Научная статья на тему 'Русинско-венгерские связи в Карпатском ареале'

Русинско-венгерские связи в Карпатском ареале Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
168
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Русин
Scopus
ВАК
ESCI
Ключевые слова
РУСИНСКИЙ ЯЗЫК / ВЕНГЕРСКОЕ ВЛИЯНИЕ / МАДЬЯРИЗМЫ / СВЯЗЬ ЯЗЫКОВ / СФЕРЫ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ / ЛЕКСИКОЛОГИЯ / RUSINIAN LANGUAGE / HUNGARIAN INFLUENCE / HUNGARISMS / LANGUAGE RELATIONSHIP / THE SCOPE OF USE / LEXICOLOGY

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Фейса Михайло, Бенчик Сенка

Старейшие мадьяризмы в русинском языке появляются со времен первых контактов славян и венгров. Венгерский язык был государственным вплоть до 1918 г., и присутствие венгерских слов в русинском языке понятно. Прямые контакты наблюдаются и сегодня в Бачке-Тополе, Новом Орахове и Суботице. Рассматривая происхождение и заимствование мадьяризмов, можно отметить, что главная причина этого их семантическая природа. Слова в первую очередь заимствуются благодаря своим значениям, которые заполняют конкретные пробелы в русинской лексике или выражают совершенно новые понятия.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Rusinian-hungarian relations in the carpathians

The oldest Hungarisms in the Rusinian language appeared from the time of the first contacts between the Slavs and Hungarians. Hungarian was the state language until 1918, so it is not a coincidence that there are many Hungarian words in the Rusinian language. The direct contacts can be observed even nowadays in Backa Topola, Novo Orahovo and Subotica. Considering the origin of Hungarisms, it may be noted that the main reason for their borrowing is their semantic nature. The words are borrowed primarly due to their meanings that either fill certain gaps in the Rusinian lexis or express a completely new concept.

Текст научной работы на тему «Русинско-венгерские связи в Карпатском ареале»

удк 94(4) udc

doi: 10.17223/18572685/47/3

РУСКО-МАДЯРСКИ ВЯЗИ У КАРПАТСКИМ АРЕАЛУ*

М. Фейса1, С. Бенчик2

гУниверзитет у Новом Саду ул. Зорана ДТндТча, 2, Нови Сад, 21000, Сербия

E-mail: fejsam@gmail.com 2Основна школа Чаки Лайош ул. Святосавска, 9, Бачка Топола, 24300, Сербия E-mail: senka73@yahoo.com

Резиме

Найстарши гунГаризми у руским язику походза зоз часох перших контактах Сла-вянох и Мадярох. Мадярски язик бул державни язик по 1918. р. та присуство ма-дярских словох у руским язику розумлТве. Директни контакти обачлТви и нешка у Бачкей ТополТ, Новим Орахове и Суботици. Кед розпатриме причини и пожичоване гунГаризмох, можеме повесц же главна причина семантичней природи. Слова ше насампредз пребераю пре свойо значеня же би пополнели одредзену празнТну у лексики руского язика або же би виражели цалком нови поняца.

Ключни слова: руски язик, мадярски уплТв, гунГаризми, язики у контакту, сфери хаснованя, лексикология.

РУСИНСКО-ВЕНГЕРСКИЕ СВЯЗИ В КАРПАТСКОМ АРЕАЛЕ

М. Фeйса1, С. Бенчик2

Университет города Нови-Сад Сербия, 21000, г. Нови-Сад, ул. Зорана Диндича, 2

E-mail: fejsam@gmail.com 2Начальная школа Чаки Лайош, Сербия, 24300, г. Бачка-Топола, ул. Святосавска, 9 E-mail: senka73@yahoo.com

Авторское резюме

Старейшие мадьяризмы в русинском языке появляются со времен первых контактов славян и венгров. Венгерский язык был государственным вплоть до 1918 г., и присутствие венгерских слов в русинском языке понятно. Прямые контакты наблюдаются и сегодня в Бачке-Тополе, Новом Орахове и Суботице. Рассматривая происхождение и заимствование мадьяризмов, можно отметить, что главная причина этого - их семантическая природа. Слова в первую очередь заимствуются благодаря своим значениям, которые заполняют конкретные пробелы в русинской лексике или выражают совершенно новые понятия.

Ключевые слова: русинский язык, венгерское влияние, мадьяризмы, связь языков, сферы использования, лексикология.

RUSINIAN-HUNGARIAN RELATIONS IN THE CARPATHIANS

M. Fejsa1, S. Bencik2

University of Novi Sad 2 Zoran Dindic Street, Novi Sad, 21000, Serbia E-mail: fejsam@gmail.com 2Caki Lajos Primary School 9 Svjatosavska Street, Backa Topola, 24300, Serbia

E-mail: senka73@yahoo.com

Abstract

The oldest Hungarisms in the Rusinian language appeared from the time of the first contacts between the Slavs and Hungarians. Hungarian was the state language until 1918, so it is not a coincidence that there are many Hungarian words in the Rusinian language. The direct contacts can be observed even nowadays in Backa Topola, Novo Orahovo and Subotica. Considering the origin of Hungarisms, it may be noted that the main reason for their borrowing is their semantic nature. The words are borrowed primarly due to their meanings that either fill certain gaps in the Rusinian lexis or express a completely new concept.

Keywords: Rusinian language, Hungarian influence, Hungarisms, language relationship, the scope of use, lexicology.

Чи Карпати у VIII-IX в. були и накельо були населени зоз припад-нТками руского народу, т. е. тота часц, хтора ше традицийно наволуе

Подкарпатска Рус, не мож утвердзиц. Дзепоедни писателе твердза же на Карпатох, ище скорей як цо ше Мадяре спущели на нешкайшу вельку ровнТну медзи Дунайом и Тису, бивал руски народ и же ту мал и свойо населеня. О тим пише и писатель Анонимус зоз XIII в. (Лабош 1979: 12). Чи то наисце вельо руского народу бивало у тедишней Мадярскей, чежко утвердзиц. Вироятно же под меном руски треба подрозумйовац и други славянски народи. Зазначене напр. же руски фамелиТ жили у карпатских крайох, у Ерделю (ТрансилваниТ), а и коло рики Драви, та и у Сриме.

Заш лем, не шмеме цалком одруциц идею же руски народ бивал и на нТзших Карпатских горох, при ровнТни, помишани ведно з Мадя-рами. Таке думане потвердзуе и тото же тедишнТ мадярски кральове мали обичай дац свойому престолонашлТднТкови трецину держави, на хторей вон цалком сам пановал. Тоту трецину держави творели комитати: Ужски, Земплински, Абауйски, Боршодски, Сатмарски, Би-гарски, Солноцки, а волали ю Руске князовство - МагсЫа Ruisorom, односно Руска краТна. Таку систему панованя заведол уж сам краль св. Штефан за свойого сина св. Емерика. Тото право хасновали вец и други кральовски князове (Лабош 1979). Мено МагсЫа Ruisorom указуе на тото же главна характеристика тих крайох, з оглядом на народ, хтори ту бивал, була руска.

Кед попатриме нашу руску историю, вец можеме замерковац же, ше од вчасних часох нашей историТ спомина и мадярски народ, нашо животи ше преплетаю и не можеме заобисц контакти тих двох на-родох, односно Тх язикох котри вироятно уплТвовали еден на други, на обичаТ и културу.

Понеже ГорнТца од XII до XIII в. була слабо населена, у другей половки XIII в., по татарским походу, мадярски кральове на ГорнТци подаровали бояром вельки комплекси жеми и леси. Так ше уж у першей половки 1218. р. спомина руски бояр Василь, хтори од краля достал маеток блТзко Парканя у Острогонским комитату, а бояр Младик 1262. р. достал маеток у НТтранским комитату. 1321. р. жил напр. Русин Теза, дворян кралТци МариТ.

Часц наших Русинох, як и тоти, хтори ше Гу нТм приселели зоз Га-личини, ховали статок и керчели леси. ЗемледТлство не барз любели, та кед не мушели, анТ ше з нТм не занТмали. Звикнути на природни почежкосци, не було роботи, до хторей ше не розумели. У Шарошским комитату копали соль, а у Земплинским и Шарошским тримали вап-нярнТ, дзвигали мости на рикох и правели млТни. На нТзших брегох обрабяли винТци.

Такой на початку селеня Мадярох до Карпатских крайох и Панон-скей ровнТни наиходзиме на слово крипак - м. Jobagy, зоз хторим

ша виками oзначoвалo жалocнy cyдьбy найвeкшeй чаcци житeль-ox у дepжави, зeмледïлcки наpoд, не pаxyюци чи бул шлебoдни чи не. Пoд мeнoм йобадь дyмалo шe на людзox, кoтpи poбeли на твepдиньox, як и кoлo твepдиньox. To бyлo твepдиньcкe вoяцтвo (jobagiones castri). Cпoчаткy, у дoкyмeнтox, кpаль з тим мeнoм на-вoлoвал cамиx бoяpox, йoмy пoдлежниx, але пoзнейшe, oд XIII в., toto cлoвo вшe чаcтeйшe пoчали xаcнoвац лем за зeмледïлцox и to за жeм вязаниx xлебopoбox, пoдлежниx cамoмy панcтвy, бoяpoм (Лабoш 1979: 18).

Пэч у чeжкиx oбcтавинox, Ру^аци були видзeни як вpeдни, виpни и cxoпни наpoд. За Рycнацox шe вяжe шлïдyюца пpиcлoвка зoз тиx чаcox: Хто Руснака ма за крипака, тому и кухня полна. Нашиx люд-зox заш и npe бopбy за cвoйo пpава, xтopа була иcтoчаcнo и бopба за oчyване интepecox бoяpox poзпoлoжeниx пpoцив ГабзбypГoвцox, навoлали и найвиpнейшим наpoдoм, «gens fidelissima», а oкpeмe иx так навoлoвал бoяp Ракoци, у чиïм вoйcкy шe вoни и бopeли (Лабoш 1979: 44). Вичepпани з вoйнами, xyдoбни, бeз ичoгo и пoд нoвима oбтepxoванями Рycнаци pyшeли далей за лепшим живoтoм, зoxабяю-ци cвoю дïдoвщинy, cпyщyюци шe дo Панoнcкeй poвнïни, дo Бачкeй, xтopа тeди була жeм бyдyчнocци. Вeлïм ул'|'вала надïю на кpаcши, миpнейши и cпpавeдлïвши живoт. На cвoей дpаги, чи як пoединци, чи як мeнши Гpyпи, Рycнаци шe непpepивнo cтpeтали зoз мадяpcким наpoдoм. Mадяpcки язик бул и ypядoви язик аж no пepши дeцeниï XX в. и пoтамаль панoвал pycкo-мадяpcки билинГвизeм (Фиpиc 2008: 210), npeTo не cлyчайнo жe вeлï мадяpcки cлoва xаcнyемe у pycким язику и нешка.

Пepши мадяpизми у pycким язику зявeли шe ищe пoд чаc пepшиx cлавянcкo-мадяpcкиx ^m^Tox, а вeкшина з нïx пoxoдзи зoз пoчаткy cтаpoмадяpcкoгo язичнoгo пepиoдy, цo значи зoз чаcy cкopeй XVII в. (Фиpиc 2008), дoк на cивepy Бачкeй (Cyбoтица, Бачка Toпoля, Нoвe Opаxoвo - Зeнтянcки Гyнаpoш) и дзeнь-нешка Рycнаци oдpаcтаю и жию у диpeктним гантакту зoз тpoма язиками (pycким, cepбcким и мадяpcким язикoм), бeшeдyюци иx. У 60-poчним заеднïцким живoцe ™x двox наpoдox, oкpeмe интepecантнe жe мeдзи житeлями Нoвoгo Opаxoва, мoж чуц и чиcлeни анeГдoти зoз каждoдньoвoгo живoта Mадяpox и Рycнацox oд пpиceленя Рycнацox дo Opаxoва (1946. p.), цo указуе и на звeкшани cтyпeнь мeдзиcoбнoгo пopoзyмeня.

Дo тeй poбoти yключeни пoтepаз oбpoбйoвани мадяpcки пoжички як и гун^изми, xтopи oбeзпeчeни пpeйг инфopматopox. Даедни гyнГаpизми дo pycкoгo язика вoшли диpeктнo зoз мадяpcкoгo язика, даедни пpeйг немeцкoгo язика, абo cepбcкoгo язика. Даедни cлoва немeцкoгo пoxoдзeня, мeдзитим, xаcнyемe у pycким язику, а пpeвжати

су зоз мадярского язику (напр. лексему фурик хасную Мадяре зоз Мадярскей, док Мадяре зоз Сербш ю не хасную).

Значне надпомнуц же, авторе основней литератури о язикох у контакту Ейнар ГауГен и Юриел Вайнрайх язичну пожичку спатраю ведно зоз зявеньом билингвизма, при чим вигледую упл'|'в двох Ге-оГрафски збл'|'жених язикох. Розпатраюци пошлщки контакту медзи двома язиками, Ейнар ГауГен розликуе: а) заменьоване кодох (ал-тернативне хасноване двох язикох), б) интерференция (медзиязична идентификация, т. е. значеньске або функцийне поклапане елементох двох язикох), в) интеграцию (адаптация превжатих елементох до системи язика-примателя) (Фейса 1990: 6). Можеме видзиц же, ше аж у рамикох интеГрацш одкрива предмет тей роботи засновани на директних контактох медзи двома язиками. Интеграцию треба похо-пиц у найширшим змислу и подрозумйовац процес одомашньованя и прилагодзованя странского (мадярского) елемента Гу новому (ру-скому) язику, процес, хтори по правилу у язику примателю резултуе у рижних варияцийох форми и змиста язика-давателя. Варияцш ше одноша на гласовне реализоване странского слова, а варияцш змиста на значене (Фейса 1990: 8).

О гунГаризмох як окремней теми не вельо писане у русинистики. По тераз о гунГаризмох у нашим язику писали Гаврш'л Костельник, Микола М. Кочиш, Олекса Горбач, Иштван Удвари, Юлиян Рамач, Гайналка Фирисова и други. Окреме значне дто, хторе помогло у анализованю потераз зазбераних гунГаризмох то робота линГвисти проф. др Юлияна Рамача Лексика руского язика (Рамач 1983). У тим д'|'лу автор, попри других пожичкох, позберал и коло 550 мадяризми и преширел их зоз коло 43-ма новима мадярскима пожичками. Деталь-ну анализу за кажди гунГаризм на фонолоГийним, морфолоГийним и семаничним уровню не поробел, не пише окреме ан'| о ономастики, але бешедуе о походзеню пожичкох и о почежкосцох одредзованя часових координатох одредзеного язичного зявеня.

За обединьоване гунГаризмох до словшка хасновани и Етимо-ло^ийни словнЫ (Etimologiai szôtâr) професора Заиц Табора (Zaicz 2006), у хторим позберани и обробени мадярски слова и Тх походзене; потим Руско-сербски словнЫ, хторого виробели Хелена Медеши, Оксана Тимко-Д!'тко, Михайло Фейса и Юлиян Рамач, и у хторим обробена лексика руского народного и литературного язика. У тей роботи з народного язика до словшка унешена, попри сучасней лексики, и застарена лексика, хтору младши Генерацш престали хасновац, але ю старши ище хасную, або добре познаю. Медзи ш'ма ше находза и гунГаризми бизовни, фаркаш, ровка, орса* и други. Окремну увагу заслужуе и приручшк Витайце у нас авторки проф. др Марш Йобадь

Жирош, до хторого уключени 15 лекцш за виучоване бачванско-сримскей вариянти русинского язика, хтори зме хасновали за до-полньоване нашого словшка гунГаризмох.

Кажди гунГаризм, односно кажде слово мадярского походзеня, хторе ше находзи у тим словшку потвердзене и у язику жридлу (ма-дярским язику), зоз помоцу професорки мадярского язика ИвеГеш Гизели и шлщуюцей литератури: Magyar értelmezô kéziszôtâr, Ma-gyar-szerbhorvât kéziszôtâr; Szerbhorvât-magyar kéziszôtâr; Idegen szavak és kifejezések szôtâra.

ГунГаризми нашли свойо место и у Рамачовей Граматики руского язика (Рамач 2002). Вони у Граматики обробени у обласци лексикология, дзе ше споминаю и топоними (начишлени 12 топоними), док ше як приклади гунГаризми наводза и у обласци морфолоГия. Хаснована и Граматика мадярского язика (A magyar nyelv könyve) од проф. др Давида Андраша (David 1975), як и скрипти Мадярски язик (Magyar nyelv) мр БаГи Ференца (Bagi 1983).

Робота др Гайналки Ферисовей Презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Руснацох тиж значно помогла же би, ше корпус преширел зоз рускима презвисками мадярского походзеня. Авторка, медзи иншим, вельо зробела на анализи презвискох на фо-нолоГийним и морфолоГийним уровню. У своей роботи ше операла и на вигледованя проф. др Иштвана Удвария.

Же бизме одкрили кеди ше перши мадяризми зявели у руским язику требало пренайсц перши контакти мадярского и руского народу през историю, односно контакти мадярского и руского язика. У тим вигледованю помогло д'|'ло История Русинох Бачкей, Сриму и Славони 1745-1918 рок автора др Федора Лабоша. Зоз його исто-рш дознаваме вельо и о живоце тих двох народох през историю, а пренайдзени и перши гунГаризми (напр. йобадь, ишпан и др.), як и же руски народ з боку мадярского бул ценени и почитовани. О перших контактох Руснацох и Мадярох дознаваме и зоз д'|'ла Magyarorszâg tôrténete (История Мадярскей) 895-1301 мадярского историчара Кришто Дюли (Kristo 1998).

За виробок методи и структури тей роботи хаснована робота Виробок фахових и наукових роботох проф. др Момчила Сакана и робота Английски елементи у руским язику проф. др Михайла Фейси.

Вигледовацки корпус оформени насампредз на писаним материялу, але е дополньовани и зоз уснима жридлами, односно информациями информаторох. У цеку цалого вигледованя випитани коло 30 особи, з рижних местох биваня у Републики СербиТ и Мадярскей, рижного року народзеня, полу, образованя и професиТ. Попри числених информаторох видзелюеме шлТдуюци: проф. ИвеГеш Гизелу, ИГнац Яноша, проф. Надь

Тибора, проф. Томик Нимрода, Посави ОлГу и проф. Бенчик Миклоша. Попри информаторох хасновани и шлТдуюци жридла: тижньови часо-пис Руске слово од 2010. до 2012; мешачни часопис за младеж Мак од 2010. до 2012; предвойново и повойново числа календара Руски ка-лендар од 1929. р. до 2012; учебники за руски язик и пестоване руского язика зоз СербиТ и Мадярскей; словнТки (Сербско-руски; Руско-сербски; ЕтимолоГийни словшк мадярских словох; Magyar értelmezô kéziszotâr; Magyar-szerbhorvât kéziszotâr; Szerbhorvât-magyar kéziszotâr; Idegen sza-vakés kifejezésekszotâra); робота Руски презвиска мадярского походзеня др Гайналки Фирисовей обявена у дТлу Русини / Руснаци / Ruthenians II (1745-2005); словник у рамикох линГвистичного наукового твора о пасмох у рускей лексики - Руска лексика Юлияна Рамача; Ераматика руского язика Юлияна Рамача; Руснаци у Новим Орахове видате з боку Дружтва за руски язик, литературу и културу; Хронка Руснацоху Мик-лошевцох Дюри ЛТкара; Народ нодкадз од Пола Роберта МаГочия.

У самим цеку вигледованя зявели ше вецей почежкосци, хтори приведли до основного проблема того вигледованя. Вон ше состо!' у утвердзованю присуства и видзельованю мадярского елемента зоз язичней матери руского язика. Як найвекши почежкосци спомнеме шлщуюци:

а) Непостояне подполного жридла о тим, хтори гунГаризми ди-ректно превжати зоз мадярского язика, а хтори прейГ даяких других язикох (немецкого, сербского и др.);

б) Нехасноване даедних мадярских словох у язику-жридлу (понеже прешли до архаизмох, як напр. хлапец), док их у руским язику хаснуеме як фреквентни гунГаризми;

в) Неможл'|'восц у подполносци провадзеня дияхроней компоненти на материялу руского, односно не може точно одредзиц часово коор-динати одредзеного язичного зявеня. Юлиян Рамач при виучованю нашей вкупней лексики и одредзованю точних часових координатох наглашуе же барз важни момент приселеня до нового краю. Так вон видзелюе лексику, хтору Руснаци хасновали у старим краю (хтору принесли зоз собу до Бачкей) од лексичних пасмох од стредку 18. в. у новим краю. При вел'|'х словох мадярского походзеня, ридко и при других пожичкох и паралелох, наведзени рок лебо вик кеди су за-значени у писаних памятшкох на мадярским язику (напр. барнасти < м. borna, 1349. р.; баршонь < м. bârsony, 1395. р.). За мадяризми зазначени по стредок 18. в. ест вецей вироятносци же исновали у нашей лексики старого краю. Нове лексичне пасмо твори лексика створена, або пожичена по приселеню (Рамач 1983: 2).

У анализи на морфолоГийним уровню гунГаризми дзел'|'ме на: 1) директни реплики; 2) виведзени слова; 3) зложени слова.

Дo диpeктниx peпликox учишлени гeвти мадяpизми, xтopи наcтали на бeшeдним пoдpyчy мадяpcкoгo язика и чийo фopми идeнтични зoз мадяpcкима (мадяpизми бeз cyфикcox и мадяpизми, чия шe кoнцoва Гpyпа глаcox пoклoпeла пo фopми з нашим язикoм); пoд вивeдзeнима cлoвами бyдзeмe пoдpoзyмйoвац шицки cлoва, xтopи дocтали даяки pycw (oдoмашнени абo дoмашнï) дepивацийни eлeмeнт, зoз xтopима шe cцepа идeнтичнocц зoз жpидлoвy фopмy (мадяpизми з мадяpcкима и pycкима cyфикcами), дoк змe пpи злoжeниx cлoвox oбpoбeли гeвти цo им oбидва кoмпoнeнти незавиcни (Фeйcа 1990: 105).

Од шицкиx файтox cлoвox мeнoвнïки найчиcлeьши и твopя кoлo тpи штваpцини нашoгo вигледoвацкoгo кopпycа, дoк шe у еднeй штваpцини cтpeтамe углавним зoз дïеcлoвами, пpикмeтнïками, ви-кpичнïками и чиcлoвнïками.

4.1. Меновнки. Пpи мeнoвнïкox наиxoдзимe и найвeкшe чиcлo гyнГаpизмox бeз cyфикcox и такиx гyнГаpизмox, чия шe кoнцoва фупа глаcox пoклoпeла пo фopми з нашим язигам. Toto чиcлo, мeдзитим, у непocтpeднeй завиcнocци oд клаcификoваня мeнoвнïкox-гyнГаpизмox на невивeдзeни, вивeдзeни и злoжeни (Pамач 2002: 54).

Пoзнатe жe невивeдзeни мeнoвнïки маю лем кopeньoвy мopфe-му, а пpипадкoвo закoнчeня дocтаваю на кopeнь. Tаки, напpиклад: ШOP - 1. c. peд, yкp. пopядoк, 2. улща < м. SOR /sor/; 4AT - c. шнала < м. CSAT /cat/ = капча ^амач 1983: 193-197). Mи Гу невивeдзeним мeнoвнïкoм у pycким язику pаxyемe и мeнoвнïки-гyнГаpизми, пpи xтopиx, гоч cy у язикy-жpидлy вивeдзeни, у pycким язику не poзли-кyемe мopфeми (не знамe жe xтopа чаcц пoжички пpeдcтавя кopeнь, а xтopа афикc). To, напpиклад, елучай зoз БИШAЛMA < м. BIRSAlMA /birsalma/ (Zaics 2006: 70). Mадяpcки линГвиcти cвидoми жe toto cлoвo вивeдзeнe з двox чаcцo але не и бeшeднïки pycкoгo язика. Пepша чаcц бирш значи блиш, а дpyга чаcц алма значи яблуко. M^ мeдзитим, у cлoвy бишалма видзимe лем едну мopфeмy: бишалм -(xтopа за наc кopeньoва) и toto cлoвo у нашим язику тpимамe за невивeдзeнe (Pамач 2002: 54). Tаки и вeлï дpyги пoжички-гyнГаpизми xтopи змe учишлели дo диpeктниx peпликox: AПO - заcт. oцeц, татo ^и oбpацаню дзeцox Гу oцoви] < м. = oцeц /apo/; пoд yплïвoм cepбcкoгo язика нешка шe poзшиpeлo тато ^амач 1983: 94). Tаки напp. APBA4KA <м. ÁRVÁCSKA; APЕHДA < м. ÁRENDA (Pамач 1983: 203), БЛЯО^ < м. BALOG ^амач 1983: 95); БОТОШИ < м. BOTOS; БOЧKOPИ < м. BOCSKOR ^амач 1983: 98); БУД1' - c. rahe < м. BUGYI (Zaics 2006: 89), БУ^ < м. BUKSZA (Zaics 2006: 90), БУHДA < м. BUNDA; BAUAC < м. VADÁSZ; BAЗA, BAЗHA < м. VÁZA; I^H^T < м. HUNCUT; rYPKA < м. HURKA; rAЛeP < м. GALLÉR; ДЕCKA < м. DESZ-KA; Д€П луки < м. GYEP (Pамач 1983: 99-118); ЕCЕHЦ < м. ESENC;

eЛEФAHТ < м. ELEFANT; ЗОКНИ < м. ZOKNI (Рамач 2010: 295); ^MAHb < м. KORMÁNY; HAA < м. NÁD; HWAI^I < м. NADRÁG; HAТXA < м. NÁTHA; HEMEШ < м. NEMES; OBOДA < м. ÓVODA (Рамач 1983: 147-153); ПИШKOТA < м. PISKÓTA; OnEX < м. PLÉH (Zaics 2006: 630-649); СОМШ < м. SZOKÁS; СУHЬOrA < м. SZÚNYOG; ТAPГOHЯ < м. TARHONYA; TУЛИПAH < м. TULIPÁN; ФО^Ш < м. FOGAS; ЧЕРЕП

< м. CSERÉP; XИP < м. HÍR; ШAЛAТA < м. SALÁTA; ШAПKA < м. SAPKA; ШAPrA < м. SÁRGA; ШAPKAHЬ < м. SÁRKÁNY; ЮГAС < м. JUHÁSZ; ЯPAШ

< м. JÁRÁS (Рамач 1983: 177-199).

4.2. Дï€cлoва. Необходне надпомнуц, же аш едно з даяких пейдзешат д'|'есловох не директна реплика даедного мадярского дТеслова. Шицки вони виведзени зоз суфиксами, хтори уж присутни у руским язику и руским инфинитивним законченьом -ц. Bекшина гунГаризмох-д1е-словох ма паралелно и меновшк у руским язику и часто неможл1ве утвердзиц, чи до руского язику перше вошол меновшк чи д^еслово (БEШEДA чи БEШEДOBAЦ, AТPEСA чи AТPEСOBAЦ, MУnAТШAr чи MУ-nATOBA^ ФУPOB чи ФУPOBAЦ, rAЗДA чи rAЗДOBAЦ, ЧABAPrOB чи ЧABAPrOBAЦ, ПAЙТAШ чи ПAЙТAШИЦ ШЕ, ЕСЕНЦ чи EСEHЦOBAЦ), але предпоставяме же меновшк, заш лем, предходзел дïеслову. На таке заключене нас наводза шлщуюци факти: а) шицки дïеслова-гунrаризми паралелно маю и меновык, але существуе и вельке число меновшкох, хтори не маю пару у форми дТеслова; б) же би дТеслово було адаптоване зоз споминанима морфолоГийнима средствами руского язика, воно потребуе предходно формовану основу, хтора ше вше поклопюе зоз номинативну форму меновшка (Фейса 1990: 119).

4.3. Пpикмeтнïки.У корпусу зазначени коло трицец описни прик-метшкох и нет аш едней директней реплики мадярского прикметшка. Шицки вони виведзени зоз домашшма суфиксами. Як и д^еслова, и векшина прикметшкох-гунГаризмох у руским язику маю паралелно и меновшк ^РШОНЬ - БAPШOHЬOBИ, KAЙСA - ^TOB!, ОЛЕЙ -OЛЕЙOBИ, ПnEX - ПnEXOBИ), даедни прикметшки паралелно маю дïеслово (ЦИФPOBAЦ - ЦИФPOBAHИ, EHrEДOBAЦ - ЕНГЕДУЮЦИ, НЕЕНГЕДУЮЦИ, ШПOPOBAЦ - ШПOPOBHИ), док маме прикметшки, хтори у руским язику не маю пару у форми меновшка, аш других файтох слова, а, заш лем, виведзени су зоз домашшма суфиксами. Наприклад: KEДBEШHИ, ЛЮШТABИ, BAЛУШHИ, ^ЕРНИ.

4.4. Пpиcлoвнïки. Од других файтох словох у словшку гунГаризмох наиходзиме на присловшки БИЗOBHO (у руским язику ше хаснуе и форма прикметшка БИЗOBHИ) и СAБAТ заст. < м. SZABAD.

4.5. Чиcлoвнïки. Mедзи мадярскима пожичками у вигледовацким корпусу словника од числовшкох зазначене лем число eзep, хторе хаснуеме и у форми меновшка eзepка.

4.6. Словка. У cлoвнïкy мeдзи дpyгима гун^измами зазначeни шлïдyюци (^вка: ГAT < м. HÁT ^амач 1983: 112); ПЕДИГ < м. PEDIG ^амач 1983: 156); УДЯH < м. UGYAN (Pамач 2010: 775).

4.7. Викричшки. Bикpичнïки-гyнГаpизми, xтopи шe у pycким язику xаcнyю, абo шe xаcнoвали шлïдyюци: TOTA < м. HÓHA (Pамач 1983: 113); ГOЗAД < м. HOZZÁ < м. HOZZÁD (Pамач 1983: 114); TOHEM < м. HANEM < м. NEM IGY, HANEM AMÚGY; ЧИT < м. CSITT ^амач 2002: 407); ЕЙHe < м. EJNYE (Pамач 1983: 121); ФИЯM < м. FIAM ^амач 2002: 407); ГAЛO < м. HALLÓ ^амач 1983: 206).

Пpи poзпатpаню пpичинox пpeбepаня и пpилапйoваня гунГа-pизмox пoxoдзимe зoз cтанoвиcка жe ocнoвна пpичина за ïx пoжичoване ceмантичнeй пpиpoди. Cлoва шe у пepшим шope пpe-бepаю пpe cвoйo значeне, xTope абo пoпoлнюе даяку пpазнïнy у лeкcики язика-пpиматeля абo oзначyе пoдпoлнo нoвe пoняцe у ней (Фeйcа 1990: 128).

Даедни гун^изми (елефант, тифиш, харча, бизовно и т. д.) шe мeней xаcнyю. Boни замeнени зoз cepбизмами (слон, ти^ар, сом, си^урно итд), але, заш лем, маю cвoйo мecтo у pycким язику, oкpeмe мeдзи Pycнацами у cивepнeй Бачкeй дзe нашo людзe и дзeнь-нешка жию пoд yплïвoм мадяpcкoгo язика.

У pycким язику мамe пoнад 700 гyнГаpизми. Beкшина з нïx oднoша шe на пoняца з каждoдньoвoгo живoта:

а) HACЕЛEHЯ - валал, ваpoш, шop, тeмeтoв, тypня, ваpмeдя, пияц, паpцeла;

б) TEPEH - мoчаp, ceйки, лапoш, деп, pm, opcаГ-дpага, дильoв, гoтаp, бpазда, паpлаГ, пашкoв, яpаш;

в) ДOM, ЧACЦИ ДOMУ - пopта, капypа, а^ль, кваpтeль, cалаш, чepeп, дecка, валька, ^адичи, каpам-каpмик, паланка, ceк, алаши, тepнац;

г) ПPЕДMЕTИ У ОБИШУ - кoч, льoвч, дopoнГа, канчoв, пoгаp, танеp,шepпeня, гopдoв, кoшаp, кoшаpка, poшта, лампаш, ашoв, паньваш, ланц, валoв, фypoв, каpcцeль, бичак, балта, бyзoГвань, бyкcа, вазна, Гoмбoшка, дepeкаль, дyГoв, каpyца, кeфа, клайбаc, кopбач, кpeдeнц, лавop, лада, лампа, лампаш, мeceлатoв, паплан, пyтoня, peceльoв, œ-кайтoв, cyнькалoв, тeпша, фoГаш, шepпeня, шкатула, шпаpГа, шпopгeт, штампeдла;

Г) OБЛeЧИBO, ЧACЦИ OБЛeЧИBA - бoтoши, бoчкopи, будТ, бунда, бypки (фалди на жeнcкeй блузни), Галеp, зoкни, кабат, калап, кeпeнь, кeпeняк, лайбик, мeнта, мyндyp, надpаГи, пантюшка, папучи, пeндeль, пoндьoла, фитюла, ципeла, ча^в, чижми, тpикoв, кoмбинeт, гамoви (тpeГepи за панталoни);

д) ПOЖИBA, eДЗЕHe, HAПOЙ - бeндoв, вeкна, Гoмбoвци, Гopгeль, Гу-лаш, жeмлïк, галба^, ланГoш, лeпинь, мoчинГ (мeco на rap^ пpи швинï,

або крави), паприГаш, пита, пишкота, поГач, профунт (вояцке едзене), ратота, рейтеш, сарма, таргоня, паленка, циберай, череГи;

дь) РЕМЕСЛА, ЗАН1МАНЯ - апаца, биров, боГнар, боднар, бойтар, вадас, галас, Гуляш, ишпан, кертис, кишбиров, кондаш, корманьош, ко-чиш, лакатош, месар, ординанц, пиктор, пушкаш, сабол, сияртов, толмач, удварош, чикош, югас, яГер;

е) ТЕКСТИЛ - блиш, баршонь, гарас, гатлас, друса, мохер, фатьол;

ж) НАЗВИ ОСОБОХ - апо, андя, бештия, битанГа, биреш, бачи, гунцут, ГавалТр, Газда, жандар, катона, качмар, качмарка, кезеш, леГинь, мункаш, мелах, ловГош, мештер, немеш, нина, нялкош, пайташ, параст, ронтов, тато, толвай, филько, фиям, урам, цимбора, чаварГов, шовГор;

з) РОШЛ1НИ - арвачка, босорчата, бузавирок, дикинь, доган, ешти-ке, как, капуста, ГереГа, ГереГовка, Гестиня, кайса, бишалма, карфиол, керелаб, кичкиридж, коньска шовшка, кромпля, кукурица, кускуруша, мандуля, луцерна, мугар, мушкатла, над, орГона, паприГа, парадича, пастернак, пасуля, пипине, помаранче, ринГлов, рискаша, тараска, тополя, фольовка, цирок, чичовка, шафрань, шаш, шпинат;

и) ЖИВОТИН! - блиха, бирка, баран, баранче, герчок, Говля, Гунар, донГов, елефант, ирГа, каба, кандур, карас, качка, качур, куцуш, мачка, павур, папаГай, паткань, пейка (конь), потька, пулька, риГов, ровка, сомар, суньоГа, терпеш, токльов (младе баранче), харча, фаркаш, цинка, цица, чачи, чик, шаркань, шашка, шуль;

й) МУЗИКА - банда, беГеш, бруГа бас, новта, новтош, орГони, тромбита, тромбеташ, тромбитовац, чардаш.

Векшина мадяризмох до руского язика прията ещи пред приселень-ом предкох бачванско-сримских Руснацох зоз ГорнТци. У тим чаше настало и значне число презвискох мадярского походзеня при Руснацох. Медзи нТма ше находза: презвиска зоз мадярских общих меновнТкох без суфиксох (напр. Фейса, Колбас, Торма и други); презвиска зоз мадярских особних менох и назвискох (напр. Микловш, Шандор, Тамаш, Лацко, Берци и други); зложени празвиска (напр. Кишюгас, Паплацко, Кишмаря и други); презвиска мадярского походзеня зоз мадярскима суфиксами (напр. Жирош, Шайтош,Дудаш и други); презвиска мадярского походзеня зоз славянскима суфиксами (напр. Бодваньски, Ванчельов-ски и други). Обединююци попис одкрива 138 презвиска мадярского походзеня при Руснацох. Мадярски язик мал уплТв на формоване презвискох при Руснацох на три способи (Фирис 2008: 227): прейГ урядовей администрациТ, прейГ каждодньових язичних контактох и прейГ двоязичносци при Руснацох (Руснаци теди жили под мадярску державну власцу и векшина з нТх знала бешедовац и по мадярски).

ШлТди мадярского уплТву остали по нешка и у дзепоедних топони-мох. Прето хаснуеме, лебо зме у прешлосци хасновали, вецей назви

местох мадярского походзеня. Едни з н'х Руснаци хасную заеднщки зоз другима народами (напр. Торньош, Чантавир и други), док другу Групу творя топоними, хтори Руснаци хасную по угляду на хасноване яке и при бешедшкох мадярского народу (напр. Сентомаш, Гедеш, Зентянски Гунарош, Зента и други).

ЛИТЕРАТУРА

Bagi 1983 - Bagi F. Madarski jezik. Novi Sad: Institut za madarski jezik, knjizevnost i hungaroloska istrazivanja uz finansijsku pomoc samoupravne interesne zajednice viseg i visokog obrazovanja SAP Vojvodine, 1983.

David 1975 - DâvidA. A magyar nyelv könyve. Ûjvidék: Tartomanyi Tankönyv-kiado Intézet, 1975.

Kristo 1998 - Kristo Gy. Magyarorszag tôrténete 895-1301. Budapest: Osiris kiado, 1998.

Palich 1982 - Palich E. Magyar-szerbhorvat kéziszôtar. Budapest: Terra, 1982.

Zaicz 2006 - Zaicz G. Etimologiai szotar. Budapest: Tinta Könyvkiado, 2006.

Лабош 1979 - Лабош Ф. История Русинох Бачкей, Сриму и СлавониТ 1745-1918. Бачки Петровец - Нови Сад - Руски Керестур - Вуковар: Союз Русинох и УкраТнцох Горватскей, Републична самоуправна интересна заед-нТца култури Горватскей, 1979.

Рамач 1983 - Рамач Ю. Руска лексика. Нови Сад: Универзитет у Новим Садзе, Филозофски факултет, Институт за педаГоГию, катедра за руски язик и литературу, 1983.

Рамач 2002 - Рамач Ю. Граматика руского язика. Београд: Завод за уцбе-нике и наставна средства, 2002.

Рамач 2010 - Рамач Ю, Фейса М., Медеши Г., Тимко-Дтко О. Русинско-српски речник / Руско-сербски словнТк. Нови Сад: Завод за културу во]'во^анских Русина, Филозофски факултет, Одсек за русинистику, 2010.

Фейса 1990 - Фейса М. АнГлийски елементи у руским язику. Новий Сад: Руске слово, 1990.

Фирис 2008 - ФирисГ. Презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Руснацох. У: Русини / Руснаци / Ruthenians, II. Нови Сад: ИК Проме-те]', Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за русинистику. КПД ДОК Куцура, 2008. С. 210-228.

REFERENCES

Bagi, F. (1983) Madjarski jezik [The Hungarian Language]. Novi Sad: Institut za madjarski jezik, knjizevnost i hungaroloska istrazivanja uz finansijsku pomoc samoupravne interesne zajednice viseg i visokog obrazovanja SAP Vojvodine.

David, A. (1975) A magyar nyelvkönyve [A Hungarian Language Book]. Üjvidek: Tartomanyi Tankönyvkiado Intezet.

Kristo, Gy. (1998) Magyarorszag törtenete 895-1301 [History of Hungarian State 895-1301]. Budapest: Osiris kiado.

PaLich, E. (1982) Magyar-szerbhorvat keziszotar [The Hungarian-Serbocroatian Dictionary]. Budapest: Terra.

Zaicz, G. (2006) Etimologiai szotar [Etymological Dictionary]. Budapest: Tinta Könyvkiado.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Labosh, F. (1979) Istoriya Rusinokh Bachkey, Srimu i Slavonii 1745-1918 [History of the Ruthenians in Backa, Srem and SLavonia in 1745-1918]. Backa Petrovec - Novi Sad - Ruski Kerestur - Vukovar: Sojuz Rusinoh i Ukraincoh Gorvatskej, RepubLichna samoupravna interesna zajednica kuLturi Gorvatskej.

Ramach, Ju. (1983) Ruska leksika [Ruthenian Lexicon]. Novi Sad: Univerzitet u Novim Sadze, FiLozofski fakuLtet, Institut za pedagogiju, Katedra za ruski jazik i Literaturu.

Ramach, Ju. (2002) Gramatika ruskogo jazika [Grammar of the Ruthenian Language]. BeLgrade: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva.

Ramach, Ju., Fejsa, M., Medjeshi, G. & Timko-Ditko, O. (2010) Rusinsko-srpski rechnik / Rusko-serbski slovnik [A Ruthenian-Serbian Dictionary]. Novi Sad: Zavod za kuLturu vojvodjanskih Rusina, FiLozofski fakuLtet, Odsek za rusinistiku.

Fejsa, M. (1990) Anglijski elementi u ruskim jaziku [EngLish ELements in the Ruthenian Language]. Novi Sad: Ruske sLovo.

Firis, G. (2008) Prezviska madjarskogo pohodzenja pri bachvansko-srimskih Rusnacoh [FamiLy names of Hungarian origin of Backa-Srem Ruthenians]. In: Fejsa, M. (ed.) Rusini/Rusnaci/Ruthenians [Rusins / Rusnaks / Ruthenians]. Novi Sad: IK Prometej, Univerzitet u Novom Sadu, FiLozofski fakuLtet, Odsek za rusinistiku, KPD DOK Kucura. pp. 210-228.

Фейса Михайло - доктор лингвистики, професор Катедри руского язика и литератури Филозофского факултета Универзитета у Новим Садзе (Сербия).

Фейса Михайло - доктор лингвистических наук, профессор кафедры русинского языка и литературы философского факультета университета города Нови-Сад (Сербия).

Fejsa Mikhajlo - University of Novy Sad (Serbia).

E-mail: fejsam@gmai1.com

Бенчик Сенка - мастер русинистики, професор руского язика Основней школи Чаки Лайош у Бачкей ТополТ (Сербия).

Бенчик Сенка - мастер русинистики, профессор русинского языка Начальной школы Чаки Лайош в Бачке-Тополе (Сербия).

Bencik Senka - Caki Lajos Primary School in Backa Topola (Serbia).

E-mail: fejsam@eunet.yu

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.