва уларни таълим -тарбия амалиётида куллашга интилмокдалар. Таълим технологияларини укув жараёнига жорий этишнинг асосий шартлари куйидагилардан иборат:

1. «Кадрлар тайёрлаш миллий дастури» максади ва вазифаларини руёбга чикариш учун таълимни жадаллаштириш зарурлиги;

2. Таълим-тарбия жараёнида укитувчи ва талаба ролини узгартириш зарурлиги;

3. Фан-техника тараккиётининг ута ривожланганлиги натижасида ахборотларнинг кескин купайиб бораётганлиги ва уларни ёшларга билдириш учун вактнинг чегараланганлиги;

4. Кишилик жамияти уз тараккиётининг шу кундаги бой назарий ва эмпирик билимларга асосланган тафаккурдан тобора фойдали натижага эга булган, аник якунга асосланган техник тафаккурга утиб бораётганлиги;

5. Ракобатбардош мутахассислар тайёрлаш талаби уларга энг илгор билим бериш усули хисобланган объектив борликка тизимли ёндашув тамойилидан фойдаланишни талаб килишидадир.

Таълим жараёни юкорида санаб утилган бешта асосий шартларни барча талабларига жавоб берадиган таълимий тадбирдир. БМТ нуфузли идораларидан бири булган ЮНЕСКОнинг таърифича, таълим технологияси - таълим моделларини оптималлаштириш максадида, инсон ва техника ресурслари ва уларнинг узаро таъсирини хисобга олган холда, бутун укитиш ва билимларни узлаштириш жараёнини яратиш, куллаш ва аниклаш тизимидир. Тизимнинг фаолияти уни ташкил этувчи хар бир элементига ва уз навбатида хар бир элемент бир-бирига чамбарчас боглик. Таълим жараёнини бир тизим деб карайдиган булсак, уни ташкил этувчилари, яъни элементларига куйидагилар киради: укув максади, кутилаётган натижалар, укитувчи, талаба, таълим мазмуни, таълим методи, таълим шакли, таълим воситалари, назорат ва бахолаш. Таълим жараёнини лойихалаштиришда юкорида санаб утилган элементлардан бирортаси эътибордан четда колса ёки нотугри танланган булса, тизим ишламайди, демакки, таълим жараёни олдига куйилган максадга эришилмайди.

Таълим модели — таълим жараёни тузилмасидир. Таълим моделлари икки турга ажратилади: анъанавий таълим модели ва ноанъанавий таълим модели. Ноанъанавий таълим моделини уз навбатида куйидаги уч кисмга ажратиш мумкин: хамкорликда урганиш, моделлаштириш, тадкикот. Тадкикотлар натижаси шуни курсатадики, анъанавий дарс утиш таълимнинг самарали моделларидан бири булиб колмокда. Анъанавий дарс - муайян муддатга мулжалланган, таълим жараёни купрок укитувчи шахсига каратилган, мавзуга кириш, ёритиш, мустахкамлаш ва якунлаш боскичларидан иборат таълим моделидир. Укув материали янги ва анча мураккаб булганда, анъанавий дарс куп холларда таълим жараёнининг бирдан-бир методи булиб колмокда. Маълумки, анъанавий дарсда таълим жараёнининг марказида укитувчи туради. Шу боис, баъзида анъанавий дарсни марказида укитувчи турган укитиш усули деб хам аташади. Анъанавий дарс утиш моделида купрок маъруза, савол-жавоб, амалий машк каби методлардан фойдаланилади. Шу сабаб, бу холларда анъанавий дарс самарадорлиги анча паст булиб, талабалар

таълим жараёнининг пассив иштирокчиларига айланиб коладилар. Анъанавий дарс шаклини саклаб колган холда, унга турли-туман талабалар фаолиятини фаоллаштирадиган методлар билан бойитиш талабаларнинг узлаштириш даражасини кутарилишига олиб келади. Бунинг учун дарс жараёни окилона ташкил килиниши, укитувчи томонидан талабаларнинг кизикишини орттириб, уларнинг таълим жараёнида фаоллиги муттасил рагбатлантирилиб турилиши, укув материалини кичик-кичик булакларга булиб, уларнинг мазмунини очишда бахс-мунозара, аклий хужум, кичик гурухларда ишлаш, тадкикот, ролли уйинлар методларини куллаш, турли-туман кизиктирувчи мисолларнинг келтирилиши, талабаларни амалий машкларни мустакил бажаришга ундаш, турли бахолаш усулларидан фойдаланиш, таълим воситаларидан жойида ва вактида фойдаланиш талаб этилади. Бу моделлар асосан талаба шахсига каратилган булиб, уларни бошкача килиб марказда талаба турган таълим моделлари деб хам аташади.

Анъанавий таълим модели — талабаларнинг узлаштириш, тушуниб етиш, билимини мустахкамлаш буйича узлаштириш фаолиятини таъминлайдиган, тайёр холатда талабаларга баён килинган укитиш ва билим олиш моделидир. Анъанавий таълим модели методлари дарс жараёнида кулланганда таълим жараёни марказида укитувчи туради. Анъанавий таълим моделига маъруза, намойиш, видеоусул, турт погонали усул, лаборатория ишлари, амалий машклар каби методлар киради.

Х^амкорликда урганиш модели - талабаларнинг билимини узлаштириш, сингдириш, мустахкамлаш буйича репродуктив фаолиятини таъминловчи, махорат ва малакани кетма-кетлик буйича талабанинг бевосита бошчилигида ишга солишни ташкил этишга асосланган укитиш ва билим олиш моделидир. Ушбу модел талабаларнинг мустакил гурухларда ишлаши эвазига таълим олишини кузда тутадиган методлардан иборат. Буларга китоб билан ишлаш, укув сухбати, давра сухбати, аклий хужум, кичик гурухларда ишлаш, бахс-мунозара каби методларни киритиш мумкин.

Моделлаштириш модели — реал хаётда ва жамиятда юз берадиган ходиса ва жараёнларнинг ихчамлаштирилган ва соддалаштирилган куринишини синфхонада яратиш ва уларда талабаларнинг шахсан катнашиши ва фаолияти эвазига таълим олишини кузда тутувчи методлардан иборат. Ушбу методларнинг асосий максади талабаларнинг факат тинглаши эмас, балки билимларни узлаштиришда бевосита иштирокини таъминлаш оркали таълим жараёни самарадорлигини оширишга каратилган. Буларга ишбоп уйинлар ва ролли уйинлар каби методларни кириш мумкин.

Тадцицот модели — талабалар томонидан муаммони тушуниш ва ечиш, мустакил билим олишни кучайтирадиган ва шунга ундайдиган усуллар йигиндисидан иборатдир. Тадкикот моделининг максади дарс

жараёнида талабаларда савол куйиш ва уларга жавоб излашида кизикишини уйготишга каратилгандир. Ушбу модел буйича укитиш талабаларни амалий изланиш жараёнида бевосита катнашишини таъминлайди. Буларга муаммоли вазият, лойихалаш методи, мустакил изланиш, йуналтирувчи матн каби методлар киради.

Метод — (грекча «Métodos» сузидан олинган булиб, изланиш ёки билиш йули, назария, таълимот маъносини англатади) аник вазифани ечишга буйсундирилган, борликни амалий ёки назарий узлаштириш операцияларининг ёки йулларининг йигиндиси.

Метод - талаба ва укитувчининг муайян максадга каратилган, биргаликдаги фаолиятини ташкил килишнинг тартибга солинган усуллар йигиндиси.

Амалиётдаги оддий коидалар шу хакда гувохлик берадики, янги билимларни бериш назарий дарснинг дастлабки 20 дакикасида амалга ошириш максадга мувофик булади, кейин эса бахс-мунозара, кичик гурухларда ишлаш ва бошка шу каби ноанъанавий методларни амалга ошириб, талабаларнинг билимларини мустахкамлаш керак. ^андай холатда хам назарий дарс жараёнида, масалан, факат маъруза укиладиган вакт 20 дакикадан ошмаслиги керак. Чунки урганишнинг дастлабки 20 дакикаси энг самарали, 30 дакикадан кейин эса, урганишни давом эттириш мотивацияси тезда пасая бошлайди. Бу хамма таклифлар талабанинг диккатини узокрок вакттача саклаб туришга хизмат килади.

Идрок килиш пайтида канча куп сенсорик (сезги) каналлардан фойдаланилса, эсда олиб колинган билимларнинг микдори ва сифати шунчалик юкори булади. Агар билимлар факат «маъруза»лар оркали (пассив тинглаш йулида) берилган булса, унда 3 кундан сунг уларнинг факат 25%ни эслаш мумкин холос. Агар у маърузалар укиш (тинглаш), намойиш ва кургазмали килиш (куриш, ушлаб куриш ва шу кабилар) оркали берилса ва шу тугрисида бахслашилса, унда 3 кундан сунг 75%ини эсга тушириш мумкин.

Агар билимларни идрок килишда бир неча сенсорик каналлар биргаликда ишга солинган булса, маълумотларнинг киска хотирадан узок хотирага утиш жараёни тезлашади, бу эса билишнинг асоси булиб хисобланади. Укув вазиятини тайёрлашда ноанъанавий методлар ва аудио-визуал воситаларни самарали ишлатиш лозим. Бунда бирданига купгина сенсорик каналлар жалб этилади.

Куйида тавсия этилаётган схемада талабаларнинг эслаб колиш курсаткичларига укитиш методларининг таъсир даражаси акс эттирилган:

1 Маъруза - эшитганимизнинг 5%.

2 Укиш - укиганимизнинг 10%.

3 Видеоусул, намойиш - курганимизнинг 20%.

4 Тажрибани намойиш килиш - курган ва эшитганимизнинг 30%

5 Бахс-мунозара - мухокама килганимизнинг 40%.

6 MamKnap - yKuraH, ë3raH, ranupraHHMH3HHHr 50%.

7 Hm6on yñHH, khhhk rypyxnapga Hrnnarn, noñuxanam - MyeTaKun yKHraHHMH3HHHr, Taxnun Ba MyxoKaMa KunraHHMH3HHHr, xuMoa Ba HaMOHum KunraHHMH3HHHr 75%.

8 HyHanrapyBHH MaTH, MyaMMonu Ba3uaT, ôomKanapHH yKHTum — MycTaKun ypraHraHHMH3HHHr, Taxnun Ba MyxoKaMa KunraHHMH3HHHr 90%.

roKopugaru MatnyMoTnap myHH KypearagHKH, gape ^apaëHuga aHtaHaBHH MeTognap KynnaHunraHga, TanaôanapHHHr ax6opoTHH эсna6 Konum KypeaTKHHHHHHr энг WKopu gapa^aeu 30% hh TamKun этap экaн. HoaHtaHaBHH MeTognap KynnaHunraHga эсa, TanaôanapHHHr ax6opoTnapHH y3namTupum gapa^aeu KyTapuna 6opagu.

ÂgaÔHëT^ap:

1. HmMyxaMegoB P.^., MngameB M. TatnuM Ba Tap6uaga нннoвaцнoн negaroruK TexHonoruanap.- T.: "Huxon" HampuëTH, 2013, 2016.-279 6.

2. Hhoatob Y.H., MyenuMoB H.A., Ba 6omK. negaroruKa: 1000 Ta eaBonra 1000 Ta ^aBo6. - T.: "HnM-3uë" HampuëTH, 2012 h.12 6.t.

3. hho^tob Y.H., MyenuMoB H.A., Ba 6omK. negaroruKa (HonegroruK onuH TatnuM Myaeeaeanapu ynyH). - T.: T^nY, 2013 h. 15,25 6.t.

4. MyenuMoB H., Ba 6omKanap. Kae6 TatnuMH yKHTyBHHnapHHHHr Kae6uH KoMneTeHTnuruHH maKnnaHTupum TexHonoruaeu. - T.: "OaH Ba TexHonoruanap". 2013 h. 8 6.t.

5. negaroruKa Ha3apuaeu Ba Tapuxu // M.X. TyxTaxy«:aeBa Taxpupu oeruga. -T.: "Monua-HKTueog", 2008. - 208 6.

14. Abdusoliyev, A. I., Kushakova, M. N. (2021). Temir yo'l transportai rivojlantirishning moliyaviy siyosatining tahlili va tamoyillari. 3KoHoMHKa h сoцнyм, 9(88), 893-896.

15. Abdusoliyev, A. I., Kushakova, M. N. (2021). Moliyaviy menejment tizimini rivojlantirish tamoyllari. Oriental renaissance Innovative, educational, natural and social sciences, 7(9), 972-977.

16. Razzoqova, J. R., Qaxorov, M. X., Kushakova, M. N. (2021). Temir yo'l transportining moliyaviy boshqaruv tizimini takomillashtirish. Oriental renaissance Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 978-986.

17. Kushakova, M. N. (2020). Main directions of credit policy during the COVID-19 PANDEMY. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(2), 1836-1839.

18. Kushakova, M. N. (2020). Financial planning problems in enterprises. EPRA International Journal of Economic Growth and Environmental Issues, 8(5), 20-21.

19. Dzhumanova, A. B., Kushakova, M. N., Khodzhaeva, N. A. (2019). Formation of accounting management information in the control system of enterprises of JSC «Uzbekistan Railways. International Journal of Advanced Science and Technology, 28(14), 32-36.

20. Кушакова, М. Н. (2022). Анализ и методология управления осблуживающего персонала железнодорожного транспорта в республике. Экономика и социум, i(92), 593-596.

21. Salimov, I. I., Kushakova, M. N. (2022). Analysis of the Problems of Innovative Development of the National Economy and Financial Stability of the Republic of Uzbekistan. International Journal of Innovative Research in Science Engineering and Technology, 11(2), 1603-1605.

22. Kushakova, M. N. (2022). Increasing the Efficiency of Logistics Management in Railway Transport. ACADEMICIA An International Multidisciplinary Research Journal, 12(2), 342-346.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.