Научная статья на тему 'СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАЗЕОЛОГИИ ПОВЕСТА "СТАРАЯ ШКОЛА" САДРИДДИНА АЙНИ НА ТАДЖИКСКОМ, РУССКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ'

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАЗЕОЛОГИИ ПОВЕСТА "СТАРАЯ ШКОЛА" САДРИДДИНА АЙНИ НА ТАДЖИКСКОМ, РУССКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
459
51
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФРАЗЕОЛОГИЯ / ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ / СРАВНИТЕЛЬНАЯ ФРАЗЕОЛОГИЯ / СМЕРТЬ РОСТОВЩИКА С.АЙНИ / ЛИТЕРАТУРНЫЙ ЯЗЫК / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / ФРАНЦУЗСКИЙ ЯЗЫК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Одилова Зайнура Обидовна

В данной статье рассматрывается сравнительный анализ фразеологии «Старая школа» Садриддина Айни на трех языках: таджикский, русский и французский. Если на таджикском языке фразеологические единицы в повесьте Садриддина Айни «Старая школа» длиннее, то в переводе на русском и французском языках фразеологии выражены короткими, то есть некоторые слова отпадают, нотем не менее значение на трех языках остается одинаковыми. Но надо сказать, что Садриддин Айни в фразеологических единицах использовал много выражений и слов из живого языка народа,которые либо не переведены ни на французский, ни на русский, либо плохо переведены или неправильно объясняются в переводах. Вообщем русский перевод С.Бородина и французский перевод с В.Вуано которое закончили, они были лучший перевод которое мы сохранили все содержание произведения. Переводы этого романа Садриддина Айни лучшие из его книг как романы Гюго и Бальзака.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE COMPARATIVE ANALYSIS OF PHRASEOLOGY OF THE STORY OF AINI’S "OLD SCHOOL" IN TAJIK, RUSSIAN AND FRENCHLANGUAGES

In this article is looking the learning comparasion analysis of phraseology “Old school” of Sadriddin Ainy in three languages: Tajik, Russian and French. If the Tajik language phraseological units in story Sadriddin Aini “Old school” longer then translated into French and Russian phraseology expressed in short, that there are some words disappear, but the value of the three languages is the same. Aini in phraseological units used some words from the living language of the people, and this story the creative ingenuity of the writer. But it must be said that Sadriddin Ainy in phraseology uni used many expressions and word from living language of people, which didn’t translate neither French, no Russian, or translate badly or explain wrongly in translation. In general, the Russian translation of S.Borodin and the French translation from V.Vuanot which was completed - and this is the best translation that we have saved the entire contents of the work. The translations of this novel by Sadriddin Aini are the best of his books as the novels of Hugo and Balzac.

Текст научной работы на тему «СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАЗЕОЛОГИИ ПОВЕСТА "СТАРАЯ ШКОЛА" САДРИДДИНА АЙНИ НА ТАДЖИКСКОМ, РУССКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ»

734025. Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект. Рудаки 17. Телефон: (+992)934224858E-mail: orientalic_91@mail.ru

About the author:

Zaripov Alisher Najmiddinovich - Tajik National University, applicant for the Department of Arabic Philology at the Faculty of Languages of Asia and Europe. Address: 734025. Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki avenue 17. Phone: (+992) 934224858 E-mail: orientalic_91@mail. ru

УДК 809.155.0+808.2+804.0

ТАХЛИЛИ ИБОРАХРИ РЕХТАИ ПОВЕСТИ «МАКТАБИ КУ^НА»-И САДРИДДИН АЙНИ ДАР ЗАБОНХОИ ТОНИКИ, РУСИ ВА ФРАНСАВИ

Одилова З.О.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистонба номи С. Айнй

Тахлили иборахои рехта дар ду ва ё якчанд забон, собит месозад, ки ибора хамчун чузъи мухими нущ ниёз ба омузиши амик дорад. Масъалаи омузиши ибора ва шаклхои он дар илми забоншиносии муосир чойгохи мухимро иштол менамояд. Оид ба ин масъала олимони забоншинос ва адабиётшинос тахкикоти мухталифро анчом додаанд. Вале мушкилоти омузиши ибора хануз пурра рохи халли худро наёфтааст. Фархангхои иборахои рехта дар забонхои точикй, русй ва франсавй ба дасти мардум кам омада расидааст. Аммо мушкилоти тарчумаи иборахои рехта аз як забон ба забони дигар хеле зиёд ба назар мерасад.

Аз замони пайдоиши тарчума то ба имруз ба кавли шохидон ин китоби С. Айнй диккати хонандагони зиёди франсавиро ба худ чалб кардааст. Хонандагони франсавизабони бехабар аз лафзи С.Айнй намедонанд, ки ин асархои у дар кадом шакл ва ба чй мазмун дастраси онхо гаштааст. Бинобар ин, мо саъй мекунем, ки хамин пахлуи баргардонихои франсавии повести "Мактаби кухна"-и С.Айниро тадкик бикунем. Тарчумаи франсавии повестхои С.Айнй мутарчимон С.Бородин ва В.Вуано аз точикй ва русй ба амал омадааст [3, с.119]. Аввалан моро зарур аст, ки ба хонандагон оид ба баргардониши русии повести С.Айнй "Мактаби кухна" маълумоти таърихй бидихем.

Повести "Мактаби кухна" дар асл аз шаш кисмат иборат буда, дар он С.Айнй тахсили худро дар мактаби ибтидой хикоят кардааст. Барои бачагони хурди мактабй нигаронида шудааст, хеле содда ва фахмо буда, тарчумааш хам аз мутарчими сохибтачриба захвати бузургро такозо намекунад. Барои С.Бородин, у адиби номдору донандаи хуби урфу одатхои мардумони Осиёи Миёна буд, тарчума намудани "Мактаби кухна" барин асари шавковару барои хонандагони хурди рус фоидаовар кори душвор набуд. Нависандаи рус хангоми тарчума кушиш кардааст, ки соддагй ва равонии асари С.Айниро дар баргардонии русиаш нигох дорад, то ки хонандагонаш онро хуш истикбол кунанд [3, с.121].

Асари машхури Садриддин Айнй «Мактаби кухна» аз забони точикй ба забони русй тарчума шуда, баъдан аз забони русй ба забони франсавй тарчума гардидааст. Дар натичаи аз русй ба фаронсавй тарчума шудани асар бархе аз иборахо нодуруст тарчума шудаанд ва ё ин ки умуман тарчума нагардидаанд.

Барои мисол, ибораи рехта бо забони точикй: Пас гашта даромада, ру ба руи мактабдор ба у чашм духта истодам [1, с. 19].

Бо забони русй: Вернувшись, я встал перед ним [2, с.23].

Бо забони фаронсавй: «Je reviens et me plantai devant lui» [5, с.22].

Маънои ибораи «чашм духтан» ба маънои «нигох кардан, интизор шудан» омадааст. Агар ин чумларо дар забони русй дида бароем, тарчумаи тахтуллафзии он чунин аст: «Баргашта истода, ман ру ба руи у истодам», яъне дар чумлаи забони русй ибораи "чашм духтан"-ро тарчумон сарфи назар намудааст. Яъне, тарчумон маънои чумларо овардааст. Акнун ба ибораи забони франсавй менигарем ва мебинем, ки тарчумааш чй гуна аст: Ман баргаштам ва дар назди у чойгир шудам, ин ибора на дар забони русй ва на дар забони франсавй дида мешавад, яъне онхо ибораро тарчума накарда маънои онро навиштаанд.

Мисоли дигар бо забони точикй: Ман хам ба чои худ рафта "чим, хе, хе" гуён ба такрор даромадам. Лекин холо хам чашмамро аз афту андоми мактабдор, хусусан аз риши бузвори он намекандам [1, с.24].

Бо забони русй: Я вернулся на своё места и принялся повторять «джим, хе, хэ», всё ещё не отрывая глаз от учителя и особенно от его козлиной бородки [2, с.28].

Бо забони фаронсавй: Je revins à ma place et me mis à répéter: «Djim, khé, khè», sans quitter du

regard le maître et, surtout, sa barbiche de bouc [5, с.26].

Маънои ибораи «риши бузвор» ба маънои «риши дароз, риши дароз хамчун риши буз» омадааст. Ин ибора дар хар се чумла якхела омадааст, яъне чй хеле ки дар забони точикй аст, хамин гуна низ дар забони русй ва франсавй тарчума шудааст.

Бо забони точикй: Шаккокй накун! -гуфт ба у мактабдор, -дуо нафъ накардан надорад, у аз беихлосии худаш мурдааст. Агар ихлос медошт, халос мешуд, "ихлосу халос" гуфтаанд [1, с.26].

Бо забони русй: Не богохульствуй,- ответил учитель.- Молитва не могла не помочь! Она умерла от своего неверия. Если бы она имела веру, она бы спаслась. Ибо сказано: «Вераи спасение» [2, с.31].

Бо забони фаронсавй: Ne blasphème pas, répondît celui-ci. La prière ne pouvait pas l'aider! Elle est morte à cause de son manque de foi. Si elle avait eu la foi, elle aurait été sauvée. Car il est dit: «La foi estle salut» [5, с.28].

Ибораи «ихлосу халос» ба маънои «ихлос кунй халос меёбй», яъне агар шахс бемор бошад ба духтуре ё домуллое ихлос намояд гуфтахои уро ичро кунад сихату саломат мешавад. Чумлаи забони русй бо забони точикй мувофикат мекунад. Танхо агар иборахоро тарчума намоем каме дигаргун аст. Масалан, дар чумлаи забони русй "Вера и спасение" тарчумаи он дар забони точикй ин гуна аст: "Эътикод ва халосй". Акнун ба ибораи забони франсавй менигарем ва мебинем, ки тарчумааш чй гуна аст. «La foi estle salut», яъне боварй ва халосй. Тарчумонон аз ухдаи ибора дар хар ду забон ба хубй баромадаанд, дар хар се чумла иборахо як маъноро доро мебошанд. Танхо дар чумлаи забони франсавй ба чои мактабдор, яъне муаллим чонишини celui-ci-ин омадааст.

Бо забони точикй: Бачагон чунон саргарми чушу хуруш буданд, то ба мактаб даромада чуби дарозро ба дасти худ гирифта ба сари бачагон куфтани у хеч кас хабардор нагардад [1, с.32].

Бо забони русй: Ребята были так увлечены, что никто его не заметил, пока он не взял своей длинной палки и не принялся колотить ею по головам учеников [2, с.36-37].

Бо забони фаронсавй: Les enfants étaient tellement absorbés par le jeu que personne ne le remarqua avant qu'il n'eut pris son long baton, et qu'il frappat sur la tête des élèves [5, с.33].

"Чушу хуруш"-яъне маънои бо саргармй, бо шавки баланд, бо шавку хавасро доро мебошад. Бо забони русй "так увлечены"-тарчумаи ин ибора бо забони точикй хамаъно мебошад. Яъне, саргармй, шавку хавас, шавку завк, шавку марок, иштиёк мебошад. Дар забони франсавй чунин аст. Дар забони франсавй tellement absorbés-чунон машгул, банд буданд омадааст, яъне тарчумон ибораи чушу хурушро тарчума накарда сарфи назар намудааст.

Бо забони точикй: Танхо ман, будам, ки дар берунтари маърака истода як чашмамро ба бозй духта бошам хам, чашми дигарамро аз дар намекандам [1, с.32].

Бо забони русй: Лишь я, стоявший поодаль от поля битвы, хотя и смотрел одним глазом на птиц, все же не отрывал глаз от двери [2, с.37].

Бо забони франсавй: Moi seul, qui me trouvais à l'écart du champ de bataille, le vis, car, bien que je regardais d'un œil les oiseaux, je ne quittais pas la porte de l'autre [5, с.33].

"Як чашмамро ба бозй духта" "чашми дигарамро аз дар намекандам'-яъне каме ба бозии бачахо нигох мекардам ва каме ба дар нигох мекардам. Чашмро духта ва канда намешавад, маънои он назар кардан, нигох, кардан мебошад. Дар чумлаи забони русй чунин тарчума шудааст: бо як чашмам ба парранда нигох мекардам ва чашми дигарамро аз дар намекандам. Маълум мегардад, ки тарчумон аз ухдаи тарчума хуб баромадааст ва ибораро сарфи назар нанамудааст. Танхо калимаи бозиро ба парранда иваз намудааст. Акнун ба тарчумаи франсавй менигарем. je regardais d'un œil les oiseaux, je ne quittais pas la porte de l'autre, тарчумаи тахтуллафз намоем чунин аст: бо як чашмам ба паррандахо менигаристам, дарро тарк намекардам аз дигараш. Дар ибораи забони франсавй низ ба чои калимаи бозй паррандахо омадааст. Иборахои забони русй ва франсавй бо хам сахт монандй доранд, хар сеяшон як маъноро доро мебошанд.

Ба забони точикй: Падарам пешонаи худро кадре турш карда хомуш истода ва якбора хандакунон ба хатиб нигох карда гуфт: [1, с.39]...

Бо забони русй: Отец помолчал немного, нахмурив лоб, и вдруг, рассмеявшись, сказал, глядя на имама: [2, с.46]...

Бо забони франсавй: Mon père se tut un instant, en fronçant les sourcils, puit, subitement, il éclata de rire et dit, et regardant l'imam: [5, с.40]...

Оё пешонаро турш кардан мумкин аст? Маънои ибораи пешонаро турш кардан, кавок андохтан, лабу лунч овезон кардан, абру чин кардан мебошад. Тарчумаи хар се чумла каме аз хамдигар фарк доранд. Масалан, тарчумаи тахтуллафзии чумлаи забони русй: падар каме хомуш истода, ру турш кард ва ногахон хандакунон ба имом гуфт:... Аз забони франсавй чунин

аст: падарам бо таъкиди пф, абрувонашро турш карда, баъд ногахон, вай кафида ханда кард ва ба имом нигох карда гуфт:... Тарчумонхо баъзе калимахоро илова ва баъзеашонро сарфи назар намудаанд, лекин дар хар се чумла иборахо як маъноро доро мебошанд.

Ба забони точикй: Тарафи мо он муллобачаро "уйт-уйт" гуён масхара доштанд. У аз хичолат суп-сурх шуда буд [1, с.47].

Бо забони русй: Тогда все начали улюлюканьем дразнить сторонников ученика медресе. От стыда он стал красный, как рак [2, с.55].

Бо забони фарансавй: Alors tout le monde se mit à huer et à se moquer du parti de l'étudiant. De honte, celui-ci devient rouge comme une écrevisse [5, с.48].

Тарчумаи ибораи забони русй чунин аст: Он гох хама ба гиру дори тарафдори талабаи мадраса ба масхара кардан сар намуданд. У аз шарм хамчун харчанг суп-сурх шуд. Тарчумаи тахтуллафз бо забони франсавй: Хамон вакт хама ба хаёхуй кардан ва як гурух донишчуро масхара мекарданд. Аз шарм у хамчун харчанг сурх шуд.Чумлахо як маъноро доро буда, тарчума аз хамдигар каме фарк дорад.

Хамин тарик тахдили мукоисавии иборахои рехта дар ду ва ё якчанд забон шаходат медихад, ки ибора хамчун чузъи мухими нут; ба омузиши амик ниёз дорад. Чунин тахлили иборахои рехта дар заминаи повести "Мактаби кухна"-и Садриддин Айнй дар забонхои точикй, русй, франсавй ва дигар забонхои хоричй дастраси мардум гаштааст. Аммо мушкилоти тарчумаи иборахои рехта аз як забон ба забони дигар хеле зиёд ба назар мерасад. Пахлуи баргардониши франсавии повести "Мактаби кухна"-и С.Айнй собит месозад, ки мутарчимони франсавии ин повест С.Бородин ва В.Вуано аз точикй ба русй ва аз русй ба франсавй сурат гирифтааст.

Повести "Мактаби кухна" бори аввал аз забони точикй ба забони русй тарчума шуда, баъдан аз русй ба франсавй баргардон шудааст, чунки бештари иборахо ба забони русй шабохат доранд. Мутарчимон барои хубтару бехтар шудани иборахо баъзан калимахоро сарфи назар намуда ва илова низ намудаанд.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Мактаби кухна. - Душанбе: Адабиёти бачагона, 2016. - 48 с.

2. Айни С. Старая школа. Повест. - Душанбе. 2010, НПО Истикбол, 56 с.

3. Мухтор Ш. Маколот. - Душанбе: Матбуот, 2001.-240 с.

4. Ainy S. La mort de l'usurier. Traduites du tadjik et du russe par S. Borodine et V.Vionot Recit "Uzbekistan littéraire" №5, 1939.

5. Ainy S. Traduites du tadjik et du russe par S. Borodine et V.Vionot, 1957.- 260 p.

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАЗЕОЛОГИИ ПОВЕСТА «СТАРАЯ ШКОЛА» САДРИДДИНА АЙНИ НА ТАДЖИКСКОМ, РУССКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ

В данной статье рассматривается сравнительный анализ фразеологии «Старая школа» Садриддина Айни на трех языках: таджикский, русский и французский. Если на таджикском языке фразеологические единицы в повесьте Садриддина Айни ««Старая школа» длиннее, то в переводе на русском и французском языках фразеологии выражены короткими, то есть некоторые слова отпадают, нотем не менее значение на трех языках остается одинаковыми. Но надо сказать, что Садриддин Айни в фразеологических единицах использовал много выражений и слов из живого языка народа,которые либо не переведены ни на французский, ни на русский, либо плохо переведены или неправильно объясняются в переводах.

Вообшем русский перевод С.Бородина и французский перевод с В.Вуано которое закончили, они были лучший перевод которое мы сохранили все содержание произведения. Переводы этого романа Садриддина Айни лучшие из его книг как романы Гюго и Бальзака.

Ключевые слова: фразеология, фразеологические единицы, сравнительная фразеология, Смерть ростовщика С.Айни, литературный язык, таджикский язык, французский язык.

THE COMPARATIVE ANALYSIS OF PHRASEOLOGY OF THE STORY OF AINI'S "OLD SCHOOL" IN TAJIK, RUSSIAN AND FRENCHLANGUAGES

In this article is looking the learning comparasion analysis of phraseology "Old school" of Sadriddin Ainy in three languages: Tajik, Russian and French. If the Tajik language phraseological units in story Sadriddin Aini "Old school" longer then translated into French and Russian phraseology expressed in short, that there are some words disappear, but the value of the three languages is the same. Aini in phraseological units used some words from the living language of the people, and this story the creative ingenuity of the writer. But it must be said that Sadriddin Ainy in phraseology uni used many expressions and word from living language of people, which didn't translate neither French, no Russian, or translate badly or explain

wrongly in translation.

In general, the Russian translation of S.Borodin and the French translation from V. Vuanot which was completed - and this is the best translation that we have saved the entire contents of the work. The translations of this novel by Sadriddin Aini are the best of his books as the novels of Hugo and Balzac.

Keywords: phraseology, comparasion, "Scool" of S.Aini, the literary language, the Tajik language, French language.

Сведения об авторе:

Одилова Зайнура Обидовна - ассистент кафедры методологии и теории перевода иностранных языков Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, Тел: (+992) 938938004, e-mail: fransugenka89@mail.ru

About the autor:

Odilova Zaynura Obidovna-assistan of departmente of methodology and theory of translation of foreign languages Tajik State Pedagogical University after named Sadridin Ayni, Tel: (+992) 938938004, e-mail: fransugenka89@mail.ru

УДК : 491.550 + 372.800.2 ТАШАККУЛ ВА ТА^АВВУЛИ ЗАБОНШИНОСИИ КОМПЮТЕРИ ДАР САТХД ЗАБОНШИНОСИИ ЧА^ОНИ

Рахимов Ф.Х.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Забоншиносии компютерй имрузхо аз самти мухим ва густаришёфтаизабоншиносй буда,бо истифода аз усулхои технологияхои иттилоотй дар доираи илми забоншиносйфаъолият менамояд ва бахриомузишу пажухишисамтхои нави тахкик дарин самт хизмат мерасонад. Забоншиносии пайкаравй хамчун шохаи чудогона дар самти забоншиносй, баомузиш,тахия ва созмондихии пайкарахои забонхои гуногуни дунё асос ёфтааст, ва хамчун самти нави омузиш дар ин самт фаъолият намуда истодааст. Забоншиносии интернетй самти нави омузиш дар забоншинносии муосир ба хисоб рафта, ба тахкики вижагихои забонии интернет бо истифода азтехнологияхои иттилоотй машгул мебошад. Аз гуфтахои боло бар меояд, ки дар шароити муосир омузишу тахкикияк катор илмхои нав ба рох монда шудаанд. Дар забоншиносии муосир низомузиши самтхои алохидаи он дар алокамандй бо технологияхои иттилоотй ба таври васеъ ба рох монда шудааст. Забоншиносон хамаруза дар пай тахкикотхои худ самтхои нави ин илмро кашф намуда мавриди омузиш карор медиханд.

Забоншиносии компютерй дар забоншиносии муосир ба хайси яке аз самтхои густурда кобили хамешагии тахаввул ба шумор меравад ва дар баробари ин дар ин самт риштахо ва бахшхои нави илмй ва амалй ба миён омада истодааст, ки забоншинсии пайкаравй, дискурси компютерй, компютинги ичтимой аз чумлаи ин сохахост.Забоншиносии компютерй хамчун илми муосир муддати начандон тулониро аз сар гузаронидааст. Дар солхои 50-уми асри XX дар асоси як катор илмхо, ба монанди математика, забоншиносй, информатика ва зехни сунъй, самти нави илм - забоншиносии компютерй пайдо шудааст. Забоншиносии компютерй бахше аз забоншиносй амалй буда, дар алокамандй бо технологияхои иттилоотй дар самти забоншиносй бо тхкик ва пажухиши самтхои гуногуни забонй машгул мебошад. Мархалахои асосии рушди ин илм ба заминахои тахавули усулхои зехни сунъй таалук доранд. Яъне нимаи дуюми асри XX мархалаи асосии рушди бемайлони техникаи компютерй ва илмхои нав ба монанди забоншиносии компютерй ба хисоб меравад. Ин ба он вобастагй дорад, ки асосан дар ин айём технологияхои микропротсесорй ва компютерхои пуриктидоре сохта шуданд, ки ба рушди ин соха заминахои устувор гузоштанд. Бо пайдоиши шароиту имконоти мусоид корхои тахкикотиву омузишй дар ин самт зиёд гардида,доираи омузиши забоншиносии компютерй низ хелохам васеъ гардид. Махсусан дар ин давра, мухаккикон дар пай баррасии масъалахои нисбатан мухими забоншиносй, корхои зиёдеро ба сомон расониданд, ки барои омузиши минбаъдаи он самтхои навро муайян сохт. Равандхои ташакулёбй ва ба танзимдароии забонхамчун илм дар худ мархалахои зиёд ва роххоидарози таърихиродар бар мегирад. Нуткишифохйхамчун объекти забоншиносй мавкеъи марказии ин илмро ташкил медихад. Дар мархалахоирушдизабон фиксу акидахо низ нисбат бавайтагйр ёфтаанд. Дар гузашта агар ба хусусиятхоидохилии кисматхои забонй таваччух мекарданд, пас дар охирхои асри XIXва огози асри XX накши асосиро сохти таркибй ва расмйдохилии забон ташкил медод.Махсусан дар ин солхо забоншиноси швейтсарй Фердинанд де Сассюр асосхои инилмрохамчун семиология ва забоншиносии сохторй, ба таври мухтасар дар китоби худ "Курси умумии забоншиносй" кайд кардааст. Олимон дар самтибаррасии масъалахои забонй хамчун механизми ягона, системаи чудонашавандаи аломатхоро, ки имкон медоданд дар навбати худзабони математикиро тасвир кунанд, диккатихудроравона намудаанд. Соссюр якумин шуда муносибати сохториро ба забон ва махсусан тавсифи

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.