Научная статья на тему 'СИФАТЛИ МАЙИЗ (ГЕРМИЁН) ОЛИШДА ЙИРИК ҒУЖУМЛИ УЗУМ НАВЛАРИНИНГ МУҲИМ АГРОТЕХНОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

СИФАТЛИ МАЙИЗ (ГЕРМИЁН) ОЛИШДА ЙИРИК ҒУЖУМЛИ УЗУМ НАВЛАРИНИНГ МУҲИМ АГРОТЕХНОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

211
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
узум боши / ғужум / пишиш муддати / ҳосилдорлик / қуритиш / майиз / ғужум ўлчами / таъм / ранг / консистенция / ҳарорат йиғиндиси / балл. / bunch of grapes / raisins / ripening time / yield / drying / raisins / berry size / taste / color / consistency / sum of temperatures / points

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мирзамад Исаевич Одинаев, Муҳаммаджон Парпиевич Парпиев

Мақолада йирик ғужумли майизбоп узум навларини ўрганишда, узумни келиб чиқиш ватани, узум бошининг шакли, пишиш муддати, ҳосилдорлик, мева тугиш ва тугувчанлик коэффициенти, ўлчами ва тиғизлиги, ғужумининг вазни, ранги, ғужумининг физик-механик хусусияти, пўстининг қалинлиги, дегустацион баҳоси, ғужумининг увологик кўрсаткичлари, ғужумидаги шарбат ва этининг тиғиз қисмлари, шингил, пўст миқдори, майиз сифати ва чиқиши, қанд миқдори, нордонлиги ўрганилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE MPORTANT AGROTECHNOLOGICAL PROPERTIES OF LARGE GRAPE VARIETIES TO OBTAIN QUALITATIVE RAISINS (HERMIONE)

The article, devoted to the study of large-berry raisin grape varieties, provides information on the origin of the grapes, the shape of the grape cluster, the ripening period, yield, fruiting coefficient and fecundity, the size and maturity period, weight, color, physical and mechanical properties of the grapes, the thickness of the peel, tasting evaluation, the amount of juice and pulp in the peel, the amount of peel, the quality and yield of raisins, sugar content and acidity.

Текст научной работы на тему «СИФАТЛИ МАЙИЗ (ГЕРМИЁН) ОЛИШДА ЙИРИК ҒУЖУМЛИ УЗУМ НАВЛАРИНИНГ МУҲИМ АГРОТЕХНОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

СИФАТЛИ МАЙИЗ (ГЕРМИЁН) ОЛИШДА ЙИРИК ГУЖУМЛИ УЗУМ НАВЛАРИНИНГ МУ^ИМ АГРОТЕХНОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ

Мирзамад Исаевич Одинаев

Тошкент давлат аграр университети доценти

Мухдммаджон Парпиевич Парпиев

Тошкент давлат аграр университети доценти

АННОТАЦИЯ

Маколада йирик гужумли майизбоп узум навларини урганишда, узумни келиб чикиш ватани, узум бошининг шакли, пишиш муддати, хосилдорлик, мева тугиш ва тугувчанлик коэффициенти, улчами ва тигизлиги, гужумининг вазни, ранги, гужумининг физик-механик хусусияти, пустининг калинлиги, дегустацион бахоси, гужумининг увологик курсаткичлари, гужумидаги шарбат ва этининг тигиз кисмлари, шингил, пуст микдори, майиз сифати ва чикиши, канд микдори, нордонлиги урганилган.

Калит сузлар: узум боши, гужум, пишиш муддати, хосилдорлик, куритиш, майиз, гужум улчами, таъм, ранг, консистенция, харорат йигиндиси, балл.

THE MPORTANT AGROTECHNOLOGICAL PROPERTIES OF LARGE GRAPE VARIETIES TO OBTAIN QUALITATIVE RAISINS (HERMIONE)

ABSTRACT

The article, devoted to the study of large-berry raisin grape varieties, provides information on the origin of the grapes, the shape of the grape cluster, the ripening period, yield, fruiting coefficient and fecundity, the size and maturity period, weight, color, physical and mechanical properties of the grapes, the thickness of the peel, tasting evaluation, the amount of juice and pulp in the peel, the amount of peel, the quality and yield of raisins, sugar content and acidity.

Keywords: bunch of grapes, raisins, ripening time, yield, drying, raisins, berry size, taste, color, consistency, sum of temperatures, points.

КИРИШ

Узбекистан узумнинг купгина турларини келиб чиккиш ватани булиб, бу ерда жуда кадимдан хилма хил навлар етиштириб келинади. Республика тупрок иклим шароити, айникса, унинг тоголди минтакалари узум етиштириш учун жуда хам кулай булиб, бу ердаги узумлар узининг канддорлиги, юкори хосилдорлиги, майиз махсулотининг юкори сифатлилиги билан алохида ажралиб туради. Узбекистон Урта Осиёда кишмиш ва майиз экспорт килувчи етакчи давлатлардан бири хисобланади [1,2,4].

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узумнинг янги майизбоп навларини чикариш буйича ишлар жуда кадимдан давом этиб келмокда. Сунгги йилларда бундай навларни чикаришга булган эътибор янада ортиб бормокда. Айникса унинг йирик гужумли навлари юкори кадрланади. Республика олимлари томонидан сунгги йилларда бундай навларнинг бир канчаси чикарилган булиб, уларнинг технологик хусусиятларини чукур урганиш ва танлаш долзарб хисобланади. Бу эса сифатли махсулот ишлаб чикариш хажмини кенгайтириш ва майиз экспорти салохиятини ошириш имконини беради [3,5].

Катта-Курган (Маска) - кечпишар хураки, майизбоп узум нави Шаркий экологик-географик навлар гурухига киради. Ватани - Урта Осиё. Узум боши йирик (буйи 12-26 см, эни 14-25 см), гужуми йирик, овалсимон ёки тухумсимон оч яшил, этдор, сершира, пусти юпка, уруги йирик. Х,осили йигиб олингунга кадар фойдали харорат йигиндиси 3400-3800 °С ни 150-160 кунда (сентябр 2-ярми)га тугри келади ва шу муддатда пишиб етилади. (1-расм).

1-расм. Узумнинг майизбоп Катта-Курган (Маска) нави

Хрсилдорлиги уртача 270-280 ц/га. Функционал ургочи гулли булганлиги сабабли унга Ок кишмиш, Кора кишмиш, Пушти Тоифи, Саперави, Султоний навлари энг яхши чангловчилар хисобланади. Янгилигида ейилади, куритилади, гермиён майизи тайёрланади. Узок ерларга ташишга ярокли. Узбекистоннинг жанубий вилоятларида районлаштирилган Султони (синонимлари: Жаус, Окпар, Шакарак)-уртача кечпишар махаллий хураки, майизбоп ва винобоп узум нави. (2-расм).

Урта Осиёда яратилган. Узбекистан (Сурхондарё, Кашкадарё вилоятларида купрок), Тожикистон, Туркманистон, Козогистонда экилади. Узум боши йирик, вазни 400-500, баъзан 800-1100г. Конус-симон, тигиз жойлашган. Гужуми йирик, 5-6 г келади, юмалок чузик, оч сарик, пишганда кахрабо, офтобга караган томони тук сарик. Пусти калин, кунгир нукталар билан копланган. Эти сершира, еганда карсиллайди.

2-расм. Узумнинг майизбоп Султони нави

Сентябрь бошларида,148-154 кунда пишади. Таркибида 25-27 % канд, 3-3,5% кислота бор. Хрсилдорлиги 200-240 ц/га. Узуми янгилигида истеъмол килинади, майиз солинади.

^оражанжал - (синоними: Корасемиз) - халк селекциясида чикарилган уртача кечпишар махаллий хураки ва майизбоп узум нави. (3-расм).

3-расм Узумнинг майизбоп Кора жанжал Узум боши йирик 300-400 г (буйи 16-25 см), кенг конуссимон, зичлиги уртача. Гужуми йирик (4,8 г), сер эт, ширали, овал ёки цилиндрсимон; бинафша-корамтир, пусти калин. Таркибида 25-27% канд бор, нордонлиги 4-7%, сентябрда пишади. Узумининг сифатлилиги жихатидан хураки навлар орасида 1-уринларда туради. Янгилигида ейилади, майиз солинади (23% майиз тушади).

4-расм. Узумнинг майизбоп Нимранг нави

Тошкент, Самарканд, Хоразм, Кашкадарё, Сурхондарё вилоятларида етиштирилади. Нимранг. Тожикистон махаллий нави. 1959 йилдан Республика буйича Давлат реестрига киритилган. Узум боши йирик, конус ёки цилиндрсимон. Гужуми йирик тух-умсимон шаклда, ранги окиш - сарик, куёш тушган томони пушти. Узум бошининг уртача вазни 348-465 г атро-фида.Эти гуштли, сершира, куврак. Таркибида 22-25% канд, 5-

6% кислота бор. Мевасининг пишган вактидаги таъм бахоси 6,5 балл. Куртак ёзилишидан меваси пишгунгача 162 кун. Уртача хосилдорлиги 180-220 центнерни ташкил этади. Янгилигида ейилади, кишги саклашга куйилади ва майиз хам килинади (23% гача майиз тушади)

Гузал кора - уртапишар хураки нав. Гузал кора нави Бутуниттифок усимликшунослик илмий-тадкикот институтининг Урта Осиё тажрибаста

нциясида олинган дурагай уруглардан чикарилган.Узум боши уртача, юмалок, 500-600 г келади.Узум боши ва гужумлари уртача тигиз. Гужуми йирик, кукиш-кора рангда. Куртак ёзгандан бошлаб фаол харорат йигиндиси 2800°да 136 кунда -август ойи охирларида пишади. Хрсилдорлиги 220-240 ц/га. Касалликлар билан кам зарарланади. Асосан янгилигида истеъмол килинади ва майиз солинади. Куритилганда йирик донали майиз 5-расм. Узумнинг майизбоп олинади. Узбекистоннинг барча

Гузал кора нави вилоятларида районлаштирилган (5-расмга

каранг).

Хусайне мускатный. Академик М. Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий тадкикот институтида яратилган. 2014 йилдан Республика буйича давлат реестрига киритилган. Уртаги муддатларда пишадиган хураки ва майизбоп нав. Август охири ва сентябр ойи бошида пишади. Узум боши йирик - 400-450 г атрофида, гужуми 6-7 г келади, шакли - узунчок, ранги окиш-яшил, таъми ёкимли. Канд микдори 23% ни ташкил этади. Хрсилдорлиги уртача 160-180 ц/га ни ташкил этади. Асосан янгилигида истеъмол килинади, республиканинг жанубий вилоятлар ида куритилиб, сифатли майиз хам олинади.

3-расм. Узумнинг майизбоп

Хусайне мускатный нави

Ушбу майизбоп узум навларини тажрибаларимизда бир нечта усулларда

KypHTHÖ KypgHK.

ro^opnga Maöroöon y3yM HaBnapHHHHr arpoSuonoruK KypcarKH^napH ypraHHHHÖ pacMnapn öunaH Kemupuö yrangH. 1-^agBanga Y30eKHCTOHga paHOHnamTHpnnraH Maöroöon y3yM HaBnapHHHHr arpoSuonoruK TaBCH^H KenTHpnnraH.

Y3ÖeKHCTOHfla pafloH^amTipn^raH viartinöon y3yM HaB.iapiiHiiHr arpoöno^oruK TaBCiKlm

(2017-2020 йй)

1-жадвал

Навлар Гужумининг улчами, мм Оидиумга чидамлилиги Совукка чидамлилиги (5 балли тизимда) Намликка талабчанлиги Шурга чидамлилиги 0s Я р о д Si и м д н а К Knc^OTa^H^HrH, r/^ Тезпишарлик гурух,и Вегетация даври даво-мийлиги, кун Фаол х,арорат пигиндиси С \,осилининг пишиш санаси

Катта-Курган (Маска) 30х30 чидам -сиз 3 + + 24-26 4,3 уртач а кечки 150160 360 0 1525/09

Султан и 25х24 уртач а 3 + + 25-27 4,1 уртач а кечки 148154 340 0 815/09

Кара джанжа л 27х24 чидам-сиз 4 + + 23-24 4,6 уртач а кечки 138145 350 0 510/09

Хусайне мускатн ый 32х20 уртач а 3 + + 26-27 4,4 уртач а кечки 140145 340 0 411/09

Нимран г 21х15 уртач а 3 + + 23-24 5,1 уртач а кечки 155162 330 0 814/09

Гузал кора 27х22 уртач а 3 - + 25-26 6,0 уртач а кечки 136140 280 0 2531/08

Узумнинг майизбоп навларини урганишда куйидаги хулосага келинди. Узумнин майизбоп йирик гужумли навларининг бошининг хусусияти -пустининг калинлиги, гужумидаги шарбат ва этининг тигиз кисмлари, шингил, пуст микдори, майиз сифати - майиз чикиши, йириклиги, пишиш муддати, хосилдорлик, мева тугиш ва мева тугувчанлик коэффициенти, гужумининг

вазни, рангги, гужумининг физик-механик канд микдори, нордонлиги ва дегустация бахолари урганилди. Ушбу навларнинг майизбоплиги иктисодий ва сифатли куритилган махсулот бериш хусусиятидан келиб чикиб республикада узумчиликга иктисослашган фермер хужаликларига етиштириш ва сифатли майиз олишлари учун тавсия этиш мумкин.

ХУЛОСА

Узумнинг майизбоп навларини урганишда куйидаги хулосага келинди. Узумнин майизбоп йирик гужумли навларининг бошининг йириклиги, пишиш муддати, хосилдорлик, мева тугиш ва мева тугувчанлик коэффициенти, гужумининг вазни, рангги, гужумининг физик-механик хусусияти - пустининг калинлиги, гужумидаги шарбат ва этининг тигиз кисмлари, шингил, пуст микдори, майиз сифати - майиз чикиши, канд микдори, нордонлиги ва дегустация бахолари урганилди. Ушбу навларнинг майизбоплиги иктисодий ва сифатли куритилган махсулот бериш хусусиятидан келиб чикиб республикамизда узумчиликга иктисослашган фермер хужаликларига етиштириш ва сифатли майиз олишлари учун тавсия этиш мумкин.

REFERENCES

1. Буриев Х., Мирзаев М., Одинаев М. - Майизбоп (гермиён) узум навларини куритиш усуллари. -ТошДАУ Тахририят-нашриёти, 2018. -18 б.

2. Темуров Ш., Узумчилик. - "Узбекистон миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти. Тошкент: 2002. -Б. 180-187.

3. Мирзаев М., Одинаев М. - Технология вырашивания и сушки изюмных сортов винограда.- Монография. LAMBERT Academic Publishing. Германия-2017. -196 б.

4. Буриев Х., Ризаев Р., - Мева-узум махсулотлари биокимёси ва технологияси. - Тошкент: "Мехнат", 1996. -Б. 76-81.

5. Мирзаев М., Абдуллаев Р. -Тог ва тоголди минтакалар богдорчилиги ва узумчилиги. // Узбекистон кишлок хужалиги журнали. Тошкент, 2010. № 1. - Б. 21-22.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.