Научная статья на тему 'СИККАЗАНӢ ВА ИСТИЛОҲОТИ НУМИЗМАТӢ ДАР "ШОҲНОМА" - И ҲАКИМ АБУЛҚОСИМ ФИРДАВСӢ'

СИККАЗАНӢ ВА ИСТИЛОҲОТИ НУМИЗМАТӢ ДАР "ШОҲНОМА" - И ҲАКИМ АБУЛҚОСИМ ФИРДАВСӢ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
71
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОМОНИЁН / СИККАЗАНӢ / ВОЖАҲОИ НУМИЗМАТӢ / АРДАШЕРИ БОБАКОН / ИВАЗ КАРДАНИ САРСИККАҲО / БАҲРОМИ VI / ИСЛОҲОТИ ХУСРАВИ ПАРВИЗ / СИККАҲОИ БУХОРХУДОТӢ / ФИРДАВСӢ / ШОҲНОМА / ДИРАМБАДРАҲО / ДИНОР / ДИНОРГОН / ДИНОРИ ЧИНӢ / ДИНОРИ РУМӢ / ДИНОРИ ХУСРАВ / ДЕВОНИ ДИНОР / ДИНОРХОҲ / МЕХ ЗАДАН / СИККА ЗАДАН

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Абдували Шарифзода

Муаллиф чигунагии инъикоси сикказанӣ ва корбурди вожаҳои нумизматиро дар «Шоҳнома»-и Абулқосим Фирдавсӣ таҳқиқ намудааст. Тибқи иттилои Фирдавсӣ Ардашери Бобакон баъди ба сари қудрат омадан, сарсиккаҳоро иваз намуда, аз номаш дирам ва динори нав мебарорад ва вазирашро масъули сиккабарорӣ таъин менамояд. Дар асри VI ҳангоми подшоҳии Ҳурмуз Баҳроми Чӯбина, ки Сомониён худро аз авлоди меҳисобиданд, аз номи Хусрави Парвиз сикка мебарорад ва бо ин роҳ низоми сикказании сосониёнро халалдор менамояд. Зеро дар вақти подшоҳии Ҳурмуз аз номи Хусрави Парвиз сикка баровардан мумкин набуд. Ин иттилои Фирдавсиро муаллифони дигар сарчашмаҳои хаттӣ низ тасдиқ менамоянд. Хусрави Парвиз баъди шикаст додани Баҳроми Чӯбина ислоҳоти пулӣ мегузаронад. Абулқосими Фирдавсӣ маҳшуртарин вожаҳои нумизматии «динор» ва «дирам»-ро ҳам дар достонҳои асотирӣ ва ҳам дар достонҳои таърихӣ истифода кардааст. Вожаҳои динору дирам дар достонҳои асотирӣ гоҳҳо паҳлӯи ҳам ба шакли зару динор ва симу дирам корбурд шудаанд. Аз ин бармеояд, ки динору дирами достонҳои асотирии «Шоҳнома» ба маънои сиккаи тиллоӣ ва нуқрагӣ мебошад. Аммо сикка танҳо дар асри VIII пеш аз милод ихтироъ шуда буд. Ҳаким Абулқосими Фирдавсӣ дар «Шоҳнома» зиёда аз 40 ибора ва вожаҳои нумизматиро ба кор бурдааст, ки муаллиф номгӯйи онҳоро муайян ва пешниҳод кардааст. иброз намудааст, ки аз нигоҳи решашиносӣ (этимологӣ) мавриди пажӯҳиши амиқ қарор додан ва аниқ намудани маъно ва моҳияти ҳар як вожаи зикршуда барои таҳияи вожаномаҳои соҳавӣ ва сиккашиносии Тоҷикистон хеле муҳим мебошад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COIN MINTS AND NUMISMATIC WORDS IN "SHOHNOMA" HAKIM ABULQOSIM FIRDAVSI

The author investigated the reflection of the problem of minting coins and the use of numismatic terms in the «Shohnoma» by Abulqosim Firdavsi. As the author revealed, according to Firdavsi, after coming to power, Ardasheri Bobakon changed stamps, issued dirams and dinars on his own behalf and appointed his minister responsible for the correct minting of coins. In the 6th century, during the reign of Hormuz, Bahrom Chubin, whom the Samanids considered themselves to be his descendant, minted coins on behalf of Khusrav Parviz and thereby violated the Sasanian coinage system. Because during the reign of Hormuz it was impossible to issue coins in the name of Khusrav Parviz. This information of Firdavsi is also confirmed by the authors of other written sources. According to Firdavsi, Khusrav Parviz, after defeating Bakhrom Chubin, is carrying out monetary reforms. Using numismatic terms, Firdavsi provided important information about Sasanian coins, especially about the coins of Ardasheri Bobakon and Bahrom VI. This information of Firdavsi is confirmed by the authors of other written sources. More than 40 numismatic phrases and words are used in Firdawsi's «Shоhnoma», which the author has identified and proposed.He expressed that from the point of view of etymology, it is very important to deeply research and clarify the meaning and essence of each of the mentioned words for the development of field dictionaries and numismatics of Tajikistan.

Текст научной работы на тему «СИККАЗАНӢ ВА ИСТИЛОҲОТИ НУМИЗМАТӢ ДАР "ШОҲНОМА" - И ҲАКИМ АБУЛҚОСИМ ФИРДАВСӢ»

Currently, some scientists in our country use the geographical name «Khorasan» or «Great Khorasan» and almost most of them prefer the geographical term «Middle Asia» when presenting their historical materials. The geographical term «Khorasan» or «Great Khorasan» is not only alien to the history of our civilization and culture, but also means that this paradise land and sunrise is the homeland of our ancestors, and we should not belittle it and consider its name alien to ourselves. Tajikistan is a mountainous part of the Great Khorasan, which in the course of history has been connected with this land by thousands and thousands of ways.

Key words: Khorasan or Great Khorasan, Turan, Iran, Takhoristan, Helmand, Fergana, Khorezm, Ispijab, Amu Darya, Tahirids, Saffarids, Samanid.

Сведения об авторе: Хамза Камол (Камолов Хамзахон Шарифович) - Институт истории, археологии и этнографии имени А. Дониша НАНТ, доктор исторических наук, профессор, заведующий отделом древней, средневековой и новой истории. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки, 33. E-mail: hamza_Kamol@mail.ru

About the author: Hamza Kamol (Kamolov Hamzakhon Sharifovich) - A. Donish Institute of History, Archeology and Ethnography of the National Academy of Sciences of Tajikistan, Doctor of Historical Sciences, Professor, Head of Department of Ancient, Medieval and New History. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, 33 Rudaki Ave.E-mail: hamza_Kamol@mail.ru

4-♦

УДК 737 (575.3)

СИККАЗАНЙ ВА ИСТИЛОДОТИ НУМИЗМАТЙ ДАР «ШОДНОМА»-И ДАКИМ АБУЛЦОСИМ ФИРДАВСИ

Абдувалй ШАРИФЗОДА Институти таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

«Шохнома»-и Абулкосим Фирдавсй яке аз сарчашмахои мухим ва дар навбати худ пуртазод доир ба таърихи сикка ва сикказании эрониён мебошад. Сикка, ки яке аз ихтирооти бузурги башарй ва далели муътамади таърихй доир ба пешрафти фархангу тамаддун мебошад, он ба пайдоиш ва инкишофи муносибатхои молию пулй ва таърихи сиёсию иктисодй алокамандии зич дошта, илова бар ин ба эчодиёти олимон ва шоирони давру замонхои гуногун таъсири хамачониба расонидааст. Дар таърихи адабиёт ва таърихнигории Шарк як зумра олимону шоирон, аз чумла Ахмад ибни Фазлон ибни ал-Аббос ибни Рошид ибни Даммод, Абубакр Мухаммад ибни Чдъфари Наршахй, Даким Абулкосим Фирдавсй, Абуис-хок Иброхим Истахрй, Абулкосим ибни Давкал ан-Нусайбй, Абуабдуллох Мухдммад ибни Ахмади Макдисй, муаллифи гумноми «Дудуду-л-олам мина-л-машрик ила-л-магриб», Абулкосим ибни Ахмади Чдйхонй, Шахо-буддин Абуабдуллох ибни Абдуллох ал-Дамавй ар-Румй ал-Багдодй, муаллифи номаълуми «Таърихи Систон», Бурхонниддин Абулмаонй Махмуд ибни Ахмад ибни Абдулазиз ал-Бухорй ал-Данафй, Закариёи Казвинй, Абдусамад Абдулхайи Гардезй, Макризй, Мирхонд, Ибни Халдун ва чанде дигарон дар осори худ сикка ва сикказаниро хам ба таври бадей ва хам ба таври илмй инъикос намудаанд [1,69-88]. Як кисми осори олимони фавкуззикрро доир ба таърихи сикказании Шарк хануз дар асрхои XIX - XX олимони машхури сиккашинос, ба мисли Х. Д. Френ [2], П. Савелев [3], В. Тизенхаузен [4], В. Григорев [5], П. Лерх [6] тахкик

намyда бyданд [7,58-70]. Aммо даp байни осоpи зикpшyда «Шох,нома»-и Aбyлкосим Фиpдавсй вобаста ба мавзyи сикказанй ва муомилоти пулй мавpиди тахдики пyppаи сиккашиносон каpоp нагиpифтааст. Дол он ки даp «Шох,нома»-и Aбyлкосим Фиpдавсй илова баp вожах,ои зиëди нумизматй як бахши мyхтасаp доиp ба сикказании асpи VI масех,й мавчуд аст. Мусаллам аст, ки даp нусхах,ои здади «Шохдома» мо фаpкиятx,ои зиëди чyзъиpо мушохдда менамоем ва ин нукта кайх,о даp шохдомашиносй ошкоp шуда буд. Даp тахдики мавзуи мазкyp илова баp нусхах,ои зиëди «Шохдома», нусхаи чопи Дyшанбеpо, ки солх,ои 2007-2010 нашpиëти «^диб» даp доиpаи силсилакитобх,ои «Aхтаpони адаб» чоп намудааст, мавpиди тахдик каpоp гиpифт.

Длбатта, доиp ба коpбypд ва истифодаи вожаву истилохоти сохахои гуногуни илм даp «Шохномаи»-и Aбyлкосим Фиpдавсй аз чониби мухак-кикони хоpичй ва ватанй коpxои зиëде ба анчом pасидааст, вале то холо пажухиши комиле pочеъ ба сикказанй ва коpбypди истилохоти нумизматй (сиккашиносй) даp асаpи мазкyp pyйи коp наомадааст.

Чун «Шохнома» фаpогиpи таъpихи шохону пахлавонон мебошад, аз ин сабаб даp он бештаp вожахои ганчу гавxаp, заppy сим ва ë диноpy ди-pам ба назаp меpасанд. Зеpо пулу саpват як василаи мухимми давлат-доpист. Як вижагии «Шохнома» хамин аст, ки даp достонхои асотиpии он вожахои нумизматии «диpам» ва «диноp» баpои ифодаи сиккахои нyкpагй ва тиллой истифода шудаанд. Aниктаpаш хаким Фиpдавсй илова ба давpаи Дахоманишихо, Искандаpи Макдунй, Дайтолдан, хоконати тypк, импеpатоpии Чин ва Сосониëн вожахои нyмизматиpо даp тасвиpи замоне истифода менамояд, ки он вакт сикка хануз ихтиpоъ нашуда буд. Aгаp ба таъpихи сикка бингаpем, мебинем, ки пешpафти иктисодиëт ва заpypати танзиму такмили тичоpат, паpдохти хакки ^p ва даp умум мустахкам намудани сохти давлатдоpй хануз даp замонхои кадим заpypати заpби сиккаpо ба мдан оваpда буд. То замони ихтиpоъ ва истифодаи сикка муомилоти пулй вучуд надошт ва асоси x,акпаpдозй ва муомилоти тичоpатиpо табодули мол, аз чумла, махсулоти гуногуни кишоваpзй, чоpводоpй ва маъданй ташкил менамуд [8,56]. Чунончи тибки матни Вандидоти Aвасто даp Эpони бостон ба пизишк баpои табобати шаxpиëp як гаpдyнаи чаxоp-аспа, баpои табобати xамсаpи шаxpиëp шyтyp, баpои табобати хонахудо (кадхудо) хypдтаpин чоpво (сyтyp), баpои табобати x,амсаpи pаиси хона маpкаб, баpои табобати pаиси деха чоpвои миëна, баpои табобати xамсаpи pаиси деха гов, баpои табобати pаиси нохия чоpвои калон, баpои табобати xамсаpи pаиси нохия асб, баpои табобати чоpвои калон чоpвои миëнава баpои табобати гусфанд хypоки гуштй музди ^p муайян шудааст [9, 520].

Даp айни хол хулосаи аксаpи сиккашиносон ин аст, ки инсон боpи нахуст даp асpи VIII пеш аз милод сиккаpо ихтиpоъ намуд, ки он филиз-поpаи шакл, ^p, вазн ва кypби меъëpидошта буда, то имpyз моxияташpо гум накаpдааст. Деpодот лидиягиxоpо аввалин ихтиpоъгаpони сикка даp чахон номидааст [10, 42]. Aз ниëкони мо аввалин шуда Дахоманишихо даp

асpи VI, аниктаpаш даp соли 515 пеш аз милод аз ну^а ва тилло сикка заданд. Дахоманишщо аз мис сикка намебаpоваpданд ва сиккаxои мисии ощо даp Точикистон кашф нашудаанд. Маълум нест, ки худи Дахома-нишиxо ин сиккаxоpо чи меномиданд. Вале, юнонжни кадим сиккаxои тиллоии xахоманишиpо «даpикyс статеp» ва сиккаxои нyкpагиpо «мидикус сиглус» меномиданд. То имpyз вобаста ба маъно ва хостгоxи вожаи «да-pик» хулосаи ягона вучуд надоpад. Баpхе олимон ба ин хулосаанд, ки номи ин навъи сиккаи тиллоии xахоманишй аз номи Доpиюши бyзypг гиpифта шудааст. Даp xакикат Доpиюши бyзypг даp таъpих аввалин шуда, тасвиpи шоxpо сикка мезанад ва то y ягон шоxи дигаp ин коppо анчом надода буд. Ба ин нигоx накаpда, гypyxи дуюми олимон, ба вижа донанда ва мyxак-кики баpчастаи забонxои бостонй, Дусейн Ризои Богбедй чунин мешумо-pад, ки «Номи Доpиюш» даp забони фоpсии бостон вучуд надоpад, аз ин py ин вожаpо наметавон гиpифта аз номи Доpиюш донист...». Даpик» даp фоpсии бостон «^pñ» ба маънои «заppин, тиллой» будааст» [11,8]. Ба сиккаи ну^агии xахоманишй шикл (сикл) гуфта мешуд, ки он номвожа аз забони бобулй ба маънои «санчидан» ва «паpдохтан» аст. Навъи дигаpи сиккаи xахоманишй каpош ном дошт. Aммо Aбyлкосим Фиpдавсй ин сик-каxои xахоманишиpо зикp накаpдааст. Яке аз вожаxои кадимаи маpбyти сиккашиносй даp забони кадимаи фоpсй вожаи «мех» мебошад, ки он даp матни «Ш^нома» боpxо зикp шудааст. Aз чумла, Aбyлкосим Фиpдавсй даp достони «Подшоxии Сосониëн» киссаи Шопyppо xангоми чавгонбозй шинохтани падаpаш Apдашеpи Бобакон (224-240) накл каpда, чунин мефаpмояд:

Зи май хypданy бахшишу коpи базм, Сипаx бастану кушишу коpи pазм. В-аз он пас дигаp каpд мехи диpам, Дамон мехи диноpy xам бешу кам. Ба як pyй-баp номи шоx Apдашеp, Ба pyйи дигаp номи фаppyхвазиp [12, 349].

Яке аз коpxои маъмули сикказанй ин буд, ки xаp шоx баъди ба тахт нишастанаш баpои ивази саpсиккаxо ва ба номи худаш задани сикка фаpмон медод ва яке аз шахсони наздики боломакомашpо масъули назоpати сикказанй таъйин мекаpд.

Фиpдавсй даp абëти боло ин амалpо ба хубй тасвиp каpдааст. Яъне Apдашеpи Бобакон бо ба даст гиpифтани инони давлат саpсиккаxои диpамy диноppо ба номи худ иваз намуд. Даp абëти боло «мехи диpам» ба маънои саpсикка ва сиккаи ну^агй, «мехи диноp» ба маънои саpсикка ва сиккаи тиллой омадааст.

Саpсикка мyxpест аз филизи сахт, ки даp он накши сикка xаккокй шуда, сипас он баp ваpаки тилло ва нyкpа, ки шакл, вазн ва иëpи меъëpй дошт, зада мешуд. Даp ин достон Фиpдавсй даp асpи III милодй сиккаи тиллой-диноp ва сиккаи нyкpагй-диpам задани Apдашеppо ба назм кашида, зи^ намудааст, ки даp як таpафи сиккаxои Apдашеp номи y ва

дар тарафи дигараш номи вазираш хак mудааст. То имруз сиккахои зиëди Aрдаmер дастрас mудаанд. Динор ва дирамхои кашфшудаи Aрдаmери Бобакон, ин гуфтахои Фирдавсиро кисман тасдик менамоянд (аксхои 1, 2). Масалан дар маркази як тарафи динори Aрдашер симои точдори босалобати y тасвир mуда, дар хошияи ин тасвир навиmтори «Маздопарст худойгон Aрдаmер mоханmохи Эрон» мавчуд аст. Aммо дар катибаи ин сикках,о номи вазири Ардашер зикр наёфтааст.

Akm 1. Динори Aрдашер. Aкси 2. Дирами Aрдашер.

Дар охири асри VI масехй намояндаи яке аз хонадонхои пурнуфузи Эрон Бахроми Чубина ба майдони муборизахои сиëсии замон кадам менихад. Бахром, ки сипахсолори Дурмузи чорум (578-590) буд, соли 589 лашкари хокони туркро mикаст дода, хоконро ба катл мерасонад. Aммо Дурмуз бо тахрики вазираm Яздон Гуmнасб аз Бахром барои ба хазинаи шоханшохй насупоридани хамаи ганиматхои чангй бадгумон шуда, ба y бо Мардоншох як дуки ресандагй ва чомаи занона мефиристад. Бахром аз ин тахкири mоханmохи Сосонй ба исëн бархоста, як муддати кутох (590-591) ба тахти шоханшохй сохиб мешавад. Бахроми Чубина аз номи Хусрави Парвиз (570-628) сикка мезанад ва бо ин рох Дурмузро бар зидди писараш - Хусрави II Парвиз мешyронад. Ин вокеаи сдасй дар аксари нусхахои «Шохнома» «Сикка задани Бахром ба номи Хусрави Парвиз» ва дар баъзе нусхахо «Мехи дирам задани Бахром ба номи Хусрави Парвиз» номида шудааст.

Дар зимн бояд зикр намоем, ки дар машхуртарин лугатномахо вожаи «сикка» арабй дониста шудааст. Aммо камина бар ин назарам, ки вожаи «сикка» муарраб аст ва асли он форсии аст. ба маънои чизеро

бар чизе сахт задан мебошад ва асбоби асосии задани сикка хам чаккуш ном дорад. Ин мавзуъро доктор Шуштарй низ баррасй кардааст [13, 365].

Вокеаи аз номи Хусрави Парвиз сикка задани Бахроми Чубинаро Даким Aбулкосим Фирдавсй бо истифода аз вожа ва иборахои нумиз-матии «мехи дирам», «мех созид» ва «дирам» чунин тасвир намудааст: Яке нома 6инвишт пурбоду дам, Сухан гуфт хар гуна аз бешу кам... Ба бозоргон гуфт: «Мехи дирам, Чу Дурмуз бубинад, бупечад зи гам [14, 393]. Чу нома ба наздики Дурмуз расид,

Рухаш гашт аз он нома чун шанбалид. Пас огоxй омад зи мехи диpам, Якояк баp он гам бияфзуд гам. Бупечиду шуд баp писаp бадгумон, Бигуфт ин ба Оингушасп он замон. Ки «Xyсpав ба маpдй ба чое pасид, Ки аз мо xаме саp бихоxад кашид, Диpамpо xаме мех созид низ, Сабук доштан бештаp з-ин чй чиз?» [15, 394].

Ин иттилои Фиpдавсй даp саpчашмаxои дигаpи таъpихй тасдики хyдpо меëбад, Aз чумла, Балъамй навиштааст, ки «...Баxpом бифаpмyд то сад xазоp диpам ба номи Паpвиз бизананд ва он диpам ба бозоpгонон дод ба Мадоин баpанд ва он чо коло хаpанд то он диpам ба дасти маpдyм афтад» [16,1080]. Диноваpй бо кам нишон додани микдоpи диpам, ин вокеаpо возеxтаp нигоштааст: «...пас он Баxpом бо сипоxи хеш суи Иpок pоxсипоp гашт ва чун ба шаxpи Рай pасид, даp он чо икомат гузид ва сиккае баpои заpби диpxам бо тасвиpи Xyсpави Паpвиз таxия каpд ва даx xазоp диpxам аз pyи он заpб каpд ва дастyp дод, ки онxоpо маxpамона ба Мадоин бибаpанд ва байни маpдyм пахш кунанд». Ин нyктаpо Яъкубй низ таъкид каpдааст. Соли 590 даpбоpиëн Дypмyзpо кyp ва зиндонй намуда, Баxpоми Чубина 9 маpти xамин сол баp тахти Сосонжн такя мезанад ва аз номи худ даp мехкадаxои Xваppашопyp (Шуш), Ваxаpдашеp, Наxованд, Дамадон, Рай, Омул ва Балх сикка мебаpоpад (аксxои 3, 4).

Акси 3. Динори Бачроми Чубина.

Акси 4. Даврами Бачроми Чубина.

Aммо подшоxии Баxpоми Чубина деp давом намекунад ва Xyсpави Паpвиз баxоpи соли 591 бо ëpии импеpатоpи Рум Мавpикия Баxpомpо шикаст медиxад ва y ба назди хокони тypк мегypезад ва окибат бо макpи Паpвиз ва мусоидати зани хокон кушта мешавад. Тибки навиштаи Табаpй xангоми гypехтани Баxpом аз Мадоин аз ганчинаи y 22.000.000 диpам, ки мypодифи 80 тон нyкpа (!) мебошад, ганимат гиpифта мешавад.

Xyсpави Паpвиз баъди галаба баp Баxpоми Чубина ба яке аз шоxан-шоxони тавонои Сосонй табдил меëбад. Фиpдавсй фаpохшавии подшоxии Xyсpави Паpвиз ва pивочи сикказанй ва бочгиpии Сосониëнpо даp ин давpон чунин баëн намудааст:

Чу дайхими мо бисту шашсола гаmт,

Зи хар гавхаре ганчхо мола гаmт.

Ба хар бадра-дар буд даху ду хазор,

Пароканда динор буд шохвор.

Пароканда, афканда, пайдовасй,

Дама чарми пайдовасй порсй.

Бад-он сол чун бож чустам тумор,

Чу сад бординор буд сад хазор.

Дирамро яке мехи нав сохтем,

Суи тодиву фаррухй тохтем.

Чи аз божу аз сови Диндустон,

Чи аз китвари Руму чодуситон [15, 276-277].

Тибки фармудаи болои Фирдавсй як бадраи динори хазинаи Хусрави Парвиз 12000 динор дотт ва бочи яксолаи даврони y то ба 20.000.000 динор мерасад. Инчунин бо амри Хусрави Парвиз ислохоти пулй гузаронида туда, навъи нави дирам зада метавад.

Дар бахти асотирии «Шохнома» мо беттар ба вожахои дирам, динор ва бадра вомехурем. Чунончи дар достони Фаридун чунин омада:

Дигар хафта мар базмро кард соз, Сари бадрахои дирам кард боз... Кутодан дари ганчхо тох дид, Дирам хор туд, чун писар тох дид [17, 125].

Ибораи бадрахои дирамро мо дар киссахои Сдавут беттар мутохида менамоем:

Зи динору аз бадрахои дирам,

Зи дебову аз гавхарон бету кам [18, 352].

Зи дидору аз бадрахои дирам,

Зи ëкуту пируза аз бету кам [18, 470].

Зи динор в-аз бадрахои дирам,

Зи путиданихову аз бету кам [19, 18].

Фиристодаро дод чандин дирам,

Ки оранда гатт аз катидан дижам [19, 49].

Бидех, хар чи бояд зи ганчу дирам,

Зи аспу парастандаву бету кам» [19,135].

Дари ганчхои кухан боз кард,

Зи хар гунае тохро соз кард.

Зи дебову динору дурру гухар,

Зи аспу силеху кулоху камар.

Дам аз тахту хам бадрахои дирам,

Зи густурданихову аз бету кам.

Дама пети Кайхусрав овард зуд,

Ба доду дихит офарин барфузуд [19, 136].

Зи кишваp саpосаp меxонpо бихонд,

Диpамдодy ганчи кyxан баpфишонд.

Намонд эч даp дашт аспон яла,

Биëваpд чупон ба майдон гала.

Даpи ганчу куполу баpгyстyвон,

Дамон теFy тиpy камони гавон.

Дамон ганчи диноpy заppy гyxаp,

Дамон афсаpy тавку заppин камаp.

Зи дастypy ганчyp бистад калид,

Дама коху майдон диpам гyстаpид [19, 153-154].

Бадpа даp забони фоpсй халтачаеpо гуянд, ки даp он диpамy диноp-Xоpо даp ганчинаи шоxй нигоx медоштанд. Датто даp достонxои таъpихии ба Сосонжн бахшида Фиpдавсй гунчоиши бадpаpо зикp намудааст:

Ба xаp бадpае даp диpам даx xазоp, Бад-он то кунанд аз чаxон хостгоp [23, 436].

Ё даp тавсифи базмxои Aнyшеpвон бо Бyзypгмеxp вожаи бадpа чунин зикp ëфта:

№rax каpд Кисpо ба гyфтоpи уй, Дилаш гашт зинда ба дидоpи уй. Чу гуфтй, ки зеx, бадpа будй чаxоp, Бад-ин гуна буд бахшиши шаxpиëp. Дамеша ба кайвон-ш фаpмонpавон, Чу бо зеx бигуфтй, зеxозеx ба xам. Чщил бадpабyдй зи ганчу диpам, Чу ra^yp бо шоx каpдй шyмоp. Ба xаp бадpа будй диpамдаx xазоp, Шаxаншоx бо зеx зеxозеx бигуфт. Ки гyфтоpи y бо диpам буд чуфт, Биëваpд ганчypи хypшедчеxp Диpамбадpаxопеши Бyзаpчмеxp [23, 15-16].

Aз ин гуфтаи Фиpдавсй маълум мешавад, ки даp базми шоxй xаp гоx, ки Aнyшеpвон ба касе «œx» мегуфтааст, ба y чоp бадpа, яъне 40.000 диpам ва xаp вакте ба «œx» шоxаншоx «зеxозеx»-pо якчо мегуфт, ба вай 40 бадpа диpам нисоp мешуд, ки он баpобаpи 400 xазоp диpам мебошад. Даp «Шоx-нома» чо-чо «бадpаи диноp» xам зикp шудааст:

Ба Рустам дусад бадpа диноp дод, Дам он Гевpо чиз бисëp дод [21, 403].

Ба Рустами Достон додани 200 бадpа диноp, ки мypодифи 2. 000.000 диноp аст, муболига аст. Даp «Шоxнома» се навъи сикка - диноp, диpам ва пашиз бештаp зикp шудааст, ки диноp даp аввал воxиди вазни тилло ва

дирам вохиди вазни нукра буда, бо ихтирои сикка ба сиккахои тиллой динор ва ба сиккахои нукрагй дирам гуфта мешавад. Асли ин ду вожа дар аксари вожаномахои нумизматй лотинй, юнонй ва румй гуфта шудаанд. Вале баъзе олимон решаи ин вожахоро сомй медонанд. Зохиран ба назар чунин мерасад, ки Фирдавсй дар достонхои асотирй вожахои динору дирамро барои зикри тиллову нукра истифода кардааст. Аммо дар асл чунин нест. Чунки у, масалан дар достони Сиёвуш «Дамон ганчи динору зарру гухар» гуфта буд, яъне дар ин сатр динор сиккаи тиллой ва зар тиллои хом мебошад. Дар байти зерин хам дирам ва сим ба таври чудогона зикр шудаанд:

Дамон бех, ки суи Калоту Чарам, Биронем бо симу зарру дирам.

Ё дар киссаи «Омадани Рустам ба Мозандарон» чунин фармуда:

Миёни ялон сарфарозат кунам, Зи симу дирам бениёзат кунам [23, 115].

Яке аз сабабхои ихтирои сикка ин зарурати пардохти маоши сарбо-зони кироя мебошад. Фирдавсй дар «Шохнома» ин нуктаро борхо ёдрас шуда, зарурати онро таъкид намудааст. Вожахои нумизматй дар абёти марбут ба зарурати пардохти кофй ва саривактии маоши сарбозон аз чо-ниби Фирдавсй мохирона ба кор бурда шудаанд:

Ба тахти Манучехр-бар бор дод, Сипахро дирамдоду динор дод [22,401]. Силеху дирамдодан огоз кард, Чдхонро зи гурдон пуровоз кард [22, 450]. Дирам доду динору тегу сипар, Киро буд дархур, кулоху камар [19,36]. Мар он бандро хеч натвон кушод, Мадех марду ганчу дирамро ба бод [19,50]. Чунон лашкаре бо силоху дирам, Набинй якеро аз эшон дижам [19, 88]. Сипахро дирамдодан огоз кард, Ба дашт омаду размро соз кард [20, 76-77].

Дар достони «Огохй ёфтани Кайхусрав аз кори сипох» хам мо кор-бурди фаровони вожахои нумизматиро мушохида менамоем:

Зи динору ганчу зи точу гухар, Кулоху камону каманду камар. Биёвард ганчури Хусрав калид, Сари бадрахои дирам бардарид. Дама шохи Эрон ба Рустам супурд, Чунин гуфт, к - «Эй номбардор гурд. Сипахро дирамдодан огоз кард,

Ба дашт омаду pазмpо соз каpд [20, 76-77]. Ба фаpмони доpандаи xypy моx, Таxамтан биëяд баp ин pазмгоx. Чй доpй нажанд ахтаpи хешpо, Диpам бахшу диноp даpвешpо [20, 120].

Aбyлкосим Фиpдавсй бо истифодаи ибоpаxои нумизматии «диноpи чинй», «диноpи pyмй», «диноpи кайсаpй» ва «диноpи хyсpавй» сиккаxои pоичи давpони Сосониëнpо ëдоваp шудааст. Шоистаи зикp аст, ки даp аксаpи саpчашмаxои аpабии асpxои IX-X сиккаxои сосонй «хyсpавй, хус-pавонй» ва сиккаxои pyмй «кайсаpй» номида шудаанд. Aз ин баpмеояд, ки Даким Фиpдавсй бо чунин осоpи хаттй ошной доштааст. Даp умум даp се кисми асосии «Шоxнома» вожаи диpам 287 боp ва вожаи диноp 311 маpотиб истифода шудааст.

Вожаи нумизматии «пашиз» даp «Шоxнома» зиëда аз 10 маpотиба зикp гашта, он сиккаи мисиpо ифода менамояд. Даp замони Сомониëн (8191005) низ илова баp фалс баp сиккаи мисй пашиз гуфта мешуд. Як навъи дигаpи сиккаи сосонй «зузан» номида мешуд, вале Фиpдавсй аз он ëд накаpдааст. Даp «Ш^нома» вожаи «пашиз» бештаp камаpзишиpо ифода менамояд:

Пашизе беx аз шаxpиëpе чунин,

Ки на кеш доpад, на ойин, на дин.

Ба вижа зи Баxpом в-аз Ревниз,

Даме чони хешам наяpзад пашиз [20, 13].

Саp оваpдам ин pазми Комус низ,

Даpоз асту н-афтод аз y як пашиз [20, 316].

Ту эpониëнpо бифаpмой низ,

Ки то гавxаp ояд падид аз пашиз [22, 417].

Даме аз даpат бозгаpдад ба чиз,

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Дама чизи гетй наяpзад пашиз [22, 202].

Ч^ончуй чандин бикушад ба чиз,

Ки он чизу кушиш наяpзад пашиз [22, 210].

Истифодаи вожаxои «ман», «хаpвоp» «yштypвоp» ва «донг» даp «Шод-нома» баpои пешбypди таxкики сиккашиносй аxаммияти калон доpад. Он-XO вазщои гyногyнpо ифода менамоянд. «Ман» даp давpаxо ва минтака-XOи гуногун вазни xаpхелаpо ифода менамояд. Мани шаpъй 846 гpам аст. Xаpвоp муодили 300 кило ва муодили шyтypвоp бо мо маълум нашуд. Ба шашяки xаp чизе донг гуфта мешавад ва баъзе мyxаккикон баp ин акида-анд, ки вожаи мансубии мугулии «танга», ки «денги»-и pyсй гиpифта аз он аст, xамин вожаи донгй (донагй) мебошад ва мyаppаби он «доник» аст. Шаш донг баpобаpи як диpам аст. Як диpам 3.12 ^ам вазн доpад. Диpам-санг xам муодили диpам мебошад.

Ч,ойи истехсоли сикка дар «Шохнома» «сарои дирам» номида шудааст. Инчунин дар чанд чойи «Шохнома» мо зикри арзиши баъзе молу ашёро тавассути вожахои нумизматй мушохида менамоем:

Ба динор аспе харид арчманд,

Яке камбахо зину гурзу каманд [22, 54].

Чунон шуд, ки аз беди сурхафсаре,

Ду динор мехостандй саре.

Яке шохи наргис бахо як дирам,

Харидй, касе з-он нагаштй дижам [23, 210].

Бахо дод ёкутро шаш хазор,

Зи динору зар он чи ояд ба кор [22, 57].

Дамин тавр, пажухиш нишон дод, ки Даким Абулкосими Фирдавсй дар «Шохнома» доир ба сикказании Сосониён дар асрхои III ва VI идти-лои мухим дода, дар ин асари безаволаш вожахои нумизматй корбурди васеъ дошта, 42 вожа ва ибора-истилохоти зерини нумизматй истифода шудааст:

1.Мехи динор 22.Дирамгон

2.Мехи нав 23.Санги дирам

З.Мехи дирам 24.Дирамсанг

4.Мех созид 25.Дирамбадрахо

5.Мехи дирам задан 2б.Ганчи дирам

б.Сикка задан 27.Дирамхои ганчй

7.Мухр 28.Набиштан бар дирам

8.Сарои дирам 29.Бедирам

9.Динор 30.Дирамгу

10.Динори чинй 31.Дирам сохтан

11 .Динори румй 32.Дирамхои оганда

12.Динори хусрав ЗЗ.Пашиз

13.Динори кайсарй 34.Донг

14.Динори нав 35.Ман

15.Динори зард Зб.Харвор

16.Диноргон 37.Шутурвор

17.Девони динор 38.Бадра

18.Динорбар 39.Чак

19.Динорхох 40.Боч

20.Динордор 41.Пора

21.Дирам 42.Сов.

Аз ин вожахои зикршуда як микдори онхо ба монанди динор, дирам, пашиз, зару сим, донг, ман, харвор, чак, дирамсанг, санги дирам, сарои дирам дар замони Сомониён низ истифода мешуданд, ки аз ин ахаммияти «Шохнома» дар тахкики сикказанй ва муомилоти пулии Сомониён боз хам меафзояд. Дамзамон, аз нигохи решашиносй (этимологй) мавриди пажухиш карор додан ва аник намудани мохияти хар як вожаи нумизматии дар «Шохнома» зикршуда барои тахияи вожаномахои сохавй ва сиккаши-носии миллии мо хеле мухим мебошад.

— муаррих-историк-historian — АДАБИЁТ

1.Шарифзода А. Инъикоси сикказанй ва муомилоти пулии давлати Сомониён дар сарчашмадои хаттии арабй ва форсй/Муаррих. - Душанбе, №1, 2022. С. 69-88.

2.Fraehn Ch. M. Recensio numorum muhammedanorum Academiae imp. scient. inter prima Academiae imp. saecularia edita-Petropoli. -Petropoli, 1826. - 743 с.

3.Савельев П. Топография кладовъ съ восточными монетами и изделиями VII, VIII, IX, X и XI века, въ России и При-Балтийскихъ странахъ, объясненная историческими свидетельствами о торговле северо-востока Европы въ эпоху основания и утверждения Русскаго государства.- Санктпетербургъ, 1846.- 180 с.

4.Тизенгаузен В. О саманидских монетах//В. Тизенгаузен//Труды восточного отделения Императорского археологического общества. Часть первая. - Санкт-Петербург, 1853.- 520 с.

5.Григорьев В.В. О куфическихъ монетахъ находимихъ въ России и Прибалтийскихъ странахъ, какъ источникахъ для древнейшей отечественной истории//Туркестанский сборникъ. Собрание сочинений о Туркестанскомъ крае вообще и сопредельныхъ съ нимъ странъ Средней Азии. Составляемый В. И. Межовымъ- Санктпетербургъ, 1878, Томъ 119. С.107-169.

6.Лерх П. И. Монеты Бухар-худатов//Труды Восточного отделния Императорского Русского археологического обшества. -Санкт-Петербург, 1909.- 161с.

7.Шарифзода А. Тадкики сиккадои сомонй дар Россияи императорй//Муаррих. -Душанбе, №3, 2021. С. 58-70.

8.Шарифзода А. Кадимтарин сиккаи Осиёи Миёна аз Кулоб//Ахбори Осорхонаи миллии Точикистон. - Душанбе, №3, 2021. С. 56-62.

9.Авасто//Тадияи Бобоназар Еафор. - Душанбе, 2014. -784 с.

10.Гередот. История//Перевод Г. А. Стратановского. - Ленинград, 1972. - 600 с.

11.Богбедй X,. Р. Сиккадои Эрон дар давраи исломй. Аз огоз то баромадани Сал-чукиён. -Тедрон, 1393 - 745 с.

12.Фирдавсй, Абулкосим. Шоднома.- Душанбе, 4,.VII, 2009- 480 с.

13.Шуштарй Мудаммадалй. Фарданги вожадои форсй дар забони арабй. - Тедрон, 1347.- 820 с.

14.Абулкосими Фирдавсй. Шоднома.- Душанбе, 4,.V, 2008. - 480 с.

15.Абулкосими Фирдавсй. Шоднома.- Душанбе, 4,.X, 2009. - 416 с.

16.Балъамй Абуалй Мудаммад ибни Мудаммад. Таърихи Балъамй. -Тедрон,Ч. II, 1353. -1266 с.

17.Абулкосими Фирдавсй. Шоднома/Тадияи матн ва лугату тавзедот аз Камол Айнй ва Зодир Адрорй. -Душанбе, Ч. I, 2007. - 480 с.

18.Абулкосими Фирдавсй. Шоднома. -Душанбе, Ч,. II, 2007. -480 с.

19.Абулкосими Фирдавсй. Шоднома. -Душанбе, Ч. III, 2008. -480 с.

20.Абулкосими Фирдавсй. Шоднома. -Душанбе, Ч. IV, 2008. -480 с.

21.Абулкосими Фирдавсй. Шоднома. -Душанбе, Ч. V, 2008. -480 с.

22.Абулкосими Фирдавсй. Шоднома. -Душанбе, Ч. VII, 2009. -480 с.

23.Абулкосими Фирдавсй. Шоднома. -Душанбе, Ч. VIII, 2009. -480 с.

24. Абулкосими Фирдавсй. Шоднома. -Душанбе, Ч. IX, 2009. -480 с.

СИККАЗАНЙ ВА ИСТИЛОДОТИ НУМИЗМАТЙ ДАР «ШОДНОМА» - И ДАКИМ АБУЛКОСИМ ФИРДАВСИ

Муаллиф чигунагии инъикоси сикказанй ва корбурди вожадои нумизматиро дар «Шоднома»-и Абулкосим Фирдавсй тадкик намудааст. Тибки иттилои Фирдавсй Ардашери Бобакон баъди ба сари кудрат омадан, сарсиккадоро иваз намуда, аз номаш дирам ва динори нав мебарорад ва вазирашро масъули сиккабарорй таъин менамояд. Дар асри VI дангоми подшодии Хурмуз Бадроми Чубина, ки Сомониён худро аз авлоди у меди-собиданд, аз номи Хусрави Парвиз сикка мебарорад ва бо ин род низоми

сикказании сосониёнро халалдор менамояд. Зеро дар вакти подшодии Х,урмуз аз номи Хусрави Парвиз сикка баровардан мумкин набуд. Ин иттилои Фирдавсиро муаллифони дигар сарчаш-мадои хаттй низ тасдик менамоянд. Хусрави Парвиз баъди шикаст додани Бадроми Чубина ислодоти пулй мегузаронад.

Абулкосими Фирдавсй мадшуртарин вожадои нумизматии «динор» ва «дирам»-ро дам дар дос-тондои асотирй ва дам дар достондои таърихй истифода кардааст. Вожадои динору дирам дар достондои асотирй годдо падлуи дам ба шакли зару динор ва симу дирам корбурд шудаанд. Аз ин бармеояд, ки динору дирами достондои асотирии «Шод-нома» ба маънои сиккаи тиллой ва нукрагй мебошад. Аммо сикка тандо дар асри VIII пеш аз милод ихтироъ шуда буд.

Х,аким Абулкосими Фирдавсй дар «Шоднома» зиёда аз 40 ибора ва вожадои нумизматиро ба кор бурдааст, ки муаллиф номгуйи ондоро муайян ва пешнидод кардааст. У иброз намудааст, ки аз нигоди решашиносй (этимологй) мавриди пажудиши амик карор додан ва аник намудани маъно ва модияти дар як вожаи зикршуда барои тадияи вожаномадои содавй ва сиккашиносии Точикистон хеле мудим мебошад.

Калидвожа^о: Сомониён, сикказанй, вожадои нумизматй, Ардашери Бобакон, иваз кардани сарсиккадо, Бадроми VI, ислодоти Хусрави Парвиз, сиккадои бухорхудотй, Фирдавсй, Шоднома, мехи динор, мехи дирам, дирам, дирамгон, дирамсанг, дирамбадрадо, динор, диноргон, динори чинй, динори румй, динори хусрав, девони динор, динорбар, динорход, мех задан, сикка задан, пашиз, донг, ман, харвор.

МОНЕТНОЕ ДЕЛО И НУМИЗМАТИЧЕСКИЕ ТЕРМИНЫ В «ШАХНАМЕ» ХАКИМА АБУЛКАСИМ ФИРДАВСИ

Автор исследовал отражение проблемы чеканки монет и использования нумизматических терминов в «Шахнаме» Абулкасыма Фирдавси. Как выявил автор, по словам Фирдавси, Ардашери Бобакон после прихода к власти менял штемпели, выпускал новые дирамы и динары от своего имени и назначил своего министра ответственным за правильное чеканки монет. В VI веке, во время правления Хурмуза IV (578-590), Бахром Чубина, потомками которого считали себя Саманиды, чеканил монеты от имени Хусрава Парвиза и тем самым нарушил сасанидский порядок чеканки монет. Потому что во время правления Хурмуза нельзя было выпускать монеты от имени Хусрава Парвиза. Эти сведения Фирдавси подтверждают и авторы других письменных источников. По словам Фирдавси Хусрав Парвиз после победы над Бахромом Чубином проводит денежные реформы.

Фирдавси использует самые известные нумизматические слова «динар» и «дирам», как в мифологических, так и в исторических преданиях. В мифологических историях термины «динар» и «дирам» иногда используются рядом друг другом, как «зарру динор» - золото и золотая монета, «симу дирам» - серебро с серебряная монета. Отсюда следует, что «динар» и «дирам» в мифологических поэмах «Шахнаме» означают золотые и серебряные монеты, хотя чеканка монет была изобретена только в VIII веке до нашей эры.

В «Шахнамэ» Фирдавси использовал более 40 нумизматических фраз и слов, которые выявлены и предложены автором статьи.

Автор также отмечает, что с этимологической точки зрения, очень важно углубиться в изучение, уточнить значение и сущность каждого из приведенных слов для разработки отраслевых и нумизматических словарей в Таджикистане.

Ключевые слова: Саманиды, монетное дело, нумизматические термины, Арбашери Бобакон, Варахрана VI, реформа Хусрава Парвиза, Бухархудатские монеты, Фирдавси, Шахнама, мехи динор, мехи дирам, дирам, дирамгон, дирамсанг, дирамбадра, динар, динаргон, китайский динар, римский динар, сасанидский динар, девони динар, динорбар, штемпель, чеканить монеты, пашиз, донг, ман, харвор.

COIN MINTS AND NUMISMATIC WORDS IN «SHOHNOMA» HAKIM ABULQOSIM FIRDAVSI

The author investigated the reflection of the problem of minting coins and the use of numismatic terms in the «Shohnoma» by Abulqosim Firdavsi. As the author revealed, according to Firdavsi, after coming to power, Ardasheri Bobakon changed stamps, issued dirams and dinars on his own behalf and appointed his minister responsible for the correct minting of coins. In the 6th century, during the reign of Hormuz, Bahrom Chubin, whom the Samanids considered themselves to be his descendant, minted coins on behalf of Khusrav Parviz and thereby violated the Sasanian coinage system. Because during the reign of Hormuz it was impossible to issue coins in the name of Khusrav Parviz. This information of Firdavsi is also confirmed by the authors of other written sources. According to Firdavsi, Khusrav Parviz, after defeating Bakhrom Chubin, is carrying out monetary reforms.

Using numismatic terms, Firdavsi provided important information about Sasanian coins, especially about the coins of Ardasheri Bobakon and Bahrom VI. This information of Firdavsi is confirmed by the authors of other written sources. More than 40 numismatic phrases and words are used in Firdawsi's «Shohnoma», which the author has identified and proposed.He expressed that from the point of view of etymology, it is very important to deeply research and clarify the meaning and essence of each of the mentioned words for the development of field dictionaries and numismatics of Tajikistan.

Key words: Samanids, coinage, numismatic terms, Ardasheri Bobakon, Varahran VI, reform of Bhusravi Parviz, bukhorkhudot coins, Firdavsi, Shohnoma, stamp of dinor, stamp of diram, diram, diramgon, diramsang, dirambadra, dinor, dinorgon, Chinese dinar, Roman dinar, Sasanian dinar, devoni dinor, dinorbar, stamp, mint coins, pashiz, dong, man, kharvor.

Сведения об авторе: Абдували Шарифзода - кандидат исторических наук, заведующий отделом истории науки и техники Института истории, археологии и этнографии им А. Дониша НАНТ. Tel.: 900-55-75-75. E-mail: abduvali05@mail.ru.

Information about the author: Abduvali Sharifzoda-Candidate of Historical Sciences, Head of the Department of History of Science and Technology of the A. Donish Institute of History, Archeology and Ethnography of the National Academy of Sciences. Tel.: 900-55-75-75. E-mail: abduvali05@mail.ru.

4-♦

УДК 9 (575)

САБАБДОИ ТАНАЗЗУЛ ВА СУКУТИ ШОДАНШОДИИ АШКОНИЁН

САЙНАКОВ С. П., Институти таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

Таназзул ва сукути шоханшохии Ашкониён бо сабабабхои айниву зехнй, ки аз раванди конуниятхои таърихй берун нест, рух дод. Агар ин сабабхоро баршуморем, онхо аз карори зайланд: Якум чангхои доимии Ашкониён бо Рим, ки иктисоди музофотхои гарбии мамлакатро заиф гардонид. Дуюм сар задани низои дохилисулолавии Ашкониён. Севум вазъияти дохилисиёсии мамлакат, ки дар натичаи заифшавии хукумати марказй хокимони музофотхои алохида аз итоат намудан ба марказ сарпечй мекарданд. Чахорум огози чанги шахрвандй дар Чин ва идома ёфтани он, ки омили аз равнак мондани тичорат тавассути Рохи абрешим шуда, воридот ба хазинаи Ашкониён кам гардид.

Дар охири асри I ва ибтидои асри II дар Порт низоъхои дохилй шиддат ёфта, хусусияти доимиро ба худ гирифт. Ин боиси заифшавии пояхои кудрати

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.