Научная статья на тему 'СИБЛИНГ МУНОСАБАТЛАР ДИАГНОСТИКАСИДА ПРОЕКТИВ МЕТОДИКАЛАР ЎРНИ'

СИБЛИНГ МУНОСАБАТЛАР ДИАГНОСТИКАСИДА ПРОЕКТИВ МЕТОДИКАЛАР ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
218
42
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Оила / оила социограммаси / ўсмир / сиблинг мақоми / сиблинг муносабатлар / шахслараро муносабатлар / проектив методикалар. / Family / family sociogram / adolescent / sibling status / sibling relationships / interpersonal relationships / projective methods

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Ғайибова, Наргиза Анорбаевна

Мақолада шахс сиблинг мақоми, сиблинг муносабатлар ҳамда оилавий муносабатларни диагностика қилишда проектив методикалардан фойдаланиш масаласи ёритилган. Шу билан бирга “Оила социограммаси” методикаси тўғрисида маълумот берилган. Мазкур методика орқали ўсмирнинг оиладаги шахслараро муносабатларини ўрганишнинг ўзига хос жиҳатлари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF PROJECTIVE METHODOLOGIES IN DIAGNOSIS OF SIBLING RELATIONSHIPS

The article discusses the status of the person sibling, the use of projective methods in the diagnosis of sibling relationships and family relationships. In addition, information was provided on the methodology of the "Family Sociogram". This method highlights the specifics of the study of interpersonal relationships in adolescence.

Текст научной работы на тему «СИБЛИНГ МУНОСАБАТЛАР ДИАГНОСТИКАСИДА ПРОЕКТИВ МЕТОДИКАЛАР ЎРНИ»

СИБЛИНГ МУНОСАБАТЛАР ДИАГНОСТИКАСИДА ПРОЕКТИВ

МЕТОДИКАЛАР УРНИ Наргиза Гайибова Анорбаевна

ms.gayibova@mail. ru Узбекистон халцаро ислом академияси АННОТАЦИЯ

Мацолада шахс сиблинг мацоми, сиблинг муносабатлар уамда оилавий муносабатларни диагностика цилишда проектив методикалардан фойдаланиш масаласи ёритилган. Шу билан бирга "Оила социограммаси" методикаси тугрисида маълумот берилган. Мазкур методика орцали усмирнинг оиладаги шахслараро муносабатларини урганишнинг узига хос жщатлари ёритилган.

Калит сузлар: Оила, оила социограммаси, усмир, сиблинг мацоми, сиблинг муносабатлар, шахслараро муносабатлар, проектив методикалар.

Мамлакатимизда оила ва унинг мустахкамлиги масалаларига алохида эътибор каратилади. Ижтимоий психология сохасидаги тадкикотларнинг салмокли кисми хам оила ва ундаги муносабатларнинг шахс тараккиётига таъсирини урганишга багишланади. Зеро шахснинг шаклланиши ва келажагини белгилашда унинг оиласидаги мухит, ундаги шахслараро муносабатлар, яъни боланинг ота-онаси, сиблинглар билан алокалари мухимдир. Жумладан, сиблинглар - ака-ука, опа-сингиллари билан муносабатларининг узига хослиги, оилада фарзандларнинг бир-бирларини тушунишлари, баъзан тортишиб, баъзан дустона муносабатда булишлари ахамиятли таъсир курсатади. Шу боис хам усмирнинг тенгкурлари билан буладиган шахслараро муносабатларига таъсир этувчи омиллар каторида унинг сиблинг макоми таъсирини илмий жихатдан урганиш долзарб масалалардан биридир.

Боланинг сиблинг макоми ва унинг шахсий курсаткичлар билан богликлиги масаласига багишланган конкрет ижтимоий-психологик тадкикот Узбекистон шароитда утказилмаган. Зеро, мамлакатимиз демографик жихатдан уртача фарзандли оилалар сони юкори булган худудга киради. Оилада икки ёки уч фарзанднинг булиши замонавий Узбекистон оилалари учун хосдир.

Оилашунос олимлар сиблинг (инглизча sibling, sibs - бир оиладаги акалар-укалар ва опалар-сингиллар маъносини англатади) макомини шартли равишда турт турга булиб урганганлар, жумладан, тунгич, уртанча, кенжа ва ёлгиз фарзанд макомиларидир.

Шахснинг сиблинг макоми муаммосини урганган А.Адлер 1920 йиллардаёк уз изланишларидан келиб чикиб, ёлгиз фарзандлар шахслараро муносабатларда кийинчиликларга дуч келишлари мумкин, деган хулосага келди.

Р.Б.Фельсон сиблинглар узаро муносабатларидаги агрессивликни урганиб, оиладаги ёлгиз жинсли болага нисбатан (жинсидан катъий назар) бошка болаларнинг жисмоний ва вербал агрессив харакатлар килишини аникдади. Шунингдек, сиблинглар узаро тортишувига хадеб ота-оналарнинг аралашуви кутилган натижаларга олиб келмаслигини исботлади. Фельсоннинг фикрича, шахснинг агрессив хулк-атворига унинг оиласидаги шахслараро муносабатлар каторида, сиблинг макоми ва сиблинглар сони хам мухим роль уйнайди.

Амалий психологик ёрдам курсатишда мижознинг оиласи, унинг оиладаги урни ва мавкеини урганишда турли психодиагностик методлар олиб борилади. Оиладаги шахслараро муносабатларни урганувчи проектив методикалардан бири "Оила социограммаси" методикасидир. Мазкур методика Э.Г.Эйдемиллер томонидан таклиф этилган булиб, расмли проектив методикалар сирасига киради. Ушбу методика оркали оиладаги шахслараро муносабатлар тизимида субъектнининг урнини ва оиладаги коммуникациянинг кай даражада эканлигини урганиш мумкин. Методика бошка проектив методикалардан узининг кулайлиги билан ажралиб туради. Методикани утказиш тартиби куйидагича: синалувчига диаметри 11 см булган доира туширилган ок когоз ва куйидагича курсатма берилади: "Сизнинг олдингиздаги варакда доира расми келтирилган. Доира ичига узингизни ва оила аъзоларингизни доирачалар шаклида жойлаштиринг ва уларни номланг". Агар синов оила ичида утказилаётган булса, оиланинг барча аъзолари топширикни бир-бирлари билан маслахатлашмасдан бажаришлари зарур. Шундагина натижаларни бахолаш ишончли асосда амалга оширилади. Натижалар куйидаги мезонлар буйича бахоланади: доира ичига жойлаштирилган оила аъзоларининг сони, доирачалар хажми, доирачаларнинг бир-бирига нисбатан жойлашиши, доирачалар орасидаги, бир-бирига нисбатан масофа.

Методика натижалари тахлилига кура, биринчи мезон буйича оила аъзоларининг хакикий сони расмдаги доирачалар сони билан таккосланади. Субъект купинча низода буладиган оила аъзосини расмда колдириб кетиши мумкин, купинча синалувчи уни "эсидан чикариб" колдиради. Шу билан бирга доира ичида оила аъзоси сифатида ташкаридан кимдир ёки кандайдир предмет,

синалувчи учун ахамиятли булган бирон нарса ёки севимли уй хайвони расмда уз аксини топиши мумкин.

Иккинчи мезонда доирачалар хажмига эътибор каратилади. "Мен" доирачасининг бошка доирачалардан катталиги синалувчининг узига нисбатан эътибор, бахосининг юкорилигидан, кичиклиги эса - узига нисбатан бахоси ва ахамиятнинг пастлигидан далолат беради. Бошка оила аъзолари доирачаларининг катта-кичиклиги синалувчи учун уларнинг ахамиятлилик даражасини ёки синалувчи уларни кандай идрок килишини курсатади.

Учинчи мезонда синалув майдонидаги доирачаларнинг жойлашувига эътиборни каратиш зарур. Синалувчининг уз доирачасини марказга куйиши шахснинг эгоцентрик йуналганлигини билдирса, аксинча узини барча оила аъзоларидан куйида жойлаштириши рад этилганлик хиссини билдиради.

Синалувчи учун ахамиятли булган оила аъзоси расмда бошка оила аъзоларига караганда каттарок доира шаклида булиб, синов майдончасининг марказида ёки юкорисида, уз доирачасига якин жойлаштирилган булади.

Сунгги мезон, бу доирачалар орасидаги масофанинг тахлили. Агар доирачалар бир-биридан анча узокда жойлаштирилган булса, бу оилада тез-тез келишмовчиликлар булиб туришини англатади. Доирачаларнинг бир-бирига кушилиб ёки бир-бирининг устидан чизилиб кетиши оиладаги симбиоз алокаларнинг мавжудлигини билдиради.

Барча мезонлар тулик урганилиб оиладаги шахслараро муносабатлар, субъектнинг оиладаги урни, унга ахамиятли булган оила аъзоси ва бошкалар хакида хулоса чикариш мумкин булади.

Усмирнинг гурухидаги муносабатларига оиладаги шахслараро муносабатларнинг таъсирини урганиш аввалида гурухда социометрия утказилиб, синалувчиларнинг социометрик нуфузи аникланиб олинди. "Оила социограммаси" методикаси тахлили натижаларига кура, тенгдошлари даврасида нуфузи паст усмирлар оила социограммасида узларини чизишни унутиб колдирганлар. Бу эса ушбу усмирлар оилада уз урнига эга эмасликларини, оиладаги салбий психологик мухит, усмирнинг тенгдошлари билан муносабатларига хам маълум маънода таъсир курсатаётганлигини билдиради. 23% тунгич фарзандлар узларини барча оила аъзоларидан куйида ёки чеккада жойлаштирганликлари, уларнинг узларини оилада рад этилгандек хис килишларини билдиради. Бунга сабаб, айрим ота-оналарнинг тунгич фарзандга бошка фарзандларга нисбатан талабчанлик ва купол муносабатда булишлари, ота-онанинг катта фарзандидан умидларининг хаддан зиёд

огирлиги дейиш мумкин. Тенгдошлари томонидан танланмаган усмирларнинг аксарияти, айнан тунгич киз болалар расмларида узидан олдинга, ота-онаси доирасининг якинига укасининг доирасини каттарок килиб тасвирлаганларига гувох булдик. Бу тунгич фарзандларнинг оилада узларини инкор этилгандек хис килишларини билдириб, синалувчиларнинг оиладаги мавкеининг тенгдошлари гурухидаги мавкеига бевосита таъсири борлигидан далолат беради.

Тунгич фарзандларнинг 37%и, уртанча фарзандлардан 32%и "Мен" доирачасини синалув майдонининг пастки кисмида тасвирлаганлар, тахлил натижаларига кура, ушбу усмирлар социометрик танловларда кам танлов олган укувчилардир. Масалан, куйидаги тасвирга эътиборни каратадиган булсак. Расм эгаси узини бошка оила аъзоларидан каттарок килиб чизган булса-да, укасини ота-онасига якин килиб таъсвирлаган. Шу билан бирга узини майдоннинг куйи кисмида бошкалардан алохида тарзда ифодалаган, бундан у оиладаги мавкеини укасиникидан куйи тарзда идрок этишини билиш мумкин. Худди шу синалувчи утказилган ижтимоий психологик суровномаларда оила аъзолари муносабатларидан коникмаслигини билдирган, узи хам тенгдошлари томонидан социометрия натижасига кура хеч кандай танлов олмаган. Бу эса усмирнинг оиладаги мавкеи, муносабатлар характери тенгдошлари гурухидаги мавкеида уз акс этишини топишини яна бир бор намоён килмокда.

Оилада ёлгиз фарзанд булган 40% усмирлар "Оила социограммаси"да расмларида "Мен" доирачаси ота-она доирачалари билан тенг, 20% эса катта килиб чизилган. Бу синалувчининг узига нисбатан эътибор, бахосининг юкорилигидан билдиради.

Оила аъзоларини турли томонларда, бир-биридан узок масофада тасвирлаганлигидан, бу оилада шахслараро муносабатларда камчиликлар мавжудлиги хакида хулоса килиш мумкин. Ёлгиз фарзандларнинг 40%и, тунгич ва кенжа фарзандларнинг 30 %и, уртанча фарзандларнинг эса 23%и "Мен" доирасини марказда тасвирлаганлар. Шуни алохида таъкидлаш жоизки, ушбу тунгич, уртанча, кенжа фарзанд макомидаги усмирларнинг аксарияти жинс буйича оилада фарзандлар орасида ёлгиздир. Бундан, уларнинг жинс жихатидан ягоналиги оиладаги шахслараро муносабатларда уларга нисбатан эътиборнинг кучлилигини хамда бошка фарзандлар орасида нуфузини юкори даражада идрок этишларини курсатади.

Тадкикотимизда олинган натижалар усмирнинг оиладаги шахслараро мулокотининг кай даражада эканлиги, оила аъзолари билан муносабатларининг

характери унинг тенгкурлари билан буладиган муносабатларига хамда улар орасидаги мавкеига таъсир килишини курсатди. Утказилган социометрик тадкикотларимиз натижаларига кура, оила социограммасида узларини оила аъзоларидан куйида ва жуда кичкина доирача тарзида тасвирлаган усмирларнинг гурухда тенгдошлари билан муносабатлари хам ижобий эмас экан.

Демак, юкоридаги натижалардан умумий хулосамиз шуки, усмирнинг сиблинг макоми, оиласидаги шахслараро муносабатлар характери, фарзандга унинг сиблинг мавкеидан келиб чикиб муомала килиш унинг тенгкурлари орасидаги нуфузига ва улар билан буладиган шахслараро муносабатларига уз таъсирини курсатади. Усмирларнинг оиладаги шахслараро муносабатларини урганишда "Оила социограммаси" методикасидан фойдаланиш керакли маълумотларни олиш имкониятини беради. REFERENCES

1. Адлер А. Как управлять стремлением к превосходству./ Возрастная психология: Детство, отрочсество, юность: Хрестоматия: Учеб. пособие для студ. пед. вузов/ Сост. и науч, ред. В.С.Мухина, А.А.Хвостов. - М.: Издательский центр "Академия", 2000. - 624 с. С.155Акрамов М. Р. Психолого-педагогические особенности экологического образования //The Way of Science.

- 2014. - С. 78.

2. Akramov M. R. et al. Шахс касбий йуналганлиги ривожланишида масъулиятлиликнинг ахамияти //Молодой ученый. - 2021. - №. 11. - С. 259-261.

3. Акрамов М. Р. Конфликт и его социально-психологические свойства //Молодой ученый. - 2021. - №. 6. - С. 293-295.

4. Акрамов М. Р. Экологическое сознание как предмет психологического исследования //Научная платформа: дискуссия и полемика. - 2020. - С. 30-32.

5. Rustamovich A. M. The moral consciousness dynamics of students is the position in the process of high education //European journal of education and applied psychology. - 2016. - №. 1.

6. Arkamov M. R. THE ETHICAL AWARENESS BEHAVIOR OF STUDENTS DURING HIGHER EDUCATION (IN THE CONDITION OF UZBEKISTAN) //European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol. - 2016.

- Т. 4. - №. 10.

7. Акрамов М. Р. Проблемы изучения психологических особенностей развития экологического сознания по ва ясвину //SCIENCE AND WORLD. -2013. - С. 117.

8. Нишонова З. Т., Аскарова Н. А., Расулова Ф. Ф. Диагностика и психокоррекция детей с агрессивным поведением. - 2011.

9. Khamidovna K. Z. et al. Psychological Aspects Of The Development Of Ecological Ideas Among Students //Psychology and Education Journal. - 2021. - Т. 58. - №. 2. - С. 7812-7818.

10. Гайибова Н. А. ТЕХНОЛОГИЯ ВОСПИТАНИЯ ДЕТЕЙ С ДЕВИАНТНЫМ ПОВЕДЕНИЕМ //International scientific review. - 2020. - №. LXXIV.

11. Gayibova N. A. Influence of the sibling statuse's of teenagers on interpersonal relations //European Journal of Education and Applied Psychology. - 2016. - №. 2. -С. 68-69.

12. Gayibova N. A. PSYCHOLOGICAL FEATURES OF THE FORMATION OF SIBLING RELATIONSHIPS IN ADOLESCENTS.

13. Хоментаускас Г.Т. Семья глазами ребенка: Дети и психологические проблемы в семье/ Г. Хоментаускас. - Екатеринбург:Рама Паблишинг, 2010. 233,с. - (Серия «Авторитетные детские психологи»).

14. Эйдемиллер Э.Г., Добряков И.В., Никольская И.М. Семейный диагноз и семейная психотерапия. Учебное пособие для врачей и психологов. Изд. 3-е -СПб.: Речь, 2007. - 352с. С.49.

15. Назаров А. С. Psychological aspects of managerial decision making //Молодой ученый. - 2020. - №. 44. - С. 45-48.

16. Назаров А. С. Принятие управленческих решений как основная функция современного менеджера //Вопросы экономики и управления. - 2020. - №. 2. -С. 1-5.

17. Nazarov A. S. Psychological foundations of managerial decision-making //Молодой ученый. - 2021. - №. 3. - С. 46-48.

18. Назаров А. С. THE PSYCHOLOGY OF DECISION-MAKING STRATEGIES //Актуальные научные исследования в современном мире. - 2021. - №. 1-7. - С. 79-82.

19. Назаров А. С. и др. ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАЗРАБОТКИ И РЕАЛИЗАЦИИ УПРАВЛЕНЧЕСКИХ РЕШЕНИЙ //Актуальные научные исследования в современном мире. - 2021. - №. 2-9. - С. 31-35.

20. Назаров А. Scientific and methodological foundations of the influence of the social and psychological properties of the manager on managerial decisions //Общество и инновации. - 2021. - Т. 2. - №. 4/S. - С. 523-532.

21. Назаров А. Научно-методические основы влияния социальнопсихологических свойств руководителя на управленческие решения //Общество и инновации. - 2021. - Т. 2. - №. 4^. - С. 523-532.

22. Назаров А. С., Митина О. В. ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ПРИНЯТИЯ УПРАВЛЕНЧЕСКИХ РЕШЕНИЙ //Наука и мир. - 2020. - №. 12-1. - С. 73-75.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.