Научная статья на тему 'БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ МАҲОРАТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ АСОСЛАРИ'

БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ МАҲОРАТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

175
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ МАҲОРАТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ АСОСЛАРИ»

БУЛАЖАК УЦИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ МА^ОРАТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ АСОСЛАРИ

Х. Ж. Худойкулов

Мирзо Улугбек номидаги УзМУ "Педагогика ва умумий психология"кафедраси доценти, педагогика фан доктори.

Узбекистон Республикасининг янги ислох этилган "Таълим тугрисида"ги ^онунни шуни такоза этадики, касб таълим укитувчисини тайёрлаш деганда, юкори савияли педагог булиши билан бирга, замонавий билим бериш кобилиятига, касбий куникма ва малакаларни шакллатира олиш махоратига эга булган, ахборот технологиясини тулик узлаштирган, чет тилларида мулокотга кириша оладиган булишлари лозимлигини таъкидлаб утилади. Булажак касб таълим укитувчиларини касбий махоратини шакллантириш, олий укув юртларида уларнинг методик фаолиятга тайёргарлигини таъминлаш, керакли шарт-шароитни яратиш муаммоси хозирги кунда энг долзарб вазифалардан бири хисобланади.

Юкоридагилардан келиб чикиб, булажак касб таълими бакалавр укитувчиларини тайёрлашнинг самарадорлиги юкори булиши учун давлат таълим стандартлари, укув режа ва дастурларнинг тизимлилиги хамда изчиллигига этибор бериш лозим дейилади.

Демак, олий таълим тизимида тайёрланаётган булажак касб таълим укитувчиларини тайёрлаш жараёнини хам тубдан кайта куриб чикилиши талаб этилади. Олий таълим тизимида тайёрланаётган булажак укитувчиларни, айникса умумтаълим мактабларида, касб-хунар коллежларида кизларга бичиш-тикиш технологияларини ургатувчи укитувчи-тарбиячиларни тайёрлаш жараёни педагогика олий укув юртларида узига хос шарт-шароитни талаб килиш билан биргаликда, фанлараро алокадорлик хамда изчиллик тамойилига таянган холда укув-тарбиявий жараённи ташкил этишни такозо килади.

Барча касб таълим укитувчиларининг гуманитар ва ижтимоий-иктисодий, аник ва табий фанлар, хамда умумкасбий фанларни узвий алокада урганишлари талабаларнинг бевосита касбий куникма хамда малакаларининг шаклланишида мухим омил булиб хизмат килади. Шу маънода, хар бир мутахассислик фанидан

Matpy3a Ba aMa.Hfi MamFy.oT.apHH o.uS Sopum ®:apaeHHga MyTaxaccuc.HK TymyHHa.apuHHHr ypHH, yHH SaeH KH.um MeTogu Ba 3apypHATH, KeTMa-KeT.uru, SomKa TymyHHa.ap Su.aH a.oKagop.Hru, xaMga 6y a.oKagop.HKHH pe^.eKTHB (pe^.eKC, SeuxTuep), CHMMeTpuK eKH TpaH3HTHB.uK (gapc ®:apaeHHga o.HHraH Su.HM.ap Ma^MyHHH aMa.ga y3 ypHHga Ky..afi o.umu) KaSu SomKa xocca.apra SyncyHumura KapaS, xap Sup TymyHHa.apHHHr y3HHH KaHgafi ca.oxHATH Su.aH KaTHamaeTraHHHH aHHK.am HMKoHHATHra эгa Sy.aMH3.

O.Hfi yKyB ropT.apuga SepH.aguraH Sapna MyTaxaccHC.HK.ap $aH.apu y3uga acocaH $aKar Mat.yMoT SepyBHH, ypraryBHH.HK ^yH^uacH Su.aH Herapa.aHuS Ko.MacgaH ^hkphhh puBo:^.aHTHpyBHH, HHTerpa..amTupyBHH, TapSHA.oBHH $yH^Hfl.apura xaM эгagнp. EyHgaH KypuHuS TypuSguKH, xap Sup $aH yKHTyBHHcnra Ta.aS.apHH Ha^aKar my $aH Ty3H.Macuga MaB^yg Sy.raH h.mhh Mat.yMoT.ap Su.aH Kypo..aHTHpum, myHHHr Su.aH Supra y.ap эгa..araн h.mhh TymyHnanapHH pHBo^narnupHm Ba SomKa TymyHHa.ap Su.aH HHTerpa..amyBHHH TatMHHnam xaMga Ta.aS.apHH mh..hh KagpuaT.ap pyxuga TapSua.am Ba3H$a.apu xaM KyfiH.araH. fflyHHHr ynyH xaM xap Sup yKHTyBHH-o.hm HaBSargaru yKyB Mamry.oTHra Tafieprap.HK Kypumuga yKyB Marepua.HHH roKopuga caHaS yTH.raH Ta.aS.ap Ba TaMofiH..apra puoa KH.raH xo.ga TaH.aHumu Ba yHH Ta.aS.ap эtтнSopнгa xaBo.a KH.HmHga TerHm.H TymyHHa.apgaH yHyM.H $oöga.aHHmH MaKcagra MyBo^HK Sy.agu.

Ey.a«:aK yKHTyBHHHHHr KacSufi maK..aHHmH yHHHr ^aMHargaru ypHH, negarorHKa o.Hfi yKyB ropTHgaru Ma^SypHATH Ba Ba3H$a.apura xaMga HHgHBHgya. KoSH.HAT.apHra Sof.hk Sy.agH.

YKHTyBHHHHHr H^ogHH HHgHBHgya..Hru yHHHr HHgHBHgya. xycycHAT.apH (^HKp.amHHHr h.mhh TapKHS TonraH.HrH, Hmra H^ogHH eHgamumu, y3 HMKoHHAT.apHHH pyeSra HHKapumra HHTH.um Ba SomKa.ap)HHHr puBo^.aHHm gapa^acH Su.aH Se.ru.aHagu.

By.a^aK KacSufi Tat.HM $aH yKHTyBHHCHHHHr H^ogufi HHgHBHgya..urHHH pHBo^.aHTupum Ba TaKoMH..amTHpumHHHr ncHxo.oruK-negaroruK mapT-mapoHT.apu KapaMa-Kapmu.HrHHH xuc KH.um, y.apHHHr eHHMHHH Tonum ynyH эca y3ura xoc.hk Ba MaKcagra MyBo$HK.HK KaSu KacSufi xuc.aT.apHHHr TapKuS Tonumuga HaMoeH Sy.agu. 3aMoHaBHfi H^ogKop yKHTyBHH negaroruK $ao.HATHHHr penpogyKTHB ycy.H Ba H^ogKop.HKgaH SupuHH TaH.amga Ha^aKar y3.urHHH, Sa.KH xaeTHfi MaKcag.apuHH xaM pyeSra HHKapagu.

Умуман олганда, укитувчининг педагогик фаолияти учун, биринчидан, инновацион йуналтирилганлик, иккинчидан, уз ишига ижодкорона ёндашув, индивидуаллик каби хусусиятлар жуда мухимдир. Ижодкор укитувчи уз-узини такомиллаштирмай туриб, индивидуалликни ривожлантирмай, касбий махоратини шакллантирмасдан касбий фаолиятда юкори мавкега эришиш мумкин эмаслигини тугри англаб етади. Укитувчининг индивидуаллигида психологик хамда шахсий жихатни ажратик курсатиш мумкин. Уларнинг педагогик фаолияти умумий ва касбий кобилиятларнинг, шунингдек, касбий мотивациянинг номоён булиш даражаси билан белгиланади. Етарли даражада ривожланган кобилиятлар, максадлар, эхтиёжлар доираси канчалик кенг булса, укитувчининг касбий махорат даражаси шунчалик юкори булади.

Укитувчининг касбий фаолиятида ривожланишни таъминловчи асосий зиддият инсон кобилиятлари хамда педагогик фаолият талаблари уртасидаги тафовут билан белгиланади. Педагогик жараёнда юзага келувчи зиддиятларни хар бир укитувчи уз имкониятлари ва кобилиятлари даражасида хал килади. Бу фаолият укитувчининг индивидуал услубини, касбий махоратини белгилаб беради.

Укитувчида уз-узини бошкариш, катъийлик, журъатлилик, жасурлик, атрофдаги инсонларга хурмат ва эътибор, камчиликларини хис килган холда уз имкониятларига ишонч, фаолиятини бахолашда хакконийлик, кучли ирода, уз куч-кувватини максадли йуналтира олиш, фаолият ва белгиланган вазифаларни амалга ошириш йулида имкониятларини жамлай олиш, белгиланган максадни амалга оширишда фаолиятини тугри бошкариб бориш, аклий фаоллик ва узгарувчан шароитларга мослаша олиш, шахсни харакатга келтирувчи куч хамда ижтимоий олам билан уз имкониятларини киёслай олиш сифатларига эга булсагина, юксак касбий махорат даражасига эриша олиши мумкинлиги аникланган.

Касб таълим буйича тайёрланаётган укитувчининг касбий шаклланишига куйидаги омиллар таъсир курсатади: мотивацион, интеллектуал, иродавий, эмоционал, амалий-предметли, уз-узини бошкариш омилларидир. Демак, мутахассислик фанларини укитишда психологик-педагогик конунларни хисобга олиш бевосита булажак укитувчининг касбий фаолиятини юзага келиши ва ривожланишида мухим ахамиятга эга эканлиги билиниб колади. Шунинг учунхам касбий куникма ва малакани шакллантиришда, албатта, хар томонлама такомиллашган чукур касбий билим зарурдир. Келажакда укитувчилик касби

билан шугулланувчи талабаларда психологик-педагогик компонентлардан бири-бу "эсда саклаш" шахсий сифатининг маълум даражада юкори булиши такозо килинади.

Шу сабабли хар бир талаба учун урганиши лозим булган билимлар тупламига нисбатан уни узлаштириш даражаси касбий характерга эгадир. Талабанинг касбий куникмасини ривожланишида харакатли-узгарувчи сифатли билимлар тизими мухим роль уйнайди. Бу билимнинг мухим томонларидан бири шундан иборатки, унда вокеликни субъективлик мезони асосида булимларга булиб урганилади.

Юкоридаги фикрлардан шундай хулоса чикариш мумкинки, булажак касб таълими укитувчисини касбий шаклланишининг тузилмаси индивидуалликнинг шаклланиши ва ривожланиш максадларини тасаввур килиш, яъни ижодий фаолият максадини белгилаш хамда ижодий фаолиятда муваффакиятга эришишга интилиш, ижодий тасаввурнинг ривожланиши, ижодий фаолият шароитида уз эмоционал холатларини бошкариш, шунингдек, ижодий фаолиятни амалга оширишдаги катъиятлилик, максадга интилувчанлик, ечимини топилиши кийин булган вазиятларни енгиб ута олиш, изланувчанлик холатида уз-узини бошкара олиш, уз ижодий ечимларини тахлил кила олиш кобилиятларини ривожлантира олиш, ижодкор индивидуал шахс сифати тасаввурларнинг, мустакил фикрлашнинг ривожланиши кабилардан иборат экан.

REFERENCES:

1. Каримов И.А. Баркамол авлод-Узбекистон тараккиётининг пойдевори. -Т.: Шарк. 1998й.

2. Узбекистон Республикаси янги ислох этилган "Таълим тугрисида"ги Конун. -Т.: 2020 йил 23-сентябрь

3. Муслимов Н.А., Абдуллаева КМ. Булажак укитувчининг касбий тикланиш омиллари. -Т.: Узликсиз таълим. Журнали.2005 й №2

4. Муслимов Н.А. , Абдуллаева .Махсус фанларни укитишда булажак укитувчиларнинг касбий билим ва куникмаларини шакллантириш. -Т.: Фан.2007 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.