Научная статья на тему 'Таълим жараёнини самарали ташкил этишда ўқувчиларда онгли интизомлиликни шакллантиришнинг ўзига хос жиҳати'

Таълим жараёнини самарали ташкил этишда ўқувчиларда онгли интизомлиликни шакллантиришнинг ўзига хос жиҳати Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
387
87
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
интизом / таълим / тарбия / жараён / шахс / хатти-ҳаракат / ўқувчи / замонавий ёшлар / самарали таълим / компьютер ўйинлари / суперқаҳрамон / фикр / жараён субъекти. / дисциплина / воспитание / процесс / личность / ученик / современная молодёжь / компьютерные игры / супергерой / мысль / субъект процесса

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мелиева Хуснида Хафизалиевна

Мақолада жамиятда инсонлардаги интизомлилик хусусиятлари ва уларнинг зарурияти ўртасида катта зиддият, шахснинг индивидуал хусусиятларини шакллантириш, таълим муассасаларида мақсадга йўналтирилган онгли интизомлиликни тарбиялаш жараёнининг ўрни ҳақида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ОСОБЕННОСТИ ФОРМИРОВАНИЯ СОЗНАТЕЛЬНОЙ ДИСЦИПЛИНИРОВАННОСТИ У УЧАЩИХСЯ В ЭФФЕКТИВНОЙ ОРГАНИЗАЦИИ УЧЕБНОГО ПРОЦЕССА

В статье речь идёт о противоречиях между особенностями дисциплинированности и её необходимостью в обществе, о формировании индивидуальных качеств личности, о месте целенаправленного процесса воспитания сознательной дисциплинированности в образовательных учреждениях.

Текст научной работы на тему «Таълим жараёнини самарали ташкил этишда ўқувчиларда онгли интизомлиликни шакллантиришнинг ўзига хос жиҳати»

Мелиева Хуснида Хафизалиевна,

Кукон давлат педагогика институти «Бошлан^ич таълим» кафедраси укитувчиси

ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИНИ САМАРАЛИ ТАШКИЛ ЭТИШДА УЩЧИЛАРДА ОНГЛИ ИНТИЗОМЛИЛИКНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ УЗИГА ХОС ЖИ^АТИ

МЕЛИЕВА Х.Х. ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИНИ САМАРАЛИ ТАШКИЛ ЭТИШДА УЦУВЧИЛАРДА ОНГЛИ ИНТИЗОМЛИЛИКНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ УЗИГА ХОС ЖИЦАТИ

Маколада жамиятда инсонлардаги интизомлилик хусусиятлари ва уларнинг зарурияти уртасида катта зиддият, шахснинг индивидуал хусусиятларини шакллантириш, таълим муасса-саларида максадга йуналтирилган онгли интизомлиликни тарбиялаш жараёнининг урни х,акида маълумотлар келтирилган.

Таянч суз ва тушунчалар: интизом, таълим, тарбия, жараён, шахс, хатти-х,аракат, укувчи, замонавий ёшлар, самарали таълим, компьютер уйинлари, суперках,рамон, фикр, жараён субъекти.

МЕЛИЕВА Х.Х. ОСОБЕННОСТИ ФОРМИРОВАНИЯ СОЗНАТЕЛЬНОЙ ДИСЦИПЛИНИРОВАННОСТИ У УЧАЩИХСЯ В ЭФФЕКТИВНОЙ ОРГАНИЗАЦИИ УЧЕБНОГО ПРОЦЕССА

В статье речь идёт о противоречиях между особенностями дисциплинированности и её необходимостью в обществе, о формировании индивидуальных качеств личности, о месте целенаправленного процесса воспитания сознательной дисциплинированности в образовательных учреждениях.

Ключевые слова и понятия: дисциплина, воспитание, процесс, личность, ученик, современная молодёжь, компьютерные игры, супергерой, мысль, субъект процесса.

МELIYEVA Х.Х. SPECIFIC FEATURE OF FORMING MENTAL DISCIPLINE AT PUPILS IN PRODUCTIVE EDUCATIVE PROCESS

In the article is discussed contradictions between the features of discipline and her necessity for society, about forming of individual internalss of personality, about the place of purposeful process of education of conscious discipline in educational establishments.

Keywords: discipline, upbringing, process, individual, modern youth, computer games, super hero, mind, subject of process.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 5

Оламнинг яралиши, ундаги жараёнлар, узгаришлар, цонун ва цоидаларнинг барчаси маълум бир тартибга асосланган. Шу жумладан, инсон яшаш тарзи цам. Унда энг асосий инсо-ний фазилат сифатида тартиблилик, интизомлилик урин эгаллайди.

Интизом - шахснинг уз-узини шаклланти-ришдаги субъектив кобилият сифатида мактаб хаётининг барча жихатларини камраб олади. У тарбия ва таълим жараёнининг энг самара-ли шартларидан биридир. Интизом укувчи учун уз хатти-харакатлари ва олдига куйилган режаларини амалга оширишга эришишдаги максадларини буйсундира олиш, ундаги кийинчиликларни енгиб утиш учун зарур ша-роитларни яратади.

Боланинг мактабга кириши билан бутун хаёт тартиби, ижтимоий холати, жамоа, оила-даги ахволи кескин узгариб кетади. Мактабга кирган давридан бошлаб унинг асосий фао-лияти укиш, мухим ижтимоий вазифа - укиш, билим орттиришдан иборат булиб колади1.

Замонавий ёшлар мазмун-мохиятининг асосий кисми ахлоксиз хулк-атворга эга бул-ган суперкахрамонлар, маънавий-ахлокий кадриятларга ёт булган мазмундаги сюжет-ларни тарFибот килувчи, маънавиятсизликни акс эттирувчи турли компьютер уйинлари ва интернет манбаларига кизикадилар. Шу билан бирга, таълим муассасаларида максадга йуналтирилган интизомлилик тарбияси жара-ёнларининг урнини ахлокий сифатларни факат меъёрлар жихатидан тарFиб этишдангина иборат куринишдаги жараёнлар эгаллайди.

Мазкур вазиятларда ёшлар шахсни шакл-лантиришга таъсир курсатувчи асосий манба-лар (оила, оммавий ахборот воситалари, тенг-дошлар, куча)дан олинган интизомсиз хулк-атвор намуналарини намоён этадилар, укув-чилар билан тарбия ишлари асосан назорат куринишида олиб борилади.

Жамиятда инсонлардаги интизомлилик ху-сусиятлари ва уларнинг зарурияти уртасида катта зиддият ва мазкур шахсий хусусиятлар-ни шакллантирувчи куплаб омиллар мавжуд эмас. Бундан ташкари, таълим муассасаларида укувчига нисбатан таълим жараёнининг субъ-екти ало^ида шахс сифатидаги муносабат х,ар

1 Зуфарова М. Болалар психологиясининг муаммолари. - Т.: «Фан ва технология», 2008. -90-б.

доим х,ам амалга оширилмайди, инсонга кадриятли муносабатда булиш жи^ати тарбия-ланмайди. Тарбиядаги мазкур камчиликлар алох,ида шахснинг, шунингдек, жамоанинг шаклланишида салбий хусусият сифатида жамланиб боради. Бундай шароитларда инти-зомлиликнинг шаклланиши, укувчиларнинг х,акикий интизомсиз хулк-атворларига, таълим муассасаларидаги интизом муаммолари-ни х,ал этишга таъсир курсатмайди.

Н.Д.Спирина2 куйидаги фикрларни билдир-ган: «Ташки ва ички интизом тартибсизликдан саклайди, ташки ва ички интизомнинг бузили-ши дисгармония, бетартибликка айланади. Интизом инсоннинг ташки ва ички хусусияти - бу х,имоя ва мух,офазадир». Интизом фикр ва хатти-х,аракат таъсирининг англанган зарура-тидир.

Интизомлилик тарбияси натижасида укув-чиларда шахсий ижобий сифатлар шакллана-ди. Маълумки, интизом шахснинг инсоний кадриятларини шахсий зарурат сифатида кабул киладиган фаолиятидаги табиий эркин-лигидир. Интизомлилик ва унинг тарбиясига тайёрликни шакллантиришнинг психологик механизми мактаб, педагоглар х,амда укувчиларнинг манфаатларига баравар тарзда йунал-тирилиши лозим.

Психологларнинг (Г.М.Андреева, А.В.Петровский, В.Д.Паригина, М.Р.Витянова, К.К.Платонова, Э.С.Кузьмин, Р.С.Немов, Х.Ф.Рашидов, Р.Мусур-манов, З.Дехканбаева, А.А.Зокиров, Алимход-жаева ва бошк.) муло^аза ва далилларига3 кура, инсоннинг ^аётий муносабатлари юзага келадиган ижтимоий-тарихий шароитларни тах,лил килиш биринчи навбатда инсон фао-лият юритадиган аник бир ижтимоий гурух,-ларни ва хар бир бундай гурух ижтимоий

2 Рашидов Х.Ф., Мусурманов Р., Дехканбаева З., Зоки-ров А.А., Алимходжаева С. Дарс интизомига салбий муносабатдаги болаларга нисбатан конструктив таъсир этишнинг назарий ва методологик асослари. - Т.: «Ноширлик ёFдуси», 2015. -54-б.

3 Haydarov F.I., Xalilova N.I. Psixologiya fanlarini o'qitish metodikasi. - Т.: «Aloqachi», 2007. -139-b.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 5

aлoк1aлap ^нг ^ё^тининг элeмeнти э^нлиги ижтимoий мexнaтни тaкcимлaш вaзифaлapини тax1лил килишдaн тaшкил тoпишини инoбaтгa oлиб, мaктaб интизoми уз ичигa yкувчилapгa мaжбуpий бyлгaн интизoм кoидaлapининг бу-тун биp тизими, улapнинг Укув вa мex1нaт фao-лиятлapини тaшкил этиш кoидaлapини кaмpaб oлaди вa улapнинг бaжapилиши oнгли paвиш-дa aмaлгa oшиpилиши лoзим. Укувчилap oнг-ли интизoмининг мoxияти xулк-aтвop кoидa-лapи вa мaктaбдa ypнaтилгaн тapтибгa cyзcиз бyйcунишдaн ибopaт. Бунинг зapуpлигини aнг-лaш yкувчидa 6apKapop интизoмни шaкллaн-тиpaди вa у шaxcнинг ижтимoий-фoйдaли œ-фaтигa aйлaнaди.

Онгли интизoм умумий ypтa тaълим вaзи-фaлapини caмapaли aмaлгa oшиpишнинг му-хим oмиллapидaн биpи xиcoблaнaди. «Онгли интизoм» aтaмacигa куйидaгичa тaъpиф 6e-pиш мумкин:

• xулк-aтвop кoидaлapини oнгли бaжapиш acocидa шaкллaнгaн шaxcнинг cифaти, Укишгa ижoбий вa мacъулиятли мунocaбaт, xap кaндaй шapoитдa бeлгилaнгaн тaлaблapгa pиoя килгaн Xoлдa уз хулкини нaзopaт килиш;

• yкувчилap интизoм xaкидaги умумий Koидaлapни билиши, мaктaб, уй вa жaмoaт жoйлapидaги тapтиб-кoидaлapини aнглaши вa улapгa aмaл килиши;

• бу кoидaлapгa cy3^3 бyйcуниш вa улapни cиткидилдaн бaжapиш;

• фaoл x1aëтий пoзиция, мacъулият, xaм-дapдлик, жaмoaдoшликкa эгa 6УЛИШ1.

Англaнгaн интизoм эгacи жaмoaнинг мaънa-вий-axлoкий тaмoйиллapи, мaкcaд вa Foялapи-ни acoc килиб oлaди, улapнинг зapуpлигини тaн oлaди, Узининг xa^-xapa^™, хулк-aтвopи учун мacъулиятни ^бул килaди. Онгли paвишдaги интизoм xap биp инcoннинг умумий дунëкapaши, oдaмлap билaн y3apo мунo-caбaти, xулк-aтвopи, кундaлик фaoлиятидa ифoдaлaнaди.

Онгли paвишдaги интизoмгa эгa бyлгaн укувчи (тapбиялaнувчи) жaмият oлдидa уз axлoкий мaжбуpиятлapини aнглaб eтaди, тeнг-дoшлapининг дapcгa caлбий тaъcиp этувчи ин-

1 Рaшидoв Х.Ф., Муcуpмaнoв Р., Дexкaнбaeвa З., 3o^-poв А.А., Алимxoджaeвa С. Дapc интизoмигa «лбий мунocaбaтдaги бoлaлapгa ниcбaтaн кoнcтpуктив тaъ-cиp этишнинг нaзapий вa мeтoдoлoгик acocлapи. - Т.: «Нoшиpлик ëFдуcи», 2G1S. -54-б.

тизoмcиз xулк-aтвopлapи xaкидa мулoxaзa юpитaди. Бундaй укувчи уз xулк-aтвopини бaxoлaш билaн биpгa, узининг xулк-aтвop вa xaтти-xapaкaтлapи учун шaxcий жaвoбгap экaнлигини aнглaб eтaди.

Вaзифaни уз вaктидa бaжapиш, ишчaнлик вa aниклик, мexнaтceвapлик вa тиpишкoкликни тapбиялaйди. Булap эca интизoмли укувчи учун мухим cифaтлap булиб, aклий вa жиcмo-ний мexнaт, билим oлиш учун дoимий xapaкaт килиш acocий вaзифa xиcoблaнaди.

Укувчилapнинг мaънaвий тapбияcи мacaлa-лapи билaн шуFуллaнгaн oлим В.Е.Гуpин2 Укувчилapдa тapбиялaнгaнлик шaкллaниши-нинг ^^ткичи cифaтидa куйидaгилapни ^л-тиpaди:

• шaxcнинг ижтимoий йyнaлгaнлиги;

• oбъeктив зapуpият, юзaгa кeлгaн кapaмa-кapшиликлap, эxтиëжлap вa мoтивлapни aнг-лaш acocидa фaoлият мaкcaдини му^кил шaкллaнтиpиш кoбилияти;

• axлoкий-иpoдaвий cифaтлapнинг юкopи pивoжлaниши;

• xулк-aтвopни oптимaл axлoкий-иpoдaвий бoшкapишгa тaйëpлиги вa ^билияти;

• xулк-aтвop вaзиятлapини xap тoмoнлaмa eчиш учун тaжpибaнинг мaвжудлиги;

• xaтти-xapaкaтни тaнлaшгa oнгли мунoca-бaт;

• xулк-aтвopнинг шaxcий вa ижтимoий мeъëpлapини ижoдий тaкoмиллaштиpиш, мулoкoт жapaëни вa фaoлиятдa yзapo ëpдaм, caмapaли мунocaбaтлapни ypнaтишгa тaйëp-лик вa кoбилият. Онгли интизoмни тapбия-лaшнинг acocий йули укувчи фaoлияти, унинг яшaш тapзи, мaвжуд тapтиблapгa pиoя килиш, xулк-aтвop кoидaлapини бaжapиш мaкcaдидa тapбиявий тaдбиpлapни тaшкил этишдaн ибo-paт.

Xулк-aтвop кoидaлapи интизoм тaлaблapи вa улapнинг axaмиятли мaзмунини oчиб бepa-ди. Онгли интизoмни caмapaли тapбиялaш-нинг acocий шapтлapидaн биpи тapтибгa pиoя килиш булиб, у нaфaкaт opгaнизмнинг физиo-лoгик функциялapигa ижoбий тaъcиp ^pca-тaди, бaлки интизoм тaлaблapини бaжapишни тaъминлoвчи мaлaкa вa кyникмaлapнинг шшк-ллaнишигa xaм ëpдaм бepaди.

2 Yuia 55-б.

ЗAMOHAВИЙ TAЪЛИM / COBPEMEHHOE OБPAЗOВAHИЕ 2018, S

Таълимий куникма ва малакалар хосил килишда укувчиларнинг аклий фаолиятлари айникса катта урин тутади. Бундай куникма ва малакалар хосил килиш жараёнида укувчилар жуда куп нарсаларни кузатишлари, уйлаб куришлари, ёдда олиб колишлари ва тасаввур этишлари лозим1.

Мактаб укувчиларида онгли интизомнинг шаклланишида дарсдаги ахлокий психологик мухит хам катта ахамиятга эга. Дарснинг психологик мухити ёки микроиклими укувчилар ва укитувчининг хиссий эмоционал холатидир. Дарс вактида укувчилар ва укитувчи урта-сидаги мулокотда хурсандчилик, укувчилар орасида эса тетиклик ва узига ишончлилик, хамфикрлилик хукм сурса, бу холатни ижобий дейиш мумкин. Дарснинг «соFлом» микроиклими яна шундан иборатки, укувчиларда хавотир ва укитувчи олдидаги куркув мавжуд булмай, улар узларига ишонч хисси, укитувчи ва синфдошлари томонидан куллаб-кувват-ланишни доимо сезадилар. Шу билан бирга укитувчининг укувчиларга талабчанлиги хам соFлом мухитдан далолат беради. Дарсдаги носоFлом мухит эса пессимистик кайфият, хавотир, зерикиш холатларини келтириб чика-ради. Бу вазият укувчиларнинг рухиятига сал-бий таъсир курсатади ва улар уз-узидан интизомнинг бузилишига олиб келади. Позитив микроиклим шароитида укувчилар дарсда нафакат мавзуни узлаштириш учун самарали мехнат киладилар, балки намунали хулк билан хам ажралиб турадилар ва камрок чарчайди-лар.

Онгли интизом ва болаларнинг интизомли-лиги уларнинг дунёкараши, максад сари инти-лиши ва иродаси, хулк-атвор куникмалари ва одатлари, ташаббускорлиги ва мустакиллиги, принципиаллигининг шаклланиши ва фаоли-ятдаги, муносабатлар ва мулокот жараёнидаги камчиликларга нисбатан муросасиз эканлиги-да намоён булади. Бу сифат онгнинг бир эле-менти сифатида бола шахси томонидан эри-шилган муваффакиятлар ва ютуклар тажриба-си оркали ифодаланиб, шахсий ва жамоавий харакатларнинг натижасидир. Шунинг учун болаларда унинг ривожланиш даражаси ёш

1 Ivanov P.I, Zufarova M.E. Umumiy psixologiya. - Т.: «O'zbekiston faylasuflari milliy jamiyati nashriyoti», 2014. -336-b.

хусусиятлари ва тарбиявий ишларнинг ташкил этилганлик холатига боFлик булганлиги учун турлича булиши мумкин.

Кичик мактаб ёшида интизомлиликнинг асосини ижобий намунага таклид килиш ташкил этади. Укувчи катта булган сари интизом, масъулият хисси, иродавий хусусиятларга боFлик булади. Иродавий харакатлар маълум максадга йуналтирилган ва тула англанган харакат, деб хисобланади2. Агар интизом укувчи шахсида юкоридаги хусусиятларнинг тур^унлиги натижасида мустахкамланмаса, ва-зиятнинг узгариши билан у хам осон узгариши мумкин.

Онгли интизом мактаб хаёти жараёнида юзага келади. Педагогик таъсирлар таълим фаолияти жараёнида укувчининг хаётий таж-рибасига айланиб бориши керак. Интизом, авваламбор, хар бир харакатнинг элементар шарти сифатида укитувчининг туFридан-туFри талаби хисобланади. Талаб интизомнинг асо-си, яъни болалар жамоасидаги фаолиятнинг тартибидир. Талабларни ташкил этиш эса бо-лаларни мактаб, оила, мактабдан ташкари муассасалар ва жамоат жойларида уюшти-ришдан иборат.

Онгли интизомни тарбиялаш болаларнинг хулк-атвор маданияти билан чамбарчас боFлик. Бирок, ахлокий маданият тушунчаси факатгина укувчиларнинг интизомий тавсифи билан чекланмайди. У шахснинг ахлокий намоён булишининг барча томонларини камраб олади. Бу маънода ахлокий маданият узига хос атама сифатида инсоннинг барча хатти-харакатларининг юкори даражадаги пухтали-ги ва аниклигини билдиради. Ахлокий маданият тушунчасига педагоглар томонидан инсоннинг барча сифат ва фазилатлари киради, деб каралади.

Укувчилар онгли интизомнинг меъёрлари-ни кундалик ижтимоий тажриба оркали узлаштирадилар. Ахлокий маданият мазмуни инсонлар орасидаги мулокот, нутк ва ташки куриниш (кийим, гавдани тутиш, имо-ишора, мимика, кадам ташлаш)ни тартибга солиб ту-рувчи меъёр ва коидалар мажмуи билан бел-гиланади. Бундан келиб чикадики, ахлокий

2 Nishanova Z., Alomova G., Bolalar psixologiyasi va uni o'qitish metodikasi. - Т.: O'zbekiston yozuvchilar uyushmasi Adabiyot jamg'armasi nashriyoti, 2006. -95-b.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 5

мaдaният мулoкoт, нутк вa тaшки кypиниш мa-дaниятидиp. Бу мaдaниятни тapбиялaш учун укитувчининг узи юк^к нaмунa coxиби булиши кepaк.

Бoлaдa oнгли интизoмни тapбиялaш учун aмaлгa oшиpилaдигaн тизимли вa мaкcaдгa йyнaлтиpилгaн ишлap унинг мaктaбгa кeлгaн кунидaн бoшлaнaди. Онгли интизoм иншн-нинг ички мaдaнияти, эcтeтик тaлaблap, жaми-ятдa кaбул килингaн aнъaнaлap вa уpф-oдaтлap билaн бoFлик. Айнaн инcoннинг ички мaдaнияти opкaли унинг axлoки бeлгилaнaди, бoшкa тoмoндaн э^ axлoкнинг тaшки тoмoни инcoннинг ички xoлaтигa тaъcиp этaди, яъни уни вaзмин, дoимo фикpи жaмлaнгaн

бyлишгa мaжбуp этaди. Taшки кypинишдaги пaлa-пapтишлик, кУпoллик acтa-ceкин шaxcдa ^лбий cифaтлapни шaкллaнтиpaди. Шунинг учун эpтa ëшдaн бoлaлapгa узини тутиш мaдa-нияти вa axлoкий тушунчaлap xaкидaги би-лимлapни cингдиpиш зapуpдиp. Бoлaдa xaли мулoкoт мaдaнияти тушунчaлapи шaкллaнмa-гaн, жaмиятдa кaбул килингaн axлoк кoидa-лapини билмaгaнлиги caбaбли куп xoллapдa у кУпoл муoмaлa килиши мумкин. Акcapият Xoллapдa бoлaлap yзлapи учун xуpмaтли бyлгaн oтa-oнaлapи, кaттaлapнинг узини тути-шини кузaтиб, улapгa тaклид килиб муoмaлa oдoбини ypгaнaдилap.

Бoлaнинг уз xулк-aтвopи, узининг xarrn-xapaкaтини aнглaши ундa ижтимoий фoйдaли кyникмaлap вa интизoмий-axлoкий мeъëpлap шaкллaнишининг acocий шapтидиp. Бундaй xулк учун шaxc oнгли paвишдa жaмият, жaмoa, бoшкa oдaмлap oлдидa жaвoб бepиши вa буни жaмият учун фoйдaли вa зapуp экaнлигини ту-шуниши мухим xиcoблaнaди.

Укувчилapнинг xулк-aтвopи туpли мoтив-лapгa acocлaнгaн булиши мумкин. Мoтивлapгa кapaб интизoмлиликни тypт xилгa aжpaтиш мумкин:

1. Xaкикий ёки oнгли интизoмлилик. У буpч xиccи, уз билимлapини aмaлиëтгa тaтбик этишгa интилиш вa умумий мaкcaдгa эpишиш-Ta уз xиccacини кушиш кaби ижтимoий axa-миятгa эгa бyлгaн мoтивлap билaн бeлгилaнa-ди. Етук мoтивaциягa эгa бyлгaн укувчи уки-тувчинииг тaлaблapи зapуpлиги вa шaxcий axaмиятлилигини aнглaйди.

2. Koнфopм (тaклидий) интизoм. Бeлгилaн-гaн тaлaблapгa кaндaй мунocaбaтдa булишни

aнглaй oлмaгaн вa куп xoллapдa cинфдoшлa-pигa тaклид килaдигaн yкувчилap учун xapa^ тepлидиp. Улapнинг xулк-aтвopи бapкapop бyлмaй, ижтимoий-пcиxoлoгик oмиллap тaъ-cиpигa мoйилдиp. Бaъзи yкувчилapдa интизoм кoнфopм peaкциялap тaъcиpидa, бoшкaлap учун эca бoшкa yкувчилapнинг интизoмгa pиoя килиш элeмeнтлapини уз xулк-aтвopидa кaйтapиш opкaли, учинчилapи эca oнгли pa-вишдa axлoкий кoидaлapгa pиoя килaдилap.

3. Пpaгмaтик интизoм. Бу узининг xулк-aтвopи opкaли имтиëзлap, уcтунлик вa aфзaл-ликлapгa э^ бyлишгa интилишдиp. Taдкикoт-лap шуни кypcaтaдики, пpaгмaтик интизoм Укувчилapдa куп xoллapдa кaттaлap тoмoни-дaн улapнинг xaтти-xapaкaтлapигa мунocиб бaxo бepилмaгaнидa нaмoëн бyлaди.

4. Kecкин интизoмлилик. У шaxcнинг жaзo-лaнишдaн ёки бeлгилaнгaн тaлaблapгa pиoя килмacлик кaби нeгaтив oкибaтлapдaн ^p-киши нaтижacидa нaмoëн бyлaди. Бу интизo-мий тaлaблapнинг ижтимoий axaмиятини aнг-лaмacликдaн ^либ чикaди вa бу мoтивaция, уз нaвбaтидa, интизoмcизликнинг шaкллaни-шигa oлиб кeлaди1.

Интизoмлиликни микдopий бaxoлaш aco-cидa унинг xoлaтлapи дapaжacини бeлгилaш мумкин (1-жaдвaл). Шaxcий cифaт xoлaтлapи дapaжaлapининг coни 4 гa тeнг (жудa пacт, пacт, ypтa вa юкopи)2.

Шaxc интизoми фaкaтгинa бyйcуниш xoлaти cифaтидa бaxoлaниши мумкин эмac, у шaxc эpкинлиги нуктaи нaзapидaн, шaxcнинг уз xaтти-xapaкaтлapини тaшкил килиши бyлгaн cубъeктив кoбилият cифaтидa ^иб чикилиши лoзим. А.С.Мaкapeнкo3 бу тушунчaни oчиб бe-pap экaн, интизoм эcтeтикacи, эpкинлик вa ин-

1 Рaшидoв Х.Ф., Муcуpмaнoв Р., Дexкaнбaeвa З., 3o^-poв А.А., Алимxoджaeвa С. Дapc интизoмигa caлбий мунocaбaтдaги бoлaлapгa ниcбaтaн кoнcтpуктив тaъ-^p этишнинг нaзapий вa мeтoдoлoгик acocnap^ - T.: «Нoшиpлик ëFдуcи», 2G1S. -S9-6.

2 Рaшидoв X,., Дexкaнбoeвa З.А. Фopмиpoвaниe кaчecтв диcциплинopoвaннocти нa ocнoвe пeдaгoгичecкoгo coтpудничecтвa. Мaтepиaлы мeждунopoднoй нaучнo-пpaктичecкoй кoнфepeнции «Пeдaгoгикa coтpудничecтвa в нeпpepывнoм oбpaзoвaнии», 12-13 нoябpя 2G14 гoдa. - T., УзНИИПН, 2G14. -С. S.

3 Рaшидoв Х.Ф., Муcуpмaнoв Р., Дexкaнбaeвa З., Зoки-poв А.А., Алимxoджaeвa С. Дapc интизoмигa caлбий мунocaбaтдaги бoлaлapгa ниcбaтaн кoнcтpукитив тaъ-cиp этишнинг нaзapий вa мeтoдoлoгик acocлapи. - T.: «Нoшиpлик ëFдуcи», 2G1S. -62-б.

ЗАMOHАВИЙ TАЪЛИM I COBPEMEHHOE OБPАЗOВАHИЕ 2G18, S

с 22 V ^И ТАЪЛИМ ПСИХОЛОГИЯСИ / ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ПСИХОЛОГИЯ У

1-жадвал. Интизомлилик ^олатлари даражалари.

Даража Тасниф

Жуда паст Барча таркибий кисмларнинг паст даражаси. Интизомлилик тури - конформли ёки хатарли.

Паст Мотивацион таркибий кисмнинг урта даражаси, хулк,ий таркибий кисмнинг паст ёки урта даражаси. Интизомлилик тури - хатарли ёки прагматик.

Урта Мотивацион ёки операцион таркибий кисмнинг урта даражаси, лекин иродавий таркибий кисмнинг юкори даражасидаги хулк,ий таркибий кисмнинг урта ёки юк,ори даражаси. Интизомлилик тури - онгли ёки прагматик.

Юк,ори Иродавий ва мотивацион таркибий кисмларнинг юк,ори даражасидаги (операцион таркибий к,исм даражаси - уртадан паст) интизомий таркибий кисмнинг юк,ори даражаси. Диагностик таркибий к,исм даражаси - уртадан паст. Интизомлилик тури - онгли.

тизом каби томонларни хам куриб утган. У интизом хар бир алохида шахсни янада химояланганрок ва эркинрок холатга куйи-шини алохида кайд этган.

Шундай килиб, интизом ижтимоий мухитга нисбатан узининг хулкини англаган холда уни ички ва ташки талаблар ва меъёрларга мос равишда бошкарадиган шахснинг уз-узини ташкил килишга булган субъектив кобилияти-дир. Уз интизомига эга, уз-узини ташкил килишга кобилияти булган укувчи узининг шахсий эркинлигини оширган холда тасоди-фий ташки холатлардан узини химоя кила олади.

Кукон давлат педагогика институти «Бош-ланFич таълим» кафедраси ва ФарFона вилоя-ти ДанFара тумани 14-сон умумий урта таълим мактаби, ФарFона вилояти Кукон шахар 37-сон умумий урта таълим мактаби хамда бошка бир нечта мактаблар билан «Махорат мактаби» хамкорлик ишлари йулга куйилган. Бу жа-раён доирасида олиб борилган кузатишлар ва тахлилий ишларга таянган холда куйидаги ху-лоса шаклланди: интизомлилик ва жавобгар-ликни шакллантириш муаммоси ёшлар билан утказиладиган тарбиявий ишларнинг асосини ташкил этади. Шахснинг ушбу сифатлари тарбиявий таъсирнинг махсули булиб хизмат килади. Фикримизча, мактабда у таълим-тарбия жараёнида укитиш максадлари тарбия мадсадлари билан кушиб олиб борилган холда амалга оширилади. Лекин:

- таълим муассасаларидаги айрим укув-чилар белгиланган вакт меъёрлари (дарс

жараёни, танаффус вакти, муассасага келиш-кетиш)га бефарк каралаётганлиги;

- укувчиларнинг кийиниш маданиятидаги Fарб маданиятига таклид килиши;

- таълим олиш малакасининг етарли эмас-лиги;

- байрамлар, тадбирлар, адабий-бадиий кечаларда баъзи укувчиларнинг умуман ишти-рок этмагани;

- уFил болаларда садокат, диёнат, Fурур, киз болаларда ибо-хаё, хуш муомалалалик, орасталик каби хислатлар шаклланишидаги мавжуд камчиликларни бартараф этиш зурур.

Баркамол авлод улFайишида энг асосий устун сифатида таянч булувчи омил тарбия эканини хеч качон эътиборимиздан четда колдирмаслигимиз лозим. Айникса онгли равишда хар кандай инсон узини идора этиши ва шу аснода жамият, таълим маскани, иш жойи, оила, махаллада уз урни, уз сузига эга булиши жуда мухим хисобланади.

Ёшлар ясама, сунъий «гузаллик» билан узларининг табиий хуснини йукотгани каби интизомсизлик тарбияланувчининг хам ички, хам ташки чиройи булган инсоний безаклари-ни «кора парда» остида колишига сабаб булади. Фикримизча, замонамизнинг баъзи ёшлари юриш-туриш, кийиниш, узини тутиш, камтаринлик, ахлок коидаларини яшхи бил-маслиги ачинарли холат. Шунинг учун юкорида кайд этиб утилган онгли интизомлилик ва унинг хар бир ёш авлоднинг инсоний фазилатлари жамланмасида асосий урин эгал-лаши жамиятда тарбияли кишилар сафи кен-гайишига хизмат килади.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 5

Адабиётлар руйхати:

1. Зуфapoвa М. Бoлaлap пcиxoлoгияcининг муaммoлapи. - T.: <^н вa тexнoлoгия», 2GG8.

2. Рaшидoв Х.Ф., Mуcуpмaнoв Р., Дexкaнбaeвa З., Зoкиpoв А.А., Алимxoджaeвa С. Дapc интизoмигa caлбий мунocaбaтдaги бoлaлapгa ниcбaтaн кoнcтpуктив тaъcиp этиш-нинг нaзapий вa мeтoдoлoгик acocлapи. - T.: «Нoшиpлик ëFдуcи», 2G1S.

3. Haydarov F.I., Xalilova N.I. Psixologiya fanlarini o'qitish metodikasi. - T.: «Aloqachi», 2GG7.

4. Ivanov P.I, Zufarova M.E. Umumiy psixologiya. - T.: «O'zbekiston faylasuflari milliy jamiyati nashriyoti», 2G14.

5. Nishanova Z., Alomova G., Bolalar psixologiyasi va uni o'qitish metodikasi. - T.: O'zbekiston yozuvchilar uyushmasi Adabiyot jamg'armasi nashriyoti, 2GG6.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Рoгoжникoвa Р.А. Опpeдeлeниe уpoвня диcциплиниpoвaннocти шкoльникoв: Meтoд. пocoбиe. - Пepмь: Пepмcкий Гocудapcтвeнный пeдaгoгичecкий унивepcитeт, 1998.

7. Рaшидoв X., Дexкaнбoeвa З.А. Фopмиpoвaниe кaчecтв диcциплинopoвaннocти нa ocнoвe пeдaгoгичecкoгo coтpудничecтвa. Maтepиaлы мeждунapoднoй нaучнo-пpaктичecкoй кoнфepeнции «Пeдaгoгикa coтpудничecтвa в нeпpepывнoм oбpaзoвa-нии», 12-13 нoябpя 2G14 ^a. - T.: УзНИИПН, 2G14.

ЗАMOHАВИЙ TАЪЛИM I COBPEMEHHOE OБPАЗOВАHИЕ 2G18, S

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.