CC BY
1
УДК 316
DOI 10.52452/18115942_2023_3_154
СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ОСНОВНЫХ ТЕНДЕНЦИЙ РАЗВИТИЯ СОВРЕМЕННОЙ СЕРБСКОЙ И РОССИЙСКОЙ СЕМЬИ
© 2023 г. М. Мишлянов
Мишлянов Мария, аспирантка кафедры общей социологии и социальной работы Нижегородского государственного университета им. Н.И. Лобачевского maja.misljanov@gmail.com
Статья поступила в редакцию 12.12.2022 Статья принята к публикации 21.07.2023
Рассматриваются вопросы основных тенденций развития современной сербской и российской семьи. Мы являемся свидетелями глобальных изменений, которые отражаются и на семье. Об этом говорит официальная статистика Сербии и России, которая анализируется с 1950-х гг. до наших дней. Наблюдается заметный рост разводов, существует тенденция к снижению числа зарегистрированных браков и появлению внебрачных союзов. Как и в большинстве развитых стран, заметна тенденция депопуляции. Мнения исследователей разделились: обязательно ли наблюдаемые тенденции плохи или есть положительные изменения в современной семье, такие как гендерное равенство, например. Ответы ищутся через анализ исторического и экономического развития государств. Тема актуальна, и многие исследователи занимаются поиском причин этих явлений. Статистические данные, приводимые на государственном уровне, являются всеобъемлющими и важными для анализа этих явлений. Государства разрабатывают социальную политику, чтобы смягчить проявления негативных тенденций.
Ключевые слова: семья, Сербия, Россия, тенденции трансформации социальных институтов, государственная статистика.
Увод
Jедна од на^ознатщих дефиницща породице подразумева да породица представка основну йел^у друштва [1]. Породицом као соц^алном групом се баве многе науке, разматраjу аене функцще, као што су биолошка, матерщално-економска, емоционално-подржаваjуЙа и тако дале, а са друге стране, геуавила се и потреба да се породица дефинише законима.
У Срб^и jе «Породичним законом» (2005) загарантована jе заштита породице. Брак се дефинише као законом регулисани савез мушкар-ца и жене, ко^ су равноправни по своjим правима. Интересантно jе то што се овим законом признаjе ванбрачна заjедница, где супружници и^у иста права и обавезе као и супружници ко^ су регистровали брачну заjедницу. Када jе реч о ро^еау деце, родителска права и обавезе ма^е и очеви под|еднако деле. Родители су равноправни у погледу права. Супружници су дужни да се ме^усобно уважаваjу и помажу. Имовина супружника може бити заjедничка или посебна и закон jе предвидео могуйност брач-ног диговора. Када jе реч о краjу брака, брак се завршава смрйу jедног од супружника, по-ништеаем или разводом брака. Супружници и^у право на развод брака, ко^ у писаноj форми, обавезно уклучу^е споразум о повера-ваау малолетне деце и о подели заjедничке
имовине. Уколико супружници не могу да постигну договор у погледу развода брака, об-райаjу се суду. Свако од супружника има право на развод, уколико су супружнички односи озбилно и тра^о нарушени или уколико се заjедница живота супружника обjективно не може постийи [2].
У „Породичном кодексу Руске Федерац^е" постсуи део о заклучеау и разводу брака. Брак, jе као и у Срб^и, доброволни, званично регистровани савез мушкарца и жене. Развод jе званични краj брака, преко државних органа, а на захтев jедног или оба супружника или услед смрти jедног од супружника [3, 4].
Према званичжу статистици Србще и Русиjе, у обе државе се уочаваjу тенденциjе, као што су повейаае броjа развода бракова, као и повейаае броjа ванбрачних заjедница [5, 6]. Ове тенденцще су привукле пажау научника, коjи су предвидели распад породице [7], као и других научника, ко^ имаjу оптимистичнщи поглед на ове промене и сматраjу да йе институт породице постоjати и у будуйности, као и да наведене тенденцще нису нужно негативне [8]. Тема jе актуелна и државе се стараjу да стимулишу позитивне тенденцще помойу соцщалне политике. Промене у породици су неизбежне и поставла се питаае због чега се повейава броj развода, као и броj ванбрачних заjедница, те се при том смаау^е
броj деце ро^ених у Срби)и и Руси)и, као двема државама ^е се налазе у сложеном истори)ском и културолошком моменту.
Када размишшамо о променама у друштву, важно jе узети у обзир истори)ски фактор. Традиционалне вредности су важне за културу обе земше. Истори)ски и културолошки, и Срби)а и Русина су прошле кроз фазу социализма, као државног поретка, за коjим jе уследио период транзици)е, коjи jе уважио и вредности капитализма. Осим тога, у религиозном смислу, православна црква jе имала велики утицаj на историку обе земше. Циш овог чланка jе анализа и компараци)а основних тенденци)а развоjа савремене породице у Срби)и и у Руси)и.
Методологща (Теорщско-методолошки приступи)
Ако усмеримо пажну на тенденци)е у свету, видейемо да се статистика разлику)е и да у земшама у коjима и даше преовладава утицаj традиционалних вредности, као што су на пример арапске земше, броj развода брака ниjе велики. Са друге стране, у европским земшама цифре су сличне онима у Срби)и и у Руси_]и [9]. Тако^е, иако су према законима Срби)е и Русине родитеши равнопртавни, статистика показухе да вейина деце разведених родитеша живе са маjкама [10, 5].
Уколико се на кратко осврнемо на историку развоjа социологе породице у Руси_]и, можемо уочити неколико периода. У периоду до револуци)е у Руси)и црква jе имала доминантнан утицаj на породичне вредности. Развод у традиции хришйанства се углавном ни)е ни разматрао. После револуци)е, улога цркве jе слабила. У време револуци)е jе постоjао институт регистраци)е брака и шуди тога времена су могли да ступаjу у брак и да се разводе по слободжу воши. Без обзира на велику слободу избора, шуди су и даше вредносно били ори)ентисани ка традиционалним вредностима, оде су се предавале са колена на колено, те jе из тог разлога броj развода остао незнатан. Предпоставша се да су тежа матери) ална ситуаци)а просечне породице, а тако^е и ратни период (Гра^ански рат и Други Светски рат) имали утицаjа на то да су традиционалне породичне вредности опстале. Генераци)е, коjе су ро^ене 1970-тих и 1980-тих година имале су боше матери)алне услове за живот, стога jе економска функци)а породице слабила. Луди су престаjали да се труде да решаваjу породичне конфликте и проблеме, лакше jе било jедноставно развести се. Jедан од разлога продужених постразводних конфликата jе
управо подела имовине. У Срби)и и Руси)и у пракси ни)е распространен институт предбрачног уговора и може се предпоставити да у погледу таквог чина постоуе предрасуде, те да се сматра актом коjи противуречи вредностима породице и шубави. У Срби)и и Руси)и предбрачни уговор се искшучиво односи на имовину супружника [9, 11].
О савременим тенденци)ама у друштвима коjа се прикланаjу капитализму, писао jе чувени немачки социолог Ерих Фром, коjи jе у сво_^ книзи „Бекство од слободе" указао на ирационслне покушаjе да се избегне или умани значаj несносног осеЙаjа отужена савременог човека, коjи напротив, jош више жуачава осейане бесмисла. Фром jе издодио три основна механизма бекства: ауторитаризам, деструктив-ност и конформизам. Прва два механизма су карактеристична за тоталитарна друштва, а трейи за савремено демократско друштво [12]. У книзи „Здраво друштво" Фром даше истражу)е бекство човека у претерани конформизам, а тако^е и указу^е на опасност од роботизаци)е у савременом индустри)ском друштву [13]. Савремене тенденци)е у многоме потвр^эду Фромову теори]у. Данас широко распространене западне вредности индивидуализма и доминантног рационалног делана у односу на моралне норме се уклапаjу у овакве тенденци)е [14].
Гурко у своjем научном чланку опису^е предмете истраживана социолооде породице оди су били актуелни у различитим периодима руског друштва. Краjем 19. века и почетком 20. века руски филозофи су се бавили темом еманципаци)е жена, као и питанима ентитета шубави и породице. Руски филозоф тога времена, Сорокин, истраживао jе нове тенденци)е на примеру градских породица. Показатеши породичне кризе укшучивали су, измену осталог, раст броjа развода и ванбрачних заjедница, проституци)у, сманене наталитета, слабшене заштите брачних вредности од стране државе. Ме^у важним узроцима породичне кризе истакао jе факторе, коjи су и данас важни, као што jе значаj индивидуализма, утицаj економи)е и промену начина живота у градовима, те слабшене улоге религи)е у животима шуди. Он jе тако^е оценио да jе основна тенденци)а у развоjу породичних односа слабшене патриархата. У периоду после Другог Светског рата, а посебно током 60-тих година 20. века, са развоjем индустри)е, проблеми емпири)ских истраживана били су повезани са трансформациям брачних и породичних односа у периоду урбанизаци)е и индустри)ализаци)е, нарочито са знача_(ним скоком развода после либерализаци)е законо-
давства. У том периоду, рад Харчева (видети у Гурко, 2018), показу^уйи кризу породице у буржоаском друштву, редефинише значеае института породице са марксистичке позицще и доказу^е важност ових института с тачке васпитааа деце и хармоничног развоjа личности. Како су совjетске жене све више постаjале део друштвене производае, социолози су почели да указу^у на проблем двоструког радног дана жена ^е су у браку. С модернизациям Совjетског Савеза, наталитет jе почео да опада, посебно у великим градовима европског дела земле. Совjетски демографи (као и пре тога у западним землама), према овоj тенденции су имали две супротставлене позицще- криза породице и модернизац^а породице, ^е у одре^ежу мери одражаваjу конзервативну и либералну идеологщу. Осамдесетих година 20. века у Совjетском Савезу jе била популарна функционалистичка теорба социологиjе породице. Учеае Т. Парсонса да породица испуаава основне функцще- биолошку, социjализациjу деце у односу на културолошке вредности и норме друштва и стабилизацэду аегових чланова, у потпуности се припису^е општо] идеологии развоjа соцщалистичког друштва. Са друге стране, у складу са идеологом марксистичког феминизма, жене би требало да буду економски независне, активно учествэду у друштвеном животу, а децу треба да васпитаваjу институцще друштва. Резултат тога jе теорщско спаjаftе функционализма и марксизма. Деведесетих година 20. века се уочава дестабилизацща брака, због чега су се истраживааа фокусирала и на потребе младе породице, а тако^е и на туаве нетипичних породица, као што су породице са више деце или са децом инвалидима. Присутне су теме као што су слиоженост односа ме^у женама и мушкарцима у браку и после развода, уклучу^уйи и сексуалне односе, расподелу супружничких и родителских улога у разним етапама живота. Посебна пажаа jе била на проблемима узрока и последица развода, насила у породици, ефективности система државне бриге о деци, дефиниции поjма породица у цилу прилаго^авааа породичне политике и тако дале. Теорба размене и феминистичка теорща су послужили као основа за изучаваае перцепцще понашааа мужева и жена у различитим сферама породичног живота, расподеле родителских улога, фактора задоволства браком. Данас се тема васпитавааа деце све чешйе jавла независно. Главни фокус jе на анализи динамике васпитних пракси маjки и очева, нарочито после развода, развоj препорука у погледу проблема породичне
заштите деце, а тако^е и законодавства везаног за даваае новца за издржаваае детета. Са поjавом нових пракси заклучивааа уговора приватног живота, репродуктивних технологи] а, интересоваае за аихово проучаваае тако^е расте- познанства и бракови у зрелом узрасту, проблем економски зависних мужева, сурогат маjки, последице виртуалних познанстава итд. У погледу реализациjе концепциjе породичне политике Руске Федерацще, научници се интересу^у за ефективност мера донетих на државном нивоу у односу на део соцщалне и демографске политике у области наталитета, добростааа деце и родитела [15].
Студиjе спроведене у Србщи деведесетих година 20. века указу^у на перцепцще промена у породичном животу. Научници су у тсу области вей приметили спору модернизаци^у породице и брака. (Бобий, 2003; Милий, 2009; Милий, 2010; Благсуевий, 2002, Ажин, 2006 видети у Бобий, 2010). Открили су да су процеси депатриарха-лизациjе и детрадиционализацще почели почет-ком 20. века. Друштвени преокрети довели су до повратка старих образаца породичног живота и повратка младих луди у примарну породи-цу или остаjаftа код родитела после брака. Ствараае породица неколико генерац^а због неповолних друштвених околности довело jе до прекида интеракциjе, повейааа броjа кон-фликата, промене улога коjе захтеваjу заjеднич-ки живот. Да промене у друштвеном контексту имаjу значаjан утицаj на функционисаае породице потвр^е студща ^а jе спроведена два-десетак година каснще. Тако Благоjевий Хагсон (2017) регистру^е промене у партнерствима. Она jе веровала да jе кредибилитет жена на микро нивоу оjачан и да jе сада вейа вероватнойа да йе брачни парови доносити заjедничке одлуке о вейим улагааима у до-майинства него почетком другог миленщума, када такве одлуке наjчешйе доносе мушкарци. Егалитаризам у браку jе вейи ако jе жена образованна. Ове значаjне промене у породичним односима догодиле су се у релативно кратком временском периоду. Социолози тако^е уочаваjу геуаву нових облика породице у домайем контексту. Када jе реч о модерним облицима породице, Бобий (2003) jе открила да су родне улоге и партнерске интеракцэде у овим породичним облицима углавном традиционалне. Маjка брине о деци, док отац обезбе^е породицу. Жена се прилаго^ава мушкарцу, конфликти се избегаваjу, нема преговора, док се куйни послови сматраjу уобичаjеним. Поред тога, социолози су приметили повейаае броjа породица самохраних родитела и они су само екстремни показател трендова модернизациjе.
Саможртву^уйи микроматрщархат подразумева да родители, посебно MajKe, треба да се жртву^у зарад своjе деце. Самохране породице и породице после развода ретко су израз алтернативног начина живота, вей последица нестабилних партнерстава. (Томановий, Лубичий, Стагеуевий, 2014: 216 видети у Лубичий и Драгиший Лабас, 2019). Поред тога, утвр^ено jе да jе вейа вероватно да йе се ове породице суочити са матерщалним и стамбеним проблемима у поре^ену са породицама са два родитеша, да не могу да се ослоне на формалне услуге подршке, да родители, нajчешйе мajке, имajу ниске плате. Социолози су тако^е покренули теме очинства и улоге очева у породицама. Значаща студща ове врсте jе „Ново очинство у Срби]и" (Стагеуевий 2018, видети у Лубичий и Драгиший Лабас, 2019). Анализи-рajуйи породичну динамику, аутор jе дошао до закшучка да спремност очева да се укшуче у бригу о деци и одговорности домайинства иде зajедно са степеном интимности измену партнера. Тако^е jе утвр^ено да jе мана вероватнойа да йе се ангажовати око деце очеви коjи су традиционалнщи, они коjи живе у проширегеу породици, и они са више потомака [16].
Сгуд^а о утицajу макросистема на породицу у Србщи доби]а своj посебан израз у студщама о младима. Jедно од них jе истраживане Young Our Present (Tomanovic et al., 2012, видети у Любичий и Драгиший Лабаш, 2019). Упо-ре^узуйи резултате ове студне са девет година ран^е ра^еним студиjaмa, констатовано jе да jе знaчajaн броj младих шуди и даше финансщски и у погледу станована зависно од нихових родитеша и да jе ретрадиционализацща у стамбеним стратеодама (живот са родитешима у про-ширеноj породици) заправо принудно решене. Због недостатка мера државне подршке млади-ма, нajвaжниjи извори подршке су родитеши и непосредни соцщални ресурси, на коjе се ослaнajу чак и за запошшаване. Када jе реч о субjективноj димензщи одрастана, jеднa сту-д^а у Срби]и показала jе да и обjективно при-сутна друштвена ограничена са коjимa се суо-чaвajу млади шуди и породичне карактеристике игрajу важну улогу у разумевану себе као (не)одрасле особе. Вреди напоменути да jе вейа вероватнойа да йе се млади шуди ч^е су породице егзистенцщално угроженще више осланати на непосредну социjaлну околину, док су нихови вршнаци из богатщих породица више фокусирани на индивидуализацщу [16].
У Србщи jе током такозваног транзиционог периода, то jест током преласка са соцщали-стичког на капиталистички соцщални систем, дошло до додатне економске нестабилности и
многи шуди су остали без посла. У периоду пре тога Србща jе доживела ратове и санкцще. Имajуйи у обзир све наведено, као и тренд де-мографског старена, дошло jе до повейана броja вишегенерацщских породица. Овaj тренд се може посматрати кроз теорбе ме^угенера-цщских солидарности и ме^угенерацщских амбивалентности. Бобий истиче да поред нajчешйе наведених карактеристика "друге демографске транзицще" на породичном нивоу, можемо издвоjити карактеристике, као што су 1. прела-зак из брака у кохабитацщу, 2. од "детецен-тричне" породице до партнерства, 3. од тако-зване "превентивне контрацепцще", коja се од-носи на избегаване ро^ена трейег и четвртог детета, до "концепта самоостварена", коjи под-разумева планиране зачейа, 4 . од хомогених породица и домайинстава до различитих облика породице, а тренд демографског старена иза-зива промену става према традиционалжу ин-ституциjи брака (Bobic, 2003: 69 видети у Влаий, 2021), оди има потенциал да закомплику^е ме^угенерацщске односе. Трендови у Србщи указу^у на све вейи знaчaj сродства и проширених породичних односа као на велики ресурс када jе у питану економска и емотивна подршка породице. Стваране нових извора ме^угенерацщских солидарности често измиче из поша теоретичарима коjи, као део конзервативног дискурса о "кризи породице" и "нестанку породичних вредности", страху^у да прелазак са колективне на индивидуалистичке вредности и поjaвa "културе нарцизма" (Лаш, 1986, видети у Влаий, 2021) може да поткопа идеолооду фамилизма. С обзиром на то да де-мографски трендови у велиод мери облику^у породичне структуре, обрасци на општем нивоу популацще тако^е утичу на састав породица. У том смислу, савремени мултигенерацщски, стуб изгра^ен преко три или чак четири генерацще указу]е и на истицане универзалне доминацще парсонског модела нуклеарне породице. На примеру савремених вишегенерацщских породица, постсуи логична и емпирщска разлика измену концепата "породице" и "домайинства", где jе кшучна детерминанта прве сродство, а друге место боравка. Темпо транзицща, или трajaне и след кшучних дога^а у друштвеном контексту од изузетног су знaчaja за про-учаване односа измену генерaциja. Поменута тенденцща jе произашла с кашненем у постсоцщалистичким друштвима, као и узимajуйи у обзир резултате истраживана по преласку у одраслу доб живота у Срб^и за последне две децениjе поставша питана о неном дугорочном утицajу на ме^угенерацщски односе (Tomanovic et al., 2012; Tomanovic et al.,
2015, видети у Влаий, 2021). Феномен "проду-жене младости", тежи приступ основним мате-рщалним ресурсима, разна културна ограничена као што су патернализам и инфантилиза-циjа детета, одлагаае формирааа породичне орщентац^е и дужи боравак младих луди у породици порекла неки су од заклучака ових студща, коjи указу^у на неизбежно присуство ме^угенерацщске амбивалентности. Теорба ме^угенерацщских амбивалентности може бити корисна за разумеваае специфичности ме^уге-нерацщских односа у постсоцщалистичким друштвима. С обзиром на то да jе период обнове капитализма у Србщи обележен урушавааем система соцщалне заштите и сужавааем аегове сфере, неразвщени систем институционалне подршке и недостатак различитих ресурса надокна^ени су пребациваае одговорности на геуединачну групу и геуединачне актере, што jе обезбе^ено специфичним нормативним контекстом, пре свега породичном идеологиям (МШс, 2007: 224, видети у Влаий, 2021). С обзиром на то да нормативне премисе породичне идеологе симболично генерализу]у патрщархатско и традиционалистичко вредносно определеае, фамилщализам и ослаааае на ме^угенера-цщски пренос и присилну породичну солидар-ност постаjу тиха државна стратегща коjа мас-кира неефикасност и неприступачност jавних служби. Jедна од последица тог друштвеног контекста jе стратегиjа ослааааа младих луди на финансщске, стамбене и друге ресурсе поро-дице порекла [17].
Почетком деведесетих година 20. века, спроведено jе компаративно истраживаае интеракцэде улога и ставова младих брачних парова у Грузии, Русщи, Полскоj и САД. Односи у Русичи о исправном брачном и породичном понашаау формираjу се под утицаjем масовне културе, као и искуства и традицще непосредног окружена. Утвр^ене су наjзначаjниjе разлике у представама жена и мужева у вези односа патриархат- егалитаризам у брачжу интеракцщи. Значаjан тренд последних година jе раздваjа№е родителских и брачних односа. То се огледа у широ^ распо-дели jеднородителских (пре свега маjчинских) породица и повейаау броjа брачних парова ко^ не желе да имаjу ни jедно дете. Пропорцща породица самохраних родитела може се оцеаивати само на основу података пописа становништва - 1989. године у Рус^ Федерации чинили су 14% (од чега су само 1% породице очева) измену осталих врста породица са малолетном децом. Тренд ко^ потвр^е горе наведено jе раст ванбрачних порога, с jедне стране, и де факто брачних заjедница, с друге
стране. С обзиром на све ово, одговор на питаае шта jе породица данас jе комплексан. Данас jе, по свему судейи, прикладное говорити не о "породици", вей о породицама. Одговор на питаае шта jе породица може се састоjати или у сужаваау опсега концепта, као што неки западни научници сугеришу, на пример у заjедницама у коjима постсуе зависници (малолетници, инвалиди или старики) или у потреби да се различу различити типови породица као засебне врсте, мале групе. Ово jе важно за спрово^еае емпирщских истраживааа, уклучу^уйи интеркултурална истраживааа. Развоj типологща jе неопходан и са становишта соцэдалне политике и научне подршке соцщалном раду. Теорщска основа ^а jе важна за савремена истраживааа jе концепт животног циклуса породице. Фаза животног циклуса, узима у обзир траjаftе и редослед брака (за потпуне породице), процедуру развода (за самохране породице), узраст детета, период током ^ег ма^а не ради ван дома. Заправо, идеjа разликовааа фаза циклуса породичног живота (као у развоjноj психологии) су специфични задаци коjе породица као група мора да реши како би успешно функционисала у будуйности. Очигледно jе да су типичне фазе животног циклуса различите у различитим истори^ским периодима и у различитим културама, на пример, у Рус^и брак деце обично ниjе био прайен одваjаftем од родителске породице. У вези са фазама циклуса породичног живота, кризно друштво производи много различитих врста стресора: губитак или промену посла, промену боравка, нерешив стамбени проблем, погоршаае матерщалног нивоа итд. Утицаj разних врста стресних дога^а коjи потенцэдално изазиваjу породични стрес jе динамичан критерщум за типологщу породица. Ове кризе могу бити нормативне и очекиване, као што су ро^еае детета, смрт старее особе итд., и ненормативне или неочекиване, као што су развод, рат итд. Породице ^е се издваjаjу по природи активираjуйег дога^а, као што су имигрантске породице, релативно су проучаване у иностранству и обично се анализираjу у оквиру теори^е породичног стреса, коjа се jавла развоjем идеjе структуралног функционализма. У поре^еау са развщеним землама, коjе су вей створиле посебне услуге за помой особама у кризним ситуацщама, породице у Русщи су и дале углавном усамлене у ситуацщама као што су брига о болеснима и старщима, психотерапеутске услуге и слично, иако економски стандард за вейину становништва нще висок. Ширеае вредности индивидуализма и хедонизма, непромишлено наметнути наjгори
примери стране масовне културе, алкохолизацща становништва, ме^уетнички сукоби ствaрajу многе нове препреке успешном функционисану породица. Излаз из ове ситуацще може бити осланане на ожившаване колективистичких вредности и добро промишшену соцщалну политику у Руси]и [14].
У Срб^и 2003. године у оквиру проjектa „Трaнсформaциja социjaлних група у Србщи" спроведено jе истраживане репрезентативног узорка домайинстава, чиja jе сврха проучаване неких одлика трансформацще система одгajaнa деце у Србиjи. Концепти на коjимa jе студиja заснована су културни и друштвени капитал, оди су везани за васпитане деце и нену трансформацщу. Србща тако^е пролази кроз промене у саставу модерне породице, као што су несклад jезгрa нуклеарног сродства кроз развод, ванбрачне пороге и напуштане родитешства, као и процеси детрадиционализацще и индивидуализаци]е. Постоjе три различита мишшена о овим променама. Прво мишшене jе да промене и^у негативан утицaj - у породичном животу постхуи пропадане и деморализаци]а, процеси детрадиционализацще и индивидуализаци]е слабе друштвене везе и наносе штету соцщалжу кохезщи. Према другом, напротив, промена има позитиван утицaj - трансформацщу карактеришу демократизацща и егалитаризам; промене су промениле искуство шубави, сексуалности и породичног живота; Прелазак са неопходности зajеднице на слободан избор; При]атешство jе централно за ме^умесне односе, пружане соцщалне и емоционалне подршке и осеЙaj колективитета. Према трейем мишшену, суштински се ништа нще променило -било какве промене се доводе у питане; наглашава се континуитет подела, друштвених рaзjединености, односа мойи и неjеднaкости као кшуча за разумеване интимних односа и друштвеног капитала. Према студ^ама о родитешству у постсоцщалистичод трансформации у Срби]и, породица jе, с jедне стране, нестабилна, с друге стране, пружа подршку и тиме ублажу]е потешкойе са коjимa се особа суочава. Породице у Србщи припaдajу култур-ном моделу jужне Европе због интеграционе везе и подршке оду родитеши пружajу деци током целог живота (финансщска помой, смешта^ нега и брига о деци). Због тога се често формира модел васпитана као жртве. Она игра кшучну улогу за жене у одржавану и рaзвоjу нефор-малних мрежа подршке и помойи оптерейеног матери]алном оскудицом и соцщалном кризом, ода jе извор сукоба у породици и узрок фрустрацще [18]. Неки аутори (Berger and Berger, 1983, види у Томановий, 2019) веру^у да
такве концептуализаци]е отежaвajу проучаване породице. У друштву се чак и у академском дискурсу из прошлог века често могу чути мишшена конзервативних мислилаца о пропадану традиционалне или каснще буржоаске породице (на пример, Popenoe, 1988; 1993 видети у Томановий, 2019), а тако^е и последична предви^ана о неном нестанку. На другом крajу идеолошког позиционирана били су радикални захтеви нове левице и феми-нисткина да се одбаци геуам породице као идеолошке конструкциjе (Barrett, McIntosh, 1982 видети у Томановий, 2019), мислейи на застарелу институци]у угнетавана поjединцa [19].
Развод или слом брака рангирани су ви-соко на разним скалама стреса. То jе драмати-чан тренутак у породичном животу када се урушава постоjеЙa веза пара, када две особе, као резултат породичних сукоба или свести о емо-ционалном оту^ену, одлучу^у да раскину како би живеле одвоjено или наставиле потрагу за личном срейом. Према статистичким подацима, Русиja jе jеднa од водейих земаша у погледу броja развода. Тренутно се сваки други брак распада, или на сваких 10 закшучених бракова постоjи 5-6 развода. Многе студне су сагледале разлоге ове ситуaциjе и jеднa од студща jе показала следейе резултате: 23% развода jе последи-ца прешубе, 18% jе последица сиромаштва, 16% jе услед недостатка ме^усобног разумевана и сва^а, 15% jе због присуства алкохолизма, 12% jе због утицaja ропака, 8% jе због немогуйности да се има дете, 5% због избледелих осейана, 3% су други разлози. Као важан фактор у доно-шену одлуке о разводу jaвшa се броj деце. Де-мографска статистика показухе да има више развода у породицама без деце и породицама са jедним дететом него у породицама са двоjе или више деце. Вейина развода се дешава у 5-9 година породичног живота и за прве 4 године по-родичног живота постсуи око 40% развода, а за 9 - око 2/3 ниховог укупног броja. Са растом финанси]ске независности и економском неза-висношйу жена, институцща брака губи своj некадашни знaчaj за них [20].
Друга студи]а у Русщи наглашава проблем повейана броja развода у породици, као и сманене броja званичних бракова. Тако^е се узима у обзир теори]а животних циклуса породице Дувалла и наглашава велики броj развода за годину или две након венчана, као и период од 5 до 9 година брака као посебно кризни период. Због чиненице да постсуи низ бракова оди проистичу из непланиране труднойе жене и под претпоставком да се пре брака млади нису довошно познавали, може дойи до краха идеалне слике партнера и сукоба.
Поред тога, са ро^еаем првог детета у породици могу настати потешкойе у односима повезане са поjавом нових, рани)е неразвщених обавеза супружника за бригу о детету. Када говоримо о разлозима смааеаа броjа бракова и повейаау броjа развода постоjи неколико фактора попут погрешног начина живота повезаног са алкохолизмом и зависношйу од дроге, имаjуйи у виду да Руси)а последних година заузима злогласно 4. место на ранг листи земаша света по количини алкохола коjи се конзумира по глави становника према Светскоj здравствежу организации (World Health Organization (WHO)).
Важан разлог, али статистички гледано, мали броj развода се jавша и услед менталне или физичке болести jедног од супружника. Прилично редак разлог jе присуство крими-налног досиjеа супружника. Као веома важан разлог за развод jе недостатак сопственог стамбеног простора, што доводи до уплитааа ропака у породични живот и често изазива сукобе директно измену супружника, као и измену супружника и аихових ропака. Jедан од савремених разлога jе и коришйеае интернета и друштвених мрежа, где се могу стейи нова познанства, те туава зависности од видео игара. Иако jе статистика забри№аваjуйа, када су Русе 2017. године упитали "Шта jе основа брака?", скоро 80% испитаника jе рекло шубав [7].
Jедан од честих узрока развода jе кохабита-циjа без регистраци)е брака. Слично томе, статистика указу^е на то да како се броj деце у породици повейава, вероватнойа да йе супружни-ци одлучити да се разведу се смаау^е. У контексту данашаих проблема, често супружници не могу да имаjу децу или не желе да буду ро-дитеши. Када jе реч о Срби)и, утвр^ено jе да прекомерна конзумациjа алкохола постаjе све учестали)а. Посебно забриаава све вейи броj младих ме^у конзументима ове супстанце (Ми-нистарство здравша РС, 2013, према Драгиший Лабаш, 2017. видети у Лубичий и Драгиший Лабаш, 2019). На пример, истраживаае спрове-дено на репрезентативном узорку испитаника потврдило jе да 45.2% младих (17-35 година) пи)е алкохол наjмаftе jедном недешно и око 15% чешйе него jедном недешно (Tomanovic, Stanojevic, 2015: 65 види у Любичий и Драгиший Лабаш, 2019). Високи степени оту^ено-сти, хедонизма и потрошачке идеологи)е коjи карактеришу сва постмодерна друштва, укшучу)уйи и Срби)у, важни су фактори ко_(и младе воде ка злоупотреби супстанци (DragisiC Labas, 2017, Dragisic Labas, LjubiciC, 2018 смотри в Любичич и Драгишич Лабаш, 2019) [16]. Када jе реч о насишу у породици, сазнаjемо драгоцене
податке из социолошких истраживааа о степену виктимизацще као резултата насила у породици, карактеристикама жртава и факторима ризика. Бабовий , Гиний и Вуковий (2010 видети у Лубичий и Драгиший Лабас, 2019) препознали су факторе ризика: низак соцщално-економски статус, економска зависност жена и вредносна орщентацща партнера, као и зависност од алкохола и дрога, учешйе у ратовима jедног од чланова породице деведесетих година. И Драгиший Лабаш (2019Ь, видети у Лубичий и Драгиший Лабаш, 2019) дошао jе до сличних заклучака у сво^ студии о виктимизацщи жена у породицама у коjима су присутни проблеми са алкохолом. Жене ^е долазе из ових породица карактерише маае поволна финансиjска ситуацща, као и вейа стопа незапослености и нижи ниво образована у поре^еау са испитаницима из породица чщи партнери немаjу проблема са алкохолом [16].
Резултати и анализа резултата истраживаша
Извор социолошких података у контексту овог истраживааа су базе података Федералне државне службе Русине (Росстат) и Државне статистике Србще [5, 6].
У Русщи, спрово^еае статистичких истраживааа на државном нивоу има дугу историку. У цилу идентификовааа актуелних трендова и потреба популационе политике, често се спроводе истраживааа, а jедан од на^веобухватн^их, наравно, jесте попис коjи се спроводи сваких десет година и у Русщи и у Србщи.
Свеобухватни попис становништва у Русщи jе 2002. године био спроведен на основу Федералног закона о свеобухватном попису становништва Росстат-а. У том периоду спро-ведена су статистичка истраживааа великих размера: Сверуски полопривредни попис из 2006, Сверуски попис становништва из 2010. Проценте се да jе броj становника Русине у 2021. години 143.4 милиона становника [6]. Спрово^ене пописа становништва има веома дугу традиц^у и у Србщи, од 1834. године, када jе спроведен први попис на територщи тадашне Србще у савременом смислу тог термина. У периоду после Другог светског рата, у Републици Срб^и спроведено jе осам пописа: 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Процену^е се да jе броj становника Републике Србиjе у 2021. години 6.834.326 становника. Стопа раста становништва, у поре^ену са претходном годином, негативна jе и сада jе -9,4 на 1000 становника. Према демографс^
Табела 1
Промене у броjу породица и броjу деце у Русщи карактеришу следейи подаци из 2002 и 2010 године
(portret-russia 2010.pdf)
Укупно На сваких 1000 породица ко]е има]у децу мла^у од 18 година
с 1 дететом | с 2 деце | с 3 деце с 4 деце | с 5 и више деце
Породичне ]единице са децом младом од 18 година
2002 г. 21004429 677 269 41 9 4
2010 г. 17285907 675 267 45 9 4
Супружнички пар са децом
2002 г. 14682542 626 310 48 11 5
2010 г. 11635272 611 317 55 12 5
Ма]ке са децом
2002 г. 5637820 793 175 25 5 2
2010 г. 5002597 801 168 24 5 2
Очеви са децом
2002 г. 684067 822 150 21 5 2
2010 г. 648038 841 137 18 3 1
статистици из 2021. године, стопа природног повейана jе -10.9%о. Стопа ра^ана jе 9.1%о а стопа смртности jе 20.0%. Од 1999. године Завод за статистику Републике Србще нема никакве податке о реонима Косова и Метох^е [2, 5].
Према статистици Завода за статистику Републике Србще, главни демографски трендови се не разлику^у од трендова примейених у Рус-коj Федерации. У Срби)и, као и у Русиjи, по-стоjе трендови као што су нуклеаризацща поро-дице, сманене наталитета, сманене стопе ре-гистрованих бракова, висока стопа развода, по-вейане броjа нерегистрованих кохабитацща и повейане стопе ра^ана ван брака [2, 5, 21].
Састав домакинстава
У домайинствима у Русщи коjа чине 2 или више шуди, 23 милиона домайинстава, или 57%, састсуи се од jедног брачног пара (укшучу]уйи домайинства коjа укшучу)у jедног од родитеша супружника). Преостала домайинства могу има-ти неколико брачних парова и/или укшучивати самохране ма^е (или очеве) са децом и/или другим ро^ацима и не-ро^ацима. С тим у вези, породичне jединице су одвоjене од састава домайинстава. Подаци о породичним jединицама даjу тачан броj великих породица и породица у одима децу васпитава само jедан од родитеша. Табела 1 приказу^е податке о последна два по-писа у Руси)и.
Анализираjуйи младе породичне jединице 2002. године, где су родитеши мла^и од 35 година, 17% них су брачни парови без деце, 50% су брачни парови са децом, 30% самохране ма^е са децом, а 3% самохрани очеви са децом. Ме^у младим брачним паровима са децом, 65% има 1 дете, 30% има 2 детета, 4% троjе деце, 1% четворо или више деце. Ме^у младим самохраним ма^ама 80% има 1 дете, 17% има 2 детета, 3% троjе или више деце. Ме^у
самохраним очевима 87% има 1 дете, 12% има двоjе деце, 1% троjе или више деце [6].
Према последнем истраживану Федералне државне службе за статистику из 2009 и 2012. године, одгаjане детета и мушкарци и жене сматраjу важним животним цишем. С друге стране, афирмише се важност одгаjана детета у финансщски добрим условима. Регистрациjа брачних односа и заjедничког боравка породице ни)е обавезна. Руси имаjу либерални)е ставове када jе у питану одгаjане детета у разним породичним групама/везама (нерегистровано, непотпуно, нерезидентно, поновшено итд.). Тако^е, ро^ене више од jедног детета ниjе приоритет за Русе. Генерално, око 85% испитаника сматра да jе изузетно важно "имати децу", а само 5% не сматра да су деца главни животни циш. Истовремено, професионална достигнуйа нису ништа мане важна и за мушкарце и за жене. Резултати показуху да, упркос негативним статистичким подацима, не треба закшучити да породица и деца губе улогу основних друштвених вредности. Друга ствар jе да сама породица и однос измену чланова породичне групе могу да се промене и различу од традиционалне идеjе о ноj [8].
У Србиjи су, према породичном саставу, наjчешйа jедночлана домайинства брач-них/нерегистрованих парова са децом (свако трейе домайинство, односно 36.4%), а следе jедночлана домайинства, ода чине 22.3% од укупног броjа домайинстава оде прате домайинства брачних/нерегистрованих парова без деце (18.5%). Од 2.125.772 породице оде су, према попису из 2011. године, у Републици Срби)и, скоро половина (48.9%) су брачни парови са децом. То прате породице као што jе брачни пар без деце (28.3%), а следе породице као што су ма^е са децом (13.7%), док нанижи проценат породица у укупном броjу су отац са децом (3.6%), нерегистрован пар са децом
Табела 2
ДомаЙинства у Србщи по саставу породице према попису из 2011
(G20222055.pdf (stat.gov.is))
Укупно 2487886
Породична домайинства 1887179
Без других чланова 1613170
С другим члановима 274009
ДомаЙинства са ¡едном породицом 1663729
Без других чланова 1418078
Супружнички пар /нерегистрован пар без деце 412691
Супружнички пар /нерегистрован пар са децом 750986
Ма]ка са децом 204754
Отац са децом 49647
С другим члановима 245651
Супружнички пар /нерегистрован пар без деце 46434
Супружнички пар /нерегистрован пар са децом 153891
Ма]ка са децом 33526
Отац са децом 11800
Домайинство са две породице 209026
Домайинство са три и више породица 14424
Непородична домаЙинства 600707
Домайинства ко]а се састсуе из ]едног члана 555467
Домайинства ко]а се састсуе из неколико чланова 45240
(3.2%) и нерегистрован пар без деце (2.3%). У Табели 2 су приказани подаци последнег попи-са у Србщи 2011. године.
У студили, коjа jе спроведена у Србщи 2004. године, узорак jе обухватио 1638 луди. Према резултатима, издвоjени су следейи типови породице: нуклеарна 57.6%, а проширено домайинство 42.4%. Наjчешйе породице имаjу двоjе деце - 57.6%, затим jедно дете - 28.7%, а троjе - 11.3%, док су наjре5е породице са четворо или петоро деце - 2.6%. Ме^у испитаним родителима постоjи сагласност да jе породица веома важна - 91.6% них jе таквог мишлена. Када jе реч о осланану на ту^у помой, родители се наjчешйе осланаjу на друге када им jе потребна подршка у виду новца, савета или емотивне подршке. Ме^у родителима не постоjи консензус о томе да ли родители данас добиjаjу више, мане или исту помой од своjих примарних породица него у прошлости (35.4% них сматра да jе подршке мане, 27.8% више, 36.8% сматра да jе исто). Врста очекиване помойи коjу су прибавили испитаници у великоj мери зависила jе од нихове финанси^ске ситуацще, а како се матери^ална независност повейавала, очекивана ове врсте помойи су се сманила, а очекиване емоционалне подршке се повейало (слични резултати су добщени приликом порешена по образовану анкетираних родитела). Студща jе показала да су сопствена породица и васпитане деце важни за самоидентификацщу и само-остварене геуединца [15].
Статистика склоплених бракова и развода
У Русичи jе 2002. Регистровано више од jед-ног милиона бракова. Пропорцща поновног
венчана измену пописа остаjе стабилна и чини 25-28% од укупног броjа бракова. Распро-страненост нерегистрованих бракова jе феномен карактеристичан за вейину европских зе-мала и у Рус^и jе дошло до повейана броjа развода, броjа деце ро^ене ван брака и броjа луди ко^ никада нису били у браку. Више од трейине развода jе ме^у младим брачним паро-вима коjи су у браку мане од пет година [6].
У Табели 3, приказани су подаци по година-ма од 1950. до 2021. године и овде се може ви-дети разлика у броjу бракова и развода током времена у Русщи.
Из таблице се види да се временом броj склоплених бракова уману^е, док се у исто време броj развода повейава.
Просечна старост супружника у Русичи у време ступана у брак jе 31 година за мушкарца, 27 година за жену, показуху званични подаци из 2017. године. Тако се особе разводе углавном, измену 30 и 40 година. Броj развода се сада сману^е у складу са сманенем броjа регистрованих бракова. Ме^утим , ако уочимо проценте бракова и развода за одре^ену годину, можемо видети занимлив податак. На пример, проценат бракова и развода за 2011. годину jе 50.86%, док jе у 2016. однос 61.7%, а за 2017. -58.24%. Тако се стопа развода у овим годинама знача^о повейала у просеку за 10% [7].
Резултати истраживана м^е jе спровео ВЦИОМ указу^у на трансформациjу модерне руске породице. Истраживане jе завршено 2007. године и уклучило jе 1 600 луди у узорак. Шта савремени брак значи за Русе? Ко^ су негови цилеви и задаци? Како се менаjу ставови луди према браку и разводу? Више од
Табела 3
Броj склоплених и разведених бракова у Русщи
_(Демография (rosstat.gov.ru))_
Године Брак Развод
Ерч На 1000 луди бР°) На 1000 луди
1950 1222971 12.0 49378 0.5
1960 1499581 12.5 184398 1.5
1970 1319227 10.1 396589 3.0
1980 1464579 10.6 580720 4.2
1990 1319928 8.9 559918 3.8
1995 1075219 7.3 665904 4.5
2000 897327 6.2 627703 4.3
2001 1001589 6.9 763493 5.3
2002 1019762 7.1 853647 5.9
2003 1091778 7.5 798824 5.5
2004 979667 6.8 635835 4.4
2005 1066366 7.4 604942 4.2
2006 1113562 7.8 640837 4.5
2007 1262500 8.8 685910 4.8
2008 1179007 8.3 703412 4.9
2009 1199446 8.4 699430 4.9
2010 1215066 8.5 639321 4.5
2011 1316011 9.2 669376 4.7
2012 1213598 8.5 644101 4.5
2013 1225501 8.5 667971 4.7
2014 1225985 8.4 693730 4.7
2015 1161068 7.9 611646 4.2
2016 985836 6.7 608336 4.1
2017 1049735 7.1 611436 4.2
2018 893039 6.1 583942 4.0
2019 950167 6.5 620730 4.2
2020 770857 5.3 564704 3.9
2021 923550 6.3 644209 4.4
Табела 4
Распоред населеаа по ступаау у брак (на 1000 луди узраста преко 16 година) према попису из 2010. године
_(portret-russia 2010.pdf)_
Никада нису били у браку У браку Од тога Удовци Званично разведени бракови Раставлени
У регистрова-ном браку У нерегистрова-ном браку
Руска Федерацща 207 573 497 76 119 84 17
половине испитаника сматра да jе броj породица и бракова у последних 10-15 година мани. Ме^утим, 84% испитаника сматра да брак нще застарела заjедница. Као наjважниjу функцщу брака, 46% испитаника издво_(ило jе васпитане деце. Око 70% испитаника сматра да се у последних 10-15 година повейао броj развода. Само 12% них jе мишлена да брак треба сачувати по сваку цену. То су чешйе представници старее генерациjе [22].
Статистика бракова у 2021. години у Србиjи бележи пораст броjа бракова за 38.8% у односу на 2020. годину, што jе повейане са 23.599 у 2020. години на 32.757 бракова у 2021. години. Медиана старости за жене jе 31 година, а за мушкарце 34 године. Истовремено, 26.309 заклучених првих бракова указу^е на повейане од 44.5% у односу на 2020. годину. Броj бракова на 1.000 становника jе 4.8. Просечна старост младожене jе 34.3 године, а младе 31.1 година.
У 2021. години броj развода показухе повейане од 12.7% у односу на претходну годину и износи 9.790 развода. Табелом 5 приказани су пода-ци за период од 2011. до 2021. године [5].
Наjчешйи су етнички хомогени бракови, или бракови оде су заклучили супружници исте националности - 28.126 (85.9%). Исти ниво образована супружника карактеристичан jе за наjвейи броj бракова - 22.965 (70.1%), а ако по-гледамо економске активности младе и младожене, онда су у 24.460 бракова (74.7%), оба супружника економски активна лица. Наjвейи броj бракова заклучен jе измену гра^ана Репуб-лике Србиjе, тачниjе 29 696 (90.7%). ^^шЫ demografski pokazatelji (mdpp.gov.rs))
У периоду 2011-2021. година, броj бракова на 1000 становника се сманио. У 2021. години броj бракова, заклучених на 1000 становника био jе 4.8 у односу на броj бракова из пописа 2011. године, када jе био 4.9 на 1000 становника.
Табела 5
Заклучени бракови у Србщи у односу на узраст мушкарца и жене
(G20222055.pdf (stat.gov.is))
2011 2018 2019 2020 2021
Узраст мушкарца
16-19 година 11 9 5 3 6
20-29 864 890 1 020 705 755
30-39 2 970 2 933 3 270 2 578 2 849
40-49 2 453 3 337 3 430 2 923 3 297
Више од 50 година 1 903 2 727 3 174 2 478 2 883
Неизвесно 50 99 - - -
Узраст жене
16-19 година 38 38 31 24 30
20-29 1 635 1 626 1 897 1 350 1 430
30-39 3 251 3 380 3 683 2 948 3 266
40-49 1 995 3 035 3 166 2 733 3 170
Више од 50 година 1 358 1 751 2 123 1 632 1 891
Неизвесно 74 111 - - -
Укупно 8 251 9 995 10 899 8 687 9 790
Табела 6
Броj заклучених и разведених бракова у Србщи
_(G20222055.pdf (stat.gov.is))_
2011 2018 2019 2020 2021
Бро] бракова на 1 000 становника 4.9 5.2 5.1 3.4 4.8
Бро] развода на 1 000 становника 1.1 1.4 1.6 1.3 1.4
Бро] развода на 1 000 бракова 230.4 275.2 306.4 368.1 298.9
Табела 7
Разведени бракови по узрасту мушкарца и жене у Србщи
_(G20222055.pdf (stat.gov.rs))_
2011 2018 2019 2020 2021
Укупно 8251 9995 10899 8687 9790
Узраст ушкарца
16-19 година 11 9 5 3 6
20-24 157 210 202 134 144
25-29 707 680 818 571 611
30-34 1363 1290 1513 1094 1240
35-39 1607 1643 1757 1484 1609
40-44 1364 1810 1921 1553 1750
45-49 1089 1527 1509 1370 1547
50-54 815 1104 1262 954 1159
Више од 50 год 1088 1623 1912 1524 1724
Неизвесно 50 99 - - -
Узраст жене
16-19 година 38 38 31 24 30
20-24 460 508 578 364 384
25-29 1175 1118 1319 986 1049
30-34 1701 1517 1806 1380 1509
35-39 1550 1863 1877 1568 1757
40-44 1166 1690 1790 1537 1799
45-49 829 1345 1376 1196 1371
50-54 668 768 936 718 865
Више од 50 год 690 983 1187 914 1026
Неизвесно 74 111 - - -
У периоду 2011-2021 година броj развода на 1000 становника се повейао. Броj развода на 1000 становника у 2021. години jе 1.4 и повейа-ва се у поре^ену са 2011. годином, када jе био 1.1 на 1000 становника.
У Републици Срби)и jе 2021. године разведено 9.790 бракова, односно 12.7% више него претходне године. Броj развода на 1.000 становника jе 1.4. Просечна старост мужа у разводу jе 44.7 година, а жена - 41.2 године. Просеч-
Табела 8
Основни показатели заклучених и разведених бракова у Србщи, 2017-2021 г.
(Aktuelni demografski pokazatelji (mdpp.gov.rs))
Република Србща 2017 2018 2019 2020 2021
Бро] заклучених бракова - укупно 36047 36321 35570 23599 32757
Бро] бракова на 1 000 становника 5.1 5.2 5.1 3.4 4.8
Средни узраст младожене у моменту заклучена брака 34.1 34.2 34.5 34.8 34.3
Средни узраст невесте у моменту заклучена брака 30.8 31.2 31.3 31.5 31.1
Бро] заклучених првих бракова 28919 29005 28113 18209 26309
Средни узраст младожене у моменту заклучена првог брака 31.2 31.3 31.4 31.5 31.5
Средни узраст невесте у моменту заклучена првог брака 28.3 28.5 28.6 28.6 28.7
Бро] развода - укупно 9262 9995 10899 8687 9790
Бро] развода на 1 000 становника 1.3 1.4 1.6 1.3 1.4
Бро] развода на 1 000 заклучених бракова 256.9 275.2 306.4 368.1 298.9
Средни узраст мужа при разводу 43.7 44.1 44.2 44.5 44.7
Средни узраст жене при разводу 40.2 40.5 40.6 41.0 41.2
Средаи 6poj ро^ене деце жена на узрасту 40-49 година у Русщи (на 1000 жена узрасне групе, по броjу ро^ене деце) према попису 2010 г.
(portret-russia 2010.pdf)
Табела 9
Укупно становништво Градско становништво Сеоско становништво
2002 г. 2010 г. 2002 г. 2010 г. 2002 г. 2010 г.
Руска Федерацща 1852 1704 1708 1560 2303 2102
на дужина брака до развода за 2021. годину je 13.7 година [5].
^вейи броj развода су бракови са децом -5.187 (53.0%). Од укупног броjа разведених бракова са децом, разведени бракови са jeдним дететом су наjчeшйи - 2.670 (51.5%). После развода, малолетна деца су наjчeшйe била поверена ма^ама, у 3.600 развода (69.4%). (Aktuelni demografski pokazatelji (mdpp.gov.rs)).
У периоду 2017-2021. броj заклучених бракова у Републици Срби]и у просеку износи 32.859 бракова, а просечна стопа брака je 4.7 на 1.000 становника. Просечан броj разведених бракова у петогодишнем периоду je 9.727, док просечна стопа на 1.000 становника износи 1.4. Мушкарци и жене се вeнчаваjу каснще, али се и разводе каснще. У просеку, разлика у годинама измену супружника je нешто више од три године - мушкарци су обично старки од жена, глeдаjуйи и склоплене и разведене бракове. (Aktuelni demografski pokazatelji (mdpp.gov.rs)).
Статистика рахата
У периоду ме^у пописа у Русщи, броj до-майинстава без деце мла^е од 18 година повейао се за 15%. Домайинствима, како урбаним тако и сеоским, и дале доминираjу домайинства са 1 дететом.
Ме^у домайинствима у Русщи, коjа се састоje из двоje или више луди, 17.9 милиона домайинстава (44%) имаjу децу мла^у од 18 година (у 2002 години домайинстава, коjа имаjу децу мла^у од 18 година je било 52%).
У 2011. години наталитет у Србщи je био 9.0%, а 2021. - 9.1%. Пропорцща жена старости од 15 до 45 година у укупжу популацщи сманила се са 22.6% (2011) на 21.7% (2021). С друге стране, смртност новоро^енчади je знатно сманена са 6.3 на 4.7 смртности новоро^енчади на 1.000 живоро^ених.
Укупна стопа ра^ана je испод прага за jeд-ноставну репродукци]у становништва и кретала се од 1.40 (2011) до 1.52 (2021) по жени у последних десет година. Трендови депопулацще становништва са негативном стопом раста и негативним природним прираштаjeм забележени су у Воjводини осамдесетих и у остатку Србще почетком деведесетих година двадесетог века.
Ванбрачне заjеднице и ванбрачно рахате деце
Према резултатима пописа из 2011. године у Срби]и, по брачном статусу, нешто више од половине луди старости 15 и више година je у браку (55%). Око 28% луди никада нще било у браку, сваки девети становник je удовац или удовица, док je сваки двадесети становник Ре-публике Србще разведен вей 15 година.
Табела 10
Распоред домайинстава у Русищ по бро|у деце мла^е од 18 година_
Милиони 2010 г. у процентима од 2002 г. У процентима од укупне вредности
2002 г. 2010 г. 2002 г. 2010 г.
Сва домайинства од 2 или више 21.2 17.9 84.3 100 100
особе са децом младом од 18
година
Од тога:
с 1 дететом 13.8 11.7 84.6 65.2 65.5
с 2 детета 6.0 4.9 82.4 28.2 27.5
с 3 и више деце 1.4 1.3 89.5 6.6 7.0
Градска домайинства од 2 или 15.6 13.2 84.5 100 100
више особе са децом младом од
18 година
Од тога:
с 1 дететом 10.9 9.1 83.8 70.0 69.4
с 2 детета 4.0 3.4 84.5 25.8 25.8
с 3 и више деце 0.7 0.7 95.5 4.2 4.8
Сеоска домайинства од 2 или 5.6 4.7 83.9 100 100
више особе са децом младом од
18 година
Од тога:
с 1 дететом 2.9 2.6 87.6 52.2 54.5
с 2 детета 2.0 1.5 78.3 34.7 32.4
с 3 и више деце 0.7 0.6 84.2 13.1 13.1
Табела 11
Ра^аае жена по узрасту
(G20222055.pdf (stat.gov.rs))_
2002 2011 2019 2020 2021
Општи коецифщент жена по узрасту 43.1 40.2 42.6 41.2 41.9
Маае од 15 година 0.3 0.3 0.4 0.4 0.3
15-19 25.4 18.9 13.6 13.6 13.4
15 4.6 4.5 3.6 3.3 4.0
16 11.3 9.6 7.0 7.0 8.0
17 20.1 14.3 11.7 11.9 11.4
18 32.7 26.8 19.3 18.0 16.6
19 55.8 37.7 27.4 27.9 26.5
20-24 94.8 62.8 56.4 55.0 55.3
20 76.8 47.3 38.3 39.4 38.4
21 87.5 56.1 47.2 44.5 47.1
22 97.3 62.0 56.8 56.9 53.7
23 103.1 71.5 64.4 59.2 62.8
24 108.7 75.6 72.1 71.7 72.9
25-29 104.7 90.1 91.9 90.1 94.5
25 111.8 84.0 79.1 77.8 82.8
26 111.3 91.0 89.7 85.9 87.6
27 106.5 91.8 94.8 91.0 96.1
28 101.5 92.0 98.9 95.4 102.9
29 91.6 91.4 96.3 99.5 102.1
30-34 63.0 72.9 88.3 84.3 86.9
30 87.2 91.3 101.6 98.1 99.8
31 71.7 82.7 96.1 91.0 96.3
32 62.1 73.7 91.3 84.4 87.6
33 50.7 62.3 82.9 77.3 82.9
34 43.3 55.4 71.1 72.1 69.3
35-39 21.5 29.9 43.6 42.9 43.3
40-44 4.0 5.4 9.1 9.3 9.5
45-49 0.2 0.3 0.7 0.8 0.6
Више од 50 година 0.0 0.0 0.1 0.2 0.1
Општи коецифщент ро^еаа 1.6 1.4 1.5 1.5 1.5
Табела 12
Породични положаj становништва у Србщи по подацима пописа 2011 године
_(G20222055.pdf (stat.gov.rs))_
Укупно 6161584
Неоженени/ Неудате 1719959
Оженени/ Удате 3396240
Удовци/ Удовице 716843
Разведени/ Разведене 303970
Непознато 24572
Мушкарац 2971868
Неоженен 988400
Оженен 1693659
Удовац 154459
Разведен 122619
Непознато 12731
Жена 3189716
Неудата 731559
Удата 1702581
Удовица 562384
Разведена 181351
Непознато 11841
Табела 13
Тип породице у Србщи по подацима пописа из 2011 године
_(G20222055.pdf (stat.gov.rs))_
Укупно 2 125 772
Супружнички пар без деце 600 724
Нерегистрован пар без деце 48 943
Супружнички пар с децом 1 040 177
Нерегистровани пар с децом 67 971
Ма]ка с децом 291 522
Отац с децом 76 435
Заклучци
Може се закшучити да се промене ^е се дешаваjу у породици у Срби_)и дешаваjу и у суседним земшама. Сличне промене се одвиjаjу и у Руси_]и. Промене су брзе и показуху негативне трендове. Традиционална породица пролази кроз промене у складу са глобалним трендовима разви]ених земаша. С друге стране, у руским и српским породицама резултати многих студи)а указу^у на то да породица и деца остаjу ме^у значаjним вредностима савременог човека. Вейина шуди жели да осну)е породицу и оствари се у улози родитеша. С друге стране, брак више ни]е неодво_(ива веза, а развод jе друштвено прихватшив у данашнем свету. Тако^е , броj деце у породици jе мани, што утиче на виши животни стандард породице. С друге стране, промене у роджу равноправности су спорте, а то jе посебно евидентно у подели куйних послова у породици.
Список литературы
1. Милий А. Социологща породице: критике и изазови // Чигсуа штампа. 2008, с. 354.
2. Кабинет министра без портфеша задуженог за демографщу и популацуиону политику Србще [Электронный ресурс]. Aktuelni demografski pokazatelji (mdpp.gov.rs) (приступшено: 26.11.2022).
3. Гурко Т. А. Брак и родительство в России: Институт социологии РАН, М., 2008. С. 325.
4. Семейный кодекс Российской Федерации от 29 декабря 1995 г. № 223-Ф3 [Электронный ресурс] // «КонсультантПлюс». URL: http://www.consultant.ru/ (приступшено: 26.11.2022).
5. Републички завод за статистику (2022): Ста-тистички годишпак, Београд. [Електронски ресурс] G20222055.pdf (stat.gov.rs) (приступшено: 26.11.2022).
6. Федеральная служба государственной статистики [Электронный ресурс] / Федеральная служба государственной статистики (rosstat.gov.ru) (приступшено: 26.11.2022).
7. Жиляева С.К., Юзефович Ж.Ю., Максимова А. А. Анализ статистики браков и разводов в Российской Федерации на современном этапе // Вестник экономической безопасности. 2019. № 4. С. 74-76.
8. Егорова Н.Ю. Трансформации супружества в контексте семейных ценностей // Вестник ПНИПУ. Социально-экономические науки. 2017. № 2. С. 18-32.
9. Белкина К.А., Цуканов О.В. История понятия развода и прекращения брака в России // Синергия наук. 2019. № 41. С. 409-413.
10. Кудрявцева Л.В., Дружинина Д.И., Петренко Е.А. Сравнительный анализ брачно-семейных
отношений в РФ и США // Modern Science. 2020. № 12-1. С. 284-287.
11. Породични закон Републике Србще 2005. Porodicni zakon, Sluzbeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011- dr. zakoni 6/2015.
12. Фромм Э. Бегство от свободы / Пер. с англ. Г.Ф. Швейника; общ. ред. и послесл. П.С. Гуревича. М.: Прогресс, 1990.
13. Фромм Э. Здоровое общество / Пер. с англ. Т.В. Банкетовой, С.В. Карпушиной. М.: АСТ: Астрель, 2011.
14. Гурко Т. А. Трансформация института современной семьи // СОЦИС. 1995. № 10. С. 95-99.
15. Гурко Т.А. Становление социологии семьи // Социологические исследования. 2018. № 6. С. 40-52.
16. ЛюбичиЙ, М. И. ДрагишиЙ Лабаш, С. Значеье социолошких студща спроведених у Србщи за разво] системске теорще и породичне терапще // Универзитет у Београду, Филозофски факултет. 2019. № 3. С. 779-791.
17. ВлаиЙ М. Доминантни теорщски дискурси у изучаваьу односа ме^у генерацщама у породици // Универзитет у Београду, Филозофски факултет. 2021. № 4. С. 708-727.
18. Томановий С. Васпитане деце у транзицщи: капитал, проблеми, стратегий у Милий А. е1 а1. Соцщална трансформацща и стратегще соцщалних група: свакодневни живот Србще почетком трейег миленщума. Београд, 2004. № 2. С. 153-170.
19. Томановий С. О чему говоримо, када говоримо о породици. Контекстуализацща концеп-цща // Универзитет у Београду, Филозофски факултет. 2019. № 3. С. 301-322.
20. Тарасова О.Б., Головина У.А., Филиппова А.А. Статистический анализ разводов в России и причины распада семей // Взаимодействие науки и бизнеса: Сб. научных статей по материалам Международной научно-практической конференции, Москва, 27 марта 2015 г. М.: ООО «Научный консультант», 2015. С. 151-153.
21. Егорова Н.Ю., Курамшев А.В. Современная российская семья: основные тенденции // Социально-гуманитарные знания. 2008. № 4. С. 106-118.
22. Пахомова Е.И. Браки и разводы: Что изменилось в представлениях россиян // Мониторинг общественного мнения: экономические и социальные перемены. 2008. № 1. С. 128-135.
COMPARATIVE ANALYSIS OF THE MAIN TRENDS IN THE DEVELOPMENT OF THE MODERN SERBIAN AND RUSSIAN FAMILY
M. Mishlyanov
Lobachevsky State University of Nizhny Novgorod
The issues of the main tendencies in the development of modern Serbian and Russian families are discussed. We are witnessing global changes that are also reflected in the family. This is evidenced by official Serbian and Russian statistics, which are analyzed from the 1950s to the present day. There has been a noticeable increase in divorce, a downward trend in the number of registered marriages and the emergence of non-marital unions. As in most developed countries, there is a noticeable trend toward depopulation. Opinions of researchers are divided: are the observed trends necessarily bad, or are there positive changes in the modern family, such as gender equality, for example. Answers are sought through an analysis of the historical and economic development of states. The topic is relevant, and many researchers are searching for the causes of these phenomena. State-level statistics are comprehensive and important for analyzing these phenomena. States develop social policies to mitigate negative trends.
Keywords: family, Serbia, Russia, trends in the transformation of social institutions, state statistics.
