Научная статья на тему 'ТАШАККУЛИ РАВОБИТИ ДУҶОНИБА МИЁНИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН ВА ШОҲИГАРИИ АРАБИСТОНИ САУДӢ'

ТАШАККУЛИ РАВОБИТИ ДУҶОНИБА МИЁНИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН ВА ШОҲИГАРИИ АРАБИСТОНИ САУДӢ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
208
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дипломатия / сотрудничество / арабский мир / внешняя политика / политика открытых дверей / государство / экономика / diplomacy / cooperation / the Arab world / foreign policy / open door policy / state / economy

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Саидова Фарзона Ҳомидовна, Рахмонов Мехровар Амониддинович

В статье рассматривается некоторые концептуальные вопросы становление и развитие отношений между Республикой Таджикистан и Королевство Саудовская Аравия за годы независимости. В качестве главного момента автор выделяет официальные визиты Лидера нации, основоположника мира и национального единства, Президента Республики Таджикистан, уважаемого Э. Рахмона в Королевстве Саудовскую Аравию. В данной статье автор отмечает, что, учитывая историю визитов высокопоставленных официальных лиц Республики Таджикистан в Королевство Саудовская Аравия, процесс установления дипломатических отношений и сотрудничества между двумя странами можно разделить на три основных этапа: Установление и укрепление дипломатических отношений1992-2002 гг.; Разработка и подписание Генерального соглашения о сотрудничестве и соглашений об отраслевом сотрудничестве в различных отраслях на 2003-2007 годы; Открытие посольств и важные события в развитии двустороннего сотрудничества с 2008 года до настоящего время. Двусторонние отношения между двумя странами продолжаются на основе двадцати шести двусторонних соглашений, которых автор считает пять документов очень важными и упомянул их в этой статье. Основываясь на политике «открытых дверей», особое внимание уделяется расширению сотрудничества между двумя странами, что признано основой для развития межгосударственного сотрудничества.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF BILATERAL RELATIONS BETWEEN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND THE KINGDOM OF SAUDI ARABIA

The article examines some conceptual issues of the formation and development of relations between the Republic of Tajikistan and the Kingdom of Saudi Arabia over the years of independence. As the main point, the author highlights the official visits of the Leader of the Nation, the founder of peace and national unity, the President of the Republic of Tajikistan, respected E. Rahmon in the Kingdom of Saudi Arabia. In this article, the author notes that, given the history of visits of high-ranking officials of the Republic of Tajikistan to the Kingdom of Saudi Arabia, the process of establishing diplomatic relations and cooperation between the two countries can be divided into three main stages: Establishment and strengthening of diplomatic relations 1992-2002; Development and signing of the General Agreement on Cooperation and agreements on sectoral cooperation in various industries for 2003-2007; Opening of embassies and important events in the development of bilateral cooperation from 2008 to the present. Bilateral relations between the two countries continue on the basis of twenty-six bilateral agreements, which the author considers five documents to be very important and mentioned them in this article. Based on the «open door» policy, special attention is paid to expanding cooperation between the two countries, which is recognized as the basis for the development of interstate cooperation.

Текст научной работы на тему «ТАШАККУЛИ РАВОБИТИ ДУҶОНИБА МИЁНИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН ВА ШОҲИГАРИИ АРАБИСТОНИ САУДӢ»

УДК: 327.33(575.3+532) ТАШАККУЛИ РАВОБИТИ ДУЧЩИБА МИЁНИ ЧУМХУРИИ ТОЧИКИСТОН ВА ШОХДГАРИИ АРАБИСТОНИ САУДЙ

Саидова Ф., Рахманов М.

Данишгауи миллии Тацикистан

Кишвархо дар арсаи хамкорихои дипломатй дар доираи хадаф ва манфиатхои худ барои хамкорй кадам мегузоранд. Баркарории робитахои сиёсй байни кишвархо собикаи дерина дорад. Манфиатхои сиёсй, иктисодй, фархангй, амниятй ва низомию стратегии кишвархо ибгидотарин хадафхои хар кишваре мебошад.

Пешрафтхои хайратовари фановарй, падид омадани чолишу тахдидхо дар арсаи чахонй, гармшавии иклим ва даххо омилхои дигар ниёзи кишвархоро ба рахандозии хамкорихои густурда бо хамдигар дахчандон кардааст. Муносибати беруна яке аз омилхои таъсирпазир бар амалкарди иктисодй, ба вижа рушди щтисоди дарозмуддат аст.

Чумхурии Точикистон сиёсати хоричии худро бар усули хамгирой ва равобити дустона бо тамоми кишвархои чахон ба рох мондааст.

Пешвои миллат дар паёми худ таъкид намудаанд, ки мо, умуман, тайёр хастем бо хамаи мамлакатхое, ки нисбат ба кишвари мо муносибати бегаразона доранд, хамкорй намоем ва доираи робитахои худро густариш дихем [ 2, с. 24. ].

Точикистон дар тули истиклолияти давлатии худ дар рохи тавсеаи сиёсати хоричй хам дар сатхи муносибати дучониба ва хам дар чорчуби равобити байналмилалй кадамхои баланд бардоштааст. Таърих гувох аст, ки дустиву робитахои адабию фархангии мардуми форсу точик бо кишвархои араб хануз аз даврахои кадим вучуд доштанд. Хатто дар даврахои тоисломй низ тарчумаи китобхои арабй ба пахлавй ва пахлавй ба арабй ба рох монда шуда буданд. Масалан, Абдулло ибни Мукаффаъ китобхои «Калила ва Димна», «Точнома», «Худойнома» ва амсоли онро ба забони арабй тарчума намудааст, ки дорои арзиши бузург аст.

Баъд аз фурупошии Иттиходи Шуравй ва ба истиклолияти давлатй сохиб гардидани Чумхурии Точикистон дар муносибатхои Точикистон бо чомеаи чахонй, аз чумла кишвархои арабй мархилаи сифатан нав огаз гардид. Точикистон аз лахзаи ба дастовардани истиклолият аз чониби тамоми кишвархои арабй ба расмият шинохта шуд ва байни онхо муносибатхои дипломатй баркарор гардид. Шохигарии Арабистони Саудй яке аз аввалинхо шуда, равобити дипломатии худро бо Точикистон баркарор намуд. Арабистони Саудй истиклолияти Чумхурии Точикистонро 11 январи соли 1992 бв расмият шинохт ва 22-юми феврали хамон сол муносибатхои дипломатии миёни ду кишвар баркарор гардиданд.

К^обили тазаккур аст, ки Президента Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон дар чорчубаи 50-солагии Ассамблеяи умумии Созмони Миллали Муттахид ба Ню-Иорк сафари корй намуд ва бо намояндаи расмии подшохи Арабистони Саудй - шохзода Султон ибни Абдулазиз вохурихои судманд гузаронид, ки пас аз он дархои ин мамолик ба хамдигар боз гардиданд [5, с. 35].

Бояд гуфт, ки Арабистони Саудй аз бойтарин кишвархои чахон аст. Дар хоки он чоряки захирахои нафти чахон карор дошта, он бузургтарин истехсолкунанда ва содиркунандаи нафт дар олам мебошад. Ин кишвар имкониятхои хеле васеи сармоягузорй дорад.

Дар тули 30-соли бунёди равобити дучониба миёни ду кишвари дуст як силсила созишномахои хамкорй дар чодахои гуногун ба тасвиб расидаанд. Махз натичаи хамкорихои босамари миёни ду кишвар буд, ки дар соли 2008 Сафорати Чумхурии Точикистон дар пойтахти Мамлакати Арабистони Саудй шахри ар-Риёз ва соли 2010 Сафорати Шохигарии Арабистони Саудй дар пойтахти Точикистон шахри Душанбе ифтитох гардид.

Асосгузори сулху вахдати миллй мухтарам Эмомалй Рахмон дар Паёми худ ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон 30 апрели соли 2004 ёдовар шудаанд: «Муносибатхои мо бо чахони араб низ дурнамои хуб доранд. Ба хусус дар сохаи чалби сармояхо ва истихрочи захирахои табий мо метавонем бо онхо хамкорихои судманд дошта бошем. Аз ин ру Вазорати корхои хоричй якчоя бо дигар макомоти манфиатор бояд имкониятхои мавчудаи фаъол кардани робитахоро бо мамлакатхои араб ва умуман кишвархои мусалмонй хаматарафа истифода намоянд. Муштаракоти фархангй ва таърихии мо барои густариши ин гуна равобит заминаи хубе шуда метавонанд» [8].

Дар 30 соли равобити мустаким бо Арабистони Саудй Президенти Чумхурии Точикистон, Асосгузори сулху Вахдати миллй - Пешвои миллат мухтарам Эмомалй Рах,мон чахор маротиба (1997, 2001, 2005, 2016) ба ин мамалакат сафархои расмиву корй анчом додаанд, ки зимни се сафари аввал алакай барои танзими хамачонибаи равобит заминахои мусоид фарохам омаданд.

Аз 30 июн то 3 июли 1997 аввалин сафари Президенти Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон ба Мамлакати Арабистони Саудй баргузор гардид. Санаи якуми июл дар макарри тобистонаи шох дар шахри Чидда мулокоти Президенти Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон бо подшохи Мамлакати

Арабистони Саудй Фахд ибни Абдулазиз Оли Сауд барпо гардид. Дар чараёни сафар Президенти Чумхурии Точикистон инчунин бо муовини Сарвазири Мамлакати Арабистони Саудй, валиахд, шохзода Абдулло ибни Абдулазиз, Вазири корхои хоричии Мамлакати Арабистони Саудй, шохзода Сауд ал-Файсал, Вазири хач, раиси Бонки рушди исломии Ахмад Мухаммад Алй, котиби кулли чомеаи чахони исломй Убайд Абдулло ва чамъе аз точикони мукими Мамлакати Арабистони Саудй мулокот ва сухбатхо дошт. Зимни ин сафари Президенти Чумхурии Точикистон хаччи умра ба чо оварданд.

Зимни гуфтушунидхо харду чониб ба муовофика расиданд, ки аз чониби Бонки исломии рушд ба Чумхурии Точикистон барои пешрафти сохаи тандурустй ва маорифи кишвар 16,7 млн. доллари ШМА карзи бефоиз чудо намояд.

Сафари соли 2005 бошад, ки рузхои 5-8 декабр шуда гузашт, дар рушди хамкорихои ин ду кишвар мархилаи наве ба вучуд овард. Дар ин сафар Асосгузори сулху Вахдати миллй - Пешвои миллат мухтарам Эмомалй Рахмон бо рохбарон ва намояндагони як катор кишвархои мусулмонй мулокот анчом доданд.

Президенти Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмонов дар шахри Маккаи мукаррама бо подшохи Арабистони Саудй Абдулло ибни Абдулазиз Оли Сауд мулокот намуд. Дар вохурй мачмуи васеи масоили хамкорихои Точикистону Арабистони Саудй дар доираи муносибатхои дучониба ва дар чахорчубаи созмонхои минтакавию чахонй мавриди баррасй карор гирифт.

Подшохи Арабистони Саудй малик Абдуллох ибни Абдулазиз оли Сауд аз суханронии Асосгузори сулху Вахдати миллй - Пешвои миллат мухтарам Эмомалй Рахмон бахри тахкиму тавсеаи хамкорихои кишвархои мусулмонй илхом гирифта, тайи чанд фурсати муносиб бо Сарвари давлати Точикистон Эмомалй Рахмонов атрофи масоили гуногуни олами ислом ва хамкорихои дучонибаи Точикистону Арабистони Саудй мубодилаи афкор намуданд.

Дар мулокот, чонибхо бахри рушду нумуи минбаъдаи хамкорихои барои харду тараф судбахш омодагии худро таъкид намуданд.

Бояд гуфт, ки барои афзоиши мархилавии муносибатхои Чумхурии Точикистон ва Арабистони Саудй чунин чизхо накш гузоштанд:

- мустахдамшавии суботи сиёсй дар Чумхурии Точикистон;

- бехтаршавии фазои сармоягузорй;

- мукобилияти муштарак ба ситезахо ва тахдиду хатархои нав;

- муносибатхои дустонаи рохбарони ду давлат;

- ратбат ба дустй ва муоширати халкхои точику саудй.

Мутобики маълумоти омории соли 2019 то имруз аз чониби Бунёди молиявй ва хайриявии Арабистон - Фонди саудии рушд, дар хачми 167 миллион доллари амрикой бо Хукумати Чумхурии Точикистон созишномахо бастааст.

Равобити дучонибаи байни ду кишвар дар асоси бисту шаш шартномаи тарафайн идома дорад, ки панч санади он бисёр мухим ба назар мерасад: Созишнома миёни Хукумати Чумхурии Точикистон ва Хукумати Шохигарии Арабистони Саудй оид ба алокаи хавой; Созишнома миёни Хукумати Чумхурии Точикистон ва Хукумати Шохигарии Арабистони Саудй оид ба хамкорй дар сохаи мубориза бо чинояткорй; Созишнома миёни Хукумати Чумхурии Точикистон ва Хукумати Шохигарии Арабистони Саудй оид ба хамкорй дар сохаи варзиш; Ёддошти тафохум байни Вазорати маориф ва илми Чумхурии Точикистон ва Вазорати тахсилоти олии Шохигарии Арабистони Саудй оид ба хамкорй дар сохаи маориф ва илм; Ёддошти тафохум байни Хукумати Чумхурии Точикистон ва Хукумати Шохигарии Арабистони Саудй оид ба хамкорй дар сохаи илм ва технология.

Лозим ба ёдоварист, ки сафорати Шохигарии Арабистони Саудй дар Китобхонаи миллии Точикистон гушаи фархангй дорад. Гушаи фархангй санаи 29 - марти соли 2013 бо хузури ноиби вазири хоричии шохигарии Арабистони Саудй Амир Абдулазиз ибни Абдуллох ибни Сауд ва вазири фархангии Чумхурии Точикистон Мирзошохрух Асрорй расман ифтитох гардид. [13, с. 1].

Бояд тазаккур дод, ки рузхои фархангии Шохигарии Арабистони Саудй дар Точикистон мохи майи соли 2018 барпо шуданд, мухимтарин падида ба хисоб меравад. Рузхои фархангии Арабистони Саудй дар Точикистон аввалин рузхои фархангй аст, ки Арабистони Саудй дар кишвархои хоричй баргузор менамояд. Добили зикр аст, ки «Рузхои фархангии Арабистони Саудй дар кишварамон аввалин бор доир гашта, дар таърихи муносибатхои ду давлат сахифаи навро кушод» [10, с. 3].

Бо таваччух ба таърихчаи сафару боздидхои макомоти баландпояи Чумхурии Точикистон бо Шохигарии Арабистони Саудй, раванди муносибатхои дипломатй ва хамкорихои мутакобилаи ин ду кишварро метавон ба се мархилаи асосй чудо намуд:

- баркароршавй ва тахкимбахшии муносибатхои дипломатй, солхои 1992 - 2002;

- омода ва имзо шудани Созишномаи умумии хамкорй ва созишномахои хамкории сохавй дар бахшхои гуногун, солхои 2003 - 2007;

- кушодашавии сафоратхонахо ва тахаввулоти чиддй дар рушди хамкорихои дучониба, солхои 2008 то имруз.

Шохигарии Арабистони Саудй, ки бо мавкеи мухимми геополитикй ва дорои захирахои бойи нефти будан дар байни кишвархои арабй ва ташкилотхои минтакавй аз кабили Созмони хамкорихои исломй ва Шурои хамкории кишвархои арабии Халичи Форс накши асосй дорад, дар шароити муосири равандхои глобалй барои ичро кардани накши хоси хеш дар арсаи байналмилалй кушиш менамояд. Бо доштани иктидори зиёди иктисодй аз хисоби захирахои хангуфти нафт, тавонистааст аз иштирокдорони фаоли ташкилотхои чахонии тичорату иктисод шавад.

Точикистон, ки дорои шароити хуб аз кабили боду хавои муносиб, кухистони дилкаш, шикоргоххои бемонанд ва дигар бартариятхои чалби сайёхонро дорост, бояд аз ин фурсат истифода бурда, сармоягузорони саудиро бо додани баъзе имтиёзот ба бунёди зерсохтори каввии туризм ва рушди босуръати он чалб намояд. Дар натичаи амалишавии ин намуд лоихахо ба раванди сиёсии равобит байни Точикистону Арабистони Саудй таъсири мусбат хохад расонд.

Дар мархалаи хозира сатх ва рушди муносибатхои ду кишвар дар сатхи хело хуб ва дидание карор дорад. Дар охир лозим ба ёдоварист, ки рушду густариш ёфтани равобити дучониба ва бисёрчонибаи Чумхурии Точикистон бо кишвархо ва созмонхои байналмилалии исломй, ки Шохигарии Арабистони Саудй ва Созмони Х^амкорихои Исломй дар байни онхо мавкеи устувор доранд, дастоварди истиклолияти давлатии кишвар дониста мешавад.

АДАБИЁТ

1. Мунаввари Сафар, «Точикистон ва Арабистони Саудй, Мархилаи нави рущци хамкорихо», «Чумхурият», 23 сентябри соли 2019, № 181 (23784) , сах.2.

2. Сарвари давлат, Пешвои миллат Эмомали Рахмон дар бораи масъалахои мубрам ва ибтикори сиёсати хоричии Чумхурии Точикистон с 24.

3. Саидзода З. Фаъолияти байналмилалии Пешвои миллат Эмомалй Рахмон: Бозгашти давлати миллии точикон ба арсаи сиёсати чахонй.

4. Саидов З. Политика открытых дверей / З. Саидов. - Душанбе: Шарки Озод, 2003. - 228 с.

5. Саидов З. «Республик Таджикистан на межгосударственной арене до и после объявление политики «открытых дверей»», -Душанбе, 2015. - 315 стр., стр. 35.

6. Саидов З. Внешняя политика Рахмонова / З. Саидов. - Душанбе: Сарпараст, 2001.

7. Сарвари давлат, Пешвои миллат Эмомали Рахмон дар бораи масъалахои мубрам ва ибтикори сиёсати хоричии Чумхурии Точикистон.

8. Аз Паём ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон 30 апрели соли 2004.

9. Фарзонаи Файзалй. Рузхои фархангии Шохигарии Арабистони Саудй дар Точикистон, Чумхурият, 7 майи соли 2018, № 89 (23432) сах. 2.

10. «Рузхои фархангии Шохигарии Арабистони Саудй дар Точикистон» мачаллаи Фируза 4-5, 2018, сах. 3.

11. www. khowar.tj. Марзия Саидова, АМИТ «Ховар», Душанбе, 26 сентябр соли 2013

12. www.khowar.tj. Раъно Нусратуллоева, АМИТ «Ховар», Душанбе, 13 сентябри соли 2013

13. www.mfa.tj

14. www.khowar.tj. Раъно Нусратуллоева, АМИТ «Ховар», Душанбе, 13 сентябри соли 2013

РАЗВИТИЕ ДВУСТОРОННИХ ОТНОШЕНИЙ МЕЖДУ РЕСПУБЛИКОЙ ТАДЖИКИСТАН И КОРОЛЕВСТВО САУДОВСКАЯ АРАВИЯ

В статье рассматривается некоторые концептуальные вопросы становление и развитие отношений между Республикой Таджикистан и Королевство Саудовская Аравия за годы независимости. В качестве главного момента автор выделяет официальные визиты Лидера нации, основоположника мира и национального единства, Президента Республики Таджикистан, уважаемого Э. Рахмона в Королевстве Саудовскую Аравию.

В данной статье автор отмечает, что, учитывая историю визитов высокопоставленных официальных лиц Республики Таджикистан в Королевство Саудовская Аравия, процесс установления дипломатических отношений и сотрудничества между двумя странами можно разделить на три основных этапа:

- Установление и укрепление дипломатических отношений1992-2002 гг.;

- Разработка и подписание Генерального соглашения о сотрудничестве и соглашений об отраслевом сотрудничестве в различных отраслях на 2003-2007годы;

- Открытие посольств и важные события в развитии двустороннего сотрудничества с 2008 года до настоящего время.

Двусторонние отношения между двумя странами продолжаются на основе двадцати шести двусторонних соглашений, которых автор считает пять документов очень важными и упомянул их в этой статье.

Основываясь на политике «открытых дверей», особое внимание уделяется расширению сотрудничества между двумя странами, что признано основой для развития межгосударственного сотрудничества.

Ключевые слова: дипломатия, сотрудничество, арабский мир, внешняя политика, политика открытых дверей, государство, экономика.

DEVELOPMENT OF BILATERAL RELATIONS BETWEEN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND THE KINGDOM OF SAUDI ARABIA

The article examines some conceptual issues of the formation and development of relations between the Republic of Tajikistan and the Kingdom of Saudi Arabia over the years of independence. As the main point, the author highlights the official visits ofthe Leader of the Nation, the founder ofpeace and national unity, the President of the Republic of Tajikistan, respectedE Rahmon in the Kingdom of Saudi Arabia.

In this article, the author notes that, given the history of visits of high-ranking officials of the Republic of Tajikistan to the Kingdom of Saudi Arabia, the process of establishing diplomatic relations and cooperation between the two countries can be divided into three main stages:

Establishment and strengthening of diplomatic relations 1992-2002;

Development and signing of the General Agreement on Cooperation and agreements on sectoral cooperation in various industriesfor 2003-2007;

Opening of embassies and important events in the development of bilateral cooperation from 2008 to the present.

Bilateral relations between the two countries continue on the basis of twenty-six bilateral agreements, which the author considers five documents to be very important and mentioned them in this article.

Based on the «open door»policy, special attention is paid to expanding cooperation between the two countries, which is recognized as the basisfor the development ofinterstate cooperation.

Key words: diplomacy, cooperation, the Arab world, foreign policy, open door policy, state, economy.

Сведения об авторах:

Саидова Фарзона Хрмидовна - Таджикский национальный университет, дотцент кафедры восточной иследовани факультета международных отношение. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г Душанбе, пр. Рудаки, 17. Тел.: (+992) 918-61-88-22

Рахмонов Мехровар Амониддинович - Таджикский национальный университет, дотцент кафедры восточной иследовани факультета международных отношение. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г Душанбе, пр. Рудаки, 17. Тел.: (+992) 989-15-36-83

About the author:

Saidova Farzona Homidovna - Tajik National University, datcent at the Department of East Research, Faculty of International Relations. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki 989-15-36-83ave., 17. E-mail: Phone: (+992) 918-61-88-22

Rahmonov Mehrovar A - Tajik National University, datcent at the Department of East Research, Faculty of International Relations. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki 989-1536-83 ave., 17. Phone: (+992) 989-15-36-83

ОТРАЖЕНИЕ АНГЛО-РУССКОГО СОПЕРНИЧЕСТВА ПО ВОПРОСУ «ПАМИРА» В ИСТОРИОГРАФИИ ТАДЖИКИСТАНА

Назаров Ф. А.

Института истории, археологии и этнографии им. А.Дониша

Англо-русское соперничество в Средней Азии, главным образом, по вопросу Памира, широко известно под такими названиями, как «Большая игра», или «Памир между империями». Этот вопрос, как в прошлом, так и в настоящее время достаточно исследован. Настоящий вопрос был исследован политиками, дипломатами, историками, политологами и т.д., написано много трудов (научных, исследовательских, информационных, публицистических или мемуарных, - Ф.Н.), как за рубежом, так и в постсоветском пространстве, что перечислять их просто не в силах. Наша же задача заключается в том, что показать тот академический багаж, который имеет свое место в историографии Таджикистана.

Соперничества колониальных держав, таких как Англия и Россия в Средней Азии, в частности кульминационная точка этого соперничества «Памирский вопрос», и в историографии Таджикистана является весьма интересным и привлекательным, соответственно таджикскими учеными также сделан огромный объём работы.

Одним из первых ученых, кто затронул этот вопрос, естественно является патриарх таджикской исторической науки, широко известный историк-востоковед, академик Б.Г. Гафуров. Анализируя данный вопрос, как важный момент межимперских отношений в легитимации в Средней Азии, он пишет: «Решающая роль Англии в организации поражения царизма в Крымской компании толкала царизм на поиски территорий». [4, с. 400] Таким образом, Средняя Азия открывала перспективу выхода России в Индии с намерениями в дальнейшем завоевании последнего.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.