Научная статья на тему 'СЛОВО З НАГОДИ 250-РОЧНїЦИ ПРИСЕЛєНЯ РУСНАЦОХ ДО КОЦУРА И 100-РОЧНїЦИ ПЕРШЕЙ ТЕАТРАЛНЕЙ ПРЕДСТАВИ НА РУСКИМ ЯЗИКУ'

СЛОВО З НАГОДИ 250-РОЧНїЦИ ПРИСЕЛєНЯ РУСНАЦОХ ДО КОЦУРА И 100-РОЧНїЦИ ПЕРШЕЙ ТЕАТРАЛНЕЙ ПРЕДСТАВИ НА РУСКИМ ЯЗИКУ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
208
52
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Русин
Scopus
ВАК
ESCI
Область наук
Ключевые слова
РУСИНЫ / СОХРАНЕНИЕ КУЛЬТУРЫ / РУСИНСКИЙ ЯЗЫК / КОЦУР

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Фейса Михайло

После победы над турками и изгания их из Бачки, Срема и Баната австро-венгерские власти должны были заселить юг своего государства. Именно поэтому русины стали колонистами в этих местах с середины XVIII в. Решение о преселении в Коцур было подписано в 1763 г. Русины, пришедшие из предгорий Карпат, были униата-ми. В новых краях колонисты построили дома, экономические учреждения, церкви, школы и др. Автор обращает внимание на состояние, перспективы и возможности развития культуры, образования и языка русинов Воеводины. Поскольку сербские (и воеводинские) власти делают все возможное, чтобы реализовать положения международных конвенций, есть основания надеяться, что русины, живущие в Сербии, смогут сохранить свои язык, культуру и национальную принадлежность в будущем, особен-но в новой Европе без границ. Сегодня правительства Словакии, Польши, Чехии, Венгрии, Румынии, Сербии и Хорватии признают карпатских русинов в качестве национального меньшинства. Даже Украина признала в 2012 г. русинский язык.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СЛОВО З НАГОДИ 250-РОЧНїЦИ ПРИСЕЛєНЯ РУСНАЦОХ ДО КОЦУРА И 100-РОЧНїЦИ ПЕРШЕЙ ТЕАТРАЛНЕЙ ПРЕДСТАВИ НА РУСКИМ ЯЗИКУ»

УДК 94(497.1)

Слово з НАГоди 250-РОЧН1ЦИ ПРИСЕЛеНЯ РУСНАЦОХ ДО КОЦУРА И 100-РОЧН1ЦИ ПЕРШЕЙ ТЕАТРАЛНЕЙ ПРЕДСТАВИ НА РУСКИМ ЯЗИКУ*

М. Фейса

Оддзелене за русинистику Филозофского факултета у Новим Садзе

(Сербия) e-mail: fejsam@eunet.yu

Авторское резюме

После победы над турками и изгания их из Бачки, Срема и Баната австро-венгерские власти должны были заселить юг своего государства. Именно поэтому русины стали колонистами в этих местах с середины XVIII в. Решение о преселении в Коцур было подписано в 1763 г. Русины, пришедшие из предгорий Карпат, были униатами. В новых краях колонисты построили дома, экономические учреждения, церкви, школы и др.

Автор обращает внимание на состояние, перспективы и возможности развития культуры, образования и языка русинов Воеводины. Поскольку сербские (и воево-динские) власти делают все возможное, чтобы реализовать положения международных конвенций, есть основания надеяться, что русины, живущие в Сербии, смогут сохранить свои язык, культуру и национальную принадлежность в будущем, особенно в новой Европе без границ.

Сегодня правительства Словакии, Польши, Чехии, Венгрии, Румынии, Сербии и Хорватии признают карпатских русинов в качестве национального меньшинства. Даже Украина признала в 2012 г. русинский язык.

Ключевые слова: русины, сохранение культуры, русинский язык, Коцур.

RUTHENIANS SETTLING IN KUCURA AND 100-ANNIVERSARY OF THE FIRST LAY IN THE RUTHENIAN LANGUAGE

M. Fejsa

Rusin language and literature of the Faculty of Philosophy of the University of Novy Sad (Serbia).

e-mail: fejsam@eunet.yu

Abstract

After defeating the Turks and expelling them from Backa, Srem and Banat, the Austria-Hungarian authorities needed to repopulate the south of their state. That is why the Ruthenians / Rusyns were colonized in these parts in the middle of the 18th century. An agreement of Ruthenians settling in Kucura was signed in 1763. The Ruthenians came from the crests of the Carpathian Mountains as Uniates. Orthodox Ruthenians had been brought closer to the official Roman Catholic state religion between 1596 and 1646. In the new world, the newcomers built houses, economic establishments, churches, schools and other public institutions.

The author pays attention to the status, perspectives and possibilities of development in culture, education and language of Vojvodinian Ruthenians. Since the Serbian / Vojvodinian authorities do their best to implement international conventions it may be said that there is much hope for the Ruthenians in Serbia / Vojvodina to preserve their language, culture and national identity in the future, especially in a New Europe without the borders. Two decades after the Velvet Revolution it is clear that the Carpatho-Rusyns / Ruthenians were never completely wiped out from their homeland. Today, the governments of Slovakia, Poland, the Czech Republic, Hungary, Romania, Serbia, and Croatia recognize the Carpatho-Rusyns as a national minority. Even the Republic of Ukraine recognized the Ruthenian / Rusyn language in summer 2012.

Kucura is a proof that differences do not separate but make people closer and more familiar to each other. Even today, they respect the customs, language and culture of others while nourishing their own.

bywords: Ruthenians / Rusyns settling, culture preservation, Ruthenian / Rusyn language, international conventions, Kucura.

Вековима су Русини / Руш^аки (Руснаки) живели у североисточ-ним ма^арским жупани'ама, тачни'е у Земплину, Шаришу, Абау]-Торни, Боршоду, Саболчу, Ужу, Угочи, Марамарошу и Гемеру. Ве^ина тих жупани'а су данас у источноj Словачко' а остале у Ма^арско' Украjини и Румуни'и. Пре око 270 година прве групе Русина почеле су се селити из сво'е посто'бине у Карпатским планинама на 'уг у Бачку. До тога 'е дошло негде измену 1743. и 1746. године. Година 1745. узета 'е као година насе^ава^а Русина у Бачку.

После пораза и повлаче^а Отоманске импери'е из Бачке, Срема и Баната 1699. године, аустро-угарским 'е властима било потребно

* Робота настала на основи резултатох проєктох 187002 и 187017, хтори финансує Министерство науки Републики Сербиї. Слово 250 / 100 читане 25. авґуста 2013. року на Святочней академиї у Дому култури Коцур.

више становништва на jyry CBoje државе па су подстицале колонизаций Немаца, Мажара, Словака и других, као и Русина (GavriLovic, 1977: 153). То je разлог зашто je и прецима во'во^анских Русина, гра^анима слободног статуса у Хабзбуршко] монархии («Ruthenus Libertinus», како су их називали) и гркокатоличке вере, у укупном бро]у од око 2 000, дозволено да се, по уговору са државним вла-стима, населе у централно] Бачко] средином XVIII в. (Хор^ак, 2006: 25).

Посіле два службена документа ко'а омогупава'у пресе^е^е Русина униата из северних кра'еве Аустро-Угарске монархи'е у 'ужне. Први службени докуменат представка уговор о насе^ава^у 200 породица на пустару Велики Крстур, ко'и 'є потписан 17. 'ануара 1751. године. Та' датум (17. 'ануар) ]е и Национални дан Русина у Републици Срби'и. Други службени докуменат нас ]е вечерас овде окупио. Реч 'е о уговору о насе^ава^у Русина у Куцуру, ко'и ]е потписан 15. ма'а 1763. године.

Пошто 'е Комора била задовол>на Русинима у Крстуру, донела ]е решете да из северних жупани'а Угарске насели Русине и у опустело село Куцура. Стога ]е, поменутог дана, 15. ма'а 1763. године, коморски администратор Редл од Роденхаузена Петру Кишу издао патент, ко'им му ]е поверено да доведе ]ош око 150 русинских породица, ова' пут у Куцуру, и то под следепим условима (Лабош, 1979: 76):

1. да сви буду подложници Liberae migrationis (што подразуме-ва се^аке ко'и су се, након измире^а обавеза, могли слободно пресе^авати), русинске народности и уни'атске вере, способни за порске радове у корист државног ерара;

2. у Куцури пе добити простор за купе, али одво'ено од других жите^а, како би могли вршити сво'е богослуже^е;

3. добите довол>но земл>е и пустару Стуб, а подлегапе истим оба-везама као и други поданици; даване деветину и десетину;

4. Русини мора'у сами себи да саграде купе по упутству комор-ског господства од набо'а или од цигли;

5. поред земл>ишта, насел>еници пе добити право на полуго-диш^е точене (т] крчму), те две године ослобо^е^а од дажбина, односно пореза.

Исте године у Куцуру 'е дошла 41 породица. Две године касни'е, 1765. године, Комора доводи 'ош 42 породице из североисточ-них угарских жупани'а (Гаврилович, 163-164; Лабош, 77). Записи у црквеним к^игама у Мучену (Ма^арска) потвр^'у да ]е велики бро] Русина гркокатолика, ко'и су имали право слободне селидбе, управо из те парохи'е (Жирош, I, 49).

Попис становника Куцуре кра'ем 1764. године правлен 'е по-себно за српско, а посебно за русинско становништво. У Куцури 'е било 66 русинских куЧа - 386 Русина у 88 породица, а 57 српских куЧа - 391 Србин у 95 породица. СледеЧе, 1765. године начищен 'е 'единствени попис житела. Према овом попису у селу има 855 житела - 494 Русина и 361 Србин. Они су живели у 144 куЧе (Жирош, I, 95). Коморски провизор у Кули Стефан Несмер у свом извешта'у од 11. априла 1765. године говори да посто'е два учитела за две вероисповести у Куцури. Српски учител 'е био Стеван Бранисавле-виЧ, а русински 'е вероватно био брат свештеника Осифа Кирде (Gavrilovic, 1977: 201) - Ферко Кирда (Фе'са, 2013: 26).

Према мапи из 1783. године Куцура има Велику улицу, Велики шор, Врбовац и Нови шор. Курти, Шандор шор и Ма^арски шор тада 'ош нису посто'али. Мажари и Немци се доселава'у кра'ем XVIII и почетком XIX в. из разних кра'ева Аустро-Угарске.

У то време становништво Куцуре 'е имало доста велики природ-ни прирашта' Бро' становника се, ме^утим, ни'е повеЧавао у складу са природним прирашта'ем. Разлога 'е било неколико: поплаве, лоша вода и ваздух, те болести свих врста, од ко'их су посебно биле опасне три куцурске колере (1831, 1848-1849, 1873). Период од 90-х година XIX в. до Другог светског рата карактерише иселава^е становништва (у САД, Канаду, али и у Срем и Славони'у). Илустра-ци'е ради, пре 100 година, тачни'е према Попису из 1910. године, Русина 'е било отприлике као и данас - 2 451. Немаца 'е те године било 1 131, Макара - 528, Срба - 33, а осталих свега - 12. Куцура 'е, дакле, пре 'едног века имала 4 090 становника. С обзиром да 'ош нису доступни подаци о бро'у становника у по'единим местима Оп-штине Врбас преносимо бро' становника у цело' Општини према последнем попису (2011). Од укупно 42 092 становника у Општини Врбас 23 521 'е Србин, 7 353 'е Црногораца, 3 375 Русина, 2 464 Макара, 836 Укра'инаца, 549 Хрвата, 286 Словака, 170 Jугословена, 149 Македонаца, 121 Немац, 112 Муслимана, 48 Албанаца, 46 Руса, 35 Словенаца, 15 Бу^еваца, 13 Бугара, 7 Бош^ака, 5 Румуна, 226 су неиз'аш^ени, а 452 са регионалном припадношЧу. Иако тачне по-датке за Куцуру 'ош не знамо можемо на основу претходних пописа истаЧи да 'е и Куцура, као и Општина Врбас, у пуном значену речи мултинационална и мултиконфесионална.

Од времена када су се први Русини доселили у ове кра'еве па до Првог светског рата, они су доминантно били фармери, земло-радници. 1-Ьихове занатли'е биле су организоване у еснафе, а свештеника и учитела било 'е веома мало. Временом Русини су напре-довали у економском, националном и културном животу. Успели су

сачувати сво' национални, русински идентитет. Формирали су сво' 'език и подигли га на одре^ени ниво како би га могли користити у штампа^у к^ига. Прва к^ига на русинском 'езику 'е Идилски венац «Из моего села» др о. Хаври'ила Костелника, ко'а 'е об'авлена 1904. године. Исти аутор 'е написао и прву драму на русинском 'езику -«Jефтаjева іїерка», ко'а 'е сво'е прво изво^е^е доживела управо у Куцури 1925. године.

Десетак година пре, а то 'е и други разлог, што се окупламо ових дана, ударени су и темели позоришног стваралаштва ме^у 'ужним Русинима (данас у Во'водини / Срби'и и у Срему и Славони'и / у Хрватско'). Наиме пре 100 година, 23. фебруара 1913, у Куцури 'е одиграна прва представа на русинском 'езику. Реч 'е, у ствари, о две 'едночинке («Врачара» и «Не проклини»), ко'е 'е режирао учител и по'ац Емили'ан Губаш. У Куцури 'е до овог истори'ског догана дошло 'ер 'е су Куцурани смогли снаге да очува'у конфесионалну школу на русинском 'езику (ко'у су сами и издржавали, за разлику нпр. од Руског Крстура). Истори'а, иначе, бележи да су 'едино Куцурани од свих русинских насела успели да 1898. године сачува'у статус конфесионалне школе (ВН^'а, 1987: 23). Све до распада Аустро-Угарске, до 1918.

Без фалшивей скромносци, у тих святочних хвилькох, з гордосцу, можеме повесц же Руснаци у Войводини / Сербиї свойофайтови феномен. И то у ґлобалних розмирох.

Чежко порозумиц, як ше єдней такей малей популациї поспишело очувац свой язик, виру, школи, обичаї - накратко, свойо националне єство през вецей як два и пол вики.

Мало часу же бизме елаборовали шицки причини еґзистованя малей популациї свидомих Руснацох (нєшка у Сербиї коло 15000 припаднїкох), формованя їх националного язика и його подзвигова-ня на уровень 14. славянского язика, узретосци рускей литератури, новинарства, фолклора и театра (Жирош, 1998: 463; Фе'са, 2010: 7071). Насампредз то существованє двох руских центрох - Керестура и Коцура. Покля вони еґзистую Руснацох ту будзе. У очуваню ру-скосци значна улога и школскей системи на руским язику (хтора нє шме предлужиц поклєкац, анї на єдним уровню - од предшколского по високошколски и грекокатолїцкей церкви, односно Апостолско-го еґзархата за грекокатолїкох, хтори нєпреривно давали и даваю значне доприношенє очуваню националного идентитета Руснацох на тих просторох.

Ми у Коцуре указуєме у континуитету, а то мож обачиц и тих трох дньох Централней манифестациї означованя двох вельких ювилей-ох, же чуваме традициї и национални обичаї (насампредз церковни швета - Крачун, Вельку ноц и Кирбай, хтори праве пред нами. Вид-

зели зме вчера и оживотворенє рускей свадзби у цалосци. Нєшка на тей Святочней академиї даме и припознаня и тим, хтори ше, по ду-маню Вивершного одбора 250, окреме визначели у явним живоце и по рижних основох пренєсли мено Коцура же би бул як то гвари и народна писня - славни.

Додайме и податок же коцурска култура, медзи иншим, окремна и по тим же представя приклад, як мож демократски существовац, медзисобно сотрудзовац и твориц у интересу ширшей заєднїци.

Нє лєм Руснаци у Коцуре, алє бачко-сримски Руснаци, патра-ци у цалє, представяю доказ же длуготирваце еґзистованє єдней малочисленей заєднїци цалком можлїве лєм кед держава витвори одвитуюци условия. Искуство Руснацох нас учи же обставини, у хторих мож ришовац проблеми мож витвориц лєм у сотруднїцтве зоз локалну державну власцу. И означованє тих двох ювилейох то потвердзує.

Случай руского язика, хтори у урядовим хаснованю даскельо де-цениї, як у покраїнских орґанох так и на териториї шейсцох опш-тинох, у хторих Руснаци жию у значним чишлє, у каждим случаю приклад за визначованє пред велїма развитима европскима друж-твами и державами. Понеже є припозната административно, руска меншина ужива найвисши можлїви ступень самоуправи. Законодавни, вивершни и судски цела дїйствую у шицких обласцох, у хторих язични и културни права за руску меншину винїмково значни.

То ше окреме применює у обласцох образованя, култури, инфор-мованя и урядового хаснованя язика и писма. И попри тим же ет-нокултурни розвой рускей култури претаргнути стредком 1990-х рокох з войну у бувшей Югославиї, у остатнєй децениї Република Сербия аж превжала и даскельо крочаї, хтори без сумнїву одкриваю вельке напруженє же би ше унапредзел статус рускей националней заєднїци (Фе'са, 2010: 71-72). 2002. року установена цалком нова институция - Национални совит рускей националней меншини. Шейсц роки познєйше и Завод за културу войводянских Руснацох. У рамикох Националного совиту Руснаци прейґ своїх представнїкох участвую у одлучованю або сами одлучую о поєдинєчних питаньох вязаних за свою културу, образованє, информованє и урядове хас-нованє язика и писма, у складу зоз Законом (исто: 77). У рамикох Заводу обчекує ше витворйованє вершинских резултатох на плану култури.

Припаднїки рускей заєднїци маю право образовац ше на маце-ринским язику и нащивйовац годзини, хтори ше фокусую на историю и културу меншини. У Коцуре, медзитим, мушели би право на образованє на руским язику хасновац вельо, вельо вецей.

Припаднїком рускей меншини оможлївене хасновац свой язик у урядовим хаснованю у општини або населєню, у хторим творя 15 % локалного жительства. Закон обезпечує и урядове хаснованє руско-го язика у судских поступкох, праве як и у виберанкових материя-лох. Рускей меншини дате право же би на своїм язику могла випи-совац назви улїцох (цо напр. у Коцуре покончене влонї) або других топоґрафских указательох (исто: 78).

Єдна з одредбох, хтора заслужує окремну увагу то гевта, хтора оможлївює членом националних меншинох же би шлєбодно за-провадзовали и отримовали одношеня зоз леґалнима субєктами, хтори пребуваю у странских державох, зоз гевтима, зоз хторима маю даяки колективни, културни, язични або вирски подобносци. Маюци у виду же у остатнєй децениї ХХ. в. була можлїва барз мала комуникация медзи войводянскима Руснацами и карпатскима Русинами, вшелїяк же пришло до значного напредованя у тим. Риж-ни руски институциї и орґанизациї маю нагоду витвориц вязи зоз новоорґанизованима образовнима центрами у Карпатским ареалу, як цо Прешов (Словацка), Краков (Польска), Нїредьгаза и Будапешт (Мадярска) и Ужгород (Україна). Можлїве орґанизовац и студентску черанку. Здогадайме ше наприклад же лєм прешлого пондзелку у нашим стредку госцовали краянє зоз Свиднїку, у хторим Коцурци були нєдавно пред тим. Ґу тому, праве нєшка пополадню зме випро-вадзели представительох места Мучень, одкадз походза фамелиї зоз презвиском Мученски.

Держава пристава финансовац и главни културни активносци, хтори орґанизую припаднїки єдней националней меншини. То ше витворює и нєшка вечар.

Мож повесц же єст вельо надїї за Руснацох же годни очувац свою културу и национални идентитет у будучносци, окреме у Новей Ев-ропи без гранїцох. Войводянски Руснаци з нєсцерпеньом обчекую сцеранє гранїцох, хтори дзеля жеми Карпатского ареала и обєдинь-ованє шицких жемох Карпатского ареала у єдней нєподзелєней єдинки, у єдинственей Европскей униї. У периоду транзициї руски институциї и орґанизациї маю даскельо нагоди же би обдумали, цо можлїве вецей проєкти од националного значеня нє лєм же би очу-вали алє и же би унапредзели существованє и живот Руснацох у Войводини / Сербиї. Орґанизациї чий заєднїцки менователь борба за очуванє руского националного идентитета треба же би здружели моци же би превозишли почежкосци и препреченя, хтори маю неґа-тивни уплїв (напр. нєспокойство и нєзадовольство, хтори примушую младши ґенерациї же би ше висельовали зоз своїх родних местох; тирвацо нїзка стопа наталитета; свидома асимилация и однарод-

зованє; слаба заинтересованосц за нащивйованє настави на рус-ким язику; нєдостаток учебнїкох и наставних средствох; одсуство систематизациї у медийох; нєдостаток швижих кадрох; нєдостаток кадрох зоз одвитуюцим знаньом руского язика у локалней админи-страциї итд.) и загрожую реализацию основних вредносцох и прин-ципох, уключуюци и гевти, хтори унапямени на защиту националних заєднїцох / меншинох (исто: 109-111).

Пре шицко спомнуте, наздаваме ше и поставяме фундамент / основу же би нашо потомки о 100 роки означовали 200-рочнїцу од виводзеня першей театралней представи на руским язику, а о 250 роки - 500-рочнїцу од приселєня Руснацох до Коцура. А же би до того пришло, Руснаку феномену, од шерца, з Божу помоцу, на многая и благая лїта.

ЛИТЕРАТУРА

Biljnja V (1987). Rusini u Vojvodini. Novi Sad: Dnevnik.

ДуличенкоА.Д. (2009). JugosLavo Ruthenica II, Роботи з рускей филолоґиї и историї. Нови Сад: Филозофски факултет, Оддзелєнє за русинистику, НВУ Руске слово.

Fejsa M. (2000). Югославянски Русини (Руснаци) / Ruthènes de Yougoslavie / Yugoslav Rusyns (Ruthenians), in: Multilingual European Guide of Cultural Communities and of Maisons de Pays of Europe. Le Cannet: European Federation of the Maisons de Pays, 267-278.

Фейса М. (2004). Социолинґвистични аспект руского язика: Войводинa, у: Русиньский язик. OpoLe: Uniwersytet OpoLski, Instytut FiLoLogii PoLskiej, 373-383.

Фейса М. (гл. ред.) (2007). Русини / Руснаци / Ruthenians (1745-2005) I. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за русинистику, ИК Промете]', КПД ДОК - Куцура.

Фейса М. (2008). Руски язик у урядовей сфери, у: Русиньскый язык меджі двома конґресами. Пряшів: Світовьій конґрес Русинів, Інштітут русиньского языка і културы Пряшівской універзіть в Пряшові, 92-95.

Фейса М. (2009). Найвисши ступень меншинского образованя, у: Карпатские русины в славянском мире. М.; Братислава: Univerzita Komenskeho v BratisLave, FiLozofická fakuLta, Katedra vseobecnych dejín - Московский государственный университет имени М.В. Ломоносова, исторический факультет, кафедра истории южных и западных славян, 257-269.

Фейса М. (гл. ред.) (2009). Русини / Руснаци / Ruthenians (1745-2005) II. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за русинистику, ИК Промете]', КПД ДОК, Куцура.

Фе]са М. (2010). Нова Срби'а и іьена русинска машина / Нова Сербия и єй руска меншина / The New Serbia And Its Ruthenian Minority. Нови Сад: Издавачка куЧа Промете], Културно-просветно друштво ДОК.

Феіса М. и др. (2013). Насред широке равнице. Нови Сад: ИК Промете]', КПД ДОК, Куцура и др.

Gavrilovic S. (1977). Rusini u Backoj i Sremu od sredine XVIII do sredine XIX veka, Godisnjak Drustva istoricara Vojvodine. Novi Sad: Drustvo istoricara Vojvodine, 153-215.

Хор^ак М. (2006). Бачко-сремски Русини, у: Русини / Руснаци / Ruthenians (1745-2005) I. Нови Сад: ИК Промете], Филозофски факултет, Одсек за русинистику, КПД ДОК, 23-73.

Лабош Ф. (1979). История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї 1745-1918. Вуковар: Союз Русинох и Українцох.

Magocsi P.R. (2006). The People From Nowhere. Uzhorod: V. Padiak Publishers.

Маґочій П.Р, Поп I. (укладачі) (2010). Енциклопєдія історії та культури Карпатських Русинів. Ужгород: Видавництво В. Падяка.

Medjesi L. (1993). The Problem of Cultural Borders in the History of Ethnic Groups: The Yugoslav Rusyns, in: Magocsi Paul R. ed., The Persistence of regional Cultures: Rusyns And Ukrainians In Their Carpathian Homeland And Abroad. New York: Carpatho-Rusyn Research Center, 139-162.

Plishkova A. (2009). Language and National Identity: Rusyns South of Carpathians. New York: Columbia University Press.

Рамач Ю. (2002). Ґраматика руского язика. Београд: Завод за удбенике и наставна средства.

Referents

Biljnja V. (198l). Rusini u Vojvodini. Novi Sad: Dnevnik.

Dulichenko A.D. (2009). Jugoslavo Ruthenica II, Roboti z ruskey filolorïï i istoriï. Novi Sad: Filozofski fakultet, Oddzelєnє za rusinistiku, NVU Ruske slovo.

Fejsa M. (2000). Yugoslavyanski Rusini (Rusnatsi) I Ruthènes de Yougoslavie I Yugoslav Rusyns (Ruthenians), in: Multilingual European Guide of Cultural Communities and of Maisons de Pays of Europe. Le Cannet: European Federation of the Maisons de Pays, 267-218.

Fejsa M. (2004). Sotsiolin^istichni aspekt ruskogo yazika: Voyvodina, u: Rusin'skiy yazik. Opole: Uniwersytet Opolski, Instytut Filologii Polskiej, 3l3-383.

Fejsa M. (gl. red.) (200l). Rusini I Rusnatsi I Ruthenians (H45-2005) I. Novi Sad: Filozofski fakultet , Odsek za rusinistiku, IK Prometej, KPD DOK, Kutsura.

Fejsa M. (2008). Ruski yazik u uryadovey sferi, u: Rusin'skyy yazyk medzhi dvoma kon^esami. Pryashiv: Svitovyy kon^es Rusiniv, Inshtitut rusin'skogo yazyka i kultury Pryashivskoy univerzity v Pryashovi, 92-95.

Fejsa M. (2009). Nayvisshi stupen' menshinskogo obrazovanya , u: Karpatskie rusiny v slavyanskom mire. M. ; Bratislava: Univerzita Komenskeho v Bratislave, Filozofická fakulta, Katedra vseobecnÿch dejín - Moskovskiy gosudarstvennyy universitet imeni M. V. Lomonosova, Istoricheskiy fakul'tet, Kafedra istorii yuzhnykh i zapadnykh slavyan, 25l-269.

Fejsa M. (gl. red.) (2009). Rusini I Rusnatsi I Ruthenians (H45-2005) II. Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za rusinistiku, IK Prometej, KPD DOK - Kutsura.

Fejsa M. (2010). Nova Srbija i i^ena rusinska marina I Nova Serbiya i єу ruska menshina I The New Serbia And Its Ruthenian Minority. Novi Sad: Izdavachka kuha Promete, Kulturno-prosvetno drushtvo DOK.

Fejsa M. i dr. (2013). Nasred shiroke ravnitse. Novi Sad IK Prometej, KPD DOK - Kutsura i dr.

Gavrilovic S. (19H). Rusini u Backoj i Sremu od sredine XVIII do sredine XIX veka, Godisnjak Drustva istoricara Vojvodine. Novi Sad: Drustvo istoricara Vojvodine, 153-215.

Khor^akM. (2006). Bachko-sremski Rusini, u: Rusini I Rusnatsi I Ruthenians (H45-2005) I. Novi Sad: IK Prometej, Filozofski fakultet, Odsek za rusinistiku - KPD DOK, 23-l3.

Labosh F. (19l9). Istoriya Rusinokh Bachkey, Srimu i Slavoniï H45-1918. Vukovar: Soyuz Rusinokh i Ukraïntsokh.

Magocsi P.R. (2006). The People From Nowhere. Uzhorod: V. Padiak Publishers.

Ma^chiy PR., Pop I. (ukladachi) (2010). Entsiklopediya istoriï ta kul'turi Karpats'kikh Rusiniv. Uzhgorod: Vidavnitstvo V. Padyaka.

Medjesi L. (1993). The Problem of Cultural Borders in the History of Ethnic Groups: The Yugoslav Rusyns, in: Magocsi Paul R. ed., The Persistence of regional Cultures: Rusyns And Ukrainians In Their Carpathian Homeland And Abroad. New York: Carpatho-Rusyn Research Center, 139-162.

Plishkova A. (2009). Language and National Identity: Rusyns South of Carpathians. New York: Columbia University Press.

Ramach Yu. (2002). framatika ruskogo yazika. Beograd: Zavod za ugbenike i nastavna sredstva.

фейса Михайло - доктор лингвистических наук, профессор кафедры русинского языка и литературы философского факультета университета Нового Сада (Воеводина). e-mail: fejsam@eunet.yu

Fejsa Mikhajlo - Doctor of linguistics, Professor of the Faculty of Rusin language and literature of the Faculty of Philosophy of the University of Novy Sad (Voevodina). e-mail: fejsam@eunet.yu

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.