Научная статья на тему 'СУРХОН ВОҲАСИ АРХЕОЛОГИК ЁДГОРЛИКЛАРИ АНТИК МАДАНИЯТ ЎЧОҒИ СИФАТИДА'

СУРХОН ВОҲАСИ АРХЕОЛОГИК ЁДГОРЛИКЛАРИ АНТИК МАДАНИЯТ ЎЧОҒИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
180
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Қадимги давр / Шимолий Бақтрия / Сурхондарё вилояти / Кўҳна Термиз / Далварзинтепа / маданият / ёдгорликлар / буддавийлик / кулолчилик / ҳайкалтарошлик / тоштарошлик / ибодатхона

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Муҳаббат Афсаматовна Шоюсупова

Бугунги кунда археологик тадқиқотларни тубдан такомиллаштириш, моддий, маданий ёдгорликларни кенг кўламда ўрганиш, қадим тарих ва бой маданиятимизни халқимизга ва жаҳон ҳамжамиятига тарғиб қилиш долзарб масалалардан биридир. Мақолада Сурхон воҳаси маданиятини ўрганиш ва уларни аҳамияти таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СУРХОН ВОҲАСИ АРХЕОЛОГИК ЁДГОРЛИКЛАРИ АНТИК МАДАНИЯТ ЎЧОҒИ СИФАТИДА»

"Oriental Art and Culture" Scientific Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 3 Issue 4 / December 2022

СУРХОН ВОХДСИ АРХЕОЛОГИК ЁДГОРЛИКЛАРИ АНТИК МАДАНИЯТ УЧОГИ СИФАТИДА

Мухаббат Афсаматовна Шоюсупова shoyusupovamuhabbat9@gmail.com

УзР ФА Санъатшунослик институти

Аннотация: Бугунги кунда археологик тадкикотларни тубдан такомиллаштириш, моддий, маданий ёдгорликларни кенг куламда урганиш, кадим тарих ва бой маданиятимизни халкимизга ва жахон хамжамиятига таргиб килиш долзарб масалалардан биридир. Маколада Сурхон вохаси маданиятини урганиш ва уларни ахамияти тахлил килинган.

Калит сузлар: Кадимги давр, Шимолий Бактрия, Сурхондарё вилояти, Кухна Термиз, Далварзинтепа, маданият, ёдгорликлар, буддавийлик, кулолчилик, хайкалтарошлик, тоштарошлик, ибодатхона.

ARCHAEOLOGICAL MONUMENTS OF SURKHAN OASIS AS AN

ANCIENT CULTURE FOCUS

Muhabbat Afsamatovna Shoyusupova shoyusupovamuhabbat9@gmail.com UzR AS Institute of Art Studies

Abstract: Today, topical issues are the fundamental improvement of archaeological research, a broad study of material and cultural monuments, the promotion of our ancient history and rich culture to our people and the world community. The article analyzes the studies of the culture of Northern Bactria and their significance.

Keywords: Ancient period, Northern Bactria, Surkhandarya region, Old Termez, Dalvarzintepa, culture, monuments, Buddhism, ceramics, sculpture, masonry, temple.

Президентимиз Ш.М.Мирзиёев таъкидлаганларидек, "Сурхон вохасидаги Зараутсой, Тешиктош горлари, Боботог ва Бойсунтог кояларидаги расмлар, бу замин жахон цивилизациясининг бешикларидан бири эканлигидан гувохлик беради. Бактрия, Кушон каби кухна давлатлар тарихи, Далварзинтепа, Кампиртепа, Зартепа калъаси сингари ноёб ёдгорликлар бу ерда кадим замонларда хам юксак тараккиёт мавжуд булганини исботлайди"[2]. Бу улкага ташриф буюрган хар бир инсон, аввало унинг гузал табиатидан бахра олади. Баланд тогларию, бепоён адирликлари, кенг ясси текисликлари, колаверса турли

тарихий даврларда шаклланган ранг-баранг маданияти унинг жозибасига жозиба кушали.

Бактрия улкасининг тарихи факатгина бир мамлакат ёки халкнинг тарихи булмай, балки дунё тарихининг ажралмас бир кисмидир. Унинг маданияти жахон маданиятининг шаклланишига катта хисса кушиб, инсоният тарихида учмас из колдирди[3]. Ушбу юртдан топилган купгина санъат асарлари дунё музейларида сакланиб келинмокда.

Мустакиллик йилларида мамлакатимиз худудида кадимги даврлардан бошлаб ривожланган кишлоклар, шахарлар ва цивилизация марказларининг бой утмишини археологик жихатдан тадкик этиш ва тарихий жараёнларни тиклаш буйича муайян ишлар амалга оширилди. Узбекистон худуди тош давридан бошлаб узлаштирилганлиги, мамлакатимиз жахондаги илк шахарсозлик ва давлатчилик шаклланган марказлардан бири булганлиги, тарихимиз ва маданиятимиз чукур илдизларга эга эканлиги илмий жихатдан асосланди[1].

Кадимий улкалардан бири булган Бактриянинг шимолий кисмида жойлашган Сурхон вохасидаги моддий маданият намуналари, осори атикалар нафакат Урта Осиё, балки бутун Шарк мамлакатларининг маданий ривожланишида мухим ахамият касб этган.

Сурхон вохасида кадимги даврга оид ёдгорликлар урганилиб, улар хакида илмий адабиётларда куплаб маълумотлар келтирилган. Бугунги кунда Узбекистоннинг кадимги маданиятини акс эттирувчи ёзма манбалар ва археологик маълумотларни янгича тахлил килиб умумлаштириш катта ахамият касб этади.

Бактрияда дастлабки археологик тадкикотлар 19 - асрнинг 2 - ярмидан бошланган (А.Маев. И.В.Мушкетов ва б.). Шимолий Бактрия худудида 1926 - 28 йилларда Шарк маданияти музейи (хозирги Шарк халклари санъати музейи) экспедицияси (рахбари Б.П.Денике), 1936 - 38 йилларда Термиз археология-комплекс экспедицияси (рахбари М.Е.Массон), 1953 - 54 йилларда Тожикистон археология экспедицияси (рахбари М.М. Дьяконов), 1950 - 55 йиллари Узбекистон археология экспедициясининг Сурхондарё отряди (рахбари Л.И.Альбаум) археологик казиш ишлари олиб борган. 1960 йилдан (бир оз танаффус б-н) Узбекистон санъатшунослик экспедицияси (рахбари Г.А.Пугаченкова), 1972 йилдан Узбекистон ФА Археология институтининг Бактрия экспедицияси (рахбари В.М.Массон) археологик тадкикотларни давом эттирди[4].

Сурхондарё вилоятида утган асрнинг 80-йилларида олиб борилган ишлар хам диккатга сазовордир. Хусусан, Кухна Термиз, Далварзинтепа, Кампиртепа ва бошка бир катор ёдгорликларда тадкикот ишлари давом эттирилди.

Узбекистон мустакилликка эришганидан кейин катор янги ёдгорликлар очилиб, уларда тадкикот ишлари олиб борилди. Ушбу тадкикот ишларига нафакат махаллий олимлар, балки чет эллик тадкикотчилар хам жалб этилиб, улар билан биргаликда куплаб кушма экспедициялар ташкил этилди[7]. Бу борада франциялик олимларнинг (П.Лериш, П.Жантель ва бошкалар) кадимги шахар маданиятининг шаклланиш ва ривожланиш масалаларини урганиш борасида, япониялик мутахассисларнинг (К.Като, К.Танабе ва бошкалар) буддавийлик ёдгорликларида олиб борган тадкикотларини айтиш мумкин. Уларнинг натижалари турли номзодлик ва докторлик диссертацияларида уз аксини топган (Э.Ртвеладзе, Ш.Пидаев, В.Лунёва, К.Сабиров, В.А.Завьялов, К.Кавасаки, С.Виденко, К.Абдуллаев, С.Курбонов[9], А.Ж.Яхшиев ва бошкалар). Олиб борилган тадкикотлар натижалари фанга жорий этилмокда ва улар турли илмий муаммоларни (Сурхон вохаси кушон даври мудофаа тизими, кулолчилик, тасвирий санъат, хайкалтарошлик, тарихий даврлаштириш ва бошкалар) урганишга каратилган.

Шауарсозлик. Сурхондарё худудидан топилган Халчаён кишлогидаги Хонакатепа ва Музрабод чулидаги Кучуктепа, Шурчи туманининг Миршоди кдшлогидаги Кизилтепа, Бойсун туманининг Бандихон кдшлогидаги Гозимуллатепа ва Киндиктепа, Шеробод чулидаги Талашкан тепалар илк кадимий шахарлардир. Кизилтепа 15 метр келадиган табиий жарликлар орасида курилган шахардир. Майдони 20 гектар келади[6]. Кадимда шахарларнинг бундай жойларда курилиши катта ахамиятга эга булган. Ш.Р. Пидаевнинг "Кадимий Термиз" рисоласида ёзилишича кадимда шахар ва кишлокларнинг тепаликлар устида курилиши маълум ахамиятга эга булиб, мудофаа вазифасини бажарган[4].

Бундай шахарлардан яна бири Кухна Термиз харобаларидир. Шахар хозирги Термиз шахридан 7 чакирим шимоли - гарбда, Амударё сохили буйида жойлашган булиб, унинг майдони 500 гектардан ошик булган. Шахар калъа, шахристон ва шахар атрофи работдан иборат булиб, уларнинг хар бири махсус мудофаа иншоотлари билан химоя килинган. Шахарнинг энг кадимий кисми Амударё сохилида жойлашган булиб, кум ва тошдан таркиб топган табиий баландлик устига курилган. Бу жой калъа деб аталиб, 10 гектрадан ортик майдонни эгаллайди[4].

Кухна Термиздан милоддан олдинги III - II асрларга оид маданиятни ёритувчи турли топилмалар топилганлиги айникса диккатга сазовордир. Хусусан, кулолчилик буюмлари узларининг бежирим шакли билан кишини хайратга солади ва шу билан бирга уша давр кулолчилик санъати яхши шаклланганлигидан далолат беради.

BnnaMH3KH, KymoHrap gaBpaga TepMH3 maxpa aHaga MKcargH. XyHapMaHgnunHK, KynonnnnHK, MeTan.rco3.THK, TomTapomnHK Te3 pHBo^raHga. Oar cyaragaH acarraH Typ.ru öyroMnap, xafiKarnarap, TaHrarap xaM aroxaga axaMHaT Kacö этagн.

EyddaeumuK eдгopAUкмapи. TepMH3HHHr MagaHHfi Ba MatHaBHfi xaeTHga öyggH3M xaM aroxaga ypHH эгaт.тafigн. fflaxap axpnncHHHHr KaTTa khcmh öyggaBHHHHK gHHHHH Kaöyr KH-rraH. fflHMonHfi BaKTpaaHHHr энг KaTTa HÖogarxoHanapHgaH öyrHö Koparena Ba Oae3Tena egroprHKrapH xHcoöraHagH. By HKKara egropraKga oraö öoparraH TagKHKoTrap YpTa Ocaega öyggaBHfirHKHHHr TapKannmHHH, BaKTpaa öyggaBHfirHK MagaHHaTHHHHr maKrraHHmH Ba pHBO^naHHmHHH epuram ynyH ^yga KHMMarau MatryMoTrap öepagu[3].

3ckh TepMH3garH aHa öap öygga egroprurH - xarK opacHga 3ypMara homh öaraH ararraH, öaraHgrHrH 10 MeTp KeragaraH MHHopacHMOH HHmooTgHp. By Kaöa HHmooTnap öygga mruga "cTyna" geö ararraH. Ymöy egroprHKrapgaH TamKapH AfipHTOM, ^anBap3HHTenagaH TonarraH öygga HöogarxoHarapH xaM öyggaBHfirHK egroprHKrapHra MHcor öyragH. kh3hfh myHgaKH, TagKHKoTrap HarH^acuga TonHHManapHHHr öapnacH Kymoarap gaBpHra TyFpa Keraga Bygga egropnHKnapHHHHr aKcapaaTH TepMH3 arpo^agaH Tonaruma y epga KagHMga öygga gHHHHHHr Tatcapa Kyara öynraHHHrHgaH garoraT öepagH.

X^aüKaxmapoMAUK. XygygHHHr xafiKarrapomrHK caHtara xaKHga ranHpagHraH öyrcaK, XarnaeH, AfiparoM, KopaTena, Oae3Tena, ^arBap3Harena egroprHKrapu BaKTpHa xafiKarrapomrHK MaKTaöHHHHr Maxcy.ru cu^araga aroxaga ypHH TyTagH Ba aHTHK gyHe xafiKarrapomrHK caHtaTHHH Hoeö gypgoHarap öaraH öofiaraga KagHMga CypxoH eprapaga Ky-ra ryr xafiKarrapomrap Maxarrafi xom - amerap -Tom, oggafi rofi, Ba raHngaH xafiKar aparraarap. X,afiKar.rapHHHr xap öHpH y3Hra xoc KypHHHmga HmnaHraH^HrH öaraH gHKKaTra ca3oBopgHp.

Taceupuü causam TapHXH CypxoHgapeHHHr BoficyH ToFrapagarH 3apayTcofigarH egroprHKrapgaH öomraHraH gecaK xaTo öyrMafiga ^yHKH y epgarH pacMnapga KagHMra ogaMrapHHHr ob Karam cypaTH TacBHpraHraa ^eBoprapra HH3HnraH pacMnap KymoH HMnepHacH gaBpH öaraH öofhhk öyrHö, XarnaeH, ^arBap3Harena, KopaTena Ba Oae3TenagaH TonarraH. PacMrap öHHoHHHr KaHgafi MaKcagga KyparraHHra Kapaö coruHraa XarnaeH Ba ^arBap3HHTenagara pacMrapga acocaH Maxarrafi xarK HaMoaHgarapa TacBHpraHca, KopaTena Ba Oae3Tenagara pacMrapga KynpoK Bygga gHHHfi MapocHMrapa, yrapHHHr HmTHpoKHHrapa TacBHpraHraH [7].

Xyroca KHraö afiTraHga, KagHMga YpTa OcaeHHHr ^yga öofi MagaHHfi ynoKgapagaH öapa öyrraH fflaMorafi BaKTpaa xygygagaH TonarraH caHtaT acaprapa a3ar-a3argaH H®;ogKop xarK экaнпнгнмнзgaн maxogaT öepaga.

Ушбу ноёб топилмалар нафакат Урта Осиё кадимий маданияти тарихини яратишда балки, кушни мамлакатлар - Х,индистон, Покистон, Афгонистон, Эрон, Хитой кадимги маданияти тарихини тарихини урганишда асосий манбалардан бири булиб хизмат килди. Чунки, бу ерда тикланган шахар ва касрлар, буддизм иншоотлари, ёзувлари, хайкаллар ва тасвирий санъат колдикларида узига хос хусуиятлар борки, хозир чет эл олимлари уз тадкикотларида бу археологик далилларга мурожаат килмокдалар ва тан бермокдалар.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Археологик тадкикотларни тубдан такомиллаштириш тугрисида Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг карори, 21.09.2019 йилдаги 792-сон

2. Мирзиёев Ш. Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз. -Тошкент: "Узбекистон" НМИУ, 2017. - 488 б.

3. Пидаев Ш.Р. Сирли кушонлар салтанати. Тошкент. УзССР "Фан" нашриёти. 1990. - 40 б.

4. Пидаев Ш.Р. Кддимий Термиз. Тошкент. "Фан". 2001. - 32 б.

5. Пугаченкова Г.А., Ртвеладзе Э.В. Северная Бактрия - Тохаристан: Очерки истории и культуры: Древность и средневековье. Ташкент: Фан, 1990. 218 с.

6. Ртвеладзе Э.В. Великий шелковый путь. Энциклопедический справочник. Т. 1999.280 стр.

7. Тургунов Б. Узбекистон антик давр маданияти. (Жанубий Узбекистоннинг кадимий маданиятидан лавхалар). "Узбекистон". Тошкент. 1976. - 32 б.

8. «Узбекистон миллий энциклопедияси». Давлат илмий нашриёти. 1- Том. Тошкент. 2017 й. - 658 б.

9. Эшов Б. Узбекистон давлатчилиги ва бошкаруви тарихи. Т. 2012.

10. Яхшиев А.Ж. Шимолий Бактриянинг тарихи ва маданияти (милоддан аввалги III - милодий IV асрлар Сурхон вохаси маълумотлари асосида). 07.00.02. Тарих фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун такдим этилган диссертация. Тошкент. 2002.

11. Lerich Р., Pidaev Ch.R. Termez sur Oxus. Cite-capitale d'Asie Centrale. Maisonneuve. Larose. 2008. 80-p.

12. Otabek, A., & Yo'lchiboyevich, U. S. (2022). QO'QON SHAHAR MUSIQALI DRAMA TEATRI AKTYORI RAXMONJON PO'LATOVNING IJRO TALQINI. Oriental Art and Culture, 3(1), 197-206.

13. Yo'lchiboyevich, U. S. (2022). SAN'AT TA'LIMIDA MAKTAB MASALASI. Oriental Art and Culture, 3(1), 315-325.

14. Болтабоева, У., & Абдуназаров, З. (2021). АКТЁРЛИК МАДОРАТИДА ЭСТЕТИК ТАРБИЯ ИНТИЗОМИ МАСАЛАЛАРИ. Oriental Art and Culture, 2(4), 230-238.

15. Tursunova, G. (2022). Importance of Musical and Rhythmic Education in Singing Actors. INTERNATIONAL JOURNAL OF INCLUSIVE AND SUSTAINABLE EDUCATION, 1(5), 47-49.

16. Boltaboeva, U., Zununov, R., Tursunova, G., & Pulatov, R. A look at the Renaissance and seventeenth-century classical theater. Turkish Journal of Physiotherapy and Rehabilitation, 32, 3.

17. Jalolkhon, M., Talaboyev, A., Dehkonov, F., & Jurayev, I. (2022). Tom Aleksandrovich Khomyakov-Musician And Talented Conductor. Journal of Pharmaceutical Negative Results, 4736-4739.

18. Yuldasheva, S. (2022). Level of Studying the Psychology of Reading in Foreign Countries. Pindus Journal of Culture, Literature, and ELT, 2(4), 28-36.

19. Yuldasheva, S. N. (2022). INNOVATIVE WAYS TO IMPROVE THE EFFICIENCY OF TRADE POLICY IN UZBEKISTAN. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 10(5), 505-508.

20. Yuldasheva, S., & Madumarova, M. Section 5. Theory and History of Culture. European Journal of Arts, 148.

21. Xaydarov, A. (2022). O 'SMIRLIK YOSHIDAGI IJODKOR BOLALARNING OVOZINI TARBIYALASHDA PEDAGOGIK YONDASHUVLAR. Oriental Art and Culture, 3(1), 45-50.

22. Yunusov, G. Y., & Topildiyev, S. (2022). The Issue Of Namuds In Makom Songs Performing. Journal of Pharmaceutical Negative Results, 4731-4735.

23. O'G'Li, I. T. L. (2022). SOVET ITTIFOQINING SOLIQ-BOJXONA TIZIMIGA BO'LGAN MUNOSABATI. Oriental Art and Culture, 3(3), 125-128.

24. oglu Habibjonov, I. T. (2022). The Notion of Secondary Designation in Customs Terminology. INTERNATIONAL JOURNAL OF INCLUSIVE AND SUSTAINABLE EDUCATION, 1(5), 257-260.

25. Habibjonov, I. (2021). PO 'LAT MO 'MIN IJODIDA ODOB-AXLOQ MASALALARI. Oriental Art and Culture, 2(4), 401-409.

26. Dadaboev, Y., & Dehqonov, R. Hordo Structures in Central Asian Architecture. International Journal on Integrated Education, 4(4), 121-124.

27. Dehqonov, R., Utaganov, R., & Ahmedov, Z. (2020). VIEWS OF CENTRAL ASIAN ENCYCLOPEDIC SCHOLARS ON MUSIC THEORY. European Journal of Research volume, 5(10), 100-106.

28. Омоновна, С. Д. (2022). ПРОФИЛАКТИКА КОНСЕРВАТСИЯСИ: КИТОБ ВА КУЛЁЗМА ДУЖЖАТЛАР, ЖАМИЯТДАГИ ТАРИХИЙ

E^rOP^HKKA ETAETrAH 3APAP.HAPHH TYXTATHm OMHHH CHOATH^A. Oriental Art and Culture, 3(1), 527-535.

29. Yuldashyev, A., & Boboyev, V. (2022). CHOLG'UCHI-SOZANDA TALABALARNI O 'ZBEK XALQ KUYLARI VA BASTAKOR-KOMPOZITORLAR IJODIDAN NAMUNALAR IJRO QILISHLARIDA IJODIY YONDO SHUVCHANLIKKA O 'RGATISH. Oriental Art and Culture, 3(1), 219-225.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.