Научная статья на тему 'ТАРЖИМОН АМИР ФАЙЗУЛЛА'

ТАРЖИМОН АМИР ФАЙЗУЛЛА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
55
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таржимон / маҳорат / насрий таржима / шеърий таржима / кинофильм ва сериаллар таржимаси / ўзлашма / ибора / миллий хос сўз. / translator / translator skills / translation of prose / translation of poetry / translation of movie and serials / borrowed words / idiom / realia.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ходжаева, Нилуфар Бекмуратовна

Мазкур мақола ҳиндшунос ижодкор Амир Файзулланинг таржимонлик фаолиятини таҳлил қилади. Мақолада таржимонлик фаолияти давомида ўгирилган ишлар библиографияси жанрларга ажратиб келтирилади. Шунингдек, таржимон маҳорати, ўзбек тили ва унинг ривожига қўшган ҳиссаси, ҳинд маданияти ва адабиёти элчиси сифатидаги фаолияти ёритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TRANSLATOR AMIR FAIZULLA

This paper is devoted to the translator activity of Hindi scholar A. Faizulla. Given bibliographical analyses of his translation works by genre. Explained skills of translator, his contribution to the progress of Uzbek language and activity as representative of Indian culture and literature in Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ТАРЖИМОН АМИР ФАЙЗУЛЛА»

ТАРЖИМОН АМИР ФАИЗУЛЛА

(1945-2021)

d https://doi.org/10.5281/zenodo.7393763

Нилуфар Ходжаева Бекмуратовна

Тошкент давлат шаркшунослик университети Таржимашунослик ва халкаро журналистика кафедраси мудири, филология фанлари буйича фалсафа доктори, доцент.

94-644-27-99

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацола уиндшунос ижодкор Амир Файзулланинг таржимонлик фаолиятини таулил цилади. Мацолада таржимонлик фаолияти давомида угирилган ишлар библиографияси жанрларга ажратиб келтирилади. Шунингдек, таржимон мауорати, узбек тили ва унинг ривожига цушган уиссаси, уинд маданияти ва адабиёти элчиси сифатидаги фаолияти ёритилади.

Таянч суз ва тушунчалар: таржимон, мауорат, насрий таржима, шеърий таржима, кинофильм ва сериаллар таржимаси, узлашма, ибора, миллий хос суз.

АННОТАЦИЯ

В данной статье изучается переводческая деятельность индолога А. Файзуллы и дается жанровый анализ библиографии переведённых трудов. Автором статьи освещается искусство переводчика, вклад в развитие узбекского языка и его деятельность в качестве посланника индийской культуры и литературы в Узбекистане.

Ключевые слова и выражения: переводчик, искусство переводчика, перевод прозы, перевод поэзии, перевод кинофильмов и сериалов, заимствованное слово, фразеологизм, реалия.

ANNOTATION

This paper is devoted to the translator activity of Hindi scholar A. Faizulla. Given bibliographical analyses of his translation works by genre. Explained skills of translator, his contribution to the progress of Uzbek language and activity as representative of Indian culture and literature in Uzbekistan.

Keywords: translator, translator skills, translation of prose, translation of poetry, translation of movie and serials, borrowed words, idiom, realia.

Нихоят, кейинги йилларда таржимон ижодхонаси сирлари билан кизикиш, таржимонлар фаолиятини урганиш, уларнинг ижодий портретларини яратиш, таржима махорати масалалари билан махсус шугулланиш майли пайдо булди [1, 19].

Таржимонлик бу нафакат бир матнни бир тилдан иккинчисига угириш, балки бир маданиятни бошка бир халкка танитиш, маълумот бериш, муносабатларни урнатиш ва мустахкамлаш демакдир.

Х,инд адабиёти намуналарини узбек тилига таржима килиш борасида хиндшунос таржимон Амир Файзулланинг мехнатлари тахсинга сазовордир. Амир Файзулла нафакат хиндий тилидан, балки урду, уйгур, рус тилларидан хам катор бадиий таржималарга кул урган махорат эгасидир.

Наср ва назм сохасида баб-баравар фаолият олиб бораётган юксак кобилият сохибидир.

А. Файзулла хиндий тилидан куплаб турли жанрдаги асарлар таржима килган. Болалар адабиётидан тортиб, Нобел мукофотини кулга киритган йирик асарларнинг узбекча таржимаси А.Файзулла каламига мансубдир. "Х,инд халк эртаклари", "Тутинома" ва "Айёр вазир" (1990) номли хинд эртаклари, Кришан Чандар (1960), Яшпал (1968), Премчанд (1975), Бхишам Сахний (1987) хикоялари, шунингдек, "Оташ нафаслар" (1973), "Индиранинг совгаси" (1989) хикоялар тупламлари, Прем Чанднинг "Нажот" (1976), "Жанг майдони" (1983) "Фидойи" (2003), "Севги инъоми" (2007), "Нирмала" (2016), Жагдиш Чандарнинг "Уз уйида бегона" (1980), Бхишам Сахнийнинг "Басантий" (1997), Кришан Чандарнинг "Бир кизга минг ошик" (2011) каби романлари ва К. С. Дуггалнинг "Кузнинг тулиной кечаси" (2000) киссаси шулар жумласидандир.

Таржимон чет тилидаги биргина суз, тушунча ёки холатни укувчига тушунарли булишини таъминлаш максадида, баъзида, бир жумла, хатто бир абзац билан хам таржима килиши мумкин. Шунингдек, таржима килиш жараёнида аслиятда берилган биронта сузни кулламасдан хам гузал таржима такдим этиши мумкин.

Чет тилидан бирор бир маълумотни кириб келишига бешак таржимон дахлдор хисобланади. У хох илмий булсин, хох бадиий. Таржимон бор махоратини ишга солади, давлат, миллат, тилидан катъий назар матнни она тилида равон булишини таъминлайди.

Х,озирги кунга келиб, узбек тилида Рам, Кришна, Радха, Раж номлари, ёмгирлар мавсуми, олов атрофида етти маротаба айланиш, карвачут рузаси тушунчалари, сари, бинди, синдур каби сузларнинг на таржимасига ва на

изохига хожат бор. Х,инд маданияти, тили ва адабиёти узбек китобхони, томошабини калбидан жой эгаллашига албатта, таржимонларнинг хиссаси бекиёсдир.

Х,ар доим таъкидланганидек, таржимон авваламбор уз она тилини чукур билмоги даркор. А.Файзулла айнан ана шундай таржимондир. Таржима жараёнида суз танлаш, ибора, макол ва маталларни эквивалента ёки мукобилини топиш, миллий хос сузларни таржима килиш усулларини тугри куллаш, шакл ва мазмун бирлигини саклаш каби талабларни бирдек бажариш хар доим хам осон кечавермайди, бирок таржимон имкон даражасида буларни бажаришга харакат килади. А. Файзулланинг таржимон сифатидаги узига хос жихатларидан бири у хиндий тилидан реалияларни транслитерация килиш жараёнида, куп холатларда хиндийда чузик "а" билан келган сузларни "о"лаштиради. Масалан : raja- рожа, sarT-сорий, pasT-посий, pan-пон, rajput-рожпут, Mahabharat - Махобхорат, Bañaras - Банорас ва бошкалар. Шу тарика сузларни таржима килиш натижасида эса узбек тилига хиндча узлашмалар кириб келади. Она тили суз бойлигининг усишида албатта, таржимоннинг хиссаси бор. Хрзирги кунга келиб, узбек тилида хиндийдан узлашган лексемаларнинг асосиий кисми, хиндуизм ва хинд маданиятига оид сузлар булиб, банг, брахман, йог, корунд, рожа, санскрит, сари, Банорас ва бу лексемалар ёрдамида ясалган кушма сузлар: бангихона, бангидевона, бангибашара, бангинусха; брахманизм, брахманзода шулар жумласидандир.

Таржимон она тилига янги тушунча, маданият, тил ва адабиётни олиб кириши билан бирга, уз она тилини канчалар гузал ва бой эканлигини намоён килади. А.Файзулла хам биргина чиройли сузини таржимсида [2, 35-85]: бир култум сув билан ютгудек, юз-андомидан нур балкиб туради, хай-хай ёмон куздан асрасин кабиларни куллайди.

Иборалар таржимасида эса, таржимон турли принципларни куллайди. Эквивалент ва мукобил ибораларни топиб таржима килишдан ташкари, куп холатларда аслиятда берилган оддий сузларни хам узбек тилига ибора билан угиради. Жумладан, урмаслик - кулининг учини текказмаслик; чиройли - бир култум сув билан ютгудек; умидсиз - тарвузи култигидан тушиб; адашиш -чучварани хом санаш ва бошкалар.

Маълумки, таржимон куп холатларда бир йуналиш, наср ёки назмда ижод килади. Бирок А. Файзулла насрнинг хикоя, кисса, роман жанрларидаги асарларни угириш билан бир каторда, назмий асарлар таржимасига хам кул урган серкирра ижодкордир.

Илк назмий таржималаридан "Х,инд шеърлари" (1974) туплами булиб, унда Х,индистон шоилари назм гулшани жамланган. Кейинчалик хам таржимон газета ва журналларда катор шеърий таржималар эълон килди. 2012 йил "Жахон адабиёти" журнали сахифаларида А. Файзулла таржимасида Баходуршох Зафарнинг газалаллари, Вишванкар Кумарнинг "Х,аёт", Нагаржуннинг "Ганди", Ражеш Видрухийнинг "Билсангиз", "Конун", Али Сардор Жафрийнинг "Сухбат" шеърлари, Субхадра Кумарий Чоуханнинг "Жхансий маликаси" касидасидаси нашр килинди.

А. Файзулла нафакат хиндий тилидан, балки, узбек тилидан хиндий тилига хам насрий ва назмий асарлар таржима килган. 1975 йилда А. Мухторнинг "Чинор" романи А. Файзулла таржимасида чоп этилди.

Шеърий таржималар борасида суз борар экан, урду тилида "Узбекистон шоирлари" (1972), хиндий тилида эса "Мустакил Узбекистон шоирлари" (1995) ва "Узбек адабиёти наъмуналари" (2014) тупламларида гузал таржималари нашр килинган. Узбек классик адабиёти наъмуналаридан, Увайсийнинг "Увайсийман", "Забонингни", "Дилрабо, юзин узра", "Ошик булмишам", "Айламиш", "Яхши", "Кунгул дог улди", "Эшитгил арз ахволимни", "Кимдурур", "Узни изхор офтоб" газаллари ва "Анор" чистони, Нодира шеъриятидан "Фарход агар", "Бахор келди", "Шитоб айлаб", "Берай жон висол ичра", "Сокий, менга кадах тут", "На гул сайр айла", "Васл уйин обод килдим", Муаззамхондан "Кунглума озор хар соат", "Дилбаримни ёд килсам", "Бемадору, бемадору, бемадор" ва Махзуна мухаммаслари (2014) таржимаси тахсинга сазовордир.

А. Файзулла бадиий асарлар таржимаси билан бир каторда сериал ва кинофильмлар таржимасига хам кул урган. Хрзирги кунда севиб томоша киладиган хиндча кинофильмларнинг илк таржимоларидан десак муболага булмайди. Шун кунга кадар "Махобхорат" (94 серия), "Мирзо Голиб" (18 серия), "Рамаяна" (78 серия), "Бобур" (26 серия) сериалларини, "Сангам", "Хир ва Ранжха", "Она", "Чакирик", "Укинч", "Х,инд Тарзани", "Мохра (Пиёда)", "Мукаддас касам", "Кузбойлагич", "Шоханшох", "Байжу Бавра", "Хайр, ширин орзулар", "Мискинлар хомийси", "Гул ва олов", "Зарба", "Маккор" кинофильмларини узбек тилига таржима килган.

А. Файзулла таржимасидаги "Сангам" кинофильмига О. Наханов куйидагича фикр билдиради: "Агар фильм номи "Сангам" эмас, узбекча "Висол" деб тугри таржимасида берилганда барчага тушунарли булар эди" [3, 300]. Лекин хозирги кунга келиб ушбу фильмни номи барчага бирдек

TymyHapnu. Y36eK tomoma6uhh ynyH xHHg KHHo^untMnapu my Kagap akhh Ba KagpgoH 6ynu6 KongHKH, xarro 6onanap xaM KHHo^untMnap KymuKnapuHH xupronu khhh6 ropumuHH KypumHMH3 MyMKHH. By эсa Tap^HMoHHHHr MexHara, can-xapaKarn Ba MaxopaTH Maxcynugup.

A. Oaroynna xuHg Ba ypgy TunnapugaH hhphk acapnapuHH Tap^HMacu 6unaH 6up KaTopga, ^axoH agaSueTH HatMyHanapuHH y36eK THnura Tap^HMa Kunumga xaM y3 xuccacuHH KymraH Maxoparau Tap^HMOHgup. Y3 ^aonHarn gaBOMuga pycnagaH y30KHara Karop poMaH, Kucca Ba эpтaкnapнн Tap^HMa KunraH. Bonanap aga6ueTHra oug PogapuHHHr "Phm эpтaкnapн" (1989), "EBpona xanKnapu эpтaкnapн" (1999), poMaH Ba poMaH-onepKnapgaH MmpoxHHHHHr "^HHgucToH aHru acp 6ycaracHga" (1991), H. Kenc "Hh^hk ^aBHgHHHr oHacu" (1998), A. MypTH "Hkkh ^axoH oBopacu" (1999), .H. PaMna "Yhhhhh Ky3" (2000), Moah "Mycannacnap MaMnaKara" (2014), myHHHrgeK, .H.Ycmoh "BacMua geHru3gaH KaHTu6 HHKagu" (1998), Ongpu^; "A«:ohh6 Myryn" (2000) Kuccanapu, O. Fo^ypoBHHHr "AcMayn xycHa exyg Ta6appyK ucMnap" (1998) acapu Tap^HMacu A.Oaroynna KanaMHra MaHcy6gup. Tap^HMoH ynrypnagaH "Ynryp moupnapu" TynnaMH (1984), apa6 HMnocugaH Bhhohh "Tymnap Tat6upu" (1986) acapHHH xaM y36eK Tunura argapraH.

A. Oaroynna Ha^aKaT Tap^HMoH 6anKH, Myannu^ xaMgup. YHHHr Myannu^nuruga "Mar6aa SanpoKnapu" (1973) onepKnap TynnaMH, "EmnHK 6ae3u" (1974) metpnap anMaHaxu Ba "Fannaopon HaBonapu" (1999) HoMnu metpun TynnaM Hamp KunuHagu.

A.Oaroynnara cu^ar 6epap экaнмнз, Tap^HMoHnuK 6unaH 6up KaTopga XHHgmyHoc, TunmyHoc, negaror, cy3 ycTacu, H^ogKop, e3yBHH, moup, Homup, Myannu^, Myxappup gecaK My6onara 6ynMangH. A. Oaroynna yMpuHHHr acocun khcmhhh Tap^HMoHnuKKa, H^ogra, aga6ueTra 6axmuga этгaн ^ugoun HHcoHgup. Ta6appyK emHH Kapmu onraH Tap^HMoH, xanu xaHy3 xopMaH-TonMan "^axoH agaSueTu" ^ypHanu TaxpupuaTHga H^ogKopnuK ^aonuaraHH onu6 6oMoKga. Y3 Tap^HMoHnuK MaxopaTH Maxcynnapu 6unaH yKyBHHnapHH 6axpaMaHg Kunu6 KenMoKga.

REFERENCES

1. CanoMoB F., KoMunoB H., CanuMoBa 3., ^ypaeB K., OTa^oHoB H. Tap^HMoH MaxopaTH. MoHorpa^ua. - TomKeHT: OaH, 1979. - B. 19.

2. Premchand. Vardan. NaT DillT: BhartTy granth niketan, 2011.

3. npeMHaHg. CeBru HHtOMH (xuHguH TunugaH AMHP Oaroynno Tap^HMacu) // "^axoH aga6neTH", 2009, № 2. - E. 35-85.

4. HaxaHOB O. Tap^HMaMH, Ta^puSaMH? Tap^HMa caHtaru (MaKpnanap TynnaMH). - TomKeHT: Fo^yp FynoM HOMugaru Aga6ueT Ba caHtar, 1976. - E. 300

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.