Научная статья на тему 'ОНА ТИЛИ ТАЪЛИМИДА ДИДАКТИК ЎЙИНЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ'

ОНА ТИЛИ ТАЪЛИМИДА ДИДАКТИК ЎЙИНЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

470
61
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
интерфаол метод / инновацион принцип / дидактик ўйинлар технологияси / комбинация / «Сўздан сўз» ўйини / “Брейн ринг” ўйини / шаклдош ва маънодош сўзлар / ўқув-билиш фаоллиги / уядош сўзлар

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Диёрбек Рўзмамат Ўғли Турғунпўлатов

Узлуксиз таълим тизимида она тили ўқитишнинг замонавий педагогик ва ахборот коммуникация технологияларини жорий этишда замонавий методларнинг ўрни хусусида сўз юритилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОНА ТИЛИ ТАЪЛИМИДА ДИДАКТИК ЎЙИНЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ»

ОНА ТИЛИ ТАЪЛИМИДА ДИДАКТИК УЙИНЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

Диёрбек Рузмамат ^ли ТурFунпyлатов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти талабаси

АННОТАЦИЯ

Узлуксиз таълим тизимида она тили укитишнинг замонавий педагогик ва ахборот коммуникация технологияларини жорий этишда замонавий методларнинг урни хусусида суз юритилади.

Калит сузлар: интерфаол метод, инновацион принцип, дидактик уйинлар технологияси, комбинация, «Суздан суз» уйини, "Брейн ринг" уйини, шаклдош ва маънодош сузлар, укув-билиш фаоллиги, уядош сузлар.

КИРИШ

Бугунги кун шиддат билан ривожланиб бораётган бир пайтда бошка сохалар каби илм-фан сохаси хам ривожланишларни, бидимларни янгича карашлар билан урганишни талаб этмокда. Бу эса уз навбатида, хар бир фанга доир янгича методологик принципларни, янгича таълим технологияларини кашф этиш, ривожлантиришни такозо килмокда.

Умуман олганда, замонавий таълимни ташкил этиш, уни мукаммал холатга келтиришга куйиладиган талаблар мавжуд. Шулардан бири - киска вакт ичида юксак натижага эришиш. Бунда назарий билимларни укувчиларга етказиб бериш асосида маълум куникма ва малакаларни шакллантиришга, укувчилар томонидан эгалланган билимлар даражасини бахолаш укитувчи - педагогдан таълим жараёнига янгича ёндошишни талаб этади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Замонавий методларнинг энг асосийлари сифатида куйидаги методлар эътироф этилганлиги хаммамизга маълум: модулли таълим технологияси, хамкорликда укитиш технологияси, муаммоли таълим технологияси, интерфаол метод технологияси, дидактик уйинлар технологияси ва синов дарслари. Булар инновацион методлардир.

Таълим жараёнида дидактик уйинларни куллаш воситасида укувчиларда фаол харакат ва кизикиш уЙFOтилади. Таълим жараёни, унинг ривожланиши ва

Мау, 2022

267

самарали кечиши куп жихатдан укитувчи ва укувчиларнинг узаро ишончи асосида курилган очик мулокотига боFлик. Дарс жараёнидаги уйинлар эса бу мухитни мустахкамлашда асосий роль уйнайди. Уйинлар гурухларда ишлаб машк килишга одатлантиради ва унча куп вактни олмайди. Жамоавий ишлаш давомида укувчилар фаоллиги ошади ва дарсга нисбатан диккат-эътибори кучаяди. Уйинлар воситасида укувчиларга янги билим бериш, куникма хосил килиш, кичик гурух аъзоларининг ижодий кобилиятларини раFбатлантиради. Уйинларни асосан дарснинг кириш ёки якуний кисмида утказиш максадга мувофиклиги кулланмалардан маълум. Уйинларни максадига биноан турларга ажратиш мумкин:

«Суздан суз топ» уйини. Бу уйинда бир суздан бир неча сузлар келтириб чикариш талаб килинади. Бу уйин тури укувчиларни фикрлашга, изланишга ундайди, уларда топкирлик кобилиятини юзага чикаради. Бу уйинни айнан такрорлашдан кочиб, маълум бир мавзуга боFлик холда утказиш йуллари хусусида фикр юритамиз.

Берилган суз таркибидаги харфларнинг турли комбинациясидан фойдаланиб, бир неча сузлар хосил килиш мумкин. Демак, бу уйинни маълум бир мавзу билан боFлик холда утказса хам булади. «Суздан суз» уйинидан тилнинг барча сатхларини укитишда фойдаланиш мумкин. Жумладан, лексикология булимида шаклдош, зид маъноли сузлар мавзуларини урганишда бу уйиндан фойдаланиш мумкин. Бунинг учун укитувчи шаклдош ёки зид маъноли сузларни келтириб чикариш мумкин булган сузларни танлай билиши ва шундай кейингина уларни укувчилар эътиборига хавола килиши лозим. Омоним (шаклдош) сузлар мавзуси урганилгач, укувчиларга куйидаги сузларни бериш ва улардан шаклдош сузларни келтириб чикариш вазифаси топширилади. Гул^амишаба^ор, тущич, чекинмо^. Тутцич сузидан тут (тутмок феъли, мевали дарахт), чек (чекмок феъли, чек патта, ...) иштирокида шаклдошлик хусусиятига эга булган сузиларни келтириб чикариш мумкин. Бундан ташкари, биттагина гулуамишабауор сузидан ор, ур, уамиша, уам, башара, гул, ру%, бауо, бу, уашар, уамишабауор сузларини ясаш мумкин.

Зид маъноли сузлар мавзусида бу уйиндан кисман фойдаланиш мумкин. Мавзу юзасидан машклар ишланиб, керакли тушунчалар берилгандан сунг укувчиларга царагайзорлар, ёпинчицлар сузларини бериб, антоним (бир -бирига карама - карши маъноли) сузларни келтириб чикариш топширилади. Царагайзорлар сузидан оц-цора, ёпинчицлар сузидан ёп - чиц сузларини хосил килиш мумкин.

Мау, 2022

268

Бу уйиндан морфология булимида хам кенг фойдаланиш мумкин. От суз туркумида берилган сузлардан атокли отлар хосил килиш топшироти берилади. "Электрамеханизатор" сузидан куйидагича отлар хосил килиш мумкин:

1. Атокли отлар: Атхам, Азим, Азам, Элназар, Зарина;

2. Турдош отлар: а) кавм-кариндошлик отлари: ака, хола, ота; б) махсулот номлари: электр, ин, от, ит; в) мавхум отлар: алам, илм. Крлган суз туркумларида хам уйинни шу тарзда утказиш мумкин.

Синтаксис булимига хос билимларни мустахкамлашда хам уйиндан содда йотик гап ва содда ёйик гаплар тузиш мумкин. Бунда хам укувчидан зукколик, топкирлик талаб этилади. Нодир олди. Она булди. Она Римга борди. Болалар Лолани излади ва хоказо. Умуман олганда. "Суздан суз" уйини кизикарли уйинлардан булиб, ундан фойдаланиш имконияти бор. Факат бу булимда «Суздан гап» тарзида утказилади. 5-синфда «Содда й^ик гап», «Содда ёйик гап» мавзулари урганилганда, шу уйиндан фойдаланиш мумкин. Бунинг учун билимдон укувчиларимизга табаитшуносликнинг сузи берилади ва ундан содда гаплар келтириб чикариш топширилади. Укувчилар бу уйиндан кай даражада фойдалана олиши укитувчининг махорати ва укувчи тафаккурига боFлик.

НАТИЖА

«Суздан суз топ» уйини укувчиларни сезгир, зукко ва топкир булишга одатлантиради. Уйинда иштирок этиш учун укувчи мавзуни яхши узлаштирган булиши лозим, акс холда, уйиндан чикиб колади. Ана шуни укувчи хис кила борса, унда илмга кизикиш хам орта боради. Мазкур уйиндан тилнинг барча сатхларини урганишда фойдаланиш мумкин. Жумладан, лексикология булимида маънодош сузлар мавзуси юзасидан утказиладиган мустахкамлаш дакикаларида шу уйинни куллаш максадга мувофик булади. Уйин куйидаги тартибда утказилади. Укитувчи бир неча маънодош сузлар гурухини танлайди. Масалан, чирой, уусн, курк; юз, бет, афт, башара, жамол, ораз, турц, чеура; цуёш, кун, офтоб; аввал, илгари, олдин, бурун; атайлаб, атай, атайин, журттага, махсус. Бу сузлар алохида-алохида коFOЗларга ёзилади ва стол устига куйилади. Булардан бош сузлар ажратиб олинади ва 4 та укувчига берилади. Демак, туртта укувчи бош суз ёзилган коFOЗни ушлаб турт жойга туради. К,олган сузлар аралаштирилиб куйилади. Синф укувчилари хам турт гурухга булинади ва хар бир гурухга битта бош суз бириктирилади. Масалан, 1-гурух

Мау, 2022

269

укувчиларига юз сузининг, 2-гурухга аввал сузининг, 3-гурухга цуеш сузининг, 4-гурухга атайлаб сузининг маънодошларини топиш топширилади. 1-гурух укувчилари навбат билан чикиб, аралаш холдаги сузлар ичидан бет, афт, башара, жамол, ораз, турк, чехра сузларини топиб юз сузи ёзилган коFOЗни ушлаб турган укувчи ёнидан, яъни «Бош суз» ёнидан урин оладилар. К,олган гурух аъзолари хам уйинни шу тарзда давом эттирадилар, яъни уз урнини топадилар. Укитувчи гурухларнинг топкирликни кандай бажарганликларини текширади, уз уринларини туFри топган гурухларга тулик юкори балл, урин топишда адашган гурухларга эса пастрок балл куйилади. Уйинни бироз мураккаблаштириш хам мумкин. Бунинг учун маънодош сузлар ичига маънодошлик каторига мансуб булмаган сузлар хам аралаштириб юборилса, укувчиларнинг керакли сузни топиб олиши кисман мураккаблашади. ТуFри жавоблар ичидан нотуFрисини, нотуFри жавоблар ичидан туFрисини топиш техникаси ривожланади. Бу иш укувчилар билимига, иктидорига караб белгиланади. Уядош сузлар, шаклдош сузлар, иборалар мавзуси буйича хам бу уйин шу тартибда утказилади. Морфология булимида феълнинг маъновий гурухлари, феъл нисбатлари, туб ва ясама феъллар, сифатнинг маъновий гурухлари, олмошнинг маъновий гурухлари мавзуларини урганишда шу уйиндан фойдаланиш яхши самара беради.

Илгор педагогик технологияларга асосланган замонавий дарс турлари ва шаклларини куллаш, укувчининг таълим жараёнидаги урни, унга янгича муносабатни таъминлаш мазкур жараённи мохириик ва идрок билан бошкариш демакдир1.

МУ^ОКАМА

"Брейн ринг" уйини. Бу уйин интеллектуал фаолиятни шакллантирувчи уйинлар сирасига кириб, унда хар бирида 5-6 нафардан укувчи булган 2 тадан 5 тагача жамоалар катнашиши мумкин. Укитувчи хар бир гурухга киска жавобли саволлар беради. Агар иштирокчилардан бири биринчи булиб туFри жавоб берса, колган барча саволлар факат шу иштирокчига берилади ва хар бир туFри жавоб учун олинган балл тупланиб боради. Агар тупланган бални вактида уз жамоаси хисобига тушириб турмаса ва уйинни тухтатмай, уйин давомида нотуFри жавоб бериб куйса, уша иштирокчи туплаётган барча баллар куйиб кетади. Демак, уша укувчи узи истаган пайтда уйинни

1 Абдуллаева О.О. Адабиёт дарсларини ташкил этишда интерфаол методлардан фойдаланиш. Студенческий вестник, 16 (161). Часть 7, 2021 г. С-72

May, 2022

270

TyxTaTHmH Ba Tyn.araH öa.HHH ^aMoa xHcoöHra TymHpHmH KepaK. K,o.raH caBo..apra энgн öomKa HmTHpoKHH.ap ^aBOÖ öepHmH .o3hm Ba y.ap xaM y3 ^aMoanapn x,HcoöHra öa.. Tyn.am HMKoHHra эгa öy.agH.ap. X,ap öHp TyFpH ^aBo6 ynyH 1 öa... KyÖHga 5-chh$ OHa th.h gapc.HrH acocHga Ty3H.raH KHcKa ^aBoö.H caBo..ap Ke.THpH.raH:

1. ran.apHHHr H^oga MaKcagHra Kypa KaHgaH Typ.apH öop?

2. ^apaK ran geö HHMara aHTaMH3?

3. ^apaK ran oxHpHga KaHgaH THHHm öe.rH Ky..aHH.agH?

4. CypoK ran geö HHMara aHTaMH3?

5. CypoK ran.ap HHMa.ap epgaMHga H$oga.aHagH?

6. ^agaHrHH? y x,aM Ke.MagHMH? cypoK ranH HHMa.ap epgaMHga aca.raH?

7. PyHKaMHH Kaficn cyMKara co.hö KyögHHrro ? cypoK ranH HHMa.ap epgaMHga aca.raH?

8. CypoK o.Momu epgaMHga H$oga.aHraH cypoK ran.ap cypoK roK.aMa.apH epgaMHga H$oga.aHraH cypoK ran.apgaH HHMacH ÖH.aH $apK KH.agH?

9. Ee.rH Ba TatM öH.gHpyBHH cypoK cy3.ap HmTHpoKHga ran Ty3HHr.

10. K,aficH cypoK roK.aMacH cy3gaH a^paTHÖ e3H.agH?

Tat.HM ^apaeHHga Ky..aHH.yBHH x,ap ÖHp yHHHHH öom.amgaH o.gHH yKyBHH.apra Ma3Kyp yHHH xaKHga TacaBBypra эгa öy.Hm.apH ynyH yKHTyBHH ToMoHHgaH roox, öepHÖ öopH.HmH KepaK.

yMyMaH o.raHga, oHa th.h $aHH yKyBHHHH MycTaKH. ^HKp.amra, My.oxa3a.apHH oF3aKH Ba e3Ma paBHmga Ty.HK öaeH KH.Hmra ypraTagH. yKyBHHHHHr caBogxoH.HK gapa^acHHH, yHHHr h^thmohh xaeTga TyTraH ypHH oHa TH.HgaH xoch. KH.HHraH öh.hm Ba Ma.aKa.apH acocHra KypH.agH. Mat.yMKH, xap ÖHp mh..hh th. y3Hga MoggHH o.aMHH aHHaH, ageKBaT aKc эттнpнmgaн TamKapH pyx,HH o.aMHH, KaHFy-a.aM.apH-ro mog.HK.apHHH xaM ypHHga Tyra. H^oga.afigH. HncoHga xap ÖHp Hapcara HHcöaTaH y3 MyHocaöaTHHH ÖH.gHpHm hmkohh^th öop Ba öy hmkohh^t x,ap ra. TH.HHHr MyafiaH maK..apH opKa.H ro3ara HHKapH.agH.

XYtfOCA

Xy.oca kh.hö aHTraHga, öyryHrH x,ap KaHgaH 3aMoHaBHH negarorHK TexHo.orHa.ap y3 MoxHaTHra Kypa Tat.HM o.yBHH.apga yKyB-öH.Hm $ao..HrHHH omHpHm, y.apHH khhhk rypyx Ba ^aMoa xo.Hga Hm.am, ypraHH.aeTraH MaB3y, MyaMMo.ap öyHHHa maxcHH Kapam.apHHH gagH., эpкнн H$oga.am, y3 ^HKp.apHHH xHMoa

May, 2022

271

Kunum, ganunnap öunaH acocnam, TeHrgomnapHHH THHrnafi o^Hm, FoAnapHH AHaga öofiHTHm, öungHpunraH MaB^yg Mynoxa3anap opacugaH энг MaKöyn eHHMHH TaHnaö onumra paFöaTnaHTHpum HMKoHHATura эraпнrн öunaH anoxuga axaMHAT Kacö этagн.

OHa THnu y^yBHHHH MycTaKHn ^HKpnamra, Mynoxa3anapHH OF3aKH Ba e3Ma paBHmga TynHK öaeH Kunumra ypraTagu. YKyBHHHHHr caBogxoHnHK gapa^acHHH, yHHHr h^thmohh xaeTga TyTraH ypHH oHa THnugaH xocun KunHHraH öunuM Ba ManaKanapu acocHra Kypunagu. Ma'nyMKH, xap öup mha^hh Tun y3uga Moggufi onaMHH afiHaH, ageKBaT aKC эттнpнmgaн TamKapu pyxufi onaMHH, KafiFy-anaMnapu-ro mognHKnapHHH xaM ypHHga Tyran H^oganafigu. HHcoHga xap öup Hapcara HHCÖaTaH y3 MyHocaöaTHHH öungupum hmkohhath öop Ba öy hmkohhat xap ran THnHHHr MyafiAH maKnnapu opKanu ro3ara HHKapunagu.

YMyMaH onraHga, öyryHru 3aMoHaBHfi MeTognap öyryHru TatnHM TH3HMHgaru AHru ucTHKöonnu fiyHanum cu^aTuga KapanMoKga. YKyBHH-Tanaöa emnapHH H^ogufi ^HKpnamra yHgoBHH, öupop öup MaB3y xaKHgaru öunuMnapHH aipo^nuna эгannam Ba TymyHnanap xocun Kunumga KairarHHa axaMHAT Kacö этagн2

TatnHM-TapöuA ^apaeHH caMapagopnuruHH omupum opKanu Kenrycu TapaKKueTHH AHaga pHBo^naHTupuö, MycTaxKaMnamra acoc conuHagu. Ey öopaga Y3ÖeKHcToH EupuHHH npe3ugeHTH HcnoM KapHMoBHHHr Kyfiugaru ^HKpu örora HÖpaTgup: «fflyHH yHymacnuruMro KepaKKH, Kena^arHMH3 nofigeBopu öunuM gaproxnapuga ApaTHnagu, öomKana afiTraHga, xanKHMH3HHHr эpтaнгн KyHH KaHgafi öynumu ^ap3aHgnapuMH3HHHr öyryH KaHgafi TatnHM Ba TapöuA onumura öoFnHK. EyHHHr ynyH xap Kaficu oTa-oHa, ycTo3 Ba Mypaööufi xap öup öona THMconuga, aBBano, maxcHH Kypumu 3apyp. ÄHa my oggufi TanaögaH Kenuö HHKKaH xonga, ^ap3aHgnapuMH3HH MycTaKHn Ba KeHr ^HKpnam KoöunHATura эгa öynraH, oHrnu AmafiguraH KoMHn HHcoHnap этн6 BoAra eTKa3um - TatnHM-TapöuA coxacHHHHr acocufi MaKcagu Ba Ba3H$acu öynumu no3HM, geö Kaöyn KunumHMH3 KepaK. Ey эca TatnHM Ba TapöuA umuHH yfiFyH xonga onuö öopumHH Tanaö этagн»

YMyMaH onraHga, öh3 - emnap BaTaHHMH3 Y3öeKHcToHHHHr KaHoTnapHMH3. EyryH öH3HHHr ongHMH3ga oHa THnuHH ypraHHm öopacuga AroHa TyFpu fiyn Typuögu. Eu3gaH MunnaTHMH3HHHr öeöaxo öofinuru, xanKHMH3 Ta^aKKypHHHHr

2 Turg'unpo'latov D. R. Nutq tovushlarining o'zgarishidagi terminlarni "Tushunchalar tahlili" metodi asosida o'rganish. O 'zbekistonda fanlararo innovatsiyalar va ilmiy tadqiqotlar jurnali. 2(2), 2021, b-186.

3 KapuMoB H.A. roKcaK MatHaBHaT - eHrunMac Kyn. - T.: «MatHaBHaT». 2008. - 61- 6.

May, 2022

272

тенгсиз жавохироти саналган узбек тилини мукаммал урганишимиз, OFзаки ва ёзма саводхонлигимиз юксак булиши талаб этилмокда. Юкоридагиларни амалга ошириш учун бизга интепфаол усуллар кутилган самарани бериши мумкин. Зеро, давр укитувчидан хам, укувчидан хам изланишни, янгиликларни узлаштиришни талаб этмокда.

REFERENCES

1. Абдуллаева О.О. Адабиёт дарсларини ташкил этишда интерфаол методлардан фойдаланиш. Студенческий вестник, 16 (161). Часть 7, 2021 г.

2. Turg'unpo'latov, D. R. (2021). Mubolag'a - keng ommalashgan adabiy janr. Academic research in educational sciens (ARES), 2(8). DOI: 10.24412/2181-13852021-8-186-188.

3. Turg'unpo'latov D. R. (2021). Nutq tovushlarining o'zgarishidagi terminlarni "Tushunchalar tahlili" metodi asosida o'rganish. O'zbekistonda fanlararo innovatsiyalar va ilmiy tadqiqotlar jurnali. 2(2).

4. Turg'unpo'latov, D. R (2021). Xalq maqollarida uchraydigan qarama-qarshilik xususiyatining o'ziga xos poetik tamoyillari. Scientific progress, 2(1).

5. Turg'unpo'latov, D. R. (2021). Bugungi yangilanayotgan ta'lim tizimida klaster tushunchasi. Студенческий вестник, 23(168).

6. Turg'unpo'latov, D. R. (2021). Hakim Nazir ijodi, uning asarlaridagi tarbiyaviy jihatlarning yoritilishi. Scientific progress, 2(3).

7. Turg'unpo'latov D. R. (2021). Nutq tovushlarining o'zgarishidagi terminlarni "Tushunchalar tahlili" metodi asosida o'rganish. O'zbekistonda fanlararo innovatsiyalar va ilmiy tadqiqotlar jurnali. 2(2).

8. Turg'unpo'latov D.R. (2022). Uslubshunoslik: oddiy so'zlashuv uslubiga xos o'ziga xosliklar. Scientific progress. 2 (1; maxsus son),

9. Turg'unpo'latov D.R., Abdullayeva O.O. (2022). Hajviy asarlarda mubolag'a janrining qo'llanilishi. Scientific progress. 3 (4).

May, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.