Научная статья на тему 'СУРХОНДАРЁ СУР ҚОРАКЎЛЗОТЛИ ҚЎЙЛАР ГЕНОФОНДИНИ САҚЛАШ ВА ТИКЛАШНИНГ СЕЛЕКЦИОН-ГЕНЕТИК УСУЛЛАРИ'

СУРХОНДАРЁ СУР ҚОРАКЎЛЗОТЛИ ҚЎЙЛАР ГЕНОФОНДИНИ САҚЛАШ ВА ТИКЛАШНИНГ СЕЛЕКЦИОН-ГЕНЕТИК УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
генофонд / молекуляр-генетик / бренд / оргинал / морфобиологик / линия / крос / пигмент / гомоген / гетероген / завод типи. / gene pool / molecular-genetic / brand / original / morphobiological / line / cross / pigment / gomogeneous / geterogeneous / plant type / grading.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Омонов М.И.

Мақолада дунё иқлим ўзгаришларининг кескинлашуви ва табиий ландшафтлар бузилиши жаҳон миқёсида уй ва чорва ҳайвон зотларигенофондининг кескинқисқариши ва айрим зотларнинг бутунлай йўқолиб кетишига ҳамдахалқаро мўйна бозорида тенгсиз саналгансур, кўк ва қора рангли қоракўл терилари етказиб берувчи қоракўл зотли қўйлар генофонди ва маҳсулдорлигининг пасайишига сабаб бўлаётганлиги келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SELECTION-GENETIC METHODS OF PRESERVING AND RESTORATION OF THE SHEEP GENEFOUND OF SURKHANDARYO SUR BLACK SHEEP

The article shows that global climate change and natural landscape degradation have led to a sharp decline in the gene pool of domestic and livestock breeds worldwide and the complete extinction of some breeds, as well as a decline in the gene pool and productivity of karakul sheep caused.

Текст научной работы на тему «СУРХОНДАРЁ СУР ҚОРАКЎЛЗОТЛИ ҚЎЙЛАР ГЕНОФОНДИНИ САҚЛАШ ВА ТИКЛАШНИНГ СЕЛЕКЦИОН-ГЕНЕТИК УСУЛЛАРИ»

Омонов М.И.

Термиз давлат университеты доценти биология фанлари доктори

СУРХОНДАРЁ СУР КОРАКУЛЗОТЛИ ЦУЙЛАР ГЕНОФОНДИНИ СА^ЛАШ ВА ТИКЛАШНИНГ СЕЛЕКЦИОН-ГЕНЕТИК

УСУЛЛАРИ

Анотация. Мацолада дунё ицлим узгаришларининг кескинлашуви ва табиий ландшафтлар бузилиши жауон мицёсида уй ва чорва уайвон зотларигенофондининг кескинцисцариши ва айрим зотларнинг бутунлай йуцолиб кетишига уамдахалцаро муйна бозорида тенгсиз саналгансур, кук ва цора рангли цоракул терилари етказиб берувчи цоракул зотли цуйлар генофонди ва маусулдорлигининг пасайишига сабаб булаётганлиги келтирилган.

Калит сузлар: генофонд, молекуляр-генетик, бренд, оргинал, морфо-биологик, линия, крос, пигмент, гомоген, гетероген, завод типи.

Omonov M.I., doctor of biological sciences

associate professor Termiz State University

SELECTION-GENETIC METHODS OF PRESERVING AND RESTORATION OF THE SHEEP GENEFOUND OF SURKHANDARYO

SUR BLACK SHEEP

Annotation. The article shows that global climate change and natural landscape degradation have led to a sharp decline in the gene pool of domestic and livestock breeds worldwide and the complete extinction of some breeds, as well as a decline in the gene pool and productivity of karakul sheep caused.

Keywords: gene pool, molecular-genetic, brand, original, morpho-biological, line, cross, pigment, gomogeneous, geterogeneous, plant type, grading.

Бугунги кунда дунёда иклим узгаришларининг кескинлашуви ва табиий ландшафтларнинг бузилиши тирик мавжудодлар хилма-хиллигининг камайишига шу жумладан, уй ва чорва хайвон зотларигенофондининг кескин кискариши ва айрим зотларининг бутунлай йуколиб кетишига сабаб булмокда. Шу боис, жахонда барча турдаги уй ва чорва хдйвон зотлари хилма-хиллигини аниклаш, камайиб ва йуколиб кетаётган зотлар генофондини саклаб колиш долзарб муаммолардан бири хисобланмокда. Айникса, халкаро муйна аукцион бозорида тенгсиз саналган сур, кук ва кора рангли кимматбахо коракул терилари етказиб

берувчи куй зотлари генофондини саклаш ва купайтиришдолзаблигича колмокда.

Бу борада молекуляр-генетик усуллар ёрдамида кимматли ва ноёб коракул зотли куйлар генофондини саклаш усулларини ишлаб чикиш, камёб ва йуколиш арафасида турган зотларини асраб колиш, купайтириш, жахон муйна бозор талаблари асосида коракул терилари сифатини яхшилаш ва такомиллаштириш борасидаустувор йуналишлардаги илмий-тадкикотлар олиб борилишини такозо этади.

Маълумки, мамлакатимиз иктисодиётида коракулчилик халк хужалигининг мухим тармоклардан бири хисобланиб, озик-овкат саноатига гушти, сут, енгил ва чарм саноатига жун ва куй териси, тибииёт сохасига коринча ферменти хамда жахон халкаро муйна бозорига ноёб ва антика, кимматбахо нархларда харид килинадиган коракул терилари етиштириб беради.

Узбекистон утган асрнинг 70-90 йилларида Марказий Осиёда 20 дан ортик давлатларга соф зотли коракул зотли куйлар хамда халкаро муйна бозорига юкори сифатли коракул терилари етказиб берувчи йирик экспортёр давлат сифатида дунёга танилиб, "Узбекистон Бухоро -коракули" брендини кулга киритиб келган.

Лекин, дунё давлатларида булгани сингари мамлакатимизда хам кейинги 30 йил давомидатурли сабабларга кураюкори махсулдор соф зотли коракул куйлари генофонди, насл салохияти вамахсулдорлиги кескин камайиши баробарида, ташки бозорлар учун етиштирилаётган коракул терилари сифати жахон стандарти талабларига жавоб берасдан колмокда

[4.]

Шу боис, Хукуматимиз томонидан кейинги турт йил давомида мамлакатимизда коракулчилик тармогини тубдан ислох килиш, сохани тиклаш ва ривожлантириш борасида аник ва комплекс чора-тадбирлар ишлаб чикилди.

Хусусан, Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегиясида144 «...наслчиликни ривожлантириш, наслчиликда илмий-тадкикот ишларини жорий этиш; чорвачиликнинг озука базасини яратиш...» вазифалари белгилаб берилган.[1].

Бинобарин, коракул зотли куйлар узига хос кимматлибиологикхусусиятига эга булиб, кескинва нокулай об-хаво иклимшароитига чидамлилиги,усимликкопламисийрак вакургокчилик булганйиллардакаммахсул яйловлардан узига зарур кунлик озукасини топиш хамдаёзнинг жазирама иссик ва кишнинг кахратон совугига бардошлилиги билан ажралиб туради.

Шу боис, мамлакатимизнинг турли хил географик ва экологик худудий иклим шароитларидан келиб чикиб, коракул зотли куйлар хар

бирчул ва дашт худудларининг узига хос шаротларигатулаконли мослашган холда усиб ривожланади ва кимматбахо махсулот етиштиради. Таъкидлаш жоизки, коракул терилари сифати ва унинг кимматли белгилари уз навбатида куйлари бокиладиганяйлов худудлари экологик иклим шароити ва ут-уланларнинг хилма-хиллиги, озукабоплиги,туйимлилиги ва таркибигабевосита богликдир.Мамлакатимизда сур рангли коракул зотли куйлар Каракалпогистон Республикаси, Бухоро ва Сурхондарё вилоятларининг чул ва тог олди худудларида купайтирилиб, етиштирилаётган сур терилари сифати жихатидан Бухоро, Коракалпок ва Сурхондарё сур типларига ажратилади.

Сурхондарё вилоятининг Кумкургон тумани, "Боботог-сури коракулчилик" МЧЖ хужалигида Коракулчилик ва чул экологияси илмий-тадкикот институти ва Термиз давлат университетининг тадкикотчиолимлари хамкорлигида олиб борилди.

Айнан Сурхондарё сурининг яратилишга назар ташласак, профессор Н.С.Гигинейшвили томонидан гомоген, яъни ухшаш белгилари буйича бир хил жуфтлаш натижалари туфайли вужудга келган. Демак, рангбарангликлар буйича энг самарали жуфтлаш бу гомоген жуфтлашдир.

Бизнинг тадкикотларимизда Сурхондарё сур коракул зотли куйларни рангбарангликлар кесимида гомоген жуфлаш оркали рангбарангликларнинг авлоддан - авлодгаирсийланиш натижалари урганилди.

1-жадвал.

Сурхондарё сур коракул зотли куйларни гомоген жуфтлашда сур

рангбарангликларнинг наслдан-наслга берилиши хусусиятлари, %

Жуфтлаш варианти Х,исобга олинган кузилар Су э кузилар тери рангбаранглиги

платина янтарь бронза антрацит бошка

Пл. х Пл. 40 71,6 7,9 7,5 10,0 3,0

Ян. х Ян. 40 14,1 68,5 4,7 12,4 0,3

Бр. х Бр. 40 10,9 13,7 71,5 2,6 1,3

Ан. х Ан. 40 - 3,6 - 92,1 4,3

Изох,: Пл. - платина, Ян. - янтарь,Бр. - бронза,Ан. - антрацит.

Жадвал маълумотларидан таъкидланадики, платина сур кучкорлар билан платина сур совликлар гомоген жуфтлаштирилганда наслида платина сур кузилар 71,6% ва 28,4% бошка сур, янтарь билан янтарь сур куйларни жуфтлаштирилганда янтарь сур 68,5%ва31,5% бошка сур, бронза билан бронза вариантида бронза сур-71,5% ва 28,5% бошка сур,антрацит сур куйлар гомоген жуфтлаштирганида антрацит сур - 92,1% ва 7,9% - бошка сур рангли кузилар олинди.

Хулоса. Сурхондарё сур коракул зотли куйларни гомоген жуфтлаштириш уз навбатида ота-она жуфтликларидаги кимматбахо сур

рангбарангликларининг наслдан-наслга утишини ва авлодларида мустахкамланиб боришини таъминлаши баробарида, унинг ирсийланиш коэффицентини оширади хамда камайиб бораётган ва йуколиш арафасида турган ноёб ва антика рангбарангликларни тиклаш, саклаш ваюкори махсулдор сур куйлар генофондини купайтириш имкониятини яратади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида»ги Фармони.

2. Узбекистон Республика Президентининг 2019 йил16 августдаги "Коракулчилик тармогини комплекс ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида" ги ПК-4420-сонли Карори. www.lex.uz

3. Узбекистон Республика Президентининг 2020 йил2 сентябрдаги "Узбекистон Республикасида Пиллачилик вакоракулчиликни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида" ги ПФ-6059-сонли Фармони. www.lex.uz

4. Арипов У.Х., Алиев Д.Д., Омонов М.И., Нарзуллаев Х. Методические рекомендации по сохранению генофонда каракульских овец Сурхандарьинского сура. Самарканд.: 2017, 28 б.

5. Гигинейшвили Н.С. Успехи и задачи цветного каракулеводства //Журнал Каракулеводство. Ташкент, 1979. -Вып. Х1. - С. 35-36.

6. Омонов М.И. Проблема сохранения и использования генофонда овец каракульской породы // Журнал. Актуалные проблемы современной науки., Москва, 2019. -№ 4 (107). -С. 192-194.

7. Омонов М.И. Изучение взаимосвяз между смушковой и шерстной продуктивностью каракульских овец // Актуальные научные исследования в современном мире: УШ Международный журнал. - Украина, 2015. -№ 8. -Часть-6. -С. 414 -421.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.