Научная статья на тему 'СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ОСОБЕННОСТИИ СУФИКСА "-ИСТОН" В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ЛОИКА ШЕРАЛИ'

СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ОСОБЕННОСТИИ СУФИКСА "-ИСТОН" В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ЛОИКА ШЕРАЛИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
58
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СУФФИКС / ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ МЕСТО / СЛОВО / ГЕОГРАФИЧЕСКОЕ НАЗВАНИЯ / ШИРОКО УПОТРЕБИТЕЛЬНЫЙ / ИСТОРИЯ ЯЗЫКА / ЭТИМОЛОГИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нематова Дилавруз Амоновна

Произведения поэтов и писателей переполнены словами, которые образованы при помощи словообразовательных морфем. Некоторые из этих слов имеют исторические корни, а некоторые созданы самими литераторами. Л. Шерали является одним из таких литераторов, который внес свой вклад в этой области. Таким образом, исследование словообразования отдельных суффиксов и префиксов в произведениях поэта является важным научным вопросом. В данной статье исследуется словообразовательные особенности суффикса -истон в произведениях Л. Шерали. Выявлено, что суффикс -истон в произведениях поэта больше всего используется в географических названиях, названиях учреждений, а также конкретных существительных.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORD-FORMING FEATURES OF SUFICS "-ISTON" IN LOIK SHERALI WORKS

The works of poets and writers are crowded with words that are formed with the help of word-forming morphemes. Some of these words have historical roots, and some are created by the writers themselves. L. Sherali is one such writer who has contributed in this field. Thus, the study of the word formation of individual suffixes and prefixes in the poet 's works is an important scientific issue. This article explores the word-forming features of the suffix -iston in L. Sherali 's works. t is revealed that the suffix - Easton in works by the poet is most of all used in place names, names of institutions and also concrete nouns.

Текст научной работы на тему «СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ОСОБЕННОСТИИ СУФИКСА "-ИСТОН" В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ЛОИКА ШЕРАЛИ»

|| 13. Чураев F. Забони ман-чахониман.-Душанбе, 2016. - 160 с.

ТЕРМИНЫ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ "БЫТОВЫЕ ИНСТРУМЕНТЫ" В ВАХХАНСКОМ ТАДЖИКСКОМ ДИАЛЕКТЕ

Объектом рассмотрения данной статьи является лексико-семантические особенности слов к термином, выражающие названия предметов быта. Данные слово подразделены на следущие группы:

1. Общетаджикские слова, которые употребляются как в таджиском говоре Вахана, так и в других диалектах таджикского языка в единой или частично изменной форме.

Лексические диалектизмы, или диалектные слова, в качестве вариантов которых в литературном языке употребляются каких синонимичные формы

3. Слова, которые заимствованые в речи таджикскоязычного населения Вахана из ваханского языка.

4. Заимственные слова, употребляемые в таджикском диалекты Вахана для выражения названий предметов быта, в в том числе:

а) русские слова

б) тюрксго-монгольские слова

в) арабские заимсвованные слова

Как показывает анализ ваханского диалекта заимствованный в таджикском говоре Вахана, их происхождение тесным образом связано с многовековой историей совместного проживания в регионе.

Ключевые слова: общетаджикские слова, лексические диалектизмы, заимствованные слова, памирские языки, таджикские говоры Вахана, сравнение лексем с древними элементами.

TERMS DENOTING 'HOUSEHOLD TOOLS' IN VAKHAN TAJIK DIALECTS

The article provides information about the lexical and semantic features of words and terms that denote the name of 'household tools.' Words in this area include the following:

1. The most common Tajik terms, which are used in both the Vakhan and other southern dialects, in its either partially orfully changedform.

2. Dialectical vocabularies or idiomatic words that have other antonyms in the literary language.

3. Words that have been translated into the spoken language of the Vakhan Tajiks from Vakhan language.

4. Loanwords that are adopted in Vakhan Tajik dialects to describe the name ofhousehold tools, such as:

a. Russian words

b. Turkish-Mongolian words

c. Arabic words

This study of Vakhan Tajik dialect revealed that the existence of loanwords is the result of long cohabitation of these people in the region and the historic influence of languages.

Keywords: common words of lexical dialects (idiomatic words), loanwords, Pamir languages. Vakhan Tajik dialect, comparing words with old elements, etc.

Сведения об авторе:

Муминова Сафарбегим Бахриевна - Старший преподаватель кафедры теории и практика языкознания Таджиксиий государственный педагогический университета именни С.Айни Тел: (+992) 938220238E - mail: safarmuminova@ gmail.com

About the autor:

Muminova Safarbegim Bakhrievna - Senior Lecturer of Theory and Practice of Linguistic Department Tajik Pedagogical University named after S.Ayni Phone number: (+992) 93 8220238; E-mail: safarmuminova@gmail.com

ХУСУСИЯТ^ОИ КАЛИМАСОЗИИ ПАСВАНДИ«-ИСТОН» ДАР ОСОРИ УСТОД ЛОЩ ШЕРАЛИ

НематоваД.А.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Баррасии масоили забоншиносии осори адибон яке аз масъалахои мухимми илмй ба шумор меравад. Махсусан, адибоне, ки осори онхо саршор аз калимаю ибора ва таркибхои ноби забониеанд, ки бо забонзад шуданашон метавонанд, таркиби лутавии забонамонро такмил диханд. Яке аз хамин гуна адибони сохибзавк устод Лоик Шералй аст, ки дар осораш на танхо накши забони классикй, балки накши забони зиндаи точикй ва мухити имрузаю тараккиёти замонии забонро фаро мегирад ва дар холатхое хам аз он пеш меравад. Ин аст, ки тахкики забони осори устоди зиндаёд мубрам арзёбй мешавад. Масъалахои матрахнашудаи забоншиносии осори устод Л. Шералй зиёданд, аммо ин чо мо кушиш менамоем, ки перомуни корбурди пасванди -истон ва накши он дар калимасозй

aндeшaxоямонpо баёи кушм. Пeш аз xa^a, бояд зикp rap! ки калимаюзй якe аз бaxшxои мyxимми зaбониeст, ки домaнaи фapоxи матлаб доштa, дap xоли pyщдy нуму аст. Пeшpaфги илму тexникa, тapaккиёти чамъият, маданият, xочaщдоpй ва r^pa зaбонpо водоp мeюзaд, ки бapои ифодaи маглаб ва мaфxyмxои нави дap xaёг бавучудомада аз зaxиpaи лутавиаш истифода кунад ва ё .nap cyparn иабудани воcитaи ифода имконоти кaлимacозиaшpо ба коp бapaд. Хдечанд кaлимaccзй бapои такмили тapкиби лутавии забои xизмaт иамояд xa^ «npaicecm калимаccзй ва воcигaxои ои бо ipa^^'ima алокаи мукаммал дошта, ба xycycrara кaлимaccзии забои ва ccxin гpaммaтикии ои низ вобacтaacI»[5, c.12].

Дap оccpи Лоик Шepaлй дap доиpaи гypyxxои лyFaвй-гpaммaтикии кaлимaxо моpфeмaxои вандии зиёдe истифода мeщaвaнд, аммо пacвaндxои кaлимaccз чомои xcca доpaнд. Пacвaндxоe, ки дap оccpи ин адиб дида мeщaвaнд, бapои cоxтaни калимадои ифодакуиандаи иоми aшxоc, ашёю макои ва иcмxои маънй истифода гapдидaaнд. Якe аз yиcypxои гpaммaтикиe, ки дap оccpи щоиp як зум0- кaлимaxои гуиогуншаклу гyиогyнмaзмyнpо cоxтaacт, пacвaн1ди -истон мeбощaд. Ии пacвaнд якe аз yиcypxои cepистeьмол дap забони точикй мeбощaд. Аз назарт этимолога вай аз дaвpaи фортии кадим маншаъ мeгиpaд [3, c.213]. Дap забони точикй ce гунаи ин пacвaнд дap шакли -истон, -стон, ва -сон маълум аст. Ин ^p^axc дap оcоpи адибони дaвpaи raiacc^^ аз чумла, дap «Шоxномa»-и Фиpдaвcй низ фартои истифода шудааст [2, c.141]. На тащо дap забони адабй, балки дap щeвaxои n^py^^ забоиамои низ бо xaмин xycycиятxо мустаъмал аст. Аз чумла, дap щeвaxои чанубй ва чанубй щapкии забони точикй коpбypди зиёд доpaд [4, c. 100].

Потаили -истон дap aщъоpи устод Лоик Шepaлй низ cepистeьмол буда, xycycиятxои зepинpо доpо мeбощaд:

а) бо иcмxои ифодакуиандаи xairey миллат омада, иомxои чypофй мeccзaд. Вожaxои ии ^pyx xycycиятxои xоcи xyдpо доpaнд.

Аввал, ии аст, ки вожaxои бо ии пacвaнд дap колаби cyHHai™ кaлимaccзии забонамои cоxтaшyдa, дap забони точикй дида мeщaвaнд ва устод Лоик Шepaлй аз ии воxидxои лутавии тaйёp барти баёни мaкcaд истифода кapдaaст,ки ищо кaлимaxои cepистeъмоли забои мeбощaнд. Миcли Точикистои ва Покистои [9, c.159]. Дap умум, калимаи Точикистои дap чилди аввали оccpи Лоик 36 мapотибa истифода шудааст, ки аз xиccи баланди миллй ва ватандустии щоиp дapaк мeдиxaд: Намуиаи aшъоp:

Тоцикистон :ама санг аст, вале бap eype, Лав^асанге нaгyзopем :амин :иммати мост [9, c.359] Бими нопокони Покистон макун, Пок хо^ад 6yô, оби Хщ'манд [9, c.159].

Дуюм, лeкceмaxои бо ии пacвaнд cоxтaшyдa тaъpиxи дypy дapози тaъpиxй доpaнд. Миcли Сиистои [9, c. 249, 470], Зобулистон [9, c.438]:

Аз фазои мулки Эpoн то фазои мулки Туpoн, Аз Сиистон то Кухцстон, Аз Хypoсoн то Бадахшон [9, c.292]. Сunapдu ту Хypoсoнu суха^о, Бадахшону Сиистони суха^о. Аё шоup, басо уон кандй, аммо, Накандйp/иштаи цони суха^о [9, c.470].

Ба xot^h pиояи вазни шeъp üacßaHn^ мaзкyp дap шакли «ситон» бо иваз кapдaни чойи овозxои тapкибaщ ( xодиcaи мeтaгeзa) истифода мeшaвaд:

Да-p 6üpu у бо гypypu тоцикй,

Рустам аз Зобулситон ояд :аме[9, c.438].

Сюм ии аст, ки устод Лоик Шфалй бо истифода аз колаби анъанавии калимаюзй аз ycyra аналогия вожаи иав cоxтaaст. Миcли Нуристон [9, с.300].

Aгap дунёи Нуристони HpaK, Гц)ифта нусха аз дунёи дищо. Х,ам аз ôapëu Вахш ояд ба ma:puк, Бувад гapôoн :ам аз ôapëu дищо [9, c.300].

б) Аз жми ифодакунандаи xолaти шaxc иоми мyaccиca cоxтaacт. Аз caбaби ба бeмоpии калб гиpифгоp будани щоиp калимаи «бeмopиcгoн»-pо дap унвони щeъpxоящ 34 мapотибa истифода намудааст, ки д^ галкои гуиогуни xaёти щоиp (16.02.1983, 6.04.1992, 04.04.1992, 14.04.1992, 15.04.1992, 18.01.1994, 25.01.1994, 27.01.1994, 30.01.1994, 10.02.1994, 18.02.1994, 05.02.1994, 20.02.1994, 02.02.1994,

17.02.1994, 19.02.1994, 29.01.1994, 03.02.1994, 10.02.1994, 10.01.1995, 13.01.1995, 14.01.1995, 20.01.1995,

22.02.1995, 25.02.1995, 18.02.1996, 25.02.1996, 27.02.1996, 09.03.1996) бо номxои «Бeмоpистон, Бeмоpистони дил, Бeмоpиcтони Kapияи боло» эчод шудаанд. Ии калима дap «Шоxномa» дap шакли «бемо|х»н» (6. 1969, 173) ва д^ оccpи А. Ч,омй ба гунаи бeмopиcгoн (6. 1969, 172) истифода гapдидaaст.

в) Бо иcмxои гуиогуни конкpeт омада, макон ва фapовонии aщёpо ифода мeнaмояд. Aгap пacвaнди -истон бо иcмxои ифодакунандаи иаботогу paстaниxо ва кaлимaxои peгy ca^ ояд, бо пacвaнди -rop мypодиф мeщaвaд, ки мо дap оccpи Лоик бо ии гуна вожaxо низ воxypдeм: гулистон-Гyлзop, caнгиcгoн-caнгзop, нaйнcгoн-нaйíop, capвиcгoн-capвзop, бoFиcгoн-бoFЗop, peгиcгoн-peгзop ва r^pa.

Пacвaнди -истон аз иcмxои конкpeIи диIap низ им ccxтaaст,ки макону фapовонии aшёpо далолат мeкyиaд: кухистон, мaзopиcгoн, гулистон, богистон, чaнopиcгoн, caнгиcгoн, кaбpиcгoн, дашгистон. Чанд миccл дap матн барти намуна овapдaи мумкии аст: Ту мехондию мешуд об :ap як санги кухистон, Фapoxo мешуду гщно ца^оии танги кухистон [9, c. 96].

Б^и зиндагон бояд бигуям,

Ки кабристон бapou мypôaгoн нест

Ки кабристон бapou зиндагон аст,

Ки то донанд фapôo цaдpaшoн чист? [9, c. 157].

Як цой богистон кунад,як цой догистон кунад,

Охup ба дог истон кунад, :айфо ôapcm одами [9, c.405].

г) И^ои замони 6®xcp ва шаб пacвaнди -истон кабул мeнaмояд: бaxоpистон, шабистон [9, с.34].

Хоуамат бехалал шабистоне, Хоби тифлонаи сa:apгo:й [9, c.34].

Го:е бахористонparnô, го:е нuгopuсmoнparnô, Охupмазористонpasaö, :айфу ôapcm одами [9, c.405].

Забоиш^^ Ш. Рустамов доиp ба пacвaнди -истон чунин нигошгааст: ^ap ио^ои зимистон ва тобистон, ки фacлxои caapc ифода мeкyнанд, cyффикcи -истон бутунии xyдpо нигоx дошгааст, вaлe дap забони адабии xозиpaи точик peщaи ощо зaм - ва тоб- xaмчyи иcми мустакилмаъио дap истeъмол иeстaнд: илова 6®p ин, cyффикcи -истон xоло тащо иcми макон мeccзaд: [5, c. 15]. Мо ба аки^ои забоншиношн такя иамуда, аз оccpи Лоик чанд мишл мeоpeм: Да-p зимистон оби он гapм аст, zapM, Фасли гapмo œpôмонандияхоб [9, c.30].

Га: цуши бa:opoнй, га: mupaмщu гupëн,

Га: apu зимистонй, га: чиллаи тобистон [9, c. 317].

т) Бо тфат^и иcмшyдaи paвшaн, roprn ва xyщк низ мeояд: тopикиcгoн, paвшaниcгoн, хушкисгон:

Бидон, бе машъали акди дypaxшoн, Бидуни офтоби илму upфон. Aгap сад HopaRy Рогун бисозй, Бимонад Тоцикистон торикистон [9, c.492].

Шоиp дap ии дубайтии xy! таъкид мeиaмояд, ки барти пeщpaфти Ватаи xap як фapди ватандуст бояд дap такмили донишу мaъpифaти xyд чaxдy талош намояд: Хyщбaxтоиa, имpyзxо бо таъкиду Xидоятxои Пeщвои миллат, Acccгyзоpи cynxy валдати миллй Эмомалй Рaxмои Точикистои ба гулистон мубаддал шуда истодааст:

Кай цон бо цонон меpaсaô,

Гул бap гулистонмеpaсaд [9, c.546].

Чунонат paгбamе ôopam, ки хушкистон ба бopoне,

Чунонат рузу шаб цуям, ки Сино уалли мушкилро [9, c.336].

д) Пасванди -истон бо исми маънии кор исми користон сохтааст:

Агар ишцат намеварзид, рууи родмардиям,

Ба користонимардафкан чи номардонамемурдам[9, c.336].

Бояд зикр намуд, варианти -сон, ки дар адабиёти классикй чун гунаи ихтисоршудаи -истон истифода мешуд, дар осори устод Лоик дида нашуд. Калимаи сон, ки омономи пасванди -сон аст, ба маънои «хамчу, чун, чу, монанди, мисли» истифода мешавад ва дар назми устод Лоик истифодаи фаровон дорад. Ба мисли кухсон, минбарсон ва лахчасон, ки ба вазифаи зарфи монандй омадаанд.

Дар миёни куусорон кухсонам зодаанд,

Бо гурури цуллауо щмошёнам зодаанд [9, c.310].

Нони дар тануру хишти дар хумдон,

Ба тоб ойиву ранг ори, рухи ту лахчасон тафсад [9, c.368].

Хоуам он куллах;ои минбарсон,

Минбари фитрати расо бошанд.

Храмин тарик, пасванди -истон дар осори Лоик яке аз морфемахои калимасозест, ки фаровон истифода шуда, шоир барои сохтани калимахои гуногун онро истифода кардааст. Кисме аз калимахое, ки бо пасванди мазкур сохта шудаанд, аз замонхои дур истифода шуда, то имруз хамчун масолехи тайёр омада расида бошанд, бархеро худи шоир сохта, бо ин рох барои инкишофи таркиби лутавии забон сахми арзандае гузоштааст.

АДАБИЁТ

1. Забони адабии хозираи точик. кисми 1. -Душанбе: Ирфон, 1972.- 450 с.

2. Касимов О. Деривация в «Шахнаме» Абулкасима Фирдавси. / О. Касимов .-Душанбе: Деваштич, 2006, 188с.

3. Основы иранского языкознания. Новоиранские языки. -М.: Наука, 1982, 572с.

4. Рахматуллозода С. Словообразования имён существителньных в южных и юго-восточных говорах таджикского языка, / С. Рахматуллозода. -Душанбе: Дониш, 2016, 274с.

5. Рустамов Ш. Калимасозии исм дар забони адабии хозираи точик/Ш. Рустамов. -Душанбе: Дониш, 1972.- С.15.

6. Фарханги забони точикй. ч. 1. ««Советская энциклопедия» Москва.-1969, 951с.

7. Хоркашев С. Ташаккули таркиби лутавй ва калимасозй / С. Хоркашев. -Душанбе: -2014.-106 с.

8. Халимов С. Калимасозии исм дар забони адабии точик аз руйи забони «Гулистон»-и Саъдй. Масъалаи забон ва адабиёт, кисми 1 ва 2. / С. Халимов. -Душанбе:-1975.- С283-320.

9. Шералй Л. Куллиёт. ч.1. /Л. Шералй. -Душанбе: «Адиб», 2008. -560 с.

СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ОСОБЕННОСТИИ СУФИКСА «-ИСТОН»» В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ЛОИКА ШЕРАЛИ

Произведения поэтов и писателей переполнены словами, которые образованы при помощи словообразовательных морфем. Некоторые из этих слов имеют исторические корни, а некоторые созданы самими литераторами. Л. Шерали является одним из таких литераторов, который внес свой вклад в этой области. Таким образом, исследование словообразования отдельных суффиксов и префиксов в произведениях поэта является важным научным вопросом. В данной статье исследуется словообразовательные особенности суффикса -истон в произведениях Л. Шерали. Выявлено, что суффикс -истон в произведениях поэта больше всего используется в географических названиях, названиях учреждений, а также конкретных существительных.

Ключевые слова: суффикс, имя существительное место, слово, географическое названия, широко употребительный, история языка, этимология.

WORD-FORMING FEATURES OF SUFICS "-ISTON" IN LOIK SHERALI WORKS

The works of poets and writers are crowded with words that are formed with the help of word-forming morphemes. Some of these words have historical roots, and some are created by the writers themselves. L. Sherali is one such writer who has contributed in this field. Thus, the study of the wordformation of individual suffxes and prefixes in the poet's works is an important scientific issue. This article explores the word-forming features of the suffix -iston in L. Sherali's works. t is revealed that the suffix - Easton in works by the poet is most of all used in place names, names of institutions and also concrete nouns.

Keywords: suffix, name noun place, word, geographical names, widely used, history of language, etymology.

Сведения об авторе

Нематова Дилавруз Амоновна - старший преподаватель общейуниверситеттской кафедры таджикского языка Таджикского государственного педагогического университета им С Айни тел: (+992) 900985797

About the autor:

Nematov Düavruz Amonova - Senior teacher of the Department of General University Tajik Language of the Tajik State Pedagogical University named after S Aini Phone: (+992) 900985797

KJAEATXPH .TEKCHKHH .tfyFATH «MPMEt-YT-TABOPHX^H PAmHflAflflHHH «RAI^Y^O^

Xoyarnupoe M.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ffommaoyu öa&rnmuu oMp3sopuu To^rnucmoH 6a homu C. Aühü

flap oxupxoH acpu 13 Ba aBBaixou acpu 14 aK 3yMpa HaBucaHgaroHy TatpHxHHropoHH To3aHaBHc 6a MOHaHgu PamHgaggHHH Qauyuox, XaMgyiiox MyciaB^HH Ka3BHHS - MyauiH^tH «Tatpuxu ry3Hga», Kp3ß A6gyiiox h6hh YMapu BaröoBß - MyaiiH^H «HrooM-yi-TaBopHx», A6ycyiafiMoH floBygu BaHORaTH - MyajiiH^H «PaB3ai-yi-yiHi6o6» Mamxyp 6a «Tatpuxu BaHoKaiH» Ba uggae gurap 6a apcaH ^iog oMagaHg, kh to xaggu TaBoH 6a HacpH cogga Ba 6epyH a3 TaRaoiy^ ^iog KapgaaHg, Baie 6o3 xaM gap HacpH ohxo nafipaBH a3 agu6oHH caia^tu xyg, kh MyiaKauiH^oHa ^iog MeKapgaHg, guga MemaBag. flaBpau Ma3Kyppo mo MeiaBoHeM xaM^yH MyKaggaMoTH ^acogu HacpH goHeM. Bucepe a3 iyroiH toi^hkhh mupuHy 3e6o Ba Macajj^ou ToiiHKoHa gap hh gaBpa a3 eg MepaBaHg. MyxaKKHKH nypKop Ba goHHmMaHgu ^apxexia. MajiHKymmyapo Baxop HyHHH MeHaBucag: «Bucepe a3 lyroiH ^topcuH 3e6oBy mupuH Ba MacaixoH ^topcß a3 eg MepaBaHg, HcietMoiH a^toi 6a MatHHH Ma^o3 Ba ^apoMymi mygaHH MatHHH x,khkhh a^toi gap hh gaBpa mypyt MemaBag»» [2, c. 460]. «HoMeb-yi-iaBopHx» 6a laBpu coga HaBumia mygaaci Ba gap HaKiu H6opoiH MyiaKauH^toHaH MyappuxoHH k,6i a3 xyg, MoHaHgu AioMaiHKH ^yBafiHS - Myauu^tH «TatpuxH ^axoHKymo» Ba gurapoH Kymum KapgaaHg, kh xaggaiHMKoH iyroiH gymBop Ba FafipHMamxyppo Hcmjtoga HaKyHag, 6a hcihchoh xoioie, kh 6a hohop 6a HaKiu afiHH u6opoT napgoxiaaci. Baie HHpo xaM 6oag 3HKp Kapg, kh hh ryHa MaBpugxo gap 6apo6apu coggaruu Hacp Faia6a Hagomia, 6a HygpaT uciH^oga mygaaci. A36acKH goupau na^yxumu Ka6aiH ieKcuKH guixox acap Bacet Ba goMaHagop aci, 3apyp goHucieM, kh 6axcpo 6a TaBpu ^umypga, gap goupau aK MaKoia 6appacH KyHeM. A3 hh py, gap hh MaKoia Mactaiau Ka6aixoH ieKcKuu Hacpu acapu «H,oMet-yT-TaBopHx» a3 gy gugrox: 6apoMag Ba 6acoMagu (aciHH to^hkh, apa6H Ba TypKH-MyFyiH) Ba MyxiaccoiH ieKcuKHH oh 6appacH MemaBag. nem a3 oh, kh 6a laxiHiH Ka6aiH ceMaHTHKHu 3a6oHH Hacpu acap napgo3eM, Mopo 3apyp aci, to a3 Ba3tu 3a6oH Ba MaKoHH HaBumia mygaHH acap Ba Ba3tHaiH cuecuu gaBp Ha3ap KyHeM. Oh hh Bo6acia 6a MaKoH Ba Ba3tu cuecuu gaBpau acap aci, xaMHH aci, kh HoBo6acia 6a Ba3tu cuecH Ba cyioiaxou xyRMpoH 3a6oHH ^topcH gap TaMoMH KaiaMpaBH xyg, kh xaM gaBiaixou to^hkh Ba xaM gaBiaixou lypKH 6ygaHg, Tacanyi gomi. PamugaggHHH Qasuyiiox gap 3,mohh xyKyMaiH Sixohhch Ba xocaiaH xyKMpoHHH Fo3ohxoh Ba3up 6yg. Y 6o ^apMoHH xokhmohh gaBp khto6h Mamxypu xyg «^oMet-yi-TaBopHx^»-po HaBumT. A3 oh ca6a6, kh thmomh Kopxou gaBiaifl Ba pacMHH SixohUh 6a 3a6oHH ^opcH HaBumia Memyg, khto6h Ma3Kyp HH3 6a x,mhh xaT Ba 3a6oH HaBumia myg. A3 pyfiu HciH^toga 70% TapKH6u iyFaBHH acappo KaiHMaxo, tohhkh, 280% KaiHMaxo, apa6H Ba 20% KaiHMaxo, lypKH-MyryiH TamKHi MeguxaHg (hh TapKH66aHgH a3 pyfiu hhiah aBBaiu acap cypai rupH^Taaci). HciH^ogaH Bo^axou TypKH-MyFyiH xaHroMH 3HKpu homh amxoc, Ka6uia Ba Ba3H^axoro Kac6xo, kh 3Hegiap 6a 3HHgarHH Ky^MaHHumuHH TaaiiyK gopaHg, 6a Ha3ap MepacaHg. A3 laxiHiH TapKHÖH iyraBHH acap HyHHH 6a Ha3ap Mepacag, kh aKcapHaiH KaiHMaxo Toi^HKHaHg. HciH^ogaH KaiHMaxo, apa6H hh3 3ueg 6a Ha3ap MepacaHg, Baie oh Myio6uK 6a Metepu 3a6oHH To!iHKH xaci. ^tHe KaiHMaxo, apa6H xaM^yH t,pkh6h iyraBHH 3a6oHH to^hkh 6apoMag KapgaaHg. «Bo By^yg, oh HyHHH KaiHMaxopo HMpy3 6eroHa goHHciaH gypyci Heci. Ohxo a3 acoiam xyg xeie gyp pa^ia, 6a Metepxou HcietMoiiH 3a6oHH mo nyppa Myio6uK mygaaHg»» [11, c. 88]. flap MaBpug, HciH^ogaH KaiHMaxoH apa6H gap acpxou xyKyMaiH Myryi HHpo ry^ia MeiaBoHeM, kh xohohh Myryi 6a 3a6oHy aga6u ^opcH oh Kagap Ha3apu HeK HagomiaHg Ba 6a xap poxy BocHia MexociaHg, kh HciH^togaH 3a6oHH apa6H gap xaeiH hhthmoh Ba gaBiaTgopH 3ueg 6omag. Ammo TaMoMH MHiiaiy Ka6uiaxoH gap cap3aMHHxou Toi^HKHHmHH, kh nemiap MagaHHaiH maxpHumuHH HagomiaHg, 6o 6a gaci oBapgaHH xyKyMaT TaMoMH maKiu ugopuu gaBiaiamoHpo a3 xyRyMaixou toi^hkh hkthöoc KapgaHg. A3 hh py Hory3up gap Kopxou gaBiaigopH, HoMaHuropH, ugopau MapgyM a3 3a6oHH to^hkH HciH^oga MeKapgaHg.

A36acKH «^oMet-yT-TaBopux^» gap acpu 13 HaBumia mygaaci laxiHi Ba 6appacuu iapKH6H iyraBHH oh 6apou MyafiaH KapgaHH Ba3tu 3a6oHH aga6H Ba Tatcupu oh 6a KaBMy MHuaixou gurap, gap mhcojih aKBoMH Myryi 3apyp aci. TapKH6u iyraBHu xap 3a6oH HoBo6acia a3 MHiiaTam 6e Ka6yiu KaiHMaxoH 3a6oHxou gurap Ba gogaHH KaiHMaxo 6a 3a6oHxou gurap By^yg gomia HaMeiaBoHag. 3a6oHH to^^hkh hh3 a3 hh naguga ^ygo Heci. flap t,pkh6h iiyraBHu 3a6oHH to'^hkh 6a Fafip a3 KaiHMaxoH aciHH to'^hkh, khcmh 3Hegu ^oHg, iyraBHH 3a6oHaMoHpo TamKHi MeguxaHg, HHHyHHH Bo^axou apa6H, lypKH-MyryiH, pycH, iothhh Ba Fafipa guga MemaBag. Xap aK a3 hh KaiHMaxo gap gaBpaxou ryHoryH Bo6acia 6a Ba3tu cuecuBy hhthmoh Ba xogucaxou TatpuxH 6a 3a6oHH mo goxui mygaaHg. TapKH6u iyraBHH «H,oMeb-yT-iaBopHx» acocaH a3 Bo^axou ce 3a6oH: to^^hkh, apa6H Ba TypKH-MyryiH u6opai aci. KaiHMaxoH toi^hkh gap coxaxou

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.