Научная статья на тему 'СОҒЛОМ ЖАМИЯТ БАРПО ЭТИШДА АЖДОДЛАР МЕРОСИ ВА УМУМЖАҲОН ЦИВИЛИЗАЦИЯСИНИНГ ТУТГАН ЎРНИ'

СОҒЛОМ ЖАМИЯТ БАРПО ЭТИШДА АЖДОДЛАР МЕРОСИ ВА УМУМЖАҲОН ЦИВИЛИЗАЦИЯСИНИНГ ТУТГАН ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Research Focus
Ключевые слова
доривор / гомеопатия / табобат / касаллик. / лекарство / гомеопатия / лекарство / болезнь.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Юлдашев Соатбой Жиянбоевич

Бундан Х аср муқаддам буюк қомусий олим, юртдошимиз Абу Али Ибн Сино “Саломатликни сақлашнинг асосий маҳорати, инсон ҳаёти учун муҳим бўлган умумий омиллар мўтадиллигини таьминлашдан иборатдир” деган эди. Бу ўринда буюк аждодимиз қомусий олим ва ҳаким Абу Али Ибн Сино шахси ва фаолияти умумамалиёт шифокорининг мумтоз миллий модули бўлиши шубҳасиз. Фикримизнинг далили сифатида Абу Али Ибн Синонинг 40 дан ортиқ асарлари асосан “Тиб қонунлари” ва алломанинг қатор фалсафий-тиббий асарларини келтиришимиз мумкинки бундай тимсол ҳеч бир халқда йўқ десак муболаға бўлмайди. Ибн Синонинг беқиёс, кўп қиррали фаолияти – табиблик, жарроҳлик, доялик, доришунослик ва ҳамма ёшдагиларни даволаш, касалликларнинг олдини олиш, руҳшунослиги ва файласуфлиги умумамалиёт шифокорларини якинлаштириш лозим бўлган ХХI аср андозасики, бунга биринчи навбатда биз – Ибн Сино ватандошлари лойиқ бўлишимиз лозим

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РОЛЬ НАСЛЕДИЯ ПРЕДКОВ И УНИВЕРСАЛЬНОЙ ЦИВИЛИЗАЦИИ В ПОСТРОЕНИИ ЗДОРОВОГО ОБЩЕСТВА

В X веке наш соотечественник Абу Али ибн Сина, великий энциклопедист, сказал: «Главное искусство сохранения здоровья – это обеспечение умеренности общих факторов, важных для жизни человека». В этом месте нет сомнений, что личность и деятельность нашего великого предка, энциклопедиста и судьи Абу Али ибн Сины станут классическим национальным модулем врача общей практики. В доказательство нашего мнения можно привести более 40 работ Абу Али ибн Сины, главным образом «Законы медицины» и ряд философских и медицинских трудов учёных, и не будет преувеличением сказать, что такой символ не имеет существуют в любой нации. Несравненная, многогранная деятельность Ибн Сины – медицина, хирургия, акушерство, фармакология и лечение всех возрастов, профилактика заболеваний, психология и философия – это модель XXI века, которая должна сближать врачей общей практики, а мы, соотечественники Ибн Сины, должны будьте достойны этого прежде всего.

Текст научной работы на тему «СОҒЛОМ ЖАМИЯТ БАРПО ЭТИШДА АЖДОДЛАР МЕРОСИ ВА УМУМЖАҲОН ЦИВИЛИЗАЦИЯСИНИНГ ТУТГАН ЎРНИ»

СОЕЛОМ ЖАМИЯТ БАРПО ЭТИШДА АЖДОДЛАР МЕРОСИ ВА УМУМЖАДОН ЦИВИЛИЗАЦИЯСИНИНГ ТУТГАН УРНИ Юлдашев Соатбой Жиянбоевич

т.ф.н., доцент, Самарканд давлат тиббиёт университети E-mail: farma.km@mail.ru https://doi.org/10.5281/zenodo.10789433 Аннотация Бундан Х аср мукаддам буюк комусий олим, юртдошимиз Абу Али Ибн Сино "Саломатликни саклашнинг асосий мах,орати, инсон хдёти учун мух,им булган умумий омиллар мутадиллигини таьминлашдан иборатдир" деган эди. Бу уринда буюк аждодимиз комусий олим ва хдким Абу Али Ибн Сино шахси ва фаолияти умумамалиёт шифокорининг мумтоз миллий модули булиши шубхдсиз. Фикримизнинг далили сифатида Абу Али Ибн Синонинг 40 дан ортик асарлари асосан "Тиб конунлари" ва алломанинг катор фалсафий-тиббий асарларини келтиришимиз мумкинки бундай тимсол х,еч бир халкда йук десак муболага булмайди. Ибн Синонинг бекиёс, куп киррали фаолияти - табиблик, жаррох,лик, доялик, доришунослик ва хдмма ёшдагиларни даволаш, касалликларнинг олдини олиш, рух,шунослиги ва файласуфлиги умумамалиёт шифокорларини якинлаштириш лозим булган XXI аср андозасики, бунга биринчи навбатда биз - Ибн Сино ватандошлари лойик булишимиз лозим

Калит сузлар: доривор, гомеопатия, табобат, касаллик.

РОЛЬ НАСЛЕДИЯ ПРЕДКОВ И УНИВЕРСАЛЬНОЙ ЦИВИЛИЗАЦИИ В ПОСТРОЕНИИ ЗДОРОВОГО ОБЩЕСТВА Аннотация: В X веке наш соотечественник Абу Али ибн Сина, великий энциклопедист, сказал: «Главное искусство сохранения здоровья - это обеспечение умеренности общих факторов, важных для жизни человека». В этом месте нет сомнений, что личность и деятельность нашего великого предка, энциклопедиста и судьи Абу Али ибн Сины станут классическим национальным модулем врача общей практики. В доказательство нашего мнения можно привести более 40 работ Абу Али ибн Сины, главным образом «Законы медицины» и ряд философских и медицинских трудов учёных, и не будет преувеличением сказать, что такой символ не имеет существуют в любой нации. Несравненная, многогранная деятельность Ибн Сины - медицина, хирургия, акушерство, фармакология и лечение всех возрастов, профилактика заболеваний, психология и философия - это модель XXI века, которая должна сближать врачей общей практики, а мы, соотечественники Ибн Сины, должны будьте достойны этого прежде всего. Ключевые слова: лекарство, гомеопатия, лекарство, болезнь.

THE ROLE OF ANCESTRAL HERITAGE AND UNIVERSAL CIVILIZATION IN BUILDING A HEALTHY SOCIETY Abstract: In the 10th century, our compatriot Abu Ali ibn Sina, the great encyclopedist, said: "The main art of maintaining health is ensuring moderation of general factors important for human life." At this point there is no doubt that the personality and work of our great ancestor, encyclopedist and judge Abu Ali ibn Sina will become a classic national module of the general practitioner. To prove our opinion, we can cite more than 40 works of Abu Ali ibn Sina, mainly "The Laws of Medicine" and a number of philosophical and medical works of scientists, and it would not be an exaggeration to say that such a symbol does not exist in any nation. Ibn Sina^

incomparable, multifaceted work - medicine, surgery, obstetrics, pharmacology and treatment of all ages, disease prevention, psychology and philosophy - is a model of the 21st century, which should bring together general practitioners, and we, Ibn Sinabs compatriots, must be worthy of this first Total.

Keywords: medicine, homeopathy, drug, disease.

КИРИШ

Ибн Сино дунёда биринчилар каторида инсон ва атроф мух,итнинг узаро муносабатини, одам тана тузилишини ва организм хусусиятларининг уни ураб турган атроф-мух,итга, иклимга, миллий урф-одатлар, турмуш тарзига бевосита боглик эканлигини англаб етган. Цивилизация нафакат инсон хдётини яхшилашга ёрдам берди, балки, сунгги йилларда у туфайли айрим узига хос муаммолар х,ам тугилмокда.

Буюк аждодларимизнинг ибратли меросига таянган х,олда, х,озирги замон цивилизацияси туфайли келиб чикаётган турли хил замонавий касалликлар (эндокрин, аллергик, токсик, нурланиш, юрак- кон томир, онкологик ва ирсий) хдмда айрим ёмон иллатлар (чекиш, ичкиликбозлик ва гиёх,вандлик)ни бартараф этишнинг аник чора-тадбирларини белгилаш х,озирги куннинг долзарб масалаларига айланди.Ибн Сино клиник шароитда янги кашф килинган дори-дармонларни синаб куриш усулини х,ам ишлаб чикди. У уз замонасининг йирик кимёгарларидан бири сифатида турли кимёвий моддалардан дори тайёрлаб, уни клиникада х,ар хил касалликларни даволашда ишлатди. АСОСИЙ ЩСМ

Абу Али Ибн Сино замонавий дори турларини уларнинг физик-кимёвий хусусиятлари ва бошка курсаткичларига кура тафсифлади. Замонавий дори турлари уз таркибига кура оддий ва мураккаб дори турларига шунингдек ёрдамчи моддалар кушиб ва кушмасдан тайёрланадиган дори турларига булинади. Буюк олим юкори самарали дори турларини, хусусан шамчаларни купгина касалликларни даволашда куллагани кайд этилган. Ибн Сино купгина касалликларни даволашда гуза усимлигининг ахдмияти катта эканлигини курсатади. Ибн Сино колдирган илмий мерос кейинчалик гомеопатиянинг ривожланишига туртки булган. У беморларнинг мижозига ахдмият бериб, уларнинг ички кучларини оширишга эътиборини каратган. Х,озирги гомеопатиядаги ухшашликни ухшашлик билан даволаш принципи деб аталувчи усулни Ибн Сино фармакопеяда келтирилган купгина усимликларга Ибн Сино узининг асарларида таъриф бериб, ушбу усимликларни кандай х,олатда ва кай тарзда ишлатиш кераклиги хдкида ёзиб колдирган. Шу билан биргаликда Абу Али Ибн Сино доришунослик ва ботаника масалалари билан х,ам куп шугулланган, чунки табобатда ишлатиладиган доривор моддаларнинг купчилиги усимликлардан олинади. Аллома таклиф килган усимлик, хдйвонот оламидан ва маъданлардан олинадиган 1000 дан ортик дорилар асрлар давомида кенг ишлатиб келинган.

Доривор усимликлардан, айникса махдллий хом ашёлардан фойдаланиб, дори турини яратиш бугунги фармациянинг долзарб масалаларидандир. Масалан седана Ибн Сино асарларида бебах,о шифобахш усимлик сифатида келтирилган. Унинг курсатишича седана илох,ий гиёхдир.

Ибн Сино беморларни даволаганда факат доривор усимликлардан, юкори сифатли мах,сулотлардан фойдаланган.уларнинг юкори сифатли мах,сулотлар булишлиги турли омилларга, масалан,доривор усимлик мах,сулотини уз вактида тугри йигиштириш, куритиш, саклаш ва бошкаларга боглик.

"Тиб конунлари"нинг иккинчи китобида Ибн Сино доривор усимликларнинг айрим кисмларини кайси даврда йигиш, уларни куритиш тугрисидаги фикрларини келтирган.

Фармациянинг кадимги ва асосий фани янги дорилар технологиясидир. Шуниг учун улуг аллома шаркда фармация фанларидан фармакогнозия ва дорилар технологиясининг асосчиларидан бири х,исобланади. ХУЛОСА

"Тиб конунлари" шифокорларнинг кундалик амалиётида хдмиша столида турадиган китобга айланди, улардан нафакат касалликларни аниклаш ва даволаш балки касалликларнинг олдини олиш, унинг сабаб ва ривожланиш хусусиятларини х,ам билиб олиш мумкин. Ушбу асарда Ибн Сино тиббиётнинг ифодасини баён этиб, у х,озирги кунгача уз ахдмиятини йукотмаган:

«Мен тасдиклайман, тиббиёт соглом ёки саломатлигини йукотган инсон танасининг ах,волини х,ис этадиган, саломатликни саклайдиган ва агар у йукотилган булса, уни кайта тиклайдиган фандир». У тиббиётнинг вазифаси факат касалликни даволаш эмас, балки, биринчи навбатда касалликкка чалинишнинг олдини олишдир, деб х,исоблаган.

Фойдаланган адабиётлар:

1. Мирзиёев Ш.М. Буюк мутафаккир ва комусий олим Абу Райхон Беруний таваллудининг 1050 йиллигини нишонлаш тугрисида. Халк сузи, 2022 йил 25 август

2. Из филосторского наследия народов Востока. - Ташкент. Изд-во «Фан» 1972. - 141 б.

3. Абу Али Ибн Сино "Данишнамэ." 217 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.