Научная статья на тему 'ТАЪЛИМ МУАММОЛАРИ ЕЧИМИДА ИННОВАЦИОН КЛАСТЕРНИНГ АҲАМИЯТИ (ГЕОГРАФИЯ ТАЪЛИМИ МИСОЛИДА)'

ТАЪЛИМ МУАММОЛАРИ ЕЧИМИДА ИННОВАЦИОН КЛАСТЕРНИНГ АҲАМИЯТИ (ГЕОГРАФИЯ ТАЪЛИМИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

102
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кластер / инновация / узлуксиз таълим / умумтаълим мактаблари / олий ўқув юртлари / география таълими. / cluster / innovation / continuous education / secondary schools / higher education institutions / geography education.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Фуркат Туракулович Ражабов, Азиза Абдуллаевана Олимова

Бугунги кунда узлуксиз таълим тизимида илғор хорижий тажрибаларни қўллаш муҳим аҳамият касб этади. Мазкур мақолада таълим муаммолари ечимида ва фанларни ўқитиш сифатини оширишда инновацион кластернинг ўрни ва аҳамияти география фани мисолида ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF AN INNOVATIVE CLUSTER IN THE SOLUTION OF THE PROBLEMS OF EDUCATION (ON THE EXAMPLE OF THE SUBJECT OF GEOGRAPHY)

Nowadays using advanced foreign experiences in uninterrupted education system is playing great role. In the article, a role and place of innovational cluster at solution of education problems and rising quality of teaching subjects were described in example of geography subject.

Текст научной работы на тему «ТАЪЛИМ МУАММОЛАРИ ЕЧИМИДА ИННОВАЦИОН КЛАСТЕРНИНГ АҲАМИЯТИ (ГЕОГРАФИЯ ТАЪЛИМИ МИСОЛИДА)»

TAMHM MYAMMO.TAPH EHHMH^A HННОВАЦHОН KTACTEPHHHr A^AMHHTH (rEOrPA^HH TAt.THMH MHCO^H^A)

Фуркат Туракулович Ражабов Азиза Абдуллаевана Олимова

Чирчи; давлат педагогика институти Чирчи; давлат педагогика институти

География кафедраси мудири, география География кафедраси магистранти

фанлари буйича фалсафа доктори E-mail: f.rajabov@cspi.uz

АННОТАЦИЯ

Бугунги кунда узлуксиз таълим тизимида илFор хорижий тажрибаларни куллаш мухим ахамият касб этади. Мазкур маколада таълим муаммолари ечимида ва фанларни укитиш сифатини оширишда инновацион кластернинг урни ва ахамияти география фани мисолида ёритилган.

Калит сузлар: кластер, инновация, узлуксиз таълим, умумтаълим мактаблари, олий укув юртлари, география таълими.

THE IMPORTANCE OF AN INNOVATIVE CLUSTER IN THE SOLUTION OF THE PROBLEMS OF EDUCATION (ON THE EXAMPLE

OF THE SUBJECT OF GEOGRAPHY)

Rajabov Furkat Turakulovich Olimova Aziza Abdullayevna

Doctor of Philosophy in Geography, Head of Master of the Department of Geography,

Department of Geography, Chirchik State Pedagogical Institute Chirchiq State Pedagogical Institute E-mail: f.rajabov@cspi.uz

ABSTRACT

Nowadays using advanced foreign experiences in uninterrupted education system is playing great role. In the article, a role and place of innovational cluster at solution of education problems and rising quality of teaching subjects were described in example of geography subject.

Keywords: cluster, innovation, continuous education, secondary schools, higher education institutions, geography education.

KHPHm

XX acpHHHr 90-HH^^apnga ^axoHga um.raô HH^apum KnacTep.rapH xa^ugaru FO^ap Ba yrap acocuga Typ^H TapMO^apga KnacTep.rapHH TamKun этнm aManuëTH ôom^aHgn. KracTep^u puBO^naHum Ha3apuacHHHHr acocHucu M.nopTep ôynuô, y

мазкур ёндашувни муайян бир тармокда бир-бирига боFлик сохаларнинг уюшмаси, биргаликда харакат килиши дея тушунтиради.

Жахон иктисодиёти ривожланиши баробарида турли хил тармок ва худудий кластерларни яратиш тарафдорлари ортиб бормокда. Бугунги кунда турли мамлакатларнинг 100 дан ортик тармокларида кластерлар ташкил этилган. Энг дастлабки кластерлар Финляндия (коммуникация-ахборот, Nokia), Япония (автомобилсозлик, Toyota), Италия (курилиш саноати), АК,Ш (информацион технологиялар, Силикон водийси) давлатларида барпо этилган булиб, улар орасида Силикон водийси кластери мукаммаллиги билан ажралиб туради.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Узбекистонда хам хозирги вактда турли сохаларда кластерларни жорий этиш устида изланишлар олиб борилмокда. Хусусан, мамлакатимизда пахта -тукимачилик тармокларига кластерлар жорий этила бошланди. Шунингдек, туризм сохасида хам инновацион кластерларни жорий этиш буйича чора-тадбирлар ишлаб чикилмокда. Бирок, мутахассисларнинг фикрига кура, хозирги вактнинг энг самарали механизми деб тан олинаётган тармок кластерлари республикамиз иктисодиётининг куплаб тармокларида ханузгача кенг жорий этилмаган.

Таъкидлаш жоизки хорижлик олимлар А.Маршалл, М.Портер, О.Солвел, С.Кетелсларнинг илмий изланишларида кластер тизимининг назарий масалалари, уларнинг муайян субъектлар ракобатбардошлигини оширишдаги роли хамда таълим кластерлари хусусиятлари АКШ ва Европа мамлакатлари мисолида тадкик этилган.

НАТИЖАЛАР

Малакатимиз Президенти Шавкат Мирзиёев таъкидлаганидек, барча сохаларда кластер тизимини яратиш максадга мувофик хисобланади. Шуни хисобга олган холда, республикамиз таълим тизимида кластерли ёндашувни жорий этиш дастлаб Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институтида йулга куйилди. Мазкур институт педагогик таълимнинг истикболини режалаштириш, таълим боскичлари (мактабгача таълим муассасалари, умумий урта таълим мактаблари, академик лицей, олий укув юрти, докторантура, малака ошириш каби таълим занжири) уртасида узаро алока ва интеграцияни кучайтириш, таълим сифатини ошириш максадида педагогик таълим инновацион кластерини яратиш билан боFлик янги тизимни узининг устувор стратегик йуналиши сифатида белгилаб олган.

Институтда барча фанлар сингари география таълимида хам Тошкент вилояти умумий урта таълим мактаблари хамкорлигида максадли кадрлар тайёрлаш, уларнинг илмий, укув-методик базаларини шакллантириш, педагогика сохасидаги талаб ва илFор хорижий тажриба, укув жараёнига замонавий педагогик ва ахборот-коммуникация технологияларини кенг жорий этиш буйича тизимли ишлар амалга оширилмокда. Бу борада дастлаб институтнинг етакчи профессор-укитувчилари ва Тошкент вилоятининг хар бир туманидан тажрибали география фани укитувчиларидан иборат укув -услубий Кенгаш тузилди. Ушбу Кенгаш уз олдига Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти ва Тошкент вилояти умумий урта таълим мактаблари хамкорлигида амалдаги укув-меъёрий хужжатларни тахлил килиш, укув-услубий кулланмалар яратиш, лаборатория ва амалий машFулот материалларини ишлаб чикиш ва таълим жараёнига жорий килиш, мавжуд камчиликларни урганиш ва бартараф этиш, пировардида таълим сифатини яхшилаш вазифаларини куйган.

МУХОКАМА

Мазкур Кенгаш Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти ва Тошкент вилояти халк таълими бошкармаси билан хамкорликда Ангрен шахридаги 18-умумтаълим мактабида "Таълим самарадорлигини оширишда инновацион FOялар" мавзусида 2019 йилнинг 13 март куни булиб утган форумда дастлабки ишини бошлади. Шунингдек, табиий фанлар кафедраси профессор -укитувчилари бошчилигида институтга якин худудларда жойлашган Кибрай ва Бустонлик туманлари хамда Чирчик шахридаги мактабларда ёш авлодга география фанидан сабок бераётган фан укитувчилари учун таълим сифатини яхшилаш, мавжуд камчиликларни урганиш ва узаро тажриба алмашиш максадида давра сухбати хам ташкил этилди. Ушбу форум ва давра сухбатлари жараёнида бугунги кунда умумий урта таълим мактабларида география фанини укитишда эришилаётган ютуклар билан бир каторда куйидаги долзарб муаммо ва камчиликлар хам мавжуд эканлиги кайд этилди:

- география фанини укитишда мухим ахамиятга эга булган карта ва атласларда берилган бир катор маълумотлар тегишли фан дарсликларидаги маълумотлардан фарк килиб, укувчиларни чалFитади;

- география дарслари режасида фанга оид масала ва машклар бажариш учун ажратилган соатлар кам. Шунингдек, масала ва машклар буйича топшириклар хам етарли даражада эмас;

- 7-синф дарслигида берилган маълумотлар (айникса, худудларнинг усимлик ва хайвонот дунёси) ута мураккаб ва укувчилар узлаштириши учун кийинлик килади;

- мактабларда география укитувчилари учун синфлар кесимида дарсни кизикарли ташкил этиш учун укувчиларни ёшига мос холда турли хил педагогик технологиялар куллаш (хар бир мавзуни укитиш) буйича услубий кулланмалар мавжуд эмас.

Мавжуд муаммо ва камчиликларни бартараф этиш хамда умумий урта таълим мактабларида география таълими сифатини ошириш учун куйидагиларга эътибор каратиш максадга мувофиклиги таъкидланди:

- мактабларда география фани тугараклари хамда хар бир мавзуни укитиш буйича услубий кулланмалар тайёрлаш ва шу оркали ушбу фанини укитиш самарадорлигини янада ошириш;

- география дарсларининг кизикарли ва мазмунли утилиши учун ахборот технологияларидан фойдалиниш даражасини ошириш учун мавзуга оид ведио ролик ва такдимотлар тайёрлаш хамда вактни туFри таксимлаган холда улардан унумли фойдаланиш;

- укувчиларни фанга булган кизикишларини ошириш, уларни мустакил фикрлашга йуналтириш, буш вактларини мазмунли утказиш ва ижодий изланишга ургатиш максадида хар бир худуднинг хусусиятларидан келиб чикиб экскурсиялар ташкил этиш буйича тавсияномалар яратиш. Масалан, 5 -7 синфларни табиат куйнига, 8-10 синфларни ишлаб чикариш корхоналари олиб бориш маршрутларини ишлаб чикиш;

- география фани дарсларида кургазмали материаллар билан ишлашни яхшилаш, масалан, компас, релъеф шаклларининг макетлари, табиий географик жараёнлар (вулконларнинг отилиши, ер ёриклари)нинг макетлари, фойдали казилмалар намуналарининг барчасидан дарс машFулотларида фойдаланишни йулга куйиш;

- мактабларда география фанига укувчиларнинг эътибори ва кизикишларини ошириш ва, уз навбатида, олий укув юртларининг айрим йуналишларида тайёрланаётган кадрларнинг салохиятини юксалтириш максадида олий таълим муассасалари баъзи таълим йуналишларига (кончилик иши, туризм, экология, журналистика ва бошк.) кириш имтихонларида география фанидан тест синовларини жорий килиш;

- география дарсликларида мавзуларга мос холда карталар бериш ва дарсликлардаги статистик маълумотларни уз вактида янгилаб туриш;

- бошлаетич синфлар учун атрофимиздаги олам ва табиатшунослик фанларини укув режага мувофик география фани укитувчилари утишини йулга куйиш;

- география фан олимпиадаларини утказишда шаффофлик ва адолатлиликни катъий назорат килиш максадга мувофик.

ХУЛОСА

Умуман олганда, хар кандай таълим сохаси муаммоларини аниклаш ва уларнинг ечимини топишда инновацион таълим кластерларини йулга куйиш хамда улар доирасида таълим боскичларининг узаро алокаларини ривожлантириш узлуксиз таълим сифатини оширишда мухим ахамиятга эга.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Rajabov Furkat Turakulovich, Sattarov Abdisamat Umirkulovich (2020) FARMS OF UZBEKISTAN: DEVELOPMENT, SPECIALIZATION, GEOGRAPHY. Journal of Critical Reviews, 7 (6), 1189-1196.

2. Radjabov, F. (2020). Describe the Individual Food Industry Contents and their Role in the Delivery of Agricultural Products. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 19(1), 292-294.

3. Туракулович, РФ (2020). Динамика и региональные особенности сельскохозяйственного производства. В Республике Узбекистан. Международный журнал психосоциальной реабилитации, 24 (2).

4. Komilova, N. K., Haydarova, §. A., Xalmirzaev, A. A., Kurbanov, S. B., & Rajabov, F. T. (2019). Territorial Structure of Agriculture Development in Uzbekistan in Terms of Economical Geography. Journal of Advanced Research in Law and Economics, 10(8 (46)), 2364-2372.

5. Салиев Абдусами Салиевич, & Ражабов Фуркат Туракулович (2016). Особенности демографического и социально-экономического развития Кашкадарьинской области Республики Узбекистан. Псковский регионологический журнал, (1 (25)), 23-30.

6. Раджапов Фуркат Туракулович (2016). Развитие фермерских хозяйств Узбекистана и специализация по географическим факторам. Европейский научный обзор, (9-10), 36-37.

7. Ibroimov, S., & Madaminova, M. (2020). Maktablarda geografiya fanini о'qitish samaradorligini oshirishda innovatsion texnologiyalarni qо'llash. Academic research in educational sciences, (1).

8. Шерзод Иброим Угли Иброимов, & Махмуджон Жалолитдинович Болтаев (2020). УЗБЕКИСТОН ТОГ-ВОДИЙЛАРИНИНГ ЭКОТУРИСТИК ИМКОНИЯТЛАРИ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ. Academic research in educational sciences, (1), 21-26.

REFERENCES

1. Rajabov Furkat Turakulovich, Sattarov Abdisamat Umirkulovich (2020) FARMS OF UZBEKISTAN: DEVELOPMENT, SPECIALIZATION, GEOGRAPHY. Journal of Critical Reviews, 7 (6), 1189-1196.

2. Radjabov, F. (2020). Describe the Individual Food Industry Contents and their Role in the Delivery of Agricultural Products. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 19(1), 292-294.

3. Туракулович, РФ (2020). Динамика и региональные особенности сельскохозяйственного производства. В Республике Узбекистан. Международный журнал психосоциальной реабилитации, 24 (2).

4. Komilova, N. K., Haydarova, §. A., Xalmirzaev, A. A., Kurbanov, S. B., & Rajabov, F. T. (2019). Territorial Structure of Agriculture Development in Uzbekistan in Terms of Economical Geography. Journal of Advanced Research in Law and Economics, 10(8 (46)), 2364-2372.

5. Салиев Абдусами Салиевич, & Ражабов Фуркат Туракулович (2016). Особенности демографического и социально-экономического развития Кашкадарьинской области Республики Узбекистан. Псковский регионологический журнал, (1 (25)), 23-30.

6. Раджапов Фуркат Туракулович (2016). Развитие фермерских хозяйств Узбекистана и специализация по географическим факторам. Европейский научный обзор, (9-10), 36-37.

7. Ibroimov, S., & Madaminova, M. (2020). Maktablarda geografiya fanini о'qitish samaradorligini oshirishda innovatsion texnologiyalarni qо'llash. Academic research in educational sciences, (1).

8. Шерзод Иброим Угли Иброимов, & Махмуджон Жалолитдинович Болтаев (2020). УЗБЕКИСТОН ТОГ-ВОДИЙЛАРИНИНГ ЭКОТУРИСТИК ИМКОНИЯТЛАРИ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ. Academic research in educational sciences, (1), 21-26.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.