Научная статья на тему 'СУВТЕЖОВЧИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ҲОСИЛДОРЛИКНИ ОШИРИШДАГИ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ'

СУВТЕЖОВЧИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ҲОСИЛДОРЛИКНИ ОШИРИШДАГИ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сув / шўрланиш / мелиоратив тадбирлар / туз / мелиоратив самарадорлик / суғориш. / water / salinization / reclamation measures / salt / reclamation efficiency / irrigation.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Азимов А.Ў.

Барчамизга маълумки, ҳозирда дунё бўйлаб сув ресурсига бўлган эхтиёж кўпаймоқда. Шу сабабли, сув танқислиги эса унга мос равишда ошиб бормоқда. Дархақиқат сув ресурси билан боғлиқ муаммоларнинг мавжудлиги иқтисодий самарадорлик кўрсаткичларини ўсишига тўсқинлик қилмоқда. Шу нуқтаи назардан ушбу мақолада Қашқадарё вилоятида сув ресурси ва суғориш билан боғлиқ тадбирлар самарадорлигини оширишга қаратилган таклифлар ишлаб чиқилганлиги билан изоҳланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE AND IMPORTANCE OF USING DAIRY TECHNOLOGIES IN INCREASE PRODUCTIVITY

As we all know, the demand for water resources is increasing all over the world. Therefore, water scarcity increases accordingly. In fact, the presence of problems related to water resources constrains the growth of economic efficiency indicators. From this point of view, this article explains that proposals have been developed aimed at increasing the efficiency of activities related to water resources and irrigation in the Kashkadarya region.

Текст научной работы на тему «СУВТЕЖОВЧИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ҲОСИЛДОРЛИКНИ ОШИРИШДАГИ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ»

Азимов А.У.

Ицтисодиёт ва педагогика университеты

ассисент укитувчиси

СУВТЕЖОВЧИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ХОСИЛДОРЛИКНИ ОШИРИШДАГИ УРНИ ВА АХДМИЯТИ

Аннотация. Барчамизга маълумки, уозирда дунё буйлаб сув ресурсига булган эхтиёж купаймоцда. Шу сабабли, сув танцислиги эса унга мос равишда ошиб бормоцда. Дархацицат сув ресурси билан боглиц муаммоларнинг мавжудлиги ицтисодий самарадорлик курсаткичларини усишига тусцинлик цилмоцда. Шу нуцтаи назардан ушбу мацолада Цашцадарё вилоятида сув ресурси ва сугориш билан боглиц тадбирлар самарадорлигини оширишга царатилган таклифлар ишлаб чицилганлиги билан изоуланади.

Калит сузлар: сув, шурланиш, мелиоратив тадбирлар, туз, мелиоратив самарадорлик, сугориш.

Azimov A.O. assistant teacher University of Economics and Pedagogy

THE ROLE AND IMPORTANCE OF USING DAIRY TECHNOLOGIES

IN INCREASE PRODUCTIVITY

Annotation. As we all know, the demand for water resources is increasing all over the world. Therefore, water scarcity increases accordingly. In fact, the presence of problems related to water resources constrains the growth of economic efficiency indicators. From this point of view, this article explains that proposals have been developed aimed at increasing the efficiency of activities related to water resources and irrigation in the Kashkadarya region.

Keywords: water, salinization, reclamation measures, salt, reclamation efficiency, irrigation.

Дунё ахолисининг йилдан йилга ортиб бориши, хаёт фаровонлиги даражасини яхшилашга интилиши энг аввало истеъмол килинаётган сув хажмларининг экстенсив купайишига олиб келмокда. Жахонда 1980 йилдан бошлаб сувдан фойдаланиш даражаси йилига уртача 1% га усиб, бу тенденсия 2050 йилгача хам уртача усиш суратини саклаб колиши кутилмокда, бу эса мавжуд холатга нисбатан 20-30 % куп демакдир. Бугунда дунёдаги етакчи олимлар йилдан-йилга сув танкислиги ортиб бораётган бир даврда сувдан фойдаланиш самарадорлигини ошириш учун куплаб инновацион, тежамкор технологиялардан фойдаланишга ахамият

бермокдалар. Ривожланган хориж мамлакатлар тажрибасига эътибор берадиган булсак, сув хужалиги инфратузилмасидаги яхшиланиш, ушбу тизимни модернизация ва автоматлаштириш, электронлаштириш оркали сув тежалишига эришилишига муваффак булинди. Ирригация тизимларида оптималлаштириш ва аник вакт назорати тушунчаси узининг ривожланиш боскичида булишига карамасдан сувни тежаш хусусида аллакачон уз самарасини бериб улгурди. Иктисодиётни ракамлаштириш шароитида келажак эхтимоли масофадан бошкарилувчи сенсорли технологиялар, симсиз коммуникация алока тизимлари билан бир каторда куп функцияли технологиялар хам сувдан фойдаланиш самарадорлигини оширишга хизмат килиши уз исботини топди. Бу холатларда самарали, сувтежамкор технологиялардан фойдаланиш натижасида сувни тежаш сугориладиган майдонлар хажмини кенгайтиришга кайта сарфланиши мумкин.Мамлакатимизда сугориш тизими ва сув ресурлари билан боглик муаммоларни хал килиш ирригация объектлари тармокларини ривожлантириш, кишлок хужалиги ишлаб чикариш сохасига интенсив усулларни, энг аввало, сув ва ресурсларни тежайдиган замонавий агротехнологияларни жорий этиш, унумдорлиги юкори булган кишлок хужалиги техникасидан фойдаланиш21 борасида бир катор чора тадбирлар ишлаб чикилди, жумладан республикамизнинг ер ресурсларидан окилона ва самарали фойдаланиш, шунингдек, кишлок хужалиги экинлари хосилини аникрок режалаштириш, ерларни хар томонлама сифатли бахолашни такозо этади.

Республикамиз кишлок хужалиги ишлаб чикариш жараёнида энергия ва сув сарфини камайтириш тупрок унумдорлигин ошириш, сувдан фойдаланиш самарадорлигин яхшилаш ва баркарорлаштириш борасида хукуматимиз ва тегишли вазирликлар томонидан катор чора тадбирлар амалга оширилмокда. Сув таъминоти чегараланган ва ахоли сонининг доимий усиши мавжуд булган шахарларда ва кишлок хужалигида сувни тежаш чораларини излаш устувор вазифа этиб белгиланди. Сугориш кургокчил ва ярим кургокчил худуларда озик-овкат, яйловлар ва тола етиштириш учун мухим ва асосий жараён хисобланади. ^олаверса олимлар томонидан сувсизликка чидамли кам сув талаб этиладиган янги навларни яратиш ва амалиётга тадбик этиш борасида хам бир канча изланишлар олиб боришмокда. Сир эмаски, сугориш сувларининг асосий кисми дарёлар ва сув омборлардан олинади ва очик каналлар ёки кувурлар оркали сугорилувчи худудларга етказилади. Дехкончилик микёсида сугориш тизимлари ёки усуллари кенг микёсда фойдаланилиши юзасидан томчилатиб сугориш, ер устидан сугориш, ёмгирлатиб сугориш,

21 Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февраль ПФ-4947-сон "Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисида"ги фармони. www. 1ех.ш. 07.02.2017.

cyбирригaцион cyFориш кaби тacнифлaргa aжрaтилaди. ЁмFирлaтиб cyFоришдa cyB юкоридан пурковчи моcлaмa оркали cепиб cyFорилaди. Томчилaтиб cyFоришдa эca ycимлик оз микдордa cyвни ер ycти ёки ер оcтидa yрнaтилгaн кувур ёки шлaнггa yрнaтилгaн кичик жyмрaкчaлaрдaн окизиш оркали cyFорилaди. СyFоришнинг ушбу тyрлaри cyвни rncoc билaн паетрок боcимдa aмaлгa оширилиши энергиянинг тежaлишигa олиб келaди. Kолaверca томчилaтиб cyFорилгaндa ycимлик учун берилaдигaн кушимча кимёвий Ba минерaл yFитлaр caрфи хам кaмaяди. Тупрокни ер уетидан эгaт орaлaб cyFориш дунё бyйичa энг кенг таркалган ycyл 6ули6, cyB дaлa юзacидa ернинг нишaблиги бyйлaб таркалади.

Сyвдaн фойдaлaниш caмaрaдорлиги бевоcитa cyFориш технологиялaригa yзaро чaмбaрчac боFлик хиcоблaнaди. СУНГГИ йиллaрдa кyплaб тадкикотлар Ba лойихалар ер Ba cyвдaн фойдaлaниш caмaрaдорлигини оширишни уз олдигa мак£ад килиб куйганлиги бaрчaмизгa cир эмac.

Сyвдaн фойдаланиш мacaлacининг caлбий томони шундан иборатки, xycyca^ кишлок хужалигида cодир этилаётган иcрофгaрчилик, жахонда мукаррар килинган уртача cyB харажатлари хажмидан бир неча баробар баландда туради. Мacaлaн, мамлакатимизда бир гектар ерга ишлов бериш, шурини ювишдa 12-14 минг мЗ caрфлaнaди. Аммо, Иcроилдa гектарига атиги 5 минг мЗ cyB ишлатилади-ю, оладиган пахта хоcили 50 центнерга етади. Мамлактимиз кишлок хужалигида эca уртача хоcилдорлик атиги 2325 центнер атрофида олинаяпти. Шуни айтиб утмок жоизки, мамлакатимиз фермер Ba дехконлари олдида cyвдaн окилона фойдаланиш маданиятини урганишлари лозимлиги мacaлacи долзарблиги шхада ечимни кутаётган мacaлaрдaн бири эканлигидир.

Яна бир эътиборли жихати шундаки тупрок катлами куёш, cyB Ba шамол эрозияодга учрашига моил булиб, тадкикотлар нaтижacидa шуни куришимиз мумкинки, ycимликлaрни cyFоришдa тупрокни эрозиядан химоя килишнинг acоcий йулларидан бири cyFоришдa оптимал меъёрларни куллаш хитобланади. Кузатишларга нaтижacидa, aкcaрият холларда оптимал меъёрларда cyFоришгa эътибор килинмайди. Мacaлaн, Fyзaни эгатлаб cyFоришдa cyвчилaр катта меъёрларда cyFоришни амалга оширадилар Ba захлатиб cyFоришни хуш курадилар, окибатда cyвнинг катта (30-40 % Ba ундан ортик) кдомини оковaгa чикариб юборадилар. O^Bara чикадиган cyB билан тупрокнинг тонналаб лойка заррачалари хам ювилиб кетади. Шу боиc Fyзaни оптимал меъёрларда, cyвни о^^ага чикармай, cyFOришни ташкил этиш ирригацион эрозияга бархам беришнинг caмaрaли ycyлидир. Х,озирги cyFоришдa прогреccив ycyллaрни куллаш оммалашиб бормокда, яъни тупрок оетидан cyFориш, ёмFирлaтиб, томчилатиб, плёнка тушаб, мулчалаб cyFориш ycyллaригa кенг йул очилмокда, бунда хеч кандай тупрокни эрозияланишига йул колмайди. Х,озирги пайтда Узбекиетон cyB хужалиги cyB Ba озик;-овк;aт хaвфcизлиги билан боFлик янги тахдидларга дуч

келмокда. Бу: икдим узгариши, ахолининг сони ва реал даромадлари купаниши окибатида озик-овкатга талабнинг ортиши, кушимча сув ресурсларини талаб килувчи саноат ва шахарларнинг ривожланиши каби курсатгичларда уз ифодасини топади.

Бугунги кунда, айникса йилнинг иссик фаслида атроф-мухит хароратининг усишида кузатиладиган иклим узгаришлари, сув кам булган йилларнинг купайиши, йилнинг айрим даврида жала ёгишининг жадаллашуви натижасида тошкин ва сел сувларини келиши хамда бошка табиий ходисалар бош тахдидлар хисобланади.

Кашкадарё вилояти республиканинг жанубида жойлашган булиб худудда сув тежовчи технологияларни жорий этиш бу масалани ечимларидан бири булиб хизмат килади. Вилоятга 75 фоиз сув кушни Туркманистон давлатидан "Амударё" оркали Карши магистрал каналидаги 7 кутармали, 45 та насос станциядан, 5 фоиз сув "Зарафшон" дарёси оркали транзит тарзда, 20 фоиз сув Кашкадарё ва унинг ирмоклари (Катта ура дарёси, Кичик ура дарёси, Оцсув дарёси, Танхоздарё, Яккабогдарё, Цорадарё, Кумдарё, Гузордарё, Жиннидарё) таъминланади. Узбекистон Республикаси Кишлок хужалиги вазирлигининг Кашкадарё вилоятида 2023 йилда кишлок хужалиги ва озик-овкат сохасини ривожлантириш буйича прогнозларига кура, вилоятда 22,5 минг гектар майдонда томчилатиб, 2,1 минг гектарда ёмгирлатиб хамда 1,5 минг гектар сугориш майдонида дискрет усулида сугориш жорий этилиши режалаштирилган. Сув тежовчи технологиялар 18,3 минг гектар пахта, 2,2 минг гектар бог, 1,9 минг гектар токзор, 1,7 минг гектар галла, 240 гектар сабзавот ва полиз, 226 гектар озука экин майдонларида урнатилиши кузда тутилган (1-жадвал).

1-жадвал. 2023 йилда кашкадарё вилоятида сувни тежайдиган

технологияларни жорий килиш буйича курсаткичлар 22

Туманлар номи Умумий режа, га шу жумладан

томчилатиб суFориш, га ёмFирлатиб суFориш, га дискрет тизимида пахтада, га

Гузор 1 448 635 113

Карши 3 467 2 098 169

Косон 4 388 2 960 328

Камаши 3 003 1 646 157

Китоб 1 030 950 80

Миришкор 4 166 2 684 382

Муборак 1 951 1 239 112

Нишон 5 666 2 543 223 900

22 Кишлок хужалиги вазирлигининг Кашкадарё вилояти учун кишлок хужалиги ва озик овкат сохасини ривожлантиришни тизимли ташкил етиш буйича прогноз курсаткичлари

Касби 5 523 2 751 172 600

Чирокчи 2 172 1 514 58

Кукдала 1 818 1 141 77

Шахрисабз 1 486 732 154

Яккабог 2 468 1 627 141

ЖАМИ: 38 586 22 520 2 166 1 500

Жадвалдан куриниб турибдики,вилоятнинг Нишон ва Касби туманларида сувтежовчи техника ва технологияларни куллаш бошка туманларга Караганда купрок ахдмиятга эга. Вилоят буйича жами 38586 гектар майдонга сувтежовчи технологияларни жорий килиш режаси ишлаб чикилган булса шундан 22520 га майдонда томчилатиб сугориш (пахта), 2166 гектар майдонда эса ёмгирлатиб сугориш (галла) технологиялари жорий килинган.

2023 йилда сугориладиган ер майдонларига сув билан таъминланганлик даражаси

■ Пахта "А^оли томорк,а ■ Такрорий экин ■ Озук,а экинлари ■ Дарахтзор ■ бошк,а усим.

1-расм Кдшкадарё вилоятида 2023 йилда сугориладиган ер майдонларинг сув билан таъминланганлик даражасини таксимланиши.23

2023 йил сугориш мавсумида (апрель-сентябрь ойлари) 507 минг гектар жумладан, 137 минг гектар пахта, 46 минг гектар ахрли томоркалари, 70 минг гектар такрорий экинлар, 59 минг гектар озука экинлари, 47 минг гектар куп йиллик дарахтзорлар, 147 минг гектар бошка кишлок хужалиги майдонларни сув билан таъминлашга 4 млрд 200 млн.куб метр сув талаб этилади.

Ушбу сув микдори билан:

23 Аму-^ашкадарё сув -Хафза бошкармаси маълумотлари асосида муаллиф ишланмаси.

137 минг гектар пахта майдонларни яна 2,5 маротаба;

70 минг гектар такрорий экин майдонларини 1,5 маротаба;

80 минг гектар бошка экин майдонларини 2 маротаба сугориб олиш имконияти мавжуд.

Бугун сув омборлардаги мавжуд хамда йигилиши кутилаётган сув микдорлари, режалаштирилган экинларни сугориш учун етарли булиб, сув ресурсларидан факат тежаб, окилона фойдаланиш талаб этилади. Сув тежамкор сугориш технологияларининг кишлок хужалиги махсулот ишлаб чикаришдаги самараси хамда бутун ер юзидаги тирик мавжудотлар учун бебахо булган сув ресурсларини асрашдаги ахамиятини инобатга олиб, ушбу технологияларни мамлакатимиз кишлок хужалигида жорий этиш мухим вазифалардан бири саналади. Вилоятимизда сув тежовчи технологияларни жорий этган субъектларга бир канча имтиёз ва преференсиялар мавжуд булиб, улар куйидагилардан иборат:

У Кунлик ажратилган сув билан белгиланган меъёрга асосан сугорилган ер майдонларни хисоб китобини олиб бориш (Меъёр: уар 1 м3/сек сув билан 50 гектар майдон сугориш).

У Сугориш ва сувдан фойдаланишда далада кластер, фермер хужалиги сувчиларнинг етарлилигини урганиш (Меъёр: %ар10 литр/сек сувга 1 нафар сувчини бириктириш).

У Тунги сугориш ишларини ташкил этиш ва далада сувчиларга шароит яратиб бериш (Сувчиларга дала кучма уйлари, иссиц овцат, кетмон, фонар ва бошцалар билан таъминлаш).

У Сувдан максадсиз ва самарасиз фойдаланиш (куллатиб, коллекторга ташлаб, рухсатсиз, лимитсиз, узбошимчалик билан фойдаланиш) ва сув исрофгарчилиги холатларида амалдаги тартибга асосан жавобгарликни хал этиб бориш (Агроинспекция инспекторлари томонидан ууцуцбузарликларни олдини олиш, маъмурий жарималар цуллаш).

У Худуд ва каналларга сувни навбат (авандоз) усулида таксимлаш (Тартиб: сугориш ишларини айланма график асосида жумладан бир кунда бир вацтнинг узида 3-4 та каналга эмас, 1 та каналга "бир канал бир тизим " тамойили асосида тацсимлаш).

У 2023 йилда урнатилган ва 2024 йилда урнатилаётган сув тежовчи томчилатиб сугориш технологиясидан кенг фойдаланиш, томчилатиб сугоришда сугориш сони, сув микдорини камайтирган холда сувни иктисод килиш.

У Тик сугориш кудукларига богланган пахта ва бошка экин майдонларига тик кудукни факат кучма эгилувчан кувур куллаган сув истеъмолчиларига кушиб бериш.

У Далада гуза сугориш ишларида ук-арикларни 60-70 метр масофадан олиш (Бунда: уц-арицсиз сугоришда 10 фоиз сув ёки уртача 1 гектар майдонга меъёрдан ортиц 200-300 м3 сув исрофини олди олинади).

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февраль ПФ-4947-сон "Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисида"ги фармони. www. lex.uz. 07.02.2017.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 23 октябрь ПФ-5853-сон "Узбекистон Республикаси кишлок хужалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мулжалланган стратегиясини тасдиклаш тугрисида"ги фармони. www. lex.uz. 23.10.2019.

3. С.Эргашев, И.Бекмирзаева. Кургокчил худудларида сув ресурсларини минимал сарфлайдиган ирригация ва мелиорация хамда кишлок хужалигини юритиш усуллари буйича кулланма. БМТ Тараккиёт дастури, ГЭЖ ва УзХ. 2012 й.12-18 б.

4. SZ Safoevna, MN Juraevna Analysis of economic efficiency of the use of irrigated land in agriculture and factors on them. Journal of Contemporary Issues in Business and Government 27 (2), 4055-4061

5.З.С Шохужаева, НЖ Маманазарова. Эффективность инновационных процессов в сельскохозяйственном развитии. Минтака иктисодиётини инвестициялашнинг молиявий-хукукий ва инновацион жихатлари. Конф.материаллари, 2020 й. 329-333 бет.

6.ЗС Шохужаева. Зарубежный опыт в сельском хозяйстве по использованию водных ресурсов. Ж.: Economics №1(44), 2020. Стр. 19-22. 7.ZS Shokhujaeva, HN Mirjamilova. Innovative processes in the water sector and factors influencing their development. Asian Journal of Research in Business Economics and Management. №5, 2022.

8.Shoxojaeva Zebo Safoevna, Mamanazarova Nasiba Juraevna. Economic efficiency of modernization and development of water facilities in agriculture. ACADEMICIA: An International Multidisciplmary Research Journal №8, 2020. Page 195-201.

9.ЗС Шохужаева. Иктисодиётни модернизациялаш шароитида аграр сохани ривожлантириш истикболлари. Монография. Тошкент, 2020.

10. SZ Safoevna, MN Juraevna Sustainable management and efficient use of water resources in the conditions of economic modernization. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Journal 2021. 1202-1208 page.

11. N.J. Mamanazarova. Key Indicators of Efficiency of Reclamation Measures on Irrigated Land. Academic Journal of digital Economics and Stability. 2021 Page 564-570

12. Набиев.О.А. (2023). Зарубежный опыт повышения роли местных бюджетов в развитии социальных отраслей. Экономика и социум, (6-2 (109)), 877-8

13. Набиев.О.А. (2023). Перспективы увеличения доходов местных бюджетов на основе социально-экономического развития региона. Экономика и социум, (6-2 (109)), 882-887.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.