Научная статья на тему 'THE TRANSLATION PROBLEM PHRASEOLOGY STORY "DEATH MONEY-LENDER" AINI IN TAJIK, RUSSIAN AND FRENCH'

THE TRANSLATION PROBLEM PHRASEOLOGY STORY "DEATH MONEY-LENDER" AINI IN TAJIK, RUSSIAN AND FRENCH Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
119
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРНЫЙ ЯЗЫК / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / ФРАНЦУЗСКИЙ ЯЗЫК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Одилова Зайнура Обидовна, Олимов Рустам Шоимкулович

В данной статье рассматрывается сравнительный анализ фразеологии «Смерь ростовщика» Садриддина Айни на трех языках: таджикский, русский и французский. Если на таджикском языке фразеологические единицы в повесьте Садриддина Айни «Смерть ростовщика» длиннее, то в переводе на русском и французском языках фразеологии выражены короткими, то есть некоторые слова отпадают, но тем не менее значение на трех языках остается одинаковыми. Но надо сказать, что Садриддин Айни в фразеологических единицах использовал много выражений и слов из живого языка народа, которые либо не переведены ни на французский, ни на русский, либо плохо переведены или неправильно объясняются в переводах.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАЗЕОЛОГИИ ПОВЕСТА "СМЕРТЬ РОСТОВЩИКА" САДРИДДИНА АЙНИ НА ТАДЖИКСКОМ, РУССКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ

In this article is looking the learning comparasion analys of phraseology “Death money-lender” of Sadriddin Ainy in three languages: Tajik, Russian and French. If the Tajik language phraseological units in story Sadriddin Aini "Death moneylender" longer then translated into French and Russian phraseology expressed in short, that there are some words disappear, but the value of the three languages is the same. Aini in phraseological units used some words from the living language of the people, and this story the creative ingenuity of the writer. But it must say that Sadriddin Ainy in phraseology unity used many expressions and word from living language of people, which didn’t translat neither French, no Russian, or translate badly or explain wrong in translation.

Текст научной работы на тему «THE TRANSLATION PROBLEM PHRASEOLOGY STORY "DEATH MONEY-LENDER" AINI IN TAJIK, RUSSIAN AND FRENCH»

HYDRONYMS AS A PART OF POTONYMS IN SOPHISTICATED POETRY

The article obtained the linguistic research one of toponyms parts-hydronyms -the names of acquire objects in Rumi and Sanoi's sophisticated poetry. Studying all of hydronyms were based on intertexual analyse of sophisticated poetry. According to research of aquatic objects we can conclude that, this unit serves as one way of expression of the religious-philosophical of authors' ideas. All these reflections have been based on allegorical frame, that makes the identification of Rumi and Sanoi's sophistication understanding more interesting.

Keywords: toponyms, poetonyms, hydronyms, assumed hydronyms, real hydronyms.

Сведения об авторе: Абодуллоева Сафина Юсуповна, кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикского языка Хорогского гоcударственного университета имени М. Назаршоева, e-mail: roziya6@mail.ru

About author: Abodulloeva Safina Usupovna, PhD in Philology, Associate Professor of the chair of Tajik Language, Khorog State University named after M. Nazarshoev

ТАХ,ЛИЛИ МУЦОИСАВИИ ИБОРАХОИ РЕХТАИ ПОВЕСТИ «МАРГИ СУДХУР»-И САДРИДДИН АЙНИ ДАР ЗАБОЩОИ ТОНИКИ, РУСИ ВА ФРАНСАВИ

Одилова З. О., Олимов Р. Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Масъалаи омузиши ибора ва шаклхои он дар илми забоншиносии муосир чойгохи мухимро ишгол менамояд. Оид ба ин масъала олимони забоншинос тахкикоти мухталифро анчом додаанд. Вале мушкилоти омузиши ибора хануз пурра рохи халли худро наёфтааст. Хусусан, тахлили мукоисавии иборахои рехта дар ду ва ё якчанд забон, шаходат аз он медихад, ки ибора хамчун чузъи мухими нутк ниёз ба омузиши амик дорад. Чи тавре, ки маълум аст, фархангхои иборахои рехта дар забонхои точикй, русй ва франсавй дастраси мардуманд. Аммо мушкилоти тарчумаи иборахои рехта аз як забон ба забони дигар хеле зиёд ба назар мерасад.

Дар тарчумахои фаронсавии осори Садриддин Айнй пас аз «Мактаби кухна» повести «Марги судхур» омадааст. Тавре ки ба мо маълум аст, устод Садриддин Айнй ин асарашро бори аввал дар соли 1936 навишта, понздах сол пас онро аз нав тахриру такмил дода буд. Нахустин баргардониши русии ин асар (аз болои тахрири якум) ба калами О. Сухарева мутааллик буда, порае аз он аввал дар китоби «Литература и искусство Узбекистана» (1939. - Кн. 5, с. 18-33) ва матни пуррааш дар Ленинград дарч гардида буд. Созандаи баргардониши дуюми «Марги судхур» [2, с. 18], ки аз руи тахрири нави он сурат гирифтааст, низ О. Сухарева мебошад [3, с. 33]. Тарчумаи пораи «Марги судхур», ки дар рузномаи «Коммунист Таджикистана» (1954, 11 июл) чоп шуда буду ба калами И. Рутгенштейн таалук дорад, аз болои тахрири нави асари устод С. Айнй ба вукуъ пайвастааст. Сарчашмаи баргардониши фаронсавй тарчумаи О. Сухарева аз варианти якуми «Марги судхур» мебошад. Тахлили поён шохид ба ин андеша хохад буд. Дар баргардониши фаронсавй «Марги судхур»-ро повести «Чдллодони Бухоро» думбол гирифтааст [5, с. 119-120].

Асари машхури Садриддин Айнй «Марги судхур» аз забони точикй ба забони русй тарчума шуда, баъдан аз забони русй ба забони франсавй тарчума гардидааст. Дар натичаи аз русй ба франсавй тарчума шудани асар бархе аз иборахо нодуруст тарчума шудаанд ва ё умуман тарчума нагардидаанд.

Барои мисол, ибораи рехта бо забони точикй: Чи зарар дорад, «шавад обй, нашавад лалмй» гуён ман аз вай хучра мепурсам [4, с. 8]

Бо забони русй: Как гласит пословица: «Удастся-вырастет поливное, не удастся-выйдет богарное» [1, с. 2].

Бо забони франсавй: Je lui demanderai pour la chambre. Comme dit le proverbe: "Peut être bien que oui, peut être bien que non" [6, с. 51].

Маънои ибораи «шавад обй, нашавад лалмй» ба маънои «шавад хам хамин, нашавад хам хамин», яъне «харчи бодо бод» омадааст. Агар ин чумларо дар забони русй дида бароем, тарчумаи тахтуллафзии он чунин аст: «чи хеле, ки дар зарбулмасал мегуянд: муяссар шавад обй, нашавад лалмй». Вакте ки ба тарчумаи забони русии ин

чумла менигарем, мебинем, ки дар он ба чои ибораи «чи зарар дорад»-и забони точикй «как гласит пословица», тарчумааш, «яъне чи хеле ки дар зарбулмасал мегуянд» омадааст. Аз ин чо маълум мешавад, ки тарчумон барои зебогии чумлахо каме тагйирот даровардааст. Ба хар хол ин ибора ба русй тахтуллафз тарчума гардида маънои точикии онро ифода карда метавонад. Ва акнун ба тарчумаи тахтуллафзии забони франсавй менигарем: «Ман аз у хучра мепурсам.Чи хеле, ки дар зарбулмасал омадааст: «мумкин шавад, мумкин нашавад»». Аз ин чо маълум мешавад, ки ин ибора аз забони русй бо он тагйироте, ки дучор шудааст ба забони франсавй тарчума шудааст ва ба ин монандии онхо дарк медихад. Аз тарчумахои зикргардида маълум мегардад, ки ибораи мазкур хангоми тарчума ба русй аз ин андаке дур рафта, хангоми аз русй ба франсавй тарчума гардидан аз хам дуртар рафта, харчанд маънои умумиро ифода карда метавонад, вале аз чихати бадеияту нафосат дар забони франсавй хушку холист.

Мисоли дигар бо забони точикй: ^ориишкамба бо чинифуруш чой менушид. Дар хамин вак;т як нонфуруш, ки ба сараш як сабад ва ба дасташ як сабади дигар пури нон буд: «гарм, дастсуз, обаш равган, ордаш шакар, нахурда намонед, ки дар хасрат мемонед» гуён аз раста гузаштан гирифт [4, с.14].

Бо забони русй: Толстяк и хозяин лавки пили чай. Мимо проходил торговец лепешками. На голове он нес корзину, в руках-другую. Зазывая покупателей, лепешечник кричал:

-Горячие, горячие, руки обжигают! Не из муки они-из чистого сахара, замешаны не на воде-на масле, не отведаете-пожалеете [ 1, с. 6].

Бо забони фаронсавй: Kori-ichkamba, prenait le thé chez le marchand. A ce moment passa un vandeur de galettes, porte panier sur sa tête et criant à voix forte:-Chaudes et bonnes, les galettes! Cuites au beurre, de la farine, du sucre pur [6, с. 57].

Дар ибораи забони точикй чунин гуфта шудааст: «^ориишкамба бо чинифуруш чой менушид». Лекин дар забони русй каме дигаргунй дида мешавад: «Толстяк и хозяин лавки пили чай» агар ин чумларо тахтуллафз тарчума намоем чунин мешавад: «^ориишкамба бо дукондор чой менушид». Дар ибораи забони русй калимаи «нон» тамоман вучуд надорад, масалан: «ба сараш як сабад ва ба дасташ як сабади дигар пури нон буд», «На голове он нес корзину, в руках-другую» тарчумон калимаи нонро партофта чумларо кутох намудааст. Инчунин калимаи «гарм» дар забони русй ду маротиба навишта шудааст, дар забони точикй бошад як маротиба навишта шудааст, хамчунин дар ин чумла як дигаргунии дигар дида мешавад, масалан: «лепешечник кричал :-Горячие, горячие», агар тахтуллафз тарчума намоем чунин мешавад: «Нонфуруш фарёд мезад: гарм, гарм». Акнун ба ибораи забони франсавй менигарем: «:-Chaudes et bonnes, les galettes! Cuites au beurre, de la farine, du sucre pur!» тарчумаи тахтуллафзиаш чунин аст: «Нонхои гарм ва бомазза! Аз равган, аз орд ва аз шакари тоза пухта шудааст». Дар чумлаи забони точикй «гарм, дастсуз, обаш равган, ордаш шакар, нахурда намонед, ки дар хасрат мемонед» дар байни чумла омадааст, дар забони русй дар охири чумла омадааст. «-Горячие, горячие, руки обжигают! Не из муки они-из чистого сахара, замешаны не на воде-на масле, не отведаете-пожалеете». Дар забони франсавй низ дар охири чумла омадааст: «-Chaudes et bonnes, les galettes! Cuites au beurre, de la farine, du sucre pur!». Дар се ибораро му^оиса намуда метавон ба хулосае омад, ки ибораи мазкур дар се забон каме гуногун мебошанд. Агар гуем, ки ин ибора ба забони русй галат тарчума шуда, бо хамон галат аз забони русй ба забони франсавй тарчума шудааст, хато намекунем.

Бо забони точикй: Дуконам танг аст, мол аз сармояам кам, ба болои ин бештарин молхои ман «кас мухуру, кас маёб», бинобарин савдо хам кам мешавад ва дар ин гуна ахвол аберааш ба зудй калон намешавад ва ба воя намерасад [4, с. 21].

Бо забони русй: -Лавочка у меня тесная, товара и капитала мало, да и товар такой, что покупателя на него нет, и не найдешь его, поэтому я и беден. В таком месте правнуки быстро растут, не скоро достигают зрелости! [ 5, с. 11].

Бо забони фаронсавй: Ma boutique est trop petite. J'ai peu de merchandise, et celle-ci, ou bien elle est trop rare, ou bien je n'en trouve pas acheteur; voila la raison pour la quelle le morceau ne peut pas être grand, grogna le marchand [ 6, с. 62].

Дар ибораи забони точикй чумлаи «ба болои ин бештарин молхои ман «кас махуру, кас маёб», дар забони русй чунин тарчума шудааст: «да и товар такой, что покупателя на него нет, и не найдешь его», агар тарчумаи тахтуллафз кунем чунин мешавад: «Молхо чуноне хастанд, ки харидор надоранд ва онро ёфта хам наметавонй»,

боз ба дигар чумла менигарем, бо забони точикй: «бинобарин савдо хам кам мешавад», бо забони русй: «поэтому я и беден», агар тахтуллафз тарчума намоем чунин мешавад: «барои хамин ман камбизоат хастам» дар ибораи забони точикй ин чумла тамоман вучуд надорад. Шояд тарчумон инро барои ифода кардани эхсоси гамгинй навишта бошад. Акнун ба ибораи забони франсавй менигарем ва мебинем, ки тарчумааш тамоман дигар аст ва калимаи «le morceau-кусок, отрывок-бурида, порча» тамоман дар забони русй ва асл нест. «В таком месте правнуки быстро растут, не скоро достигают зрелости!» Ин ибора тамоман дар забони франсавй вучуд надорад. Тарчумон ин ибораро партофта чумларо кутох намудааст. Ба ибораи дигар назаре меафканем.

Бо забони точикй: Акнун пушаймонй суд надошт ва «афсусу дарег» фоида намебахшид, «чунки тир аз камон бархато часта ва мурги матлаб аз дом раста буд» [4, с. 22].

Бо забони русй: Однако теперь поздно было сожалеть и раскаиваться, «я ничего не мог изменить» [ 1, с. 12].

Бо забони фаронсавй: Mais il était inutile de regretter et de soupirer. C'était en vain: "La fleshe s'est en vollé, loiseau s'est échapé du piège"... [6, с. 64].

Акнун ба иборахо нигох карда мебинем, ки хар сеи онхо тамоман дигаранд. Ба ибораи забони точикй менигарем: «чунки тир аз камон бархато часта ва мурги матлаб аз дом раста буд», ба ибораи забони русй менигарем: «я ничего не мог изменить», агар чумларо тахтуллафз тарчума намоем «ман хеч чизро дигаргун карда натавонистам», ба ибораи забони франсавй менигарем: «la fleche s'est envollé, l'oiseau s'est échapé du piège» ва мебинем, ки тамоман дигар хел хастанд. Шояд тарчумонхо барои монанд нашудани чумлахояшон чунин тарчума намудаанд. Дар ибораи забони русй калимаи «l'oiseau-птица, парранда» вучуд надорад. Мо гуфтем, ки асар дар асоси тарчумаи русй ба забони франсавй тарчума шудааст, вале тарчумаи ибораи дар боло матрахшуда собит менамояд, ки хангоми тарчумаи франсавии асар ё аз забони асл, яъне точикй ва ё аз тарчумаи забонхои дигар низ истифода шудааст, зеро иборахои «тир аз камон частан» ва «мурги дил растан» аз забони асл тамоман ба забони русй тарчума нашудаанд, вале дар тарчумаи франсавй ин иборахо пурра ва бо тарчумаи хеле хуб ба мушохида мерасанд.

Бо забони точикй: Аммо ахмакфиребиро хуб медонанд ва дар пеши мардумони бетамиз худситой карда хуб пул мекашанд ва ман ки ба чандин устоди забардаст чандин сол хизмат карда ин хунарро б адаст даровардаам, ба хурдан нон надораму ба пушидан танбон [4, с. 27].

Бо забони русй: Зато они здорово дурачат простаков, расхваливают себя перед неразборчивыми людьми и выманивают у них деньги. А я вот несколько лет обучался у мастеров первой руки, овладел подлинным мастерством и не могу заработать теперь на кусок хлеба, на платье, чтобы прыкрить наготу [1, с. 16].

Бо забони фаронсавй: Par contre, ils savent jeter de la poudre aux yeux des gens sans discernement et leur extorquer l'argent. Moi qui ai étudié chez des maîtres de premier ordre, qui les ai servis pendant plusieurs années, qui ai acquis la veritable maitrise, je ne suis pas capable de gagner mon morceau de pain [6, с. 69].

«Ба хурдан нон надораму ба пушидан танбон», «не могу заработать теперь на кусок хлеба, на платье, чтобы прикрыть наготу!», «je ne suis pas capable de gagner mon morceau de pain», харсе иборахо тарчумахои гуногун доранд. Ч,умлаи тахтуллафзии забони русй бо забони точикй чунин аст: «ман барои як бурида нон кор кардан кодир нестам». Чи хеле, ки мебинем кариб, ки хар се иборахо ба хам монанданд, аммо дар тарчумаи франсавй ибораи ачибе истифода шудааст: «jeter de la poudre aux yeux des gens», ки тарчумааш «Ба чашми мардум хок пошидан» буда ишора бар он мекунад, ки ин чумла на аз русй, балки аз забони асл бо каме тагйирот тарчума гардидааст. Ба ибораи дигар нигох мекунем.

Бо забони точикй: -«Ман, -гуфт у, -ба Насруллобои дегфуруш, ки мардум номи уро кутох карда «Насруллои Дег» мегуфтанд ва дар шашмакомдонй ягонаи даврон буд, дах сол ба тарзи шогирди хизмат кардаам. Баъд аз он ки ман дар пеши у шашмакомро об карда хурам, маро хамрохи худ ба мехмонихо бурдан гирифт» [4, с. 27].

Бо забони русй: -Я десять лет обучался и служил у Насруллы, продавца котлов. Люди называли его для краткости просто Насрулла-Котел. А он в свое время считался лучшим знатоком шашмакома.

Когда я полностью овладел искусством исполнять на тамбуре макомы-они текли из-под моих пальцев, как струи ручья, -мой учитель стал брать меня с собой на пиры [1, с. 16].

Бо забони фаронсави: J'ai servi, dit-il, pendant dix ans chez Nasroullabai, "le marchand de chaudrons" les gens l'appelaient Nasroula-le-Chaudron tout court. Ce Nasroullabai était unique dans son genre pour l^xecut^ des chachmakoms [6, с. 69].

Чи хеле, ки мебинем чумлаи сеюми точикй дар забони русй чумлаи аввалин шуда омадааст, масалан: «дах сол ба тарзи шогирди хизмат кардаам», «-Я десять лет обучался и служил у Насруллы, продавца котлов». Аз сабабе, ки чумлаи забони франсавй кутох тарчума шудааст дар забони франсавй низ дар чумлаи якум омадааст: «-J'ai servi, dit-il, pendant dix ans chez Nasroullabai». Ва мебинем, ки кариб хар сеи иборахо ба хам монанданд. Инчунин ин чумлахо дар забони точикй дар давоми ибора омадааст, лекин дар забони русй аз сархат сар шудааст: «Баъд аз он ки ман дар пеши у шашмакомро об карда хурам, маро хамрохи худ ба мехмонихо бурдан гирифт», «Когда я полностью овладел искусством испольнять на тамбуре макомы-они текли из-под моих пальцев, как струи ручья,-мой учитель стал брать меня с собой на пиры».

Баъд аз мутолиаи асари «Марги судхур»-и Садриддин Айнй ва тарчумаи он дар забонхои русй ва франсавй ба хулосае омадем, ки дар баъзе маврид иборахои фразеологии забони точикй ба забонхои русй ва фаронсавй тарчума нашудаанд. Вале гуфтан лозим аст, ки дар баъзе холатхо иборахои рехтаи фразеологии забони точикй тарчумаи тахтуллафзй шудаанд ё ин ки дар баъзе маврид иборахои фразеологии забони точикй айнан тарчума нашуда, балки вобаста ба маъно тарчума шудаанд. Маълум аст, ки асари «Марги судхур» харчанд аз забони точикй ва аз забони русй ба забони франсавй тарчума шудааст, вале камбудихои тарчума баёнгари онанд, ки хангоми тарчумаи асар варианти русй бештар истифода шудааст.

Адабиёт:

1. Айни С. Смерть ростовщика. - Душанбе: Адиб, 1987. - 280 с.

2. Айни С. Смерть ростовщика. Повесть / Перевод О. Сухаревой. Под редакции А. Адалис.-

Ленинград, 1941. - 159 с.

3. Айни С. Смерть ростовщика. Повесть. В новой редакции/ Переревод О. Сухаревой.-

Москва, 1957. - 179 с.

4. Айнй С. Марги судхур.-Душанбе: Адиб, 2010. - 220 с.

5. Мухтор Ш. Маколот. Душанбе: Матбуот, 2001.- 240 с.

6. Ainy S. La mort de l'usurier. Traduites du tadjik et du russe par V. Vionot et S. Borodine (les

editeus français réunis 24, Rue Racine, Paris VIe). Douchanbé: Adib, 1987.- P. 260.

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАЗЕОЛОГИИ ПОВЕСТА «СМЕРТЬ РОСТОВЩИКА»

САДРИДДИНА АЙНИ НА ТАДЖИКСКОМ, РУССКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ

В данной статье рассматрывается сравнительный анализ фразеологии «Смерь ростовщика» Садриддина Айни на трех языках: таджикский, русский и французский. Если на таджикском языке фразеологические единицы в повесьте Садриддина Айни «Смерть ростовщика» длиннее, то в переводе на русском и французском языках фразеологии выражены короткими, то есть некоторые слова отпадают, но тем не менее значение на трех языках остается одинаковыми. Но надо сказать, что Садриддин Айни в фразеологических единицах использовал много выражений и слов из живого языка народа, которые либо не переведены ни на французский, ни на русский, либо плохо переведены или неправильно объясняются в переводах.

Ключевые слова: фразеология, фразеологические единицы, сравнительная фразеология, Смерть ростовщика, Айни, литературный язык, таджикский язык, французский язык.

THE TRANSLATION PROBLEM PHRASEOLOGY STORY "DEATH MONEY-LENDER"

AINI IN TAJIK, RUSSIAN AND FRENCH

In this article is looking the learning comparasion analys of phraseology "Death money-lender" of Sadriddin Ainy in three languages: Tajik, Russian and French. If the Tajik language phraseological units in story Sadriddin Aini "Death moneylender" longer then translated into French and Russian phraseology expressed in short, that there are some words disappear, but the value of the three languages is the same. Aini in phraseological units used some words from the living language of the people, and this story the creative ingenuity of the writer. But it must say that Sadriddin Ainy in

phraseology unity used many expressions and word from living language of people, which didn't translat neither French, no Russian, or translate badly or explain wrong in translation. Keywords: the literary language, the Tajik language, French language.

Сведения об авторах: Одилова Зайнура Обидовна, магистрант кафедры французского языка и методики его преподавания Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, e-mail: fransugenka89@mail.ru

Олимов Рустам Шоимкулович, аспирант кафедры французского языка и методики его преподавания Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, e-mail: net_neo@list.ru

About authors: Odilova Zaynura Obidovna, master of French language and it's teaching method Tajik State Pedagogical University after named Sadridin Aini

Olimov Rustam Shoimqulovich, post-graduate of French language and it's teaching method of Tajik State Pedagogical University after named Sadriddin Aini

ТЕМПОРАЛЬНЫЕ НАРЕЧИЯ В СОПОСТАВЛЯЕМЫХ ЯЗЫКАХ

Абдувохидова М. А.

Таджикский государственный университет права, бизнеса и политики

Категория наречия во многих языках является наиболее дискуссионной частью речи. Следует отметить, что в отношении русского языка обстоятельственное изучение наречия описано академиком В.В. Виноградовым и многими исследователями, то в английском языке такое исследование в полном объеме ещё не проделано. Поэтому в большинстве грамматик наречие трактуется настолько расплывчато, что, в сущности, теряет всякие определенные очертания. Вопросу об отграничении категории наречия от смежных категорий и другим вопросом, связанным с этим, посвящена диссертация Р.Л. Ковнер «Наречие в современном английском языке».

Зарубежные исследователи английского языка выделяют в этом языке наречие в качестве самостоятельной части речи, однако самостоятельный статус ими определяется по-разному.

Ранние грамматисты, например, Г. Гунт, причисляли наречия к разряду частиц, куда входили все неизменяемые части речи. О. Есперсен также относит наречия к общей группе частиц. Б. Стренг определяет наречие как глагольный адъюнкт. Ч. Фирз включает наречия в класс 4, причисляя, таким образом, к знаменательным частям речи.

Советские исследователи английского языка (А.И. Смирницкий, Б.И. Ильин, Б.Я. Плоткин, А.С. Бархударов) также рассматривают наречие в системе знаменательных частей речи.

Характеризуя наречие как часть речи, необходимо, прежде всего, указать, чем оно отличается от других разрядов слов. В этой связи в первую очередь следует подчеркнуть, что наречие не обладает единым лексическим значением, как другие части речи.

Таким образом, вышесказанное показывает, что в русском и английском языках категория наречия выделяется как часть речи в составе знаменательных слов. Необходимо также отметить, что, несмотря на значительные структурные расхождения обстоятельственных слов в рассматриваемых языках наречия, образованные от прилагательных, наречия образуются от прилагательных при помощи суффикса - ly: slow - slowly, careful - carefully; хороший - хорошо, поздний - поздно и др. В таджикском языке бо суффиксх,ои- тар, тарин: хуб - хубтар, дер - дертар.

В то же время следует отметить, что в английском языке расхождения между частями речи обнаруживают менее отчетливо, чем в языках флективного строя. Говоря о грамматической характеристике частей речи, следует подчеркнуть, что их морфологические признаки и синтаксические отношения играют одинаково важную роль. Но как отмечает А.И. Смирницкий, «синтаксическая сторона является более общей и занимает первое место в грамматической характеристике слова. Так морфологически неизменяемые слова, например, междометия и наречия, выступают как

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.