Научная статья на тему 'ТАРИХИЙ ЖАРАЁНЛАРНИ БИЛИШНИНГ ИЖТИМОИЙ ВОҚЕЛИКНИ ТУШУНИШ ВА ДУНЁҚАРАШЛАРГА БОҒЛИҚЛИГИ'

ТАРИХИЙ ЖАРАЁНЛАРНИ БИЛИШНИНГ ИЖТИМОИЙ ВОҚЕЛИКНИ ТУШУНИШ ВА ДУНЁҚАРАШЛАРГА БОҒЛИҚЛИГИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
82
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Дунёқараш / ижтимоий воқелик / тарихий жараёнлар / ижтимоий-фалсафий билиш / инсон фаолияти / моҳият / алоқадорликлар / дунёқарашни тушунтириш / цивилизация / ижтимоий тарихий яхлитлик / жамият / маънавий асос. / worldview / social reality / historical processes / socio-philosophical knowledge / human activity / essence / connections / explanation of the worldview / civilization / socio-historical integrity / society / spiritual basis.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Турдибоев, Б.

Мақолада тарихий жараёнларни ижтимоий-фалсафий билишнинг ижтимоий воқейликни тушуниш ва дунёқарашларга боғлиқлиги ҳақида фикр юритиб тарихий реалликни тўғри акс эттирадиган хулосалар чиқаришга имкон беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE RELATIONSHIP OF KNOWLEDGE OF HISTORICAL PROCESSES WITH UNDERSTANDING SOCIAL REALITY AND WORLDWIDE

This article throws light upon the issue of dependence of social philosophic cognition of historical processes on awareness of social events and worldviews and allows drawing conclusions that correctly reflect the historical reality.

Текст научной работы на тему «ТАРИХИЙ ЖАРАЁНЛАРНИ БИЛИШНИНГ ИЖТИМОИЙ ВОҚЕЛИКНИ ТУШУНИШ ВА ДУНЁҚАРАШЛАРГА БОҒЛИҚЛИГИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

TAPHXHH ^APAEKHAPHH BH^HmHHHr H^THMOHH BOK^HKHH TYmYHHrn BA ^YHEKAPAm^APrA BOF^HK^HrH

Б.Турдибоев

Термиз давлат университети Фалсафа кафедраси укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Мацолада тарихий жараёнларни ижтимоий-фалсафий билишнинг ижтимоий воцейликни тушуниш ва дунёцарашларга боглицлиги уацида фикр юритиб тарихий реалликни тугри акс эттирадиган хулосалар чицаришга имкон беради.

Калит сузлар: Дунёцараш, ижтимоий воцелик, тарихий жараёнлар, ижтимоий-фалсафий билиш, инсон фаолияти, моуият, алоцадорликлар, дунёцарашни тушунтириш, цивилизация, ижтимоий тарихий яхлитлик, жамият, маънавий асос.

ABSTRACT

This article throws light upon the issue of dependence of social - philosophic cognition of historical processes on awareness of social events and worldviews and allows drawing conclusions that correctly reflect the historical reality.

Key words: worldview, social reality, historical processes, socio-philosophical knowledge, human activity, essence, connections, explanation of the worldview, civilization, socio-historical integrity, society, spiritual basis.

КИРИШ

Инсоннинг биологик эхтиёжлари жамият доирасида ижтимоийлашган куринишда кондирилади. Хдйвон тайёр органик нарсаларни узлаштиради, чунки унда усимлик ёки бошка хайвонларни истеъмол килишнинг табиий имкониятлари мавжуд. Инсонда эса ушбу табиий имкониятлар, жумладан, йирик катламли тирноклар ёки уткир козик тишларнинг йуклиги борликни узгартириб узлаштиришга олиб келган. Маданий усимликлар ёки уй хдйвонларининг келиб чикиши ушбу узгартирувчилик фаолиятининг натижаларидир. Ушбу холат узига хос жараёндир, яъни онгли, максадга мувофикли харакатдир. Эхтиёж ниманингдир етишмовчилигидир.1 Манфаат эса унинг негизида юзага келган инсоннинг вокеликда уз урнини топа билишидир.

1 Кдранг: Узбек тилининг изохли лугати. 2 - том. - М.: «Рус тили» нашриёти, 1981. - Б.459.

1037

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

«Манфаат, - деб ёзади Ф.Абдурахмонов, - сиёсий, ижтимоий, иктисодий, маданий («маънавий» демокчи - Т.Б.) жараёнлар билан белгиланадиган ва жамият ривожланиши учун ички заруриятни ифодаловчи зарурий ижтимоий ходисадир».2 Худди шу холатлар англашни, яъни онгни такозо килади ва унинг юзага келишининг мотиви булиб хизмат килади. Онг эса инсонгагина хос, тил билан алокадор, вокеликни умумлаштириш ва ахборотни инъикос асосида муайян максадни белгилаш, амалий харакатни олдиндан, хомаки фикр кила олиш ва унинг окибатини тахмин этишга имкон берадиган, инсон фаолиятини тартибли, максадли киладиган, индивиднинг уз-узини назорат килиб туришига имконият яратадиган юксак даражада ташкил топган материя - инсон миясининг олий функциясидир.3 Онг инсон рухиятининг марказий кисми булиб, у айни вактда ижтимоий муносабатлар махсулидир. Бу хакда А.В.Петровский ва М.Г.Ярошевский шундай ёзишади: «Онг психиканинг олий, уни яхлит бир холга келтирувчи шакли булиб, кишининг мехнат фаолиятида, бошкалар билан (тил ёрдамида) доимий мулокот килиш жараёнида шаклланишининг ижтимоий-тарихий шарт-шароитлари хисобланади».4 Демак, онг инсоннинг мулокот килиш жараёнида вокеликни англаши экан, билиш эса унинг ижодий характерини, жараёнини, харакатини ва хусусиятини ифодалайди. «Билиш, - дейилади, «Фалсафа: Комусий лугат»да, - оламнинг инсон онгида инъикос этиши жараёни».5 Аммо кишининг тарихий жараёнлар тизимида ижтимоий-тарихий яхлитлик ва унга боглик жараёнларни билиш нуктаси ва вокеликни тушунишдан бошланади. Л.В Костин фикрича, «...тушуниш субъект томонидан бахоловчи фаолиятида объектнинг маъно-мазмунини англашни ёритишга йуналтирилган объект - субъект муносабатлари сифатида караладиган билишга хос муолажаси хисобланади. Ушбу муолажанинг максади тушуниб олинадиган объектнинг маъносини унинг объектив хосса ва сифатларининг тушунувчининг эхтиёжлари, кутилаётган натижа билан узаро нисбатлаш ёрдамида очиш, ёритиб кенгайтиришдир».6

2 Абдурахмонов Ф. Проблемы национальних интересов в условиях независимости Республики Узбекистана. (социально - философский анализ) Автореф. дисс. ...докт. филос. наук. - Т.: 1995. - С.13.

3 Каранг: Каримов И. Фалсафада онг муаммоси. // Фалсафадан ваъз матнлари. - Т.: ТДТУ нашриёти, 1995. -

4 Петровский А.В., Ярошевский М.Г. Онг хакида тушунча. // Умумий психология. - Т.: «Укитувчи», 1992. -Б.28.

5 Фалсафа: Комусий лугат. - Т.: «Шарк», 2004. - Б.55.

6 Костин Л.В. Понимание и объяснение: сравнительний анализ. Автореф. .канд. филос. наук. - Свердловск,

Б.203.

1990. - 18с.

Oriental Renaissance: Innovative, VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor (J). SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

МУХРКАМА ВА НАИЖАЛАР

Фалсафа буйича комусий лугатда тушуниш объектив оламдаги нарса ва ходисалар хакидаги тасаввур, тушунча, хукмлар хосил килиш ва уларни онгдаги мавжуд билимлар билан боглашдан иборат аклий жараён, деб тавсифланади. Тушуниш иккита узаро уйгунлашган таркиб оркали тавсифланади. Лугатда олдиндан механик равишда узлаштирилган, хатто маъноси англашилмаган маълумотлар, сабабий богликликлар тушуниш туфайли мантикан муайян тартибга, бир хил мантикий тизимга келтирилиши мумкин, дейилади. 7 Бунда инсон онгида хосил булган билимлар унинг мохиятига богланади ва вокелик шу мохиятдан келиб чикиб узлаштирилади ва изохланади. С.И.Тягунов фикрича, «...тушуниш гуманитар билиш муаммоларидан мухим фалсафий дунёкараш ва методологик муаммога айландики, унинг хал килиниши кишиларнинг реал амалий ва маънавий хаётларини унинг ижтимоий - маданий ва тарихий узига хослигида билиш диалектикаси тугрисидаги бизнинг тасаввурларимизни аниклаштиришга имкон беради».8

Ижтимоий-фалсафий билиш жамиятнинг умумий томон ва алокадорликларини билиш экан, унда ижтимоий вокелик, жумладан, унинг яхлитлиги ва жараёнларини идеалистик тушуниш, географик тушуниш, биологик тушуниш, психологик тушуниш, технологик тушуниш, тарихни диалектик - материалистик тушуниш ва бошка шу каби турлари фаркланади.9 «Ижтимоий фикрлар ривожида деб ёзади К.Назаров, - тарихий тараккиётни турли хил тушунишларга дуч келасиз: диалектик, метафизик, материалистик, идеалистик. Ривожланишни муайян цивилизацияларнинг урни алмашувидан деб талкин килиш тарихни формацияларнинг алмашинуви тарзида тушунишдан фарк килади. Худди шунингдек, утмишни социологик, политологик, культурологик тушунишлар хам бор. Буларнинг бири тарихни кишиларнинг узлуксиз ижтимоий фаолияти, деб тушунишга асосланса, бошкалари эса уни сиёсий тизимлар, давлатларнинг алмашинуви, ёки моддий ва маънавий бойликларни яратиш жараёни тарзида тавсифлашга таянади. Тарихни бундай ранг-баранг тушуниш усулларини бир-бирига асло карама-карши куйиш керак эмас. Улар инсоният жамиятининг ривожига турлича ёндашувни, серкирра

7 Каранг: Фалсафа: Комусий лугат. - Т.: «Шарк», 2004. - Б.405.

8 Тягунов С.И. Понимание в структуре познавательной деятельности. Автореф. дисс. .канд. филос. наук. -Ленинград.: 1990. - С.16.

9 Каранг: Крапивенский С.Э. Социальная философия: Учебник для студентов вузов. - М.: Гуманит. изд. центр ВЛАДОС,1998. - С.12-30.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

TapuxHuHr Typnu KuppanapuHu xunMa-xun ToMoHgaH ypraHumHu H^oganangn. By xunMa-xunnuK, acnuga, Sup 6yTyH Sunum ^apaeHHHHHr axnur Tapuxuft puBO^naHHrnura Typnu - TyMaH ftyn Ba ycynnap SunaH Tapuxuft pearnuKHH Tyrpu aKC эттнpagнгaн xynocanap HH^apumra HHTunumuHH H^oganaHgu».10

h^thmohh BO^enuK - SopnuK, ^yMnagaH, yHHHr axnuTnuru Ba ^apaeHnapuHH TymyHum ynTa acocuft TypKyMra SynuHagu: h^thmohh BO^enuK, ^yMnagaH, HmuMOHH-TapuxuH axnurauK Ba ^apaeHnapHu ugeanucTHK TymyHum, h^thmohh BO^enuK, ^yMnagaH, u^tumouh - Tapuxuft axnurauK Ba ^apaeHnapHu MaTepuanucTuK TymyHum Ba u^tumouh BoKenuK, ^yMnagaH, н^тнмoнн-тapнхнн axnuTnuK Ba ^apaeHnapHu guaneKraK - MagaHuft TymyHum.

h^tumouh BO^enuK, ^yMnagaH, н^тнмoнн-тapнхнн axnurauK Ba ^apaeHnapHu ugeanucTuK TymyHum oSteKTuB ugeanucTuK Ba cySteKTuB ugeanucTuK TymyHumnapra SynuHagu. BoKenuKHu oSteKTuB ugeanucTuK TymyHumra MyBo^uK, SopnuKHuHr acocuHu «gyHeBuft pyx» Tammn этagн. By TymyHumHuHr acocnucu cu^araga nnaroH эtтнpo$ этнпagн. By TymyHumHuHr KenuHru HupuK BaKunu rXerengup. y «yMyM^axpH Tapuxu yMyMaH pyxHuHr BaKTga HaMoeH Synumugup, myHra yxmam roa cu^araga, TaSuar cu^araga MaKOHga HaMoeH Synagu» 11, geftgu. Ammo y SopnuK, ^yMnagaH, u^tumouh BOKenuKHu oSteKTuB ugeanucTuK TymyHum goupacuga guaneKTuKaHuHr acocuH Ba MyxuM KoHyHnapuHu Kam$ этgн. Xpsupru KyHga u^tumouh BoKenuKHu oSteKTuB ugeanucTuK TymyHum HeoTOMroM, HeonpoTecTaHu3M, HeorerennunuK

HyHanumnapuga MaB^yg SynuS KenMoKga.

BoKenuKHu cySteKTuB ugeanucTuK TymyHumra MyBo^uK, SopnuKHuHr acocuHu uHcoHHuHr oHru Tammn этagн. By TymyHumHuHr acocnucu cu^araga uHraro enucKonu ^.BepKnu эtтнpo$ этнпagн. h^tumouh BoKenuKHu cySteKTuB ugeanucTuK TymyHumnap нeoпoзнтнвнcтнк, HeoKaHnunuK, nparMaTucTuK, экзнcтeнцнaпнcтнк, ncuxonoruK ftyHanumnapgaH uSopar.

H^tumouh BoKenuKHu MaTepuanucTuK TymyHum SuonoruK, TexHonoruK, reorpa^uK eHgamumnap Ba ^aMuaTHu guaneKTuK - MaTepuanucTuK TymyHum (atHu TapuxHu MaTepuanucTuK TymyHum)napgaH uSopar.

TymyHum, .H.B. noHaMapt cy3u SunaH arnraHga, «...oSteKT, xoguca, BasuaTnapHuHr oSteKTuB MaB^yg TaBcu^uHuHr epнтнпнmн cu^araga SunyBnunuK

10 Ha3apoB ^agpnaT^ap ^a^ca^aon (aKcnoflorna). - T.: ®aH^acy$flap mu^^h ^aMnaTn HampueTu, 2004. - B.152.

11 rere^b r. B.COH.T.8. -C.69. //rySMaH B.H. CMMC^ нcтopнн: OnepKM coBpeMeHHMx 3anagH^ix кoнцeпцнн. - M.: «HayKa», 1991. - C.23.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

фаолиятига таянади. Айни вактда тушунишнинг узи билишнинг зарурий шарти ва объектив маданий-тарихий замини булиб чикади.»12

Жамиятнинг бир бутунлиги, яъни ижтимоий - тарихий яхлитлик ва ундаги жараёнларни билиш муайян тушунишларга боглик экан, бу бевосита дунёкараш масаласидир. «Дунёкараш, - дейилади «Фалсафа: Комусий лугат»да, - ... олам ва одам хакидаги бир бутун карашлар, гоялар тизимидир».13 Аммо бу бир бутун карашлар табиий-илмий карашларнинг умумлашмалари, гуманитар фанларнинг умумлашмалари, жумладан, сиёсий, хукукий, ахлокий, эстетик, иктисодий карашлар тизимида фалсафий карашлар уз объектининг умумийлиги туфайли марказий уринни эгаллайди. Демак, фалсафанинг бош масаласи -инсон, жумладан, унинг атрибутив компоненти - онгнинг борликка муносабатининг ечилишига караб, фалсафий дунёкараш турли шаклларда -йуналишларда шаклланади ва кабул килинади. Фалсафий дунёкарашнинг материалистик ёки идеалистик характерлари эса дунёкарашнинг бошка таркибий кисмларига, жумладан, афсонавий дунёкарашга хам фаол таъсир килади.14 Жумладан, собик шуролар даврида сиёсий ва тарихий карашлар тарихни материалистик тушуниш асосида келиб чиккан «фан» - тарихий материализмдан озикланар эди. Чунки «дунёкараш умумий алокадорлик принципи ва унинг тараккиёт принципи билан бирлигини тугридан-тугри такозо этади».15 Хдкикатдан хам, дунёнинг бир бутунлигидан дунёкарашнинг бир бутунлиги келиб чикади. Дунёнинг бир бутунлиги масаласи эса фалсафий дунёкарашнинг мавзуларидан хисобланади. Кишилик тарихида тушунишлар ва унга боглик холда дунёкарашлар типлари ва турлари шаклланган булиб, улар ижтимоий ходисалар, жумладан, ижтимоий-тарихий яхлитлик ва жараёнларни билишнинг гоявий манбаи вазифасини утаган.

Х,ар бир балогатга етган, акли расо инсон муайян дунёкарашга эга. Бу дунёкараш ижтимоий муносабатлар силсиласида шаклланади. «Дунёкараш, -дейилади, фалсафа фани дарсликларидан бирида, - бу аввало, инсон узини ва дунёни зарурий равишда англаши, тушуниши, билиши ва бахолаши натижасида юзага келган хулосалари, билимлари асосида шаклланган умумлашмалар тизимидир.»16 Худди шу уринда «дунёкарашнинг таркибига борликнинг оддий хиссий ва аклий инъикоси сифатида хосил булган сезги, идрок ва

12 Понамарь Л.В. Понимание как творческий процесс. Автореф. дисс. ...канд. филос. наук. - Киев: 1991.- С.6.

13 Фалсафа: Комусий лугат. - Т.: «Шарк», 2004. - Б.115.

14 Овчинников В.С. Мировоззрение как явление духовной жизни общества. - Л.: Изд-во ЛГУ, 1978. -100 с.

15 Колчигин С.Ю. Философские основания целостного мировоззрения. Автореф. дисс.....докт. филос. наук. -

Алма - Ата: 1993. - С.22.

16 Фалсафа: Укув кулланма. / Э.Ю.Юсуповнинг умумий тахрири остида. - Т.: «Шарк», 1999. - Б.8.

1041

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

тасаввурлардан тортиб, назарий тафаккурда мантикий жихатдан кайта ишланиб хосил булган мифологик, афсонавий, фалсафий, сиёсий, хукукий, ахлокий, эстетик, бадиий ва илмий билимлар, нуктаи назарлар, ишонч ва эътикодларнинг барчаси киради»,17 дейилади. Яна, шунингдек, ушбу дарсликнинг бошка бир жойида ибодат килиш афсонавий дунёкарашнинг учинчи элементи сифатида берилган. Ахир ибодат афсонавий-амалий харакат-ку?! Унда моддий неъматларни ишлаб чикаришдан иборат кишиларнинг амалий харакатларини иктисодий билимларга киритса булар экан-да?!

ХУЛОСА

Дунёкараш инсоннинг борликни бир бутун англашининг, билишининг натижасидир. Унинг доирасига сезги хам, амалий харакатлар хам кирмайди. Аксинча, дунёкараш амалий харакатларнинг маънавий асоси булиб хизмат килади, аммо у амалий харакат эмас. Дунёкараш, кискача килиб айтганда, дунё ва унинг томонлари кисмлари тугрисидаги карашлардир. Дунёкараш «дунё» ва «караш» сузларининг бирикмасидан иборат булиб, «караш» жонли мушохада эмас, балки абстракт тафаккур натижасидир. Шунинг учун унинг таркибига хиссий билиш ва унинг шаклларини хам киритиш номакбулдир. Дарсликларда бундай фикрларнинг берилиши укувчиларни тугри фикрлашдан чалкаштиради. Чунки илмий адабиётларда дунёкараш куз ташлаш, маъносида тикилиб ёки хумрайиб караш маъносида эмас, балки «факт ва ходисаларни тушуниш тизими, нуктаи назар, концепция»18 маъносида ишлатилади. Дунёкараш дунёни англаш (онг)нинг умумлашмасидир, хусусий билимлар - физик, юридик ва бошка тармок карашлар умумийлигидан фарк киладиган дунё яхлит манзарасининг куринишидир.

REFERENCES

1. Узбек тилининг изохли лугати. 2 - том. - М.: «Рус тили» нашриёти, 1981. -Б.459.

2. Абдурахмонов Ф. Проблемы национальних интересов в условиях независимости Республики Узбекистана. (социально - философский анализ) Автореф. дисс. ...докт. филос. наук. - Т.: 1995. - С.13.

3. Каранг: Каримов И. Фалсафада онг муаммоси. // Фалсафадан ваъз матнлари. - Т.: ТДТУ нашриёти, 1995. - Б.203.

17 Уша ерда. - Б.9.

18 Узбек тилининг изохли лугати. 2 - том. - М.: «Рус тили» нашриёти, 1981. - Б.554.

1042

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

4. Петровский А.В., Ярошевский М.Г. Онг хдкида тушунча. // Умумий психология. - Т.: «Укитувчи», 1992. - Б.28.

5. Фалсафа: Комусий лугат. - Т.: «Шарк», 2004. - Б.55.

6. Костин Л.В. Понимание и объяснение: сравнительний анализ. Автореф. ...канд. филос. наук. - Свердловск, 1990. - 18с.

7. Каранг: Фалсафа: Комусий лугат. - Т.: «Шарк», 2004. - Б.405.

8. Тягунов С.И. Понимание в структуре познавательной деятельности. Автореф. дисс. .канд. филос. наук. -Ленинград.: 1990. - С.16.

9. Каранг: Крапивенский С.Э. Социальная философия: Учебник для студентов вузов. - М.: Гуманит. изд. центр ВЛАДОС,1998. - С.12-30.

10. Назаров К. Кадриятлар фалсафаси (аксиология). - Т.: Файласуфлар миллий жамияти нашриёти, 2004. - Б.152.

11. Гегель Г. В.Соч.Т.8. -С.69. //Губман Б.Л. Смысл истории: Очерки современных западных концепций. - М.: «Наука», 1991. - С.23.

12. Saidov, S. (2022). TARIXIY MANBALARDA KELTIRILGAN IBN AL-MUQAFFA BORASIDAGI MA'LUMOTLAR TAHLILI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2), 525-528.

13. Понамарь Л.В. Понимание как творческий процесс. Автореф. дисс. ...канд. филос. наук. - Киев: 1991.- С.6.

14. Фалсафа: Комусий лугат. - Т.: «Шарк», 2004. - Б.115.

15. Овчинников В.С. Мировоззрение как явление духовной жизни общества. -Л.: Изд-во ЛГУ, 1978. -100 с.

16. Saidov, S. (2022). "TADBIR UL-MANZIL" RISOLASI-OILAVIY MUNOSABATLAR UCHUN DASTURULAMAL. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(5-2), 894-897.

17. Колчигин С.Ю. Философские основания целостного мировоззрения. Автореф. дисс.....докт. филос. наук. - Алма - Ата: 1993. - С.22.

18. Фалсафа: Укув кулланма. / Э.Ю.Юсуповнинг умумий тахрири остида. - Т.:

«Шарк», 1999. - Б.8.

19. Узбек тилининг изохли лугати. 2 - том. - М.: «Рус тили» нашриёти, 1981.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Б.554.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.