Научная статья на тему 'Таълим олувчиларнинг ижодий фаолиятларини фаоллаштиришнинг аҳамияти'

Таълим олувчиларнинг ижодий фаолиятларини фаоллаштиришнинг аҳамияти Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
35
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
таълим / технология / индивидуал / диктатор / экстраверт / интроверт / тарбия / танқид

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Дилафруз Фаттоховна Джалолова, Хулкар Ҳамидовна Саидова

Ушбу мақолада таълим олувчиларнинг ижодий фаолиятларини фаоллаштиришнинг моҳияти ва аҳамияти батафсил ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Таълим олувчиларнинг ижодий фаолиятларини фаоллаштиришнинг аҳамияти»

Таълим олувчиларнинг ижодий фаолиятларини фаоллаштиришнинг ахамияти

Дилафруз Фаттоховна Джалолова Хулкар Хдмидовна Саидова Бухоро мухандислик-технология институти

Аннотация: Ушбу маколада таълим олувчиларнинг ижодий фаолиятларини фаоллаштиришнинг мохияти ва ахамияти батафсил ёритилган.

Калит сузлар: таълим,технология, индивидуал, диктатор, экстраверт, интроверт, тарбия,танкид.

The importance of activating the creative activities of learners

Dilafruz Fattokhovna Djalolova Khulkar Hamidovna Saidova Bukhara Institute of Engineering and Technology

Abstract: This article describes in detail the essence and importance of enhancing the creative activity of students.

Keywords: education, technology, personality, dictator, extrovert, introvert, upbringing, criticism.

Мамлакатимиз иктисодиётнинг барча сохалари сингари таълим тизимида хам мухим ахамиятига молик ислохотлар утказилди. Айникса, "Таълим т^рисида"ги К,онун, "Кадрлар тайёрлаш миллий дастури" асосида таълим -тарбия сохасига мухим узгартиришлар киритилди. Натижада олий таълимнинг икки боскичли булиши таълим-тарбия мазмунини узгартирди ва дунёга янгича карайдиган, ташаббускор ва билимли, мустакил ва эркин фикрлайдиган мутахассис кадрларни тайёрлашни асосий вазифа килиб куйди.

Республикамизда олий таълим тизимини такомиллаштиришга каратилган ислохотларни амалга ошириш оркали хар томонлама етук, мустакил карор кабул килишга кодир, эркин фикрлайдиган, масъулиятли ва ташаббускор кадрларни тайёрлашга катта эътибор берилмокда. Президентимиз Ш.Мирзиёев узининг "Эркин ва фаровон, демократик Узбекистан давлатини мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз" номли маърузасида, "Ёшларимизнинг мустакил фикрлайдиган, юксак интелектуал ва маънавий салохиятга эга булиб, дунё микёсида уз тенгдошларига хеч кайси сохада буш

Ke.MafiguraH HHcoH.ap öy.uö KaMo. Tonumu, öaxT.H öy.umu ynyH gaB.aTHMH3 Ba ^aMHaTHMH3HHHr öop KyH Ba HMKoHHaT.apHHH ca^apöap этaмнз" geö a.oxuga TatKHg.aö yTraH.HK.apu x,aM öe^H3 эмaс.

EyHgafi roKcaK Ba3H$aHH yKHTHmHHHr Tat.HMHHHr aHtaHaBHfi TexHo.oruacu opKa.H aMa.ra omupuö öy.Mac.Hru KypuHuö Ko.gu. 3Hgu Ta.aöaHHHr maxcufi Koöu.uaT.ap Ba $a3H.aT.apHHH maK..aHTHpum, MycTaKH. Hmraam Ba HHTe^neKTyan Koöu.uaT.apHHH pHBo^.aHTHpumra KapaTH.raH 3aMOHaBHfi yKHTHm TexHo.orua.apu Ba $ao. MeTog.apHH um.aö HHKHm, TaH.am x,aMga Tat.HM ^apaeHHra Ky..am 3apypufi xo.ra afi.aHgu. 3aMOHaBHfi yKHTHm TexHo.orua.apuHH Tat.HM-Tapöua ^apaeHHra TagöuK этнm, "Kagp.ap Tafiep.am MHnnHH gacTypH"ga H.rapu cypu.raH acocufi Foa öy.uö, yHHHr acocHHH Tat.HM coxacHHH yTMHmgaH Ko.raH Ma^KypaBHfi Kapam.ap Ba capKHT.apgaH Ty.a xa.oc этнm, H^M-^aH, TexHHKa Ba TexHo.orua.ap ^aga. puBo^.aHHmu roKcaK MatHaBHfi Ba ax.oKHfi Ta.aö.apra ^aBoö öepyBHH, MycTaKH. ^HKp.afiguraH, roKopu Ma.aKa.H Kagp.ap Tafiep.amHHHr hamhh acoc.aHraH MHnnHfi TexHo.oruacuHH apaTHm TamKH. этagн.

X,o3Hpru nafiTga Tat.HM Ba Tapöua ^apaeHHra negaroruK Ba axöooT TexHo.orua.apuHH Ky..am öopacuga Ha3apufi Ba aMa.ufi ax,aMuaTra mo.hk um.ap o.uö öopu.MoKga. EyHgafi Tat.HM mapoHTHga yKHTyBHH ToMoHHgaH öepu.raH acocufi TaaHH öh.hm Ba Mat.yMoT.apra TaaHuö, Ta.aöa KepaK.H yKyB MaTepuanHHH MycTaKH. H3.am, Tonum Ba yHH y3.amTHpum Koöu.uaT.apHHH maK..aHTupum Ba puBo^naHTupumra эtтнöop KapaTHm ^yga MyxuM xucoö.aHagu. Arap Ta.aöaga ymöy xycycuaT.ap maK..aHTHpu.Maca maxc HMKoHHaT.apu pyeöra HHKMafi Ko.agu. Ey HMKoHHaT.apHH $aKaT maxcra fiyHa.THpH.raH yKHTHm TexHo.orua.apuHH Ky..am opKa.H pyeöra HHKapum MyMKHH. 3aMoHaBHfi yKHTHm TexHo.orua.apu, aHtaHaBHfi yKHTHm TexHo.orua.apugaH $apK.H paBHmga maxcra fiyHa.THpH.raH öy.uö, yKyB MaTepua.HHH TyFpugaH-TyFpH y3ara.MafigH, öa.KH yKyB Marepua.H Ma3MyHHgaru MaHTHKHH Ba xaKHKaTHH H3.aö Tonumra fiyHa.THpu.agu. Ey эca y "yKHTyBHH-TonmupuK-Ta.aöa" TH3HMHgaru $ao.uaT ropHTHmHH Ta.aö этagн. Maca.aH, negaror MyaMMo.H BasuaT opKa.H TonmupuK Kyagu, Ta.aöa эca yHH MycTaKH. Tap3ga enumra xapaKaT KH.agu. Ey 3aMoHaBHfi yKHTHm TexHo.oruacura xoc xycycuaT.apugaH öupugup.

Tat.HM ^apaeHHHH TamKH. этнm maK..apu, MeTog.apu, BocuTa.apu h.m-^aH TexHHKa Ba TexHo.orua.ap TapaKKueTHH y3uga aKC эттнpнm, xap öup Ta.aöaHHHr MaB^yg HMKoHHaT.apHHH Ty.a pyeöra HHKapumra fiyHa.THpu.HmH Ba yKyB MaTepua.HHH эгa..amгa KH3HKHm yfiFoTHm, yHHHr MycTaKH. öh.hm o.umra xaBacHHH opTTupumra KapaTH.raH öy.umu 3apyp. MycTaKH. öh.hm o.umra xaBac yfiFoTHm opKa.H Ta.aöaga oHr.H.HK, ypraHHmra KH3HKHm Ba HHTH.umHH

opTTupum MyMKHH. Ey эса Tanaöaga ypraHaeTraH öHHHM.napHHHr Ha^aKaT öyryHru XO^aTHHH öu^umra HHTH^Hm, öa^KH yHHHr Ke.ra^aKgarH TapaKKueTHH xaM ypraHuö öopumra эxтнe^ ce3agu. YKyB MaTepuanu эсa HyKyp Ba MyKaMMan Tap3ga acoc^H эгaп.raнagн. Tat^HM ^apaeHHra 3aMoHaBHH yKHTHm TexHO^orna^apHHH Ba MeTog^apHH Ky-^am öh.toh öup KaTopga TanaöaHHHr MatHaBHH - ax^o^HH $a3H.raT.rapHHH maKmaHTupumga Munnui Tapöua ^apaeHHHH caMapanu aManra omupum MyxHM axaMH^ira эгa. fflyHHHr ynyH öyra^aK khhhk Myraxaccucga -MatHaBHH Ba ax^OKHH xycycuaraapHH Tapöuanam - mha^hh TapöuaHHHr acocuH Ma^cagH xucoö.raHagH.

Tapöuanam - öy ^mhot Tanaö-rapugaH Ke^HÖ hhkhö, öo^aga y eKH öy h^oöhh, maxcHH cu^araapHH TapKuö TonTupum ynyH KypcaTH^aguraH Tatcupgup.

Xopu^HH Tag^H^OTHH^ap ^HKpuna, Tanaöanapga MycTaKH^ ^HKp^am, Ma^cagra uHTH^um, HHgHBHgyan Ba rypyxHH um^apu, xaMga H^ogufi Koöu^H^T^apHHH puBO^naHTupum Tat^HM onum HMKoHH^raapuHH xaM apaTHm acocHH BasH^acH öy^umu KepaK.

OpaH^3 oahmh K.An^erp TatKHg.raraHHgeK, Tanaöanapga MycTa^un ^HKp^am, Ma^cagra uHmnum, yrapHHHr HHgHBHgyan Ba rypyxHH Hm.rapHHH, xaMga H^ogufi KoöHHHaraapHHH puBo^naHTupum yKyB ropraapHHHr acocHH

Y.Cogu^oB ^HKpuna, 3aMoH Tanaöura moc Myraxaccuc Tafiep^am ynyH $a^aT öh^hm öepum öu^aH nerapanaHMacgaH, Tanaöanapra xap öup Macanara H^ogufi eHgamumHH ypraTHm KepaK. Tanaöanap H^ogufi ^HKp^am koöhhhathhh puBo^naHTupum yrapHHHr KH3HKHmu, xaBacKop^HrH öu^aH öofhhk.

Tat^HMra H^ogufi eHgamyB - maxcra KyHanTupu^raH yKHTHmHH Tyna aManra omupumra hmkohhot apaTagu.

Xopu^HH negaroraap Ba ncuxo.roraap: ^Xu^popg, E.ToppaHc, .H.TepMeH, P.CTepHöepr, M.Bo^^ax, pocchothk o^HM^ap B.^amnoBa, nXantnepHH, B.KanHMKoBa, ^.EoroaB^eHcKHH, T.KyrnKoBa Ba öom^anap ToMoHHgaH H^ogufi ^HKp^am Ha3apHH ^uxaTgaH acoc^aHraH öy^caga, öyryHru KyHga H^ogufi ^ao^H^THH puBo^naHTupum MeTogHKanapHHH um^aö HHKHmga KyHanTupH^raH Tag^H^oT^ap gaBoM этмoкga.

^.E.EoroaB^eHcKaa ^HKpuna H^ogufi um - MyaMMo^H BasuaTHH xan KH-numra KapaTH^raH ^ao^uaTgup. H^ogufi ^ao^^HK geraHga xogucanap, ^apaearap, oöteKraap axaMHaTHHH TymyHraH xogga, KHHHHHHHHKnapHH eKH MyaMMoHH eHrumra HHTHnum TymyHH^agu. ^tHH maxcHHHr KacöuH ^ao^H^TH öyHHHa aHru eHHM^apHH H3^am Ba Tonum xaMga HaTH^anapugaH ^oHH^um TymyHH^agu [4].

H^ogufi ^ao^^HKHH maKn^aHTupum Ba puBo^naHTupum - öoc^HHMa- öockhh xan KH^HHaguraH MyaMMogup. fflaxc ^ao^^uru Typ^H, atHH yKyB hhmhh um^aö HHKapum, H^ogufi ^ao^H^T^ap Tatcupuga maK^^aHagu Ba pHBo^naHTupu^agu.

Психолог олим С.Л.Рубинштейннинг фикрича, ижодий фаолият жараёнида кишида аста-секин ишнинг кайси жойини, нимани узгартириш, яхшилаш, такомиллаштириш масаласини уйлаш тамойили вужудга келади. Натижада мавжуд билимларни таккослаш, кузатиш ва ижод жараёнида келиб чикадиган вазифаларга мувофиклаштириш, мулжалланган ечим умумий тузилишини фикран тасаввур этиш зарурати туFилади [4].

Бу эса, уз навбатида, хаёлнинг инсон миясининг фаол ишлаши билан топилган ечимларни хисоблашларда, чизмаларда, эскизларни яратишда, буюмларни безаш ва хоказоларда аник ифодалашни талаб киладиган узига хос аклий иш билан боFликдир. Ижодий мехнат жараёнида факат кандайдир буюм ёки янги нарса яратилиб колинмай, балки шахснинг узи киритган ори-гинал хусусиятлари хам яккол намоён булади. Шунга кура, ижодий фаолият, ижодкорлик сифатлари ва шахс хислатларини шакллантиришнинг мухим омили хисобланади.Барча сохада ижод иш натижасининг фаркли белгилари, унинг янгилиги ва ижтимоий ахамиятга моликлигидир. Педагогик энциклопедияда талабаларнинг техник ижодкорлиги фойдали ва мухим янгилик белгиларига эга булган техник объектлар яратиладиган фаолият туридир», деб таърифланади.

К,.Абдуллаеванинг фикрича техник ижодкорликка индивидуал ёндашиш таълимнинг энг мухим принципларидан бирини амалга ошириш, юкори даражадаги кийин ижодий фаолиятга доир кобилиятни ривожлантириш имконини беради. Бинобарин, ана шундай ёндашишда талабанинг маънавий кучи намоён булади, мустакил ижодий ишда катнашадиган барча талабаларнинг, шу жумладан, энг буш талабаларнинг билимларни пухта эгаллаши учун хакикий шароит вужудга келади.

П.И.Пидкасистый талабанинг келажакда бутун мехнат фаолияти давомида касбий махоратини узи ошириб боришга, мустакил ва ижодий ёндашган холда муаммоларни ечишга ургатишдан иборат булиши керак.

Таълим муассасаларда таълим - тарбиявий ишларни ташкил этиш ва бошкаришда талабаларнинг ижодий кобилиятларини ривожлантиришга, битирувчиларнинг ижтимоий ва касбий малакаларининг шаклланиши каби жихатлар инобатга олиниши керак. Агар хозирги таълимни тахлил киладиган булсак бугунги кунда укитувчининг вазифасида анъанавий караш хали хам мавжуд. Одатда укитувчининг вазифаси талабаларга муайян фан буйича билим ва куникмаларини бериш деб тушунилади. Бундай карашга асосан талабага билимни "качон" ва "кандай" килиб бериш буйича укитувчи карор кабул килади ва аудиторияда кечадиган барча жараёнларнинг ягона диктатори хисобланади. Укитувчи таълим жараёнини тасдикланган укув режасига мувофиклигини таъминлаш максадидаги аудиторияда кечадиган жараёнларни

назорат кила олиши мумкин ва лозим. Аммо укитувчи талабаларнинг хаёллари ва калбларида кечадиган жараёнларни назорат кила олмайди. Шундай экан юксак маданиятли ва мустакил фикрлайдиган кичик мутахассисни тайёрлашда оила ва таълим муассасаларида укув-тарбия жараёнини туFри йулга куйилиши мухим ахамиятга эга.

Агар оиладаги тарбияга кискача тухталадиган булсак, оила бу фарзандларимизни окилона, туFри вояга етказиб, тарбиялаш учун энг катта имкониятларга эга маскандир. Лекин бу имкониятлар хамма вакт хам тулик амалга оширилмайди. Авваламбор хар бир ота-она уз фарзандини хар томонлама яхши билиши, уз боласини туFри тарбиялаши лозим [1].

И.Кант сузи билан айтганда "Болаларни хамма вакт хам такдирлайвериш ярамайди". Бунинг окибатида улар узларига бино куя бошлайдилар ва болаларда сал нарсага узларини тарозига солиш фикри кучая боради. Шунинг учун болаларни оилада ва таълим муассасаларида тарбиялашда уларни хар томонлама етук, баркамол инсон сифатида вояга етказишимизда мехнатнинг роли жуда мухим ахамиятга эгадир. Бунинг учун эса болаларимизни ёшлигидан мехнат килишга ургатишимиз керак. Яна шуни таъкидлаш жоизки, болалар уз ота-оналарида хакикий мехнатсеварликни курса, уларда мехнат ёки келажакда касбга кизикиш хам ортиб боради. Х,ар бир ота-она уз фарзандини мехнатга кизиктириши, хар кандай килинган яхши ишнинг махсули мехнат оркали келишига ургатиш рухи билан вояга етказиши керак.

Педагог ота-она каби баркамол авлод тарбиясига, масъулият билан караши доимо болаларга ижобий таъсир курсата олиши зарур. Х,ар бир аклий инсон уз аклий салохияти даражасида ёшлар тарбиясига уз хиссасини кушаётган хакикий бунёдкор булиши лозим. Бугунги кунда талаба мустакиллигига ва уз-узини бошкариш хамда тарбиялашга хам эътибор каратиш лозим. Уз-узини англаш, тушуниш, билиш оркали, уз хулк-атвори, хатти - харакатларига узи тушуниб тузатиш киритишини уз-узини бошкариш ёки уз-узини тарбиялаш дейиш мумкин. Таълим жараёнини кандай ташкил этилишидан катъий назар, энг мухими талабаларни ахборотларни кабул килишга тайёрлаш ёки идрок этишлари учун шарт-шароит яратиш ва диккат-эътиборларини укув материалига тортиш зарур булади. Бу холатни М.И.Махмутов узининг "Замонавий дарс" номли асарида долзарблаштириш боскичи деб атаган.Талабаларнинг мустакил фикрлаши ва аклий кобилиятларини шакллантириш ва ривожлантириш таълим жараёнини фаоллаштириш оркали таъминланади. Талабаларнинг фикрлаш кобилиятини ривожлантириш хозирги бозор иктисодиётига утиш даврида мамлакатимиз таълим тизимидаги энг долзарб муаммолардан бири булиб хисоблансада, узбек миллий педагогикаси

тарихида хам инсон тафаккурини ривожлантиришга алохида эътибор берилган. Масалан куйидагиларни мисол сифатида келтириш мумкин:

Экстраверт фикрлайдиган инсонлар узларининг шахсий ва касбий хаётини тартибга солиш учун тухтовсиз ишлайдилар. Улар юз бераётган вокеа-ходисалардан доимо хабардор булиб, вазиятга аниклик кирита оладилар. Айникса экстраверт фикрлайдиган педагоглар семинарлар ва сухбатлар ташкил этишни, талабаларнинг кизикишлар буйича кичик гурухлар тузишни, истикбол режаларини ишлаб чикишни, таълим жараёнини доимо такомиллаштириш ва янгиликлар киритиб бориши яхши уддалайдилар. Экстраверт фикрлаш функцияси инсонларнинг фикр ва FOяларга нисбатан кизикишига йуналтиради. Экстраверт фикрлаш бошка инсонларга нисбатан мехр-мухаббат ва садокатни намоён килади.Экстраверт фикрлашга мойил одамлар хамкасблар ва талабалар учун ислохотчи ёки "маслахатчи" ролини уйнаши мумкин. Экстраверт фикрловчи фикрларини мантикий, тартибли ва аник-равшан баён киладилар. Демак, замонавий таълим шароитида талабаларда экстраверт фикрлашни ривожлантириш, уларнинг келажакда мустакил ва эркин фикрлашга замин яратади [2].

Интроверт фикрлашга мойил шахслар фикрлар ва FOяларнинг ички оламида яшашни макбул курадилар. Уларнинг тафаккури уз FOяларини яратишга караганда хис этишлари ва таассуротларига камрок боFликдир. Улар назариялар ва FOяларини амалиётда куллашга камрок кизикадилар. Аммо ушбу тоифадаги кишилар муаммоли саволлар куйишни, мохиятига кириб боришни ва тушунчалар яратишни яхши курадилар. Интроверт фикрлайдиган инсонлар мунтазам равишда вазиятга ёки муаммоларга асосланиб карор кабул киладилар.Интроверт фикрлашга мойил кишилар уз FOяларини бошкаларга аник, ёркин ва тушунарли тарзда берадилар. Улар бошкаларни ишонтириш кобилиятига эгадирлар. Шунингдек бошкаларнинг FOяларини олиш, интеграция килиш, тахлил килиш, аниклик киритиш ва мантикий шаклда такдим этиш лаёкатига эгадир. Умуман олганда интроверт фикрловчи кишиларни аник-равшан мулохаза килганликлари учун кадрлашади. Улар ишни режалаштириш ва амалга оширишда талаб этиладиган тадбирларга сезиларли хисса кушадилар. Бирок улар мустакил равишда иш олиб борганларида ишни юкори даражада бажарадилар. Талабаларда интроверт фикрлашни ривожлантириш оркали уларга мустакил ишлаш, карор кабул килиш,касбий муаммоларни мустакил ечиш кобилиятларини шакллантириш мумкин.Х,озирги замон педагогикаси булажак мутахассисларни ижодий ва танкидий фикрлашга тайёрлайдиган "танкидий фикрлаш методикаси"га асосланади. Унинг негизида машFулотларда талабаларнинг ижодий ва танкидий фикрлашини устиришнинг универсал

умумметодологик даражадаги фаоллаштириш - мазмунни англаш - мухокама намунаси яратилган:

I. Тадкикотчилар машFулотда талабалар ижодий, танкидий фикрлашни устириш уч фазада амалга оширилишини таъкидлайдилар [4] :

II. Талабалардаги мавжуд билимларни фаоллаштириш.

III. Янги ахборотлар мазмунини англаб олиш фазаси.

IV. Укув материалларини мухокама килиш рухий холат ва жараёнларнинг ички боFланишларини англаб етиб узининг шахсий хислатларига ва сифатларига айланишидир Яна шуни таъкидлаш жоизки талабалардан мустакил фикрлай олиш кобилиятини шакллантириш оркали уларнинг аклий лаёкати яъни аклий фаолият курсатишни ривожлантиришга эришилади.

Аклий лаёкат деганда, инсоннинг билимларини, яъни бирор бир ахборотлар мажмуини узлаштира олишдаги имкониятлари назарда тутилади. Талабанинг билимларини узлаштиришини куйидагилар белгилайди:

• Хохиш - истак

• Зарурий хулк - атвор

• Фикрлай олиш кобилияти

Шахснинг фикрлаши, яъни аклий фаолият курсатиши, биринчидан, ташки таъсир натижасида укитувчининг таълим жараёнида куллайдиган шакл, метод ва воситалар оркали амалга оширилса, иккинчидан, шахснинг уз интилиши, хохиш ва истаги хамда эхтиёжини кондириш йулидаги хатти-харакатлари оркали юзага чикади. Шу нуктаи назардан олиб караганда таълим-тарбия ишида талабаларнинг билим олиш ва урганиш фаолиятини фаоллаштириш укитувчи ишининг махсулидир.Укитувчи таълим жараёнида факат билим бериш билан чегараланмасдан, балки бу жараёнда талабага таъсир курсатади, талабаларнинг фикрлаш фаолиятига хам рахбарлик килади, уларда мустакиллик, ижодкорлик кобилиятларини устиради ва шу тарика урганилаётган нарсанинг онгли равишда узлаштириб олинишига эришилади, бу эса уларнинг билим олишларини янада фаоллаштиради, натижада укитувчи таълим жараёнининг фаол иштирокчисига айланади.

Талабаларнинг фикрлаш кобилиятини ривожлантиришда утган асрнинг 80-йилларда хорижий педагоглар Ж.Стил, К.Мередис ва Ч.Темпллар томонидан яратилган, кейинчалик Халкаро макомга эга булган RWCТ "Укиш ва ёзишда критик фикрлашни ривожлантириш" дастурининг ахамиятини алохида таъкидлаш лозим. У жахондаги 30 га якин ривожланган мамлакатлар таълим тизимида хам кулланиб, юкори самара бермокда. Бу дастурда ёшларни критик фикрлаш кобилиятини ривожлантириш асослари яратилган. Дастур муаллифларининг таъкидлашларича, «критик» сузи асло узбек тилидаги «танкид» маъносини англатмайди, балки уни «критик холат», «критик

температура», «критик нукта» тушунчалари маъноси билан айнийлаштириш зарур. Уз урнида шуни хам таъкидлаш лозимки, баъзи адабиётларда «критик» сузини «танкид» маъносида ишлатиб, хатоликка йул куйилмокда. Критик фикрлаш, бирор муаммони хал килишда мия ярим шарларининг энг фаол, юкори-чегаравий фаолиятини англатади. Бу чегара (фикрлаш даражаси) муаммонинг осон ёки кийинлигига боFлик холда турлича булиши мумкин. Х,атто, бирор жамоада критик фикрлаш кобилиятини ривожлантириш учун хам, гурух аъзолари бундай фикрлашга ургатишнинг асослари туFрисида мукаммал билим ва куникмаларга эга булишлари зарур.Критик фикрлаш инсонни энг фаол фикрлашга ундайди. Шунинг учун, жахон таълим тизимида хам талабаларнинг критик фикрлаш кобилиятларини ривожлантиришга алохида эътибор берилмокда. Жумладан, ЮНЕСКОнинг 1998 йил Парижда утказилган Халкаро конференцияси Декларациясида хам талабаларни критик фикрлаш кобилиятини ривожлантирувчи таълим билан таъминлаш" зарурлиги алохида таъкидлаб утилган [3].

И.Ишматов узиннг методик кулланмасида критик фикрлашни ривожлантиришнинг асоси куйидаги уч фаза (боскич)дан иборат эканлиги баён килинади: даъват (чакирув), англаш, мулохаза. Хорижий тадкикотчилар критик фикрлашнинг юкорида кайд килинган асослари (даъват, англаш, мулохаза) "укитувчига шундай шароитлар яратадики, уларнинг микёсида у куйидагиларни уддалайди", деб хисоблайдилар:

- талабаларнинг фикрлашини фаоллаштиради;

- талабалар максадини ажратади;

- фаол мунозарага имкон яратади;

- мустакил укиш имкониятини оширади;

- фаол укув фаолиятини таъминлайди;

- узгаришларни раFбатлантиради;

- талабаларга турлича фикрлашни эшитишлари учун имкон беради;

- саволга жавоб беришда талабаларга ёрдамлашади;

- уз-узини руёбга чикаришга имкон беради;

- талабалар томонидан ахборотни-кайта ишланишини таъминлайди;

- критик фикрлашга имконият яратади.

Биз, фаоллаштиришни таълим-тарбия жараёнининг самарадорлигини оширишга каратилган асосий факторлардан бири сифатида караймиз. Фаоллаштириш лотинча суздан олинган булиб - фаол, ишчан) маъносини англатади, яъни шахснинг акли ва иродасини кучайтириш оркали унинг билим олиш ва ургатиш, фаоллаштириш кобилиятини тушунилади.

0aoÄ mabnuM öe8anöa, - öh3 TatnHM-Tapöua ^apaeHHga Tanaöa Ba yKHTyBHH^apHHHr oHrnu Ba $aon umTupoKH, MycTaKHn Ba H^oguö KoöunHflTnapHHH puBo^naHTupyBHH oMHnnap Ma^MyHHH TymyHaMH3.

TanaöaHHHr yMyMHH ^aonnuru yHHHr öunuM Ba KyHHKManapHH эгannam, ^apaeH Ba xogucanapHHHr moxhathhh aHrnaö o^umra KaparunraH ^aonu^THHu öungupagu.

^.^.ropneHKo TanaöanapHH ^aonnamTHpumga KyHugaru MeTognapgaH ^oöganaHHm roKopu caMapa öepumuHH TatKHgnaraH:

- ypraHHnaeTraH yKyB MaTepuannapuHH gon3apönamTupum;

- MyxHM yKyB MaTepuanura Tanaöanap gнккaт-эtтнöopннн TopTHm;

- Tanaöanapga y3 $HKp-Mynoxa3anapHHH öaeH этнm Ba yHHHr TyFpHnurHHH XHMoa Kunumra mapT-mapoHT apaTHm;

- y3namTHpunraH MaTepuanHH HnMHH-aManHH ^uxaTgaH öaxonamra yHgam;

- ypraHHnaeTraH MaB3y, öaFHmnaHraH MaHöanapHH MyHTasaM paBHmga Kypra3Manu TapFuö этнm.

OaonnHK Ty^aönu maKnnaHTHpunagHraH öunuM, KyHHKMa Ba ManaKanap TanaöaHHHr "maxcHH MynKu"ra KyHagu Ba öy öunuMnapHH ucTaraH naHTga umra conum HMKoHHaTHra эгa öynagu. ^acrnaöKH H3naHHmnap myHH KypcaTgHKH, TanaöanapHH ^aonnamTHpum KyHugarunapra hmkohhat aparagu:

- TatnHM öepyBHH Ba Tanaöanap opacuga oHrnu MyHocaöarnapHH ypHaTHnumura;

- TanaöanapHHHr MycTaKHn Ba эpкнн ^HKpnam KoöunuaTnapHHH puBo^naHTupumra;

- TanaöanapHHHr axöopoT MaHöanapu öunaH MycTaKHn umnamnapura;

- TanaöanapHHHr MamFynoTnapra MyHTa3aM Ba TynHK umTupoKHHH TatMHHnamra;

- TatnHM onumra KH3HKHm yHFoTagu.

YKHTyBHH KaHHanHK Tanaöanapga eKHMnu эмoцнoнan TacaBBypnap xocun Kuna onca, aHru yKyB MaTepuanHHH y3namTHpum ^apaeHHga ynapHHHr ^aonnuru myHHa omagu. fflyHH TatKHgnam ^oh3kh yKHTHmHHHr MyBa^aKHflTnu öynumu ynyH Tanaöa ToMoHHgaH öunuM, KyHHKMa Ba ManaKanapuHH y3namTHpum ^apaeHHHHHr xap öup öocKHHHga yKHTyBHH ynapHHHr oHrnu $HKp ropHTHm ^aonnuruHH By^ygra KenTupagu Ba TamKHn этagн. OHrnunHK aBBano Tanaöa эpнmнm KepaK öynraH yKyB MaKcagnapuHH, xaMga ypraHHnaeTraH MaTepuan Ma3MyHH Ba y3H öomKapum no3HM öynraH TonmupuKnapHHHr Ma3MyHHHH TymyHHmgaH uöopaTgup. fflyHHHrgeK oHrnunuK myHH TaKo3o KHnagHKH, Tanaöa yKyB MaTepuanHHH MexaHHK Tap3ga egnaö onMaHgu, eKH TonmupuKHH MexaHHK Tap3ga öa^apMafigu, öanKH TonmupuKHH my Tap3ga öa^apraHnuruHHHr moxhathhh TymyHTHpuö öepa onagu, yKHTyBHHHHHr caBonnapura öepraH y3 ^aBoönapu öunaH y ypraHHnaeTraH yKyB

MaTepuanHHHr MatHocHHH xa^H^aTaH xaM TymyHHmHHH HaMoeH KH.ra o.ragH. OHrau^HK, myHHHrgeK TanaöaHHHr TonmupH^apuHH Öa^apumra Macty^H^raH MyHOcaöaTHHH ÖHttgupagH. OHrau ^hkp^obhh Ba um^OBHH Tanaöa xap KaHgafi yKyB TonmupuFHHH y3 Ba^Tuga Ba aHHK Öa^apumra xapaKar ^H^agH. y 3apypufi xo.mapga yKHTyBHH.rapHHHr eKH HKrugop^H TanaöanapuHHHr epgaMHra Ta^HHÖ TonmupuKHHHr MycTaKH.^ Öa^apumra HHTHHagH. ,3,eMaK, yKyB-TapÖHA ^apaeHHga TanaöanapHHHr $ao.mHrHHH omHpHm MyxHM axaMHOT Kacö этagн. fflyHHHr ynyH xaM aHtaHaBHfi Tat^HM TH3HMHga afiHaH MaHa my MyaMMora eTap^H gapa^aga axaMH^T öepH^MaraH^HrH caöaö^H TatnHM-TapÖHfl ^apaeHuga TanaöanapHHHr öhhhm onHm Ba ypraHHm ^ao^HflTHHH $ao.mamTHpHm «Kagp^ap Tafiep^am MHnnHH gacTypu"ga Tanaö gapa^acura KyTapunraH. eh3 TanaöanapHH xap TOMOH^aMa pHBo^naffrapum, yrapHHHr H^ogufi KOÖH^H^TH, ÖHHHM onum Ba ypraHHmgaru $ao.mHrHHH omupumra KapaTunraH Öup KaTop hamhh Hm^apHH ypraHgHK. TagKH^oraapga TanaöanapHHHr y^yB-ÖH^um ^ao^H^THHH ^ao^^amTHpum Macanacu y^yB ^apaeHHHHHr MyxHM Ba3H$anapugaH Kyn TatKHggaHagu. y^yB ^apaeHHHH o^H-roHa, Tyrpu TamKHH ^unum, yKHTHmHH 3aMoHaBHfi MeTog^apu Ba xopu^ Ta^puöanapugaH ^ofiganaHHÖ TamKurnamTupum gapc caMapagop^urHHH omupuöruHa ^o^MacgaH, TanaöanapHHHr h^mhh -HHTe^neKTyan canoxH^THHH Ba эpкнн ^HKp^am koöhhhathhh puBo^naHTupagu.

H.A.A^^aepoB «$ao.n Tat^HMHHHr gugaKTHK acoarapu - Öy, ^apaeH HmTHpoKHH^apuHHHr oHrau, o^H-roHa MyHocaöaraapHHH ypHaTH^Hmu Ba ro^opu CH^aT xaMga caMapagop^HKHH TatMHH.raHHmH» geö Tan^HH этгaн. TanaöaHHHr ^a^aTruHa ypraHH^aeTraH oöteKTra, ^apaeHra eKH xogucara oHrau MyHocaöaru HaTH^acuga öhhhm, aManufi KyHHKMa Ba h^oöhh maxcufi xHC^araapu xaMga ^a3H^aT^ap maKmaHagu.

A.M.MaTromKHHHHHr ^HKpuna $ao.n ÖH.mm - Tat^HM ^apaeHHga MyHTa3aM paBHmga, öupuH-KeTHH TonmupH^ap Öepum, MyaMMo^H Ba3H^raap xochh KH^um HaTH^acuga ro3ara Ke^agu. Oao^^HK oHrau^HK Hara^acuga By^ygra Ke^ap экaн, Öy xo.n ^aH^apHH ypraHHm Ma3MyHH, maKnu, MeTog Ba BocuranapuHH y3apo MyBo^HK^amTupumHH xaM Ta^o3o этagн. Oao^^HK gapa^acHHH Öe^ru^amga yKyB MaTepuanHHHr MypaKKaö^HK gapa^acu HHoöarra o^HHumu ,to3hm.

TanaöanapHHHr ÖH^HM onum Ba ypraHHm ^ao^H^THHH ^ao^^amTHpumga ncHxo^orHK xaMga negaroruK MyaMMo^ap ro3ara Ke^agu. ^yHKH, ncuxo^or^ap TanaöanapHHHr ÖH^HM onum Ba ypraHHm ^ao^^uruHH ncuxo^oruK xycycu^T CH^aTuga, negaror^ap эсa Tat^HM ^apaeHHHHHr acocufi ^oHyHH^TH Ba 3aMoHaBHfi TanaÖH CH^aTHga ^apafigu^ap. y^HTyBHH TanaöanapHHHr ÖH^HM onum Ba ypraHHm ^ao^^urHHH omupum ynyH yKyB MaTepuanu MypaKKaö^HK gapa^acugaH Ke^HÖ HHKHÖ MamFy^oTHH yTKa3HmHHHr Typ^H maKn^apu Ba MeTog^apuHH um^aö HHKumu KepaK [5].

Педагогик адабиётлар ва тадкикот ишлари фаолликнинг куйидаги даражалари келтирилади.

1. Фаолликнинг биринчи даражаси - талабаларнинг аввал узлаштирган билимларини кайта такрорлаши, уни хотирада тиклаши хамда укитувчининг бевосита рахбарлиги ва курсатмалари асосида унга эргашиб бажарадиган ишлари ёки берилган намунага караб айнан бажарадиган топшириклари жараёнида намоён булади. Чунки, талабаларнинг утилган назарий материалини эслаши, унга мос келадиган ишлаб чикариш мазмунидаги масалаларни намунага караб ечимини топишга каратилган хатти-харакатларини кайта хотирлашга хизмат килади.

2. Фаолликнинг иккинчи даражаси - урганилаётган объект ёки жараённинг мохиятини тушунишни, маълум маънода ижодий фикрлаш элементларини такозо этади. Фаолликнинг бундай даражаси урганилаётган объект ва жараёнлардаги ухшашлик ва фаркли жихатларини аниклаш, узлаштирилган билимларни маълум узгартирилган холат ва вазиятларда кулланишини кузда тутади.

3. Фаолликнинг учинчи даражаси ижодий характердаги хатти-харакатларни талаб этади. Кузланган укув максадга эришиш йулида ижодий фаолиятни курсатади. К,исман изланиш характеридаги фаолият тула ижодий характерга эга булади. Фаолликнинг бу даражасида эгалланган билимлар тизимли, чукур ва пухта булиб, улардан исталган шароитда фойдаланиш мумкин.

Фаоллаштириш даражаси биринчидан, талабаларнинг укув материалини урганишга мотивация уЙFOтиш, уларда мустакил ишлаш ва изланиш кобилиятлари кандай даражада эканлиги билан белгиланса, иккинчидан, укитувчи томонидан укитиш ва ургатиш жараёнини фаоллаштириш максадида яратилган шароит, таълимнинг шакли ва фаол методлари хамда дидактик воситаларга боFлик булади.Куплаб педагог олимлар, методистлар ва тадкикотчилар томонидан талабаларнинг билим олиш ва урганиш, укув-билиш фаоллигининг мохияти, шакллари, даражалари ва амалга ошириш шартлари туFрисида турли фикрларни билдирганлар.

Жумладан Т.И.Шамованинг фикрича "Билиш фаоллиги - бу талабаларнинг аклий ва жисмоний кучлари эмас, балки уларнинг шахсий фаолиятларининг сифат курсаткичи хам булиб, у маълум фаолият мазмуни ва жараёнига муносабатида, энг макбул вакт ичида куйилган максадларга биноан билим олиш, амалий иш-харакат методлари, ижтимоий, ижобий, шахсий фазилатларни эгаллаш йулида ахлокий-иродавий кучлари хамда имкониятларини сафарбар этишларида намоён булади". Таълим жараёнидаги талабанинг фаоллиги, дидактиканинг асосий тамойилларидаги бири булиб келган ва шундай булиб

Ko^agH. TanaöaHHHr ^ao-muru, Ma^cag^H fiyHanTHpH^raH öom^apyBHH negaroruK Tatcup^ap Ba negaroruK MyxuTHHHr TamKHH этнmн HaTH^acugup.

M.H. CKaTKHH "ÖH^um ^ao-muru" Ba "^HKp^am ^ao^H^Tu" TymyHnanapura H3ox öepuö y^apHHHr ^apK^H ^uxaraapuHH KyfiHgaruna KypcaTHÖ Öepgu: "Ey TymyHHanapgaru MyxHM $apK, öupuHHHgaH ÖH.mm ^ao^Htfraga ^aKaTruHa ^HKp^am ^apaeHHHH KaMpaö o^Mafi, öa^KH gHKKaT^tTHÖop, upoga, xoTupa xaM ypHH TonraH Ba HKKHHHHgaH, yHga HHcoHHHHr o^aMra MyHocaöaTH xaM y3 aKCHHH TonagH".

H.H.PogaK Ba .H.H.HecTepoBanap ^ao^^HKHH oggufi H^poHH^HKgaH öom.raö H^ogufi-H^THMoufi gapa^anapga Öy^umu MyMKHH geö Ta^KHH этagн^ap. negarorHK aManueTga ypraHHmra KH3HKHm Kynnu^HK xo^^apga Tanaöanap öhhhm o^umuHHHr ^ao^^amyBH, yKHTyBHHHHHr yKHTHm ^apaeHHHH ^o3HÖanu KH^um hmkohhhh öepaguraH caMapanu BocuTacu, myHHHrgeK yKHTHmga TanaöanapHHHr gHKKaTHHH y3ura ^anö KH^a o^aguraH, y^apHHHr ^HKpnamumuHH ^ao^^amTHpumra, xaa^oH^aHHmra, xaBoTup^aHHmra Ma^öyp KH-raguraH acneKT^apHH a^paTHÖ KypcaTHm BocuTacuga Kypuö HHKH^agu.

H.^.^epHep ^ao^^HKHH maxc MycTaKH^^uruHHHr mapT-mapouTH cu^aTuga Kapafigu, nyHKH maxc ^ao^ öy^MacgaH MycTaKHn Öy^a o^Mafigu. Myan^H^ ^ao^^HK Ba MycTaKH^^HK gapa^anapu cu^araga "oggufi ^ao^^HK", "xaKHKHfi MycTaKH^^HK" TepMHH^apuHH KypcaTraH.TatHHM caMapagop^uruHH omupumga, Tanaöa yKyB-ÖH^yB xaMga H^ogufi ^ao^H^THHH ^ao^^amTupumga H^ogufi Ma3MyHgaru yKyB TonmHpHKHapHHHHr ypHH öeKHec.AgaÖHeraap Ba TagKHKoT umnapugaru ^HKp^ap Tax^H^H $ao.mamTHpHmra hkkh eHgamyB MaB^yg^urugaH KypcaTagu. Eat3H Myan^H^^ap ÖH^um eKH öhhhm onum $ao.mHrHHH ^ao^HAT cu^aTHga Ta^KHH этcaпap, HKKHHHHHapH maxcufi ^a3H^aT geö TatKHg.nafigH.rap. Eu3HHHr Ha3apHMH3ga HKKanacHHH öupraHHKga Ky^-ram KepaK.

E.HypugguHoB TaraöarapHHHr yKyB-ÖH^um ^ao^H^THHH $ao.n.ramTHpHm MyaMMocura öaFHm^aHraH Hampufi um^apHHHr Tax^H^ KHHHm Harn^acuga Öy coxagaru TagKHKoTHH.rapHHHr Foa^apuHH maprau paBHmga Kyfiugaru yn fiyHanHm(rypyx)ra a^paTagu:

Eupunnu uynaxurn ÖH^um ^ao^H^THHH ^ao^ramTupum yKyB MaTepuanura HHcöaraH TaraöarapHHHr upogaBHfi Kyn^apHH Maxcyc fiyHanTHpum Ba эмoцнoнaп MyHocaöaTga öy^umHHH Taraö KH^agu geraH foahh H^rapu cypaguraH TagKHKoTHH^ap.

Mkkuuhu uynarnrn Myan^H^^apH ^ao^^amTHpumHHHr acocufi HerH3HHH "^HKp^am" TamKHH этagн, aHa myHHHr ynyH xaM TaraöarapHH $HKp ropuTHmra, MaHTHKHfi yfi^aö Ky3^aHraH MaKcagra hmkoh Kagap caMapanu эpнmнmгa ypraTHm 3apyp geö Öu^agu^ap.

Yhuhhu üynanum ^aonnHKHH TatMHHnam ynyH MatnyM mapT-mapoHT apaTHm KepaKnurHHH acocuH omhh cu^aTHga KapaHguraH TagKHKoTHHnap.

TatnHM-Tapöua ^apaeHHga TanaöanapHHHr öunuM onum Ba ypraHHm ^aonuaTHHH ^aonnamTHpum aKnufi ^aonuar Max,cynu öynraH ^HKpnap öunaH öoFnHKgup. fflyHH TatKHgnam ^oh3kh TatnHM Myaccacacuga 3apyp öynraH Myx,HM mapoHT Ba Myx,HT aparunraHga Tanaöa $aon ^aonuar KypcaTa onumu MyMKHH.ncuxonoruaga ^aonuar - maxcHHHr MatnyM MaKcagra MyBo^HK HyHanTHpHnraH oHrnu MyHocaöaTH Ba xaTTH-x,apaKaTnapHHH aManra omupum maKnu cu^aTHga TanKHH этнnagн. fflaxcHHHr öunuM onum Ba ypraHHm atHH aKnHH ^aonu^TH yHHHr ncuxonoruK TaöeprapnHKcro Ky3naHraH HaTH^aHH öepMafigu. ^eMaK TatnHM-Tapöua ^apaeHHga Tanaöaga ypraHHnaeTraH yKyB MaTepuannura HucöaTaH KH3HKHm, xoxum-HeraK yHFoTHm, MycTaKHn Ba H^ogufi ^HKpnamura mapT-mapouT aparam no3HM. Ey MaKcagra $aKaT Typnu $aon TatnHM MeTognapuHH Kynnaö эpнmнnagн.

YKHmra KH3HKHm Ba umTueK yHFoTHm, aHHHKca yHgaH x,y3yp Tonuö, MaMHyH öynum, TatnHM ^apaeHHga энг axmu Hara^anapHH öepagu. EunHMnap, KyHHKManap Ba ManaKanapHH y3namTupumga TanaöanapHHHr ^aonnuruHH, KH3HKHmHHH, H^ogufi MycTaKHnnurHHH omupumra KapaTHnaraH 3aMoHaBHH negarorHK TexHonoruanap Ba $aon TatnHM MeTognapuHH Kynnam aHa myHra Kyn ^H^aTgaH Hyn onagu .

X,o3Hpru naHTga yKyB Tapöua ^apaeHHga TanaöanapHHHr öunuM onum Ba ypraHHm ^aonnuruHH omupum MyaMMocura KapaTHnraH Hasapufi TagKHKoTnap Ba roTyKnap aManueTga eTapnu gapa^aga y3 TaTöuFHHH TonMaanTH.TanaöanapHHHr ^aHHH ypraHHm ^apaeHHgaru ^aonnuru acocaH yHHHr öunuM onumra öynraH KH3HKHmu öenrunaHraH yKyB MaKcagHHH эpнmнmнгa KapaTHnraHnuK gapa^acura öoFnHK öynagu [3].

TagKHKoTHHnap yKHTHmHHHr $aon MeTognapucu3 yKyB MarepuannapuHH MyKaMMan y3namTupum aMpu Maxonnuru Ba öyryHru KyHga TanaöanapHHHr öunum ^aonnurHHH omupaguraH yKHTHm MeTognapu Ba BocuTanapuHH H3naö Tonum xaMga ynapHH TaKoMHnnamTupum negaroruKaMH3garu gon3apö MacananapugaH öupu экaнnнгннн TatKugnaHgunap. TatnHMHH ^aonnamTHpum ynyH KyHugarunapra acocuH эtтнöopнн KapaTHm no3HMnuru x,aMga ^HKpnap öungHpHnraH.

- yKyB MyaMMonapHH enumra KaparunraH $aon MeTognapHH Kynnam;

- MaKcagnu Ba aManuH yHHHnap yTKa3Hm;

- gaBpa cyx,öara Ba ohhk MyHo3apanap TamKHn этнm;

- HaMyHanu HoatHaBHH eKH MyHo3apa gapcu, TapöuaBHH Tagöup MyxoKaMacuHH yTKa3Hm;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- TatHHM ^apaeHHga 3aMoHaBHfi Ba axöopoT negaroruK TexHonorHAnapgaH ^ofiganaHa onum.

Tanaöanap yKyB MaTepuanHHH ypraHHm MyxuMHHrHHH oHrnu paBHmga TymyHHÖ eTHmnapu, myHHHrgeK caMapanu y3HamTHpum yHyH ynapga xoxum-ucTaK, KH3HKHm Ba umoHH öynumH KepaK. Oaon TatHHM mapoHTHga y3namTHpHHraH öhhhm эгaннaнгaн KyHHKMa Ba ManaKanap Ma3MyHaH th3hmhh Ba MaHTHKaH TyrannaHraH Tap3ga maKnnaHTHpHHHÖ Typnu umnaö HHKapum Ba3HaT^apuga KyHnaHHmra hmkoh Öepagu.

TanaöanapHH ^aonnamTHpum ynapHHHr MycTaKHH ypraHHm KoÖHHHATHapHHH puBo^naHTupum hmkohhhh Öepagu. Eat3H TagKHKoTnapga TanaöanapHHHr öhhhm onum Ba ypraHHm ^aoHHATHHH Kyfiugaru gapa^anapga öynumH KeHTupunraH [2]:

1. @aommuK ea Mycma^umuKuurn öacmnaÖKü öapa^acuöa yKHTyBHH Tanaöanapra unrapu y3HamTHpHnraH Ta^HH öhhhm, KyHHKManap Ba maxcufi ^a3HHaTHapHH эcнaтagн. ^Hru yKyB MaTepuanHHH TymyHTHpagu. Ey ^apaeHga TanaöanapHHHr ypraHHmra xoxum, KH3HKHmu эмac, ÖaHKH yHra yKyB ^apaeHHHH TamKHH этнm maKnnapu, xoHanap ^Hxo3naHHmu Ha3apua ÖHHaH aManueTHHHr TatMHHHaHHmu KaÖHHap y3 TatcupuHH KypcaTagu.

2. RoMMyuuKamue $aomuK ea MycmaK^nnuK öapa^acuöa TatHHM-TapÖHA ^apaeHHHHHr HmTHpoKHHHapHHHHr y3apo $HKp Ba Ta^puöa anMamumnapu Tanaö gapa^acuga fiynra KyfiHHraH Öynagu. EyHga yKyB MaTepuannapuHH öapHa Tanaöanap geapnu Öup xhh gapa^aga y3namTHpagHHap, yHapHHHr $aHra öynraH KH3HKHmu gouMHfi Ba öapKapop H^oöufi эмoцнaнap ÖHHaH MycTaxKaMnaHagu. Tanaöanap MycTaKHH xoHga y3HamTupuHraH yKyB MaTepuanura H3oxHap Öepagunap, aMaHHfi xapaKaT MeTognapuHH öa^apuö KypcaTagunap. YKHTyBHH yKyB MaTepuaHHHH Tanaöanap ToMoHHgaH eTapnu gapa^aga y3HamTHpHHraHHHrHra umoHH xochh KHHraHHapugaH cyHr AHru yKyB MaTepuanHHH yTHmra Kupumagunap.

3. M^oöuü $aomuK ea MycmaK^nnuK öapa^acuöa yKHTyBHH Ta^HH ÖHHHMHapHH эcнaтмafigн, KafiTa TaKpopnaMafigu, öanKH aKcuHHa HucöaTaH MyaMMoHH Ba3H^THapHH ro3ara KenTHpuö, TypHH MypaKKaö caBoHHap Ba TonmupuKHap öepuö, ynapHHHr MycTaKHH Tap3ga AHru eHHMnapuHH Tonumra fiyHaHTHpagu. Tanaöanap yKyB MaTepuanHHH MycTaKHH ypraHHmra fiyHanTHpHnraH H^ogufi H3naHyBHH cu^aTHga ypraHHm ^aonHtfraga umTupoK этagннap.

AfiHaH my öocKHHga 3aMoHaBHfi TatHHM Tanaönapura moc ^aonuaT aManra omupunagu. TanaöanapHH ^aonnamTupum yHyH yKHTyBHH:

- TanaöanapHHHr gacTnaÖKH TafieprapnHK gapa^acHHH aHHKnamu;

- yKyB MaTepuanuHH MyaMMonu Ba3HATHap, yKyB MyaMMonapu eKH TonmupuKHap maKHHga umnaö HHKHmu;

- MyaMMonu BasHATnap yKyB MyaMMonapu Ba TonmupHKnapHH Typnu gapa^anapra a^paTumu;

- асосий укув материалини мантикий кетма-кетликка тизимли баён этилишини таъминлаши;

- мураккаб укув муаммолари ва топширикларни талабаларнинг бажаришларида тула имконият яратиш учун турли таълим методлари ва воситаларини куллаши керак.

Талаба укув максадига эришиш учун мустакил харакатлари оркали узининг фаоллигини курсатиши, укув материалини хар томонлама пухта узлаштирилишига замин яратади. Бу холат психолог олим П.Я.Гальпериннинг аклий харакатларни боскичли шакллантириш назариясига хам мос келади.

Талабалар билим олиш ва урганиш фаолиятини фаоллаштириш мухим восита сифатида кабул килинар экан, у куйидаги куринишда намоён булади:

а) таълим-тарбия жараёнини эркинлаштириш, субъект-субъект муносабати асосида хамкорликда укишни йулга куйиш ва талабалар кобилиятини аниклаш оркали укишга мойиллик хамда кизикишни фаоллаштириш;

б) таълим-тарбия мазмунини интеграциялаш оркали укитиш максади, вазифаси, мазмуни, методи, шакли ва воситаларини узаро алокадорлиги, узвийлиги ва узлуксизлигини таъминлаш;

в) таълим-тарбия жараёнида энг кулай фаол методларни куллаш;

г) таълим ва тарбия жараёнига технологик ёндошув асосида, талабаларда билим олиш ва урганиш фаоллигини таъминловчи муаммоли-вазиятлар, муаммоли-топширикларни ва уйинли технологияларни кенг куллашга эришиш;

ж) муаммоли ва уйинли технологияларини, укув-технологик комплексни ташкил этиш ва ундан максадли фойдаланишни йулга куйиш.

Юкорида кайд этилган талаблар талабалар фаолиятларини фаоллаштириш оркали уларнинг ижодкорлигини, укув - топширикларни бажариш учун фаразларни илгари суришни ва шу асосда ечимларни топишга интилишга кенг йул очади. Шуни таъкидлаш жоизки таълим бериш жараёни-икки ёклама жараён булиб укитувчи хам, талаба хам фаол иштироки талаб этилади, укитувчи таълим жараёнида муваффакиятга эришишга интилса, у албатта, талабаларни фаоллаштириш ва раFбатлантиришни йулга куйиш лозим.

Юкориги тахлиллар шуни курсатдики, бугунги кунда талабаларни мустакил билим олиш, уз фикр мулохазаларини мустакил ва эркин баён килиш малакаларини шакллантириш ва ривожлантириш мухим ахамиятга эга. Талабада бундай хусусиятларни шакллантириш учун укитишнинг дастлабки боскичларидаёк билим олиш ва урганиш фаолиятини фаоллаштириш лозим. Шунингдек, билим ва малакаларни шакллантириш жараёнида талабаларнинг мустакил фикрлаш, интеллектуал кобилиятларини ривожлантириш ва укув фаолиятини фаоллаштириш бугунги куннинг долзарб вазифаларидан хисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Джалолова Д.Ф. Олий таълим талабаларида тадкикотчилик компетенциясини шакллантириш модели. Таълим ва инновацион тадкикотлар халкаро-илмий методик журнал. № 7. 2022. 133-140 б. ISSN 2181-1709 (P), ISSN 2181-1717 (E). https://interscience.uz/

2. Djalolova D.F. Theoretical analysis of the creation of outer clothes for preschool children. Eurasian journal of academic research. 2022. P 63-68. www.in-academy.uz

3. Djalolova D.F. Innovative activity of teacher. Thematics journal of Education. 2021. 295-306. http://thematicsjournals.in

4. Жалолова Д.Ф. Махсус фанларни укитишда укувчиларнинг мустакил ва ижодий ишлаш фаолиятларини ривожлантириш (Касб-хунар коллежларининг "Тикувчилик ишлаб чикариш" йуналиши мисолида). Канд.дисс.Т.,2009 й.140 б.

5. Djalolova D.F. The article isaimed at developing organization methods of the pedagogical skills of a teacher of vocational education. International Engineering journal for research debelopment. 2021. www.iejrd.com

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.