Научная статья на тему 'СРАВНЕНИЕ ФРАЗЕОЛОГИИ РОМАНА "ДОЧЬ ОГНЯ" ДЖАЛОЛ ИКРАМИ В ТАДЖИКСКОМ, РУССКОМ И ФРАНЦУЗКОМ ЯЗЫКАХ (НЕА ТАДЖ.)'

СРАВНЕНИЕ ФРАЗЕОЛОГИИ РОМАНА "ДОЧЬ ОГНЯ" ДЖАЛОЛ ИКРАМИ В ТАДЖИКСКОМ, РУССКОМ И ФРАНЦУЗКОМ ЯЗЫКАХ (НЕА ТАДЖ.) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
209
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФРАЗЕОЛОГИЯ / СРАВНИТЕЛЬНАЯ ФРАЗЕОЛОГИЯ / ДОЧЬ ОГНЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бойматова Д.М.

В данной статье рассматривается сравнительный анализ некоторых фразеологических единиц из романа «Дочь огня» Дж.Икрами в таджикском, русском и французском языках. В данной статье подвергаются анализу содержание, вид также соответствие и различия фразеологических единиц таджикского языка, качество их переводов в русском и во французском языках. Сравнительная фразеология, которая является одной из частью науки о фразеологии, в которой сравниваются фразеологические единицы различных языков. В романе «Дочь огня» мы можем увидеть, что роман полон фразеологическими единицами. И следуя этому, мы попытались открыть фразеологические единицы из этого романа, сравнивая их с русским и с французским, нам стало известно на каком уровне стоят переводы этих фразеологических единиц, которые были переведены из одного языка на другой, переводчиками.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СРАВНЕНИЕ ФРАЗЕОЛОГИИ РОМАНА "ДОЧЬ ОГНЯ" ДЖАЛОЛ ИКРАМИ В ТАДЖИКСКОМ, РУССКОМ И ФРАНЦУЗКОМ ЯЗЫКАХ (НЕА ТАДЖ.)»

литература, способность летописничества, вникание, осознание, литературная фантазия.

THOUGHTS OF SOTIM ULUGHZODA REGARDING THE HISTROIC PROSE

Saidov Zavqibek

In the article of "A view of Sotim Ulugzade to the historic prose", the author reviews the role of S. Ulugzade in transformation of Tajik history prose. There are also views of philologists through analysis of Tajik researchers, like M. Shukurov, Kh. Asozoda, M. Isomatov and M. Radzhabi. Is it particularly noted his works which have great scientific and theoretic importance.

Key words: history prose, history reality, philologist, reflection to realities, artistic study, structure of the artistic literature, ability, realization, literary fantasy.

Сведения об авторе: Саидов Завкибек Махсудович - старший преподаватель кафедры таджикской литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел: (+992) 918-87-87-62, zavgibek80@mail.ru

Information about the author: Saidov Zavkibek Mahsudovic - senior teacher of chair of the Tajik Literature, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 918-87-87-62, zavgibek80@mail.ru

МУЦОИСАИ ИБОРАХОИ РЕХТАИ РОМАНИ «ДУХТАРИ ОТАШ» - И ^АЛОЛ ИКРОМИ ДАР ЗАБОНХОИ ТОНИКИ, РУСИ ВА ФАРОНСАВИ

Бойматова Д.М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Иборахои рехта дар илми забонишиносии забони точикй к;исми аз хама муъчаз, рехтаву устувор ва пуробуранги вохидхои забониро ташкил медиханд. Ибора ва ифодахои таркибан рехтаву устувор бо номхои вохидхои фразеологй, фразеологизмхо, таъбироти фразеологй ва амсоли инхо машхуранд. Аз байни ин истилохот термини вохидхои фразеологй нисбатан бештар ба кор бурда мешаванд. Фразеология - аз калимаи юнонй (phrasis-ибора) ва (logos- таълимот) гирифта шуда, як к;исми забоншиносист, ки мачмуи таркиб, ибора, чумлахои рехтаву устувор, к;онуниятхои инкишоф, категорияхои лингвистии он ва мачмуи вохидхои фразеологии ин ё он забонро меомузад. Вохидхои фразеологй ё ки фразеологизмхо аз унсурхои мухимми забон ба шумор мераванд. Онхо хамчун масолехи дар тули кдрнхо рехтаву устуворгардидаи забон дар шакли к;олабхои тайёр ва бо маънихои пешакй маълум истифода бурда мешаванд. Дар як забон фразеологияи худро дорад.

Шоиру нависандагон барои нишонрас, дилчасп ва таъсирбахш гардидани сухани худ аз вохидхои фразеологй истифода мебаранд. Масалан, иборахои «гули сари сабад», «гурги борондида», «димоги касеро сухтан», «аз касе дил шустан», «нони касеро нимта кардан», «сояи касеро аз девор тарошидан», «аз касе дил кандан», «ба чашми худ нигох карда рох рафтан» ва ба монанди инхо.

Дар китоби «Забони адабии хозираи точик» чунин к;айд карда шудааст: «Дар сурати иборахои рехтаи фразеологии забони точикй дарачаи олии абстраксияи фразеологиро мушохида кардан мумкин аст. Онхо нихоят пуробуранг ва таъсирбахш буда, ба дигар забонхо тарчима намешаванд» (2, 65).

Дар хак;ик;ат тарчума кардани иборахои рехта хеле мушкил аст. Хднгоми тарчума кардани иборахои рехта аз тарчумон махорати басо баланд талаб карда мешавад. Пеш аз тарчума кардани иборахои рехта тарчумон бояд ба мохияти ибора сарфахм равад.

Кобили кайд аст, ки аз кадим таваччухи хонандагони хоричй хусусан Аврупо ба адабиёти точик беандоза бузург буд. Зеро хам адабиёти классикй ва хам адабиёти муосири точик бо ганчинахои нотакрори худ дунёро ба худ чалб кардааст. Аз ин ру адабиёти точикро мехонанд ва меомузанд. Аз чумла ба эчодиёти нависандаи муосири точик Ч,. Икромй низ хонандагони Аврупо ахамияти чиддй дода, чанд асари ин адиби номдор ба забонхои хоричй тарчума шудааст. Романи машхури Ч. Икромй «Духтари оташ» аз чониби В.Смирнов, Л.Бат, М.Явич ба забони русй ва аз чониби Антуонет Маззи ба забони фаронсавй тарчума шуда, дастраси хонандагони хоричй гардидааст.

Бинобар ин мо тасмим гирифтем, ки мукоисаи иборахои фразеологиро дар асоси романи «Духтари оташ»-и 4. Икромй, ки ба забонхои русй ва фаронсавй тарчума шудааст, баррасй намоем.

Романи «Духтари оташ» аз иборахои рехта хеле бой аст. Аз ин ру кушиш ба харч медихем, ки аз асари мазкур иборахоро иктибос оварда, онхоро ба тарчумахои русию фаронсавй киёс намоем то маълум гардад, ки мутарчимон дар кадом сатх иборахои рехтаи ин асарро тарчума кардаанд. Мисол:

«Кайвонии гузар даст ба дасташ намерасид, ба хизматгорхо фармонхо дода, аз болои дастурхон рох гашта, бо баъзехо шухию мутоибахо карда, ба баъзехо пичинг партофта, кор карда мегашт». (3,30)

Дар ин порча нависанда ибораи фразеологии «даст ба дасташ намерасид»-ро истифода бурдааст, ки маънои бисёр банд буданро дорад. Ин порча ба забонхои русй ва фаронсавй чунин тарчума шудааст:

«Распорядительница свадьбами принимала подносы у служанок, обносила всех, обменивалась шутками с гостями» (5, 21).

«La maîtresse de cérémonie prenait les plateaux, qu'apportaient les sermantes, elle les praisantait à chaqun tout en plaisantant» (1, 37).

Дар тарчумаи русй ва фаронсавй ибораи фразеологии забони точикй «даст ба дасташ намерасид» умуман тарчума нашудааст. Дар хар ду тарчума танхо бо чй кор машгул будани кайвонии гузар гуфта шудааст. Чй тавре, ки мебинем, маънои чумлаи точикй ба забонхои фаронсавй ва русй вобаста ба маъно тарчума шудааст, вале ибораи рехтаи «даст ба дасташ намерасид» тарчума нашудааст. Гап дар сари он меравад, ки дар чумлаи точикй ин ибораро мо нахонем фасехиву бадеияти чумла хеле поён меравад. Пас, бо сарфи назар кардани ин ибора метавон гуфт, ки мохияти асар хангоми тарчума каме коста гардидааст.

Дар дигар холат, ибораи рехтаи фразеологй тарчумаи тахтуллафзй шудааст. Аз чумла:

«Кампири пурдида ягон бор хавас карда, ба назди тирезаи хонаи калон хам нарафт, мехнат мекарду араки чабин мерехт» (3, 32-33).

Дар ин чумла иборахои фразеологии "кампири пурдида" ва «араки чабин рехтан»-ро дидан мумкин аст, ки бисёр пуробурангу устувор мебошанд ва маънои дуюмй мехнати халол ва сахт карданро дорад. Ин хар ду ибораи фразеологй ба яке аз кахрамони романи «Духтари оташ»-и 4. Икромй, яъне ба Дилором кампир тааллук доранд. Устувории ин иборахои фразеологй дар он аст, ки аз хондани ин иборахои фразеологй мо метавонем холати Дилором кампирро тасаввур кунем. Бояд гуфт, ки иборахои фразеологй метавонанд характери шахс ва дар кадом холат карор гирифтани онро ифода кунад. Дар тарчумахои фаронсавй ва русй чунин омадааст:

«La vielle femme qui avait vu beaucoup de chose au cous de sa longue vie, ne s'approcha même pas de la fenêtre pour regarder ce qui se passait. Son visage était couvert de sueur» (1, 40).

«Старуха, много повидавшая на своем веку, даже не подошла к окну посмотреть на той. Пот градом лил с ее лица» (5,23).

Ибораи фразеологии «кампири пурдида» ба шахсе тааллук дорад, ки дар зиндагй бисёр мушкилиро аз сар гузарондааст, пасту баландии зиндагиро дидааст ва аз ин пасту баландихои зиндагй тачрибаи зиёд ба даст овардааст. Дар хакикат Дилором кампир як шахси доно, маслихатчй ва дорои тачрибаи зиндагии душвор буд. Вай ба пирии худ

нигох накарда мехнат мекарду араки чабин мерехт. Ибораи фразеологии мазкур, яъне «кампири пурдида» ба забони фаронсавй чунин тарчума шудааст: «La vielle femme qui avait vu beaucoup de chose au cours de sa longue vie», яъне «зани пир дар зиндагии дарози худ бисёр чизхоро дида буд». Ин тарчумаи фаронсавй метавонад ибораи фразеологии забони точикй «кампири пурдида»-ро ифода кунад. Ба тарчумаи русии ин ибора назар кунем, чунин омадааст: «Старуха, много повидавшая на своем веку», яъне « кампир, дар умри худ бисёр чизхоро дидааст». Аз мукоисаи тарчумаи ин ибораи фразеологй бар меояд, ки хар ду тарчума метавонанд ибораи фразеологии забони точикиро ифода кунанд, вале дар ин тарчумаи фаронсавй ва русй ибораи фразеологй хамчун чумлаи синтаксисй тарчума шудааст. Аз бас, ки роман аз забони русй ба забони фаронсавй тарчума шудааст, тарчумаи фаронсавй ва русии ибораи «кампири пурдида» монандй доранд, вале аз асл то андозае фарк мекунанд.

Ибораи фразеологии точикии «араки чабин рехтан» маънои мехнати халол ва сахт карданро дорад. Дар ибораи рехтаи мазкур калимаи «чабин» мавчуд буда, ба ин калима дар фарханги « Еиёс-ул-лугот» чунин таъриф дода шудааст: «Чабин - пешонй; лафзи арабист ва ба каср (чибин) хатост (аз «Мадор» ва «Кашф» ва «Мунтахаб») (7, 228), яъне «араки пешонй рехтан». Ибораи фразеологии «араки чабин рехтан» ба забони франсавй кариб тарчумаи тахтуллафзй шудааст, яъне «son visage était couvert de sueur» «руи вай бо арак пушида буд». Дар тарчумаи фаронсавй ба чои калимаи «чабин - пешонй» калимаи «руй» истифода бурда шудааст. Дар тарчумаи русии ибораи дар боло овардашуда чунин омадааст: «Пот градом лил с ее лица» «аз руи вай арак мерехт». Тарчумонони хам забони русй ва хам забони фаронсавй кушиш кардаанд, ки мохияти ибораи фразеологии мазкурро ба хонанда расонанд, вале ибораи фразеологии «араки чабин рехтан» ба забонхои русй ва фаронсавй тарчумаи тахтуллафзй шуда, мохияти худро гум кардааст. Шояд дар ин чо мутарчим ба мохияти ибораи рехтаи забони точикии «араки чабин рехтан» нарасидааст.

Мисоли дигар:

«-Оимхо дар хона? - пурсид Дилором».

«-Дар хона, - гуфт кайвонии калон, ки зани солхурда ва кадбаланд буд, - навакак хар ду палонч як чанги дастакундал карда гирифтанду баъд хар дуяшон хам ба хонахояшон рафтанд» (3,19).

«-Vos maitresses sont - elles chez elles?»

«-Oui, repondit la cuisinière, une grande femme assez âgée: elles sont disputées et se sont ensuite retirées chaqune chez - elles, fort et colère» (1,21).

«—Госпожи дома?»

«—Дома,—ответила стряпуха, высокая пожилая женщина,— недавно поругались, теперь разошлись по своим комнатам и злятся» (5,12).

Дар ин чо ибораи рехтаи "зани солхурда" ва "чанги дастакундал" истифода бурда шудааст. Ибораи рехтаи "зани солхурда" дар ин чумла нисбат ба кайвонии калон истифода бурда шудааст, ки маънои хеле пир буданро дорад. Ибораи мазкур ба забонхои фаронсавй ва русй чунин тарчума шудааст, «une grande femme assez âgée» ва «пожилая женщина». Бояд кайд кард, ки тарчумаи русии ибораи фразеологии «зани солхурда» айнан, яъне «пожилая женщина» тарчума шудааст. Тарчумаи русй метавонад ибораи фразеологии «зани солхурда»-ро ифода кунад. Тарчумаи фаронсавии ибораи фразеологии мазкур чунин омадааст: «une grande femme assez âgée», яъне «як зани хеле пир» дар ин чо калимаи фаронсавии «âgée» маънои пир, солхурдаро дорад ва калимаи «assez» ба забони точикй хеле, анча, як кадар тарчума мешавад. Тарчумаи фаронсавии «une grande femme assez âgée» низ метавонад ибораи фразеологии «зани солхурдаро» ифода кунад.

Ибораи фразеологии "чанги дастакундал" зиддияти чиддй ва чанги сахти тарафайнро ифода мекунад. Дар порчаи дар боло овардашуда, кайвонии калон "чанги дастакундал" гуфта чанги сахти ду зани Еаничонбойро мегуяд. Агар ба тарчумаи фаронсавии ин ибораи фразеологй диккат кунем, чунин тарчума шудааст: «elles sont

disputées», яъне «онхо чанг карданд». Чй тавре, ки мебинем дар тарчумаи фаронсавии ибораи мазкур вобаста ба маъно хамчун чумлаи одии синтаксисй тарчума шуда, тарчумаи ибораи фразеологй дида намешавад. Кайд кардан лозим аст, ки тарчумаи фаронсавй ва русии ибораи фразеологии "чанги дастакундал" як хел тарчума шудааст, яъне «чанг кардан».

Ибораи дигар:

«-Не хошо мехмони ман ба хонаи ман. - гуфта, ду пояшро ба як махсй чо карда гирифт» (3, 19).

«-Non, dit -elle, c'est mon invitée et doit venir chez moi. Elle s'entetait comme si deux pieds peuvent entrer dans le même botte» (1, 22).

«Нет, говорит, это моя гостья, она должна идти в мою комнату! Уперлись на своем, как будто две ноги в один сапог можно всунуть!» (5, 12).

Дар чумлаи мазкур ибораи фразеологии "ду пояшро ба як махсй чо кардан" истифода бурда шудааст. Ин ибораи фразеологй нисбат ба шахсоне, ки дар зиндагй бисёр якрав хастанд, мехоханд, хамавакт гапи онхо дар хама чо гузарад ва намехоханд, ки фикри дигаронро ба назар гиранд, тааллук дорад. Гуфтан мумкин аст, дар тарчумаи фаронсавй ва русии ин ибораи фразеологй тарчумаи тахтуллафзй шудааст. Дар тарчумаи фаронсавй «comme si deux pieds peuvent entrer dans la même botte» ва дар тарчумаи русй «как будто две ноги в один сапог можно всунуть!», яъне «гуё ду пой дар як муза чо шуда метавонанд» омадааст. Тарчумон кушиш кардааст, ки дар вакти тарчума кардан ба мувафаккият ноил гардад ва ба ин мувафаккият ноил гардидааст гуем хам хато намекунем. Агар ба хар ду тарчумаи ибораи фразеологии "ду пояшро ба як махсй чо кардан" диккати чиддй дихем, тарчумаи фаронсавй ва русй шабохат доранд, яъне асар аз забони русй ба забони фаронсавй тарчума шудааст.

Чй тавре, ки дар боло кайд карда гузаштем шоиру нависандагон барои нишонрас, дилчасп ва таъсирбахш гардидани сухани худ аз вохидхои фразеологй истифода мебаранд. Барои ба маврид истифода бурдани иборахои фразеологй махорати басо баланд лозим аст. Ин махорат дар эчодиёти нависандаи муосири точик Ч,. Икромй дида мешавад. Аз чумла нависанда дар романи худ «Духтари оташ» иборахои фразеологиро дар мавриди худ истифода бурдааст. Иборахои фразеологй метавонанд характер ва симои шахсро муайян кунад. Иборахои фразеологии «кампири пурдида» барои Дилором каниз, «кимматбахо» ва «гавхари шабчарог» барои Фируза ва монанди инхо.

Ба ибораи дигар таваччух менамоем:

«-Машкоб - гурги борондида! - гуфта сухани миршабро тасдик кард оксакол. - Агар забони уро кушода тавонед, ба хамаи муаммохоятон чавоб дода метавонед» (3, 179).

« - Oui c'est un sacré renard, ce porteur d'eau. Si vous arrivez à lui delier la langue, tout deviendra clair» (1, 218).

«—Да, водонос — опытный волк! Если сможете развязать ему язык, все загадки разгадаете» (5, 135).

Кайд кардан лозим аст, ки иборахои фразеологй хамавакт ба маънои мачозй меоянд. Чунончи, ибораи рехтаи фразеологии «гурги борондида» низ ба маънои мачозй омадааст. Ин ибора нисбат ба одамоне, ки дар зиндагии худ тачрибаи зиёд доранд, яъне шахси ботачриба ва боакл хастанд, гуфта мешавад. Ба нисбати ибораи фразеологии «гурги борондида» дар фарханги «Еиёс-ул-лугот» чунин таъриф оварда шудааст: «Ба маънии озмудакор ва гарму сарди рузгор дида (аз «Мусталахот»)» (7,192).

Ба тарчумаи фаронсавии ин ибора назар афканем, чунин тарчума шудааст «un sacré renard», яъне «рубохи маккор» омадааст. Вале дар тарчумаи русии ин ибораи фразеологй вобаста ба маъно «опытный волк», яъне «гурги тачрибадор» тарчума шудааст. Дар тарчумахои фаронсавй ва русии ибораи мазкур калимаи «борондида» ба мушохида намерасад. Дар ин порча ибораи фразелогии «гурги борондида» нисбат ба машкоб, яъне ба Ахмад гуфта шудааст. Дар романи «Духтари оташ»-и Ч. Икромй машкоб Ахмад яке аз кахрамони мехнаткаши хамон давра ба шумор меравад. Вай хамсояи Дилором кампир ва Фируза буда, аз баски вай фарзанд надошт ба Фируза

мисли духтари худ нигохубин мекард. Дар порчаи дар боло додашуда машкоб Ахмадро дар гум шудани Фируза айбдор карда уро хабс мекунанд.

Баъд аз мутолиаи романи «Духтари оташ» - и Ч,. Икромй ва тарчумаи он дар забонхои русй ва фаронсавй ба хулосае омадем, ки дар хак;ик;ат дар баъзе маврид иборахои фразеологии забони точикй ба забонхои русй ва фаронсавй тарчума нашудаанд. Вале гуфтан лозим аст, ки дар аксари холатхо иборахои рехтаи фразеологии забони точикй тарчумаи тахтуллафзй шудаанд ё ин ки дар баъзе маврид дар тарчума иборахои фразеологии забони точикй айнан тарчума нашуда, балки вобаста ба маъно тарчума шудаанд.

Тарчумаи романи «Духтари оташ» ба забони фаронсавй аз забони русй тарчума шудааст, яъне тарчума аз тарчума сурат гирифтааст. Бисёр адабиётшиносон дар он акидаанд, ки тарчума хусну кдробати асарро каме коста мегардонад. Агар тарчумон асари мазкурро аз забони асл, яъне аз забони точикй ба забони фаронсавй тарчума мекард, шояд бисёр иборахои рехтаи забони точикй мазмуни худро гум намекард.

Пайнавишт:

1. Ikromi Djalol. La fille du feu. Copyright by Les Editions du progrèss, U.R.S.S. 1966.

361 c.

2. Забони адабии хозираи точик (Лексикология, фонетика ва морфология) Кисми 1.

Душанбе: Ирфон, 1973. 451 с.

3. Икромй Чалол. Духтари оташ. Душанбе: Адиб, 2009. 558 с.

4. Икромй Чалол. Духтари оташ. Душанбе: Адиб, май 1961. 558 с.

5. Икрами Джалол. Дочь огня. Москва: Известия, 1965. 455с.

6. Мухаммад Еиёсуддин. Фарханги Еиёс-ул-лугот. Чилди 1. Алиф шин, Душанбе,

1987. 480 с.

7. Мухдммад Еиёсуддин. Фархднги Еиёс-ул-лугот, Чилди 2. Сод -Ё. Душанбе: Адиб,

1988. 416 с.

8. Фозилов М. Фарханги иборахои рехтаи забони хозираи точик (фарханги

фразеологй), Душанбе: Ирфон, 1964. 804 с.

СРАВНЕНИЕ ФРАЗЕОЛОГИИ РОМАНА «ДОЧЬ ОГНЯ» ДЖАЛОЛ ИКРАМИ В ТАДЖИКСКОМ, РУССКОМ И ФРАНЦУЗКОМ ЯЗЫКАХ

Бойматова Д.М.

В данной статье рассматривается сравнительный анализ некоторых фразеологических единиц из романа «Дочь огня» Дж.Икрами в таджикском, русском и французском языках. В данной статье подвергаются анализу содержание, вид также соответствие и различия фразеологических единиц таджикского языка, качество их переводов в русском и во французском языках.

Сравнительная фразеология, которая является одной из частью науки о фразеологии, в которой сравниваются фразеологические единицы различных языков. В романе «Дочь огня» мы можем увидеть, что роман полон фразеологическими единицами. И следуя этому, мы попытались открыть фразеологические единицы из этого романа, сравнивая их с русским и с французским, нам стало известно на каком уровне стоят переводы этих фразеологических единиц, которые были переведены из одного языка на другой, переводчиками.

Ключевые слова: фразеология, фразеологические единицы, сравнительная фразеология, Дочь огня, Дж.Икрами.

COMPARASION OF PHRASEOLOGIES OF NOVEL «DAUGHTER OF FIRE» OF DJALOL IKRAMI IN TADJIK, RUSSE AND FRENCH LANGUAGES

Boymatova D. M.

In this article has been learning comparison analyse of joint phraseologies of novel «Daughter of fire» of Dj. Ikromi in russian and French languages. In this article was discussed means and style, accordance and differentiation of joint phraseologies of tajik language and degree of their translations russian and french languages.

Phraseologies comparison which is one of the part of phraseology science which in compares of phraseologies unit of different languages. In roman «Daughter of fire» we can see that the roman is full of phraseologies units. And having followed to it we tried to open units of phraseologies of this roman, we compared them into ruses and french languages and became known to us in which level is the translation these unit phraseologies on translating to another languages.

Key words: phraseology, phraseology, phraseologies comparison, Daughter of fire, Dj. Ikromi.

Сведения об авторе: Бойматова Дилрабо Меликмуродовна - магистр кафедры французского языка и методики его преподавания Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, тел.: (+992) 98-853-05-56, e- mail: charmant.2011@mail.ru.

Information about the author: Boymatova Dilrabo Melikmurodovna - master of the chair of French language and it's teaching method Tajik State Pedagogical University after named Sadridin Ayni, tel.: (+992) 988530556, e-mail:charmant.2011@mail.ru.

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ФОРМИРОВАНИЯ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА В СФЕРЕ ТЕРМИНООБРАЗОВАНИЯ

Баротов Ф.К.

Таджикский государственный педагогический университет имени Садриддина Айни

Первое государство современных таджиков появилось в начале 1Х-в, после объединения Мавераннахра и Хорасана в единое государство. Процесс политического объединения усиливается с появлением на исторической арене представителя этой династии Исмоила ибн Ахмада, а при правлении Исмоила Сомони (892-907) сложилось сильное независимое централизованное государство, территория которого простиралась на севере до реки Таласа, на юге и западе включала Хорасан, области Северного Афганистана и Восточного Ирана. Наибольшего расцвета государство Саманидов достигло при Насре II (914-947). Получили развитие экономика, сельское хозяйство, ремесла, земледелие и, особенно, горное дело.

В городах особое развитие получили металлообрабатывающее производство, ткачество, кожевенное и гончарное ремесло, а также многие виды декоративно-прикладного искусства (чеканка, резьба, гравирование, инкрустация, роспись и т.п.). В Фергане, Худжанде и Уструшане производились оружие, орудия сельского хозяйства и ремесел, металлическая посуда; в Бухаре - ювелирные изделия, стеклянные сосуды, ткани, медные фонари; в Самарканде - медные котлы, стремена, бумага, стекло; в Минке и Марсманде - высококачественное металлическое оружие; в Чаче - луки, стрелы, ножны, иглы и ножницы; в Нишапуре - иглы и ножи; в Герате - стальные мечи. В Бухаре, Самарканде, Балхе, Уструшане и во многих других городах чеканились монеты из различных металлов и сплавов, выделывались прекрасные хлопчатобумажные ткани, кожаные изделия. В ремесленном производстве наблюдался процесс классового расслоения и разделения труда (мастер, подмастерье, ученик),

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.