Научная статья на тему 'АБУ АЛИ ИБН СИНО ИЛМИЙ МЕРОСИНИНГ ХАЛҚ ТАБОБАТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДАГИ ЎРНИ'

АБУ АЛИ ИБН СИНО ИЛМИЙ МЕРОСИНИНГ ХАЛҚ ТАБОБАТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДАГИ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
287
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ибн Сино / тиб илми / табиб / «Шайх ур-раис» / касалликлар / қомусий олим / тиббиёт. / Ibn Sina / medical science / doctor / "Sheikh ur-rais" / diseases / encyclopedist / medicine.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Фазлиева, Шахноза Уктам Қизи

Ушбу мақолада Абу Али ибн Сино илмий меросини ўрганиш орқали халқ табобатини ривожлантириш таклифи илгари сурилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF THE SCIENTIFIC HERITAGE OF ABU ALI IBN SINA IN THE DEVELOPMENT OF FOLK MEDICINE

This article proposes the development of folk medicine by studying the scientific heritage of Abu Ali ibn Sina.

Текст научной работы на тему «АБУ АЛИ ИБН СИНО ИЛМИЙ МЕРОСИНИНГ ХАЛҚ ТАБОБАТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДАГИ ЎРНИ»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(3), March, 2023

АБУ АЛИ ИБН СИНО ИЛМИЙ МЕРОСИНИНГ ХАЛЦ ТАБОБАТИНИ

РИВОЖЛАНТИРИШДАГИ УРНИ

Фазлиева Шахноза Уктам цизи

Самарканд вилояти Жомбой тумани 14-умумий урта таълим мактаби укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Абу Али ибн Сино илмий меросини урганиш орцали халц табобатини ривожлантириш таклифи илгари сурилган.

Калит сузлар: Ибн Сино, тиб илми, табиб, «Шайх ур-раис», касалликлар,цомусий олим, тиббиёт.

ABSTRACT

This article proposes the development of folk medicine by studying the scientific heritage of Abu Ali ibn Sina.

Key words: Ibn Sina, medical science, doctor, "Sheikh ur-rais", diseases, encyclopedist, medicine.

КИРИШ

Ибн Синонинг тиб илмида юксак махоратга эришишида бухоролик табиб Абу Мансур ал-Х,асан ибн Нух ал-Кумрийнинг хизмати катта булди. Ибн Сино ундан табобат дарсини олиб, бу илмнинг куп сирларини урганган. Ибн Сино 17 ёшдаёк Бухоро халки орасида мохир табиб сифатида танилди. Уша кезларда хукмдор Нух ибн Мансур бетоб булиб, сарой табиблари уни даволашдан ожиз эдилар. ДовруFи бутун шахарга ёйилган ёш табибни амирни даволаш учун саройга таклиф киладилар. Унинг муолажасидан бемор тезда соFайиб, оёкка туради. Эвазига Ибн Сино сарой кутубхонасидан фойдаланиш имкониятига эга булади. Сомонийларнинг кутубхонаси уша даврда бутун Урта ва Якин Шаркдаги энг катта ва бой кутубхоналардан саналарди. Ибн Сино бир неча йил давомида шу кутубхонада кечаю кундуз мутолаа билан машFул булиб, уз даврининг энг укимишли, билим доираси кенг кишиларидан бирига айланди. Шундай килиб, Ибн Сино зарурий билимларнинг барчасини Бухорода олди. Олимнинг илмий ижоди 18 ёшидан бошланди.

Замондошлари Ибн Синони «Шайх ур-раис» («донишмандлар сардори, алломалар бошлоти»); «Шараф ал-мулк» («улка, мамлакатнинг обруси, шарафи»), «хужжат ал-хакк» («ростликка далил»); «Хдким ал-вазир» («донишманд, тадбиркор вазир») деб атаганлар. Жахон фани тарихида Ибн Сино комусий олим сифатида тан олинган, чунки у уз давридаги мавжуд фанларнинг карийб барчаси билан шуFулланган ва уларга оид асарлар ёзган.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz

3(3), March, 2023

Олим асарларини уша даврда Якин ва Урта Шаркнинг илмий тили булган араб

тилида, баъзилари (шеърий ва айрим фалсафий асарлари)ни форс тилида ёзган. Турли манбаларда унинг 450 дан ортик асар ёзганлиги кайд этилган, лекин бизгача уларнинг 242 (160) таси етиб келган. Шулардан 80 таси фалсафага, 43 таси табобатга оид булиб, колганлари мантик, психология, астрономия, математика, мусика, кимё, ахлок, адабиёт ва тилшуносликка баFишланган.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ибн Синонинг табобатда килган ишлари унинг номини бир неча асрларга шу фан сохаси билан чамбарчас боFлади. Олимнинг табобат тараккиётидаги буюк хизмати шундаки, у узигача утган турли халк намояндалари томонидан асрлар давомида тиб илми сохасида тупланган маълумотларни саралаб, муайян бир тартибга солди ва уларни уз тажрибалари билан бойитган холда маълум назария ва конун-коида асосида умумлаштирди. Бунга унинг «Тиб конунлари» ва бу асарнинг жахон тиб илми тарихида тутган мавкеи ва козонган шухрати ёркин далилдир. Ибн Синонинг дахо табиб сифатида шухрат козонишининг асосий омилларидан бири — унинг тиб назариясини, хусусан, анатомия — инсон гавдаси тузилишини мукаммал билишлигидир. Бош суягининг тузилиши, тишларнинг тузилиши туFрисида у Галенга эргашган холда туFри фикрлаган. Унинг кузнинг анатомияси, куриш жараёнининг кандай содир булиши ва унда куз корачиFининг роли, куз мускулларининг жойлашиши хусусида ёзганлари замонавий офтальмологияга якиндир. Асаблар, кон томирлар, мушакларнинг тузилиши ва функциялари туFрисида ёзганлари анатомиянинг амалиёт билан боFликлигини курсатади. Ибн Сино уткир диагност эди. Унинг баъзи ташхис усуллари хозир хам уз ахамиятини йукотмаган. Перкуссия (аъзога уриш оркали диагноз куйиш)ни, хусусан, асцит ва метеоризмни фарклашда, истискони аниклашда (коринга секин уриш оркали) куллаган. Олим кон туфлаш холатлари ва нафас олиш турларини чукур урганиб, улардан ташхисда фойдаланган.

Беморларни даволашда олим 3 нарсага — тартиб (пархез), дорилар билан даволаш ва турли тиббий тадбирларни куллаш (кон олиш, банка куйиш, зулук солиш, хукна ва х. к.)га ахамият бериш кераклигини айтади. Касалликни даволашда овкатланиш, яъни пархезни мухим омиллардан деб хисоблайди ва хар бир касаллик учун уз овкатланиш тартибини беради. Чунончи, жигар касалликларида купрок майиз, анжир, анор суви истеъмол килишни буюради. Бу эса бундай касалликларни хозирги глюкоза ва инсулин билан даволаш усулларининг кадимий куринишидир. Ибн Синонинг жаррохлик сохасини ривожлантиришдаги хизматлари хам улкандир. У уз тиббий асарларида замонавий жаррохликда кулланиб келаётган айрим усулларни баён килади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz

3(3), March, 2023

Иирингли шишларни куйдириш ёки пичок билан ёриш, бавосир шишларини

тикиш, тампон, уткир модда ёки тикиш билан кон тухтатиш, томокни кесиб, най куйиш (трахеотомия) шулар жумласидандир. Елка суягининг чикишини оддий босиш билан даволаш усули хозиргача «Авиценна усули» деб аталади. Умуртканинг кийшайишини Ибн Сино узи ихтиро килган ёFOч мослама ёрдамида тузатган. Суякларни гипслаш усули хам Ибн Сино томонидан кенг кулланган. Хозир куз жаррохлигида кулланаётган усулларнинг карийб барчаси Ибн Синога маълум булган. Ёмон сифатли саратон (рак) шишлари, ковук тошларини олиш, истиско, бавосирнинг операциялари, бош суягининг операцияси ва бошкалар Ибн Сино куллаган муолажа усулларидандир.

Ибн Сино узининг бой ва серкирра илмий мероси билан кейинги давр Шарк ва Гарб маданиятининг ривожига катта таъсир курсатди. Шаркнинг Умар Хайём, Абу Убайд Жузжоний, Насриддин Тусий, Фаридуддин Аттор, Ибн Рушд, Низомий Ганжавий, Фахриддин Розий, ат-Тафтазоний, Носир Хисрав, Жалолиддин Румий, Алишер Навоий, Абдурахмон Жомий каби мутафаккир ва олимлари уз асарларида Ибн Сино таълимоти ва илмий FOяларини давом эттирдилар.

REFERENCES

1. Абу Али ибн Сино. Тиб конунлари [3 жилдли сайланма; тузувчилар: У. Каримов, X,. Хикматуллаев]. 1-жилд. Тошкент, 1993.

2. Абдусодик Ирисов. Абу Али ибн Сино хаёти ва ижодий мероси. Тошкент,

3. Азиз Кдюмов. Абу Райхон Беруний. Абу Али ибн Сино. Тошкент, 1987.

4. Мажидов Н. М., Халимова X. М., Мажидова Ё. Н., Абу Али ибн Сино неврологияси, Т., 2002.

5. Jurayev, S. S. U. (2021). Abu Ali ibn Sinoning falsafiy qarashlarida axloq masalasi va uning bugungi kundagi ahamiyati. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(3), 11-14.

1980.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.