Научная статья на тему 'Шолининг гулжаҳон нави ўсиб ривожланишига уруғ экиш ва азотли маъдан ўғитлар меъёрларининг таъсири'

Шолининг гулжаҳон нави ўсиб ривожланишига уруғ экиш ва азотли маъдан ўғитлар меъёрларининг таъсири Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
2
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
нав / уруғларнинг дала унувчанлиги / кўчат қалинлиги / барг сатҳи / қуруқ массаси / уруғ экиш меъёри / озиқлантириш меъёри / variety / field germination of seeds / plant density / leaf area / dry mass / seeding rate / and nutritional rate.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Қаландаров Бахтиёр Искандарович

Ушбу мақолада шолининг Гулжаҳон навининг дала унувчанлиги, кўчат қалинлиги, сақланувчанлиги, ўсиши, барг сатҳи ва қуруқ масса шаклланишига турли уруғ экиш ва азотли ўғитлар билан озиқлантириш меъёрларининг таъсири баён этилган. Уруғ экиш меъёри гектарига 3 млн донадан 6 млн донага ортиб борганда, дала унувчанлиги 17,9 фоизга камайган, ўрим-йиғим давригача кўчат сақланувчанлиги 2,4 фоизга ортган. Азотли ўғитлар меъёри N90дан N150гача ортиб борганда, дала унувчанлиги 1,9 фоизга ортиб, ўрим-йиғим давригача кўчат сақланувчанлиги 2,3 фоизга камайган. Уруғ экиш меъёри билан ўсимлик бўйи (r = 0,49) ва тўғри корреляцияда, бир ўсимлик барг сатҳи (r = – 0,67) ва бир ўсимлик қуруқ массаси (r = – 0,73) тескари корреляцияда, озиқлантириш меъёри билан бир ўсимликнинг барг сатҳи (r = 0,64), бир ўсимлик қуруқ массаси (r = 0,55), ўсимлик бўйи (r = 0,88) тўғри корреляцияда бўлган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The impacts of the rates of sowing seeds and nitrogen-mineral fertilizers on the growth of the rice of ‘Guljakhon’ variety

This article describes the impacts of the seeding rates of seeds and nitrogen fertilizers on field germination as well as on the preservation of plants and the forming of the leaf area and dry mass of the rice of the Guljakhon variety. With an increase in the seeding rate from 3 to 6 million pieces per hectare, the field germination rate has decreased by 17,9 %, and the survival rate of plants before harvest has improved by 2,4%. Increased levels of nitrogen fertilizers from N90 to N150 have improved the field germination by 1.9 %, and have dropped the preservation of plants before harvest by 2,3%. It has been revealed that the plant height (r = 0,49) is positive, the leaf area (r = -0,67), and the dry weight of plants (r = -0,73) negatively correlate with the seeding rate. The nitrogen nutrition dose has a positive relationship with the leaf area (r = 0,64), dry weight of plants (r = 0,55) and plant height (r = 0,88).

Текст научной работы на тему «Шолининг гулжаҳон нави ўсиб ривожланишига уруғ экиш ва азотли маъдан ўғитлар меъёрларининг таъсири»

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

UDK: 633.18: 631.53.048, 631.816.1 (631.84) ORCID: 0000-0002-2482-3437

ШОЛИНИНГ ГУЛЖАХОН НАВИ УСИБ РИВОЖЛАНИШИГА УРУГ ЭКИШ ВА АЗОТЛИ МАЪДАН УГИТЛАР МЕЪЁРЛАРИНИНГ

ТАЪСИРИ

Аннотация. Ушбу мацолада шолининг Гулжацон навининг дала унувчанлиги, кучат цалинлиги, сацланувчанлиги, усиши, барг сат^и ва цуруц масса шаклланишига турли уруг экиш ва азотли угитлар билан озицлантириш меъёрларининг таъсири баён этилган. Уруг экиш меъёри гектарига 3 млн донадан 6 млн донага ортиб борганда, дала унувчанлиги 17,9 фоизга камайган, урим-йигим давригача кучат сацланувчанлиги 2,4 фоизга ортган. Азотли угитлар меъёри Ш0дан N150гача ортиб борганда, дала унувчанлиги 1,9 фоизга ортиб, урим-йигим давригача кучат сацланувчанлиги 2,3 фоизга камайган. Уруг экиш меъёри билан усимлик буйи (г = 0,49) ва тугри корреляцияда, бирусимлик барг сат^и (г = - 0,67) ва бир усимлик цуруц массаси (г = - 0,73) тескари корреляцияда, озицлантириш меъёри билан бир усимликнинг барг сат^и (г = 0,64), бир усимлик цуруц массаси (г = 0,55), усимлик буйи (г = 0,88) тугри корреляцияда булган.

Калит сузлар: нав, уругларнинг дала унувчанлиги, кучат цалинлиги, барг сат^и, цуруц массаси, уруг экиш меъёри, озицлантириш меъёри.

ВЛИЯНИЕ НОРМ ВЫСЕВА СЕМЯН И ВНЕСЕНИЯ МИНЕРАЛЬНЫХ АЗОТНЫХ УДОБРЕНИЙ НА РАЗВИТИЕ РИСА СОРТА ГУЛЖАХОН

Аннотация. В данной статье изложены результаты исследования влияния норм высева семян и внесения азотных удобрений на полевую всхожесть, сохраняемость растений, формирование листовой поверхности и сухой массы риса сорта Гулжахон. При увеличении нормы посева с 3 млн до 6 млн ед. на гектар полевая всхожесть уменьшилась на 17,9 %, сохраняемость растений до сбора урожая увеличилась на 2,4 %. При увеличении уровня азотных удобрений с Ngo до N150 полевая всхожесть увеличилась на 1,9 %, сохраняемость растений до сбора урожая сократились на 2,3 %. Выявлено, что высота растений (г = 0,49) положительна, площадь листьев (г = - 0,67), сухая масса растений (г = - 0,73), что отрицательно коррелирует с нормой высева семян. Доза азотного питания имеет положительную связь с площадью листьев (г = 0,64), сухой массой растений (г = 0,55) и высотой растений (г = 0,88).

Ключевые слова: сорт, полевая всхожесть семян, густота растений, площадь листьев, сухая масса, норма высева семян, норма питания.

Каландаров Бахтиёр Искандарович,

кишлок хужалиги буйича фалсафа фанлари доктори (PhD), Шоличилик илмий-тадкикот института илмий ишлар буйича директор уринбосари;

e-mail: Baxti1451@gmail.com

Каландаров Бахтиёр Искандарович,

доктор философии по сельскохозяйственным наукам,

заместитель директора по науке НИИ рисоводства

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

ft

Я

THE IMPACTS OF THE RATES OF SOWING SEEDS AND NITROGEN-MINERAL FERTILIZERS ON THE GROWTH OF THE RICE OF 'GULJAKHON' VARIETY

Kalandarov Bakhtiyor Iskandarovich

PhD Agricultural Sciences Deputy Director of Rice Research Institute

Abstract. This article describes the impacts of the seeding rates ofseeds and nitrogen fertilizers on the field germination as well as on preservation ofplants andforming of the leaf area and dry mass of the rice of Guljakhon variety. With an increase in the seeding rate from 3 to 6 million pieces per hectare, the field germination rate has decreased by 17,9 %, and the survival rate of plants before harvest has improved by 2,4%. Increased levels of nitrogen fertilizers from N90 to N150 have improved the field germination by 1.9 %, and have dropped preservation of plants before harvest by 2,3%. It has been revealed that the plant height (r = 0,49) is positive, the leaf area (r = -0,67), and dry weight of plants (r = -0,73) negatively correlate with the seeding rate. The nitrogen nutrition dose has a positive relationship with the leaf area (r = 0,64), dry weight of plants (r = 0,55) and plant height (r = 0,88).

Keywords: variety, field germination of seeds, plant density, leaf area, dry mass, seeding rate, nutritional rate.

Кириш

Дунёда шоли етиштирувчи бир катор ри-вожланган давлатларда озик-овкат хавфсиз-лигини таъминлаш максадида тупрок-ик-лим шароитларига мос навларни яратиш, танлаш, окилона жойлаштириш, етишти-ришнинг илгор ресурстежамкор техноло-гияларини илмий асосланган х,олда куллаш эвазига дон сифати яхшиланиб, юкори х,о-силдорлик ва иктисодий самарадорликка эришилмокда.

Республикамизда сунгги йилларда ки-шлок хужалигини ривожлантириш буйича кенг камровли ислох,отлар амалга оширил-мокда. Хусусан, Узбекистон Республика-си Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "2017-2021 йилларда Узбекистон Республи-касини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Х,аракатлар стратегияси тугрисида"ги ПФ 4947-сон фармонида киш-лок хужалиги ишлаб чикаришини мутта-сил ривожлантириш, мамлакат озик-овкат хавфизлигини янада мустах,камлаш, суго-риладиган ерлар ва сувлардан самарали фойдаланиш, махдллий тупрок-иклим шароитларига мослашган кишлок хужалик экинларининг янги навларини яратиш, тан-лаш, ресурстежамкор замонавий агротехно-

логияларни жорий этиш буйича вазифалар белгилаб берилган. Бу борада шоли етишти-ришда хосилдорликни ошириш ва дон сифа-тини яхшилаш максадида, шоли етиштириш технологиясининг айрим элементлари, жум-ладан, тупрок-иклим-шароитларини хисоб-га олган холда, навларни жойлаштириш, макбул экиш муддатлари, меъёрлари ва озиклантириш тартибини ишлаб чикиш хамда ишлаб чикаришга жорий этиш буйича илмий тадкикотлар олиб бориш долзарб хисобланади.

Тупрок-иклим шароитларида шоли нав-ларининг дала унувчанлигига етиштириш агротехникаси, жумладан, макбул экиш муддат ва меъёрлари хдмда озиклантириш тартиби таъсирини урганиш борасида бир катор олимлар томонидан кенг камровли илмий тадкикотлар олиб борилган. Жумла-дан, Ж.А. Сеитова ва бошкалар уз тажриба-ларида шоли навларининг экиш меъёрига караб дала унувчанлиги узгаришини куза-тишган. Яъни Маржон навида экиш меъёри-га 5 млн дона/га булганда, дала унувчанлиги 29,4 %, 6 млн дона/га булганда, 28,7 %, 7 млн дона/га булганда 27,1 %. Ару навида эса мос равишда 20,6, 21,5 ва 24,3 фоизни таш-кил этган [2]. Ч.Т. ^ашкабоева шолининг

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

«Илгор» навида олиб борган изланишлари-да уруг бир усимликнинг барг сатх,и 4 млн дона/га (120 кг) меъёрда экилганда, 209,4247,8 см2ни, 5 млн дона/га (150 кг) меъёрда экилганда, 197,9-236,6 см2ни, 6 млн дона/га (180 кг) меъёрда экилганда, 184,5-226,2 см2 ни ташкил этиб, 5 млн дона/га (150 кг) меъёрда экилганда, юкори х,осилдорликка (79,4 ц/га) эришилган [4].

Тадкикот максади

Шолининг янги Гулжах,он навининг дала унувчанлиги, кучат калинлиги ва сакланув-чанлиги, курук массаси ва барг сатх,ининг шаклланиши, усимлик буйига уруг экиш ва

унга мос равишда азотли угитлар билан озик-лантириш меъёрлари таъсирини аниклаш. Тадкикот услублари Дала тажрибалари 2012-2014 йилларда Узбекистон шоличилик илмий-тадкикот ин-ститутининг илмий элита давлат хужалиги тажриба далаларида олиб борилди. Тажри-бада шолининг Гулжах,он нави гектарига 3,4,5,6 млн дон унувчан уруг меъёрида эки-либ, Р90К90 фосфорли-калий угитлар фонида ^90, ^120, К150 кг меъёрларда азотли угитлар билан озиклантирилди.

Тажрибага минерал угитлар куйидаги тартибда солинди (жадвал):

Жадвал

Минерал ^итлар солиш тартиби (фоиз х,исобида)

Минерал угитлар Экиш олдидан Туплаш фазасида Руваклаш фазасида

N 30 35 35

100 0 0

50 0 50

* N сульфат аммоний (20,5%), P2O5 - аммофос (46%), K,O - калий тузи (50 %).

Тажриба майдонидаги агротехник тад-бирлар УзШИТИ олимлари томонидан чоп этилган "Узбекистонда шоли етиштириш буйича курсатма" [1] асосида олиб борилди.

Фенологик кузатишлар белгилаб олин-ган майдондаги 20 та усимликда олиб бори-либ, бунда шоли усимлигининг майсалаш, туплаш, найчалаш, руваклаш, гуллаш ва пи-шиш фазалари бошланиши хдмда тулик бу-лиши кузатилди. Ривожланиш фазаси бошланиши этиб 10 %, усимликда тулик; булиши этиб 75 % усимликда кузатилганда х,исобга олинди [5];

Кучат калинлиги х,ар бир вариантдан униб чикишда ва урим олдидан майдони 0,25 м2 булган 3 та нуктадаги усимликларни са-наш йули билан, шоли усимлигининг курук масса туплаши майсалаш, туплаш, рувак-лаш ва пишиш фазаларида майдони 0,25 м2 булган 3 та нуктадан усимлик намуналари олиниб, куритиш йули билан аникланди.

Шоли усимлигининг барг сатх,и шаклла-ниши туплаш, руваклаш ва пишиш фазала-рида майдони 0,25 м2 булган 3 та нуктадан усимлик намуналари олиниб, лаборатория-да намуналарнинг барглари ажратилди.

Ажратилган баргларнинг улчамлари (буйи ва эни) аникланди ва олинган маълумотлар Vishnu M. Bhan ва H.K. Pande формуласи ёр-дамида х,исоблаб топилди [6].

S = L х H х 0,802. Бу ерда S - барг сатх,и, (см2); L - барг узунлиги, (см); H - барг эни, (см); 0,802 -тузатиш коэффициенти. Олинган натижалар Дала унувчанлиги ва кучат сацланиши. Экиш меъёри ортиб бориши билан майдон бирлигидаги уруглар сони ортиб, улар ора-сида узаро ракобат ортади ва натижада дала унувчанлик камайди. Яъни уруг экиш меъ-ёри гектарига 3 млн донадан 6 млн донага ортиб борганда, дала унувчанлиги 62,7 % 44,8 ёки 17,9 % камайди. Уруг экиш меъёри гектарига 3 млн донадан 6 млн донага ор-тиб борганда, урим-йигим давригача кучат сакланувчанлиги 85,8 фоиздан 88,2 фоизга-ча ёки 2,4 % ортди (1-расм).

Уз навбатида, азотли угитлар меъёри х,ам дала унувчанлиги ва урим-йигим дав-ригача кучат сакланувчанлигига кисман таъсир этди. Яъни азотли угитлар меъёри ^0дан ^50гача ортиб борганда, дала унув-

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

чанлиги 50,2 дан 52,1 фоизгача ортганли-ги ва шу билан бирга, урим-йигим дав-

ригача кучат сацланувчанлиги 88,3 дан 86,0 фоизгача камайганлиги аницланди.

1-расм. ypyF экиш ва азотли маъдан ^итлар меъёрларининг дала унувчанлиги, кучат сацланувчанлиги ва усимликларнинг нобуд булиш даражасига таъсири

Барг сатщ. Олиб борган тадцицотла-римизда уругларни экиш меъёрлари ва азотли угитлар билан озицлантириш да-ражаси шолининг Гулжахон навининг бир усимлигидаги барг сатхи ва умумий

барг сатхига таъсир цилди. Майдон бир-лигидаги усимликлар сони ошиб борган-да, бир усимликдаги барг сатхи камайиб, умумий барг сатхининг ошиши аницланди (2-расм).

2-расм. Шолининг Гулжахон навининг барг сатхи шаклланишига yрyF экиш ва азотли маъдан уFитлар меъёрларининг таъсири (руваклаш фазаси)

Куруц массаси. Навлар морфологияси, тупроц-ицлим шароити, сув, ёруглик, иссиц-лик, минерал угитлар хамда бошца ташци омилларга хам боглиц холда усимликнинг

о

цуруц массаси шаклланади. Усимликларнинг ер устки массаси цай даражада ривож-ланиши, албатта, унинг хосилдорлигига уз таъсирини курсатади.

Уруг экиш ва озицлантириш меъёрлари усимликларнинг цуруц массаси ва экинзор-нинг умумий цуруц биомассасига таъсир цилди (3-расм). Бунда уруг экиш меъёри ортиб бориши билан фазалар буйича бир усимликнинг цуруц массаси камайиб, экин-зорнинг умумий цуруц биомассаси ортиб борди.

3-расм. Шолининг Гулжахон навининг курук массаси шаклланишига ypyF экиш ва азотли маъдан ^итлар меъёрларининг таъсири

3 млн дона/га меъёрда уруг экилган-да, бир усимликнинг курук массаси ту-планиш фазасида 3,5 г, руваклаш фазаси-да 7,9 г ва пишиш фазасида 10,9 г булган булса, экиш меъёрининг хар 1 млн дона/ га меъёрга ортиб бориши усимликнинг курук массаси камайишига олиб келди ва 6 млн дона/га меъёрда уруг экилганда, туп-ланиш фазасида 2,9 г, руваклаш фазасида 6,0 г ва пишиш фазасида 8,3 граммни таш-кил этди.

Экиш меъёри ортиб борган вариантлар-да ривожланиш фазалари буйича умумий курук биомасса руваклаш фазасида 128 ц/га дан 143 ц/га гача камайди.

Азотли угитлар меъёри ошириб борил-ганда, бир усимликнинг курук массаси ва экинзорнинг умумий биомассаси купайиб борди. Азотли угитлар меъёри N90 дан N150 гача булган вариантларда тупланиш фазасида бир усимликнинг курук массаси 2,9 грам-мдан 3,4 граммгача, умумий курук биомасса 65 ц/га дан 78 ц/га гача, руваклаш фазасида 6,1 граммдан 8,0 граммгача, 118 ц/га дан 160 ц/га гача, пишиш фазасида 9,0 граммдан 10,2 граммгача, 176 ц/га дан 203 ц/га гача ошганлиги аникланди.

Усимлик буйи. Шоли экинида усимлик буйи куйидаги 4 та: миникарлик (15 см дан 50 см гача), карлик (51 см дан 70 см гача), паст буйли (71 см дан 100 см гача) ва ба-

ланд буйли (101 см дан юкори) класслар-га булинади. Усимлик танасида кечади-ган физиологик ва биокимёвий жараёнлар, илдиз оркали озикланиши, энергия билан таъминланиш даражаси усимликларнинг усишини белгилайди. Бизнинг тадкикотлар-да шоли усимликларининг буйига усишига кисман уругларнинг экиш меъёри, азотли угитлар меъёри эса сезиларли таъсир килди (4-расм). Азотлиугитлар меъёрини^0дан^50 гача ошириш усимликлар буйининг уртача 11,9 см га ошишига олиб келди. Ёки бош-кача килиб айтганда, азот меъёрини хар 30 кг/га ошириш усимликлар буйининг 5,9 см га ошишига сабабчи булди. Кучат зичлиги юкори булганда, шоли кучатлари сикилиб, куёш нури учун кураш кучаяди. Усимлик тукималаридаги хужайралар узая-ди, усимликнинг ён шохлари кам ривожла-ниб, ёругликка интилиб усади. Шу сабабли усимлик буйи баландрок булади. Шундай килиб, уруг экиш меъёри гектарига 3,0 млн дан 6 млн донага етказилганда, усимлик буйи 7 см га ошди.

Корреляция ва детерминация коэффи-циенти. Тадкикотларимизда уруг экиш ва азотли угитлар билан озиклантириш меъёрларининг Гулжахон навли шолининг барг сатхи ва курук масса шаклланиши хамда усимлик буйига корреляцион богликлиги ва таъсири урганилди.

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

>s

»-

>£> SC S

£

u »

123,6

99,2

75,7

125,5 127,4 U0,6

100,8 101,6 102,2

75,8 76,3 77,1

132,7

120,8 126,8

96,1 100,9 105,9

72,3 76,3 80,1

3 млн 4 млн 5 млн 6 млн N90

ытупланиш ij руваклаш ипишиш

N120 N150

4-расм. Шолининг Гулжа^он нави усимлигининг буйига усишига турли ypyF экиш ва азотли маъдан уFитлар меъёрларининг таъсири, см

YpyF экиш меъёри билан усимлик буйи (г = 0,49) тугри корреляцияда, бир усимлик барг сатх,и (г = -0,67) ва бир усимлик курук массаси (г = -0,73) тескари корреляцияда эканлиги аникланди. Озиклантириш меъёри билан бир усимликнинг барг сатх,и (г = 0,64), бир усимлик курук массаси (г = 0,55), усимлик буйи (г = 0,88) тугри бог-ликликда булди.

Бунда ypyF экиш меъёри барг сатх,и шакл-ланишига 45%, бир усимликнинг курук масса туплашига 53%, усимлик буйига 24%, азотли уFитлаp меъёрининг эса барг сатх,и шаклланиши, бир усимликнинг курук масса туплаши ва усимлик буйига мос равишда 40, 30 ва 78% таъсир этди.

Хулоса

1. Дала унувчанлиги ypyF экиш меъёри ортиб боргани сари камайиб, азотли уFитлаp меъёри ортиб бориши билан

ошади. Урим-йигим давригача усим-ликлар сакланиши, аксинча, ypyF экиш меъёри ортиб борганда ошади, азотли УFитлаp меъёри ортиб бориши билан ка-маяди.

2. Усимлик буйи ypyF экиш (г = 0,49) ва озиклантириш меъёрига (г = 0,64) туFpи про-порционал.

3. Бир усимликнинг барг сащи (г = - 0,67) ва курук массаси (г = - 0,73) ypyF экиш меъёрига тескари, озиклантириш меъёри оши-шига (г = 0,64, г = 0,55) тугри корреляцион боFликликда булади.

4. Уруг экиш меъёри барг сатх,и шаклла-нишига 45 %, бир усимликнинг курук масса туплашига 53 %, усимлик буйига 24 %, азотли угитлар меъёри барг сатх,ининг шаклла-ниши, бир усимликнинг курук масса тупла-ши ва усимлик буйига мос равишда 40, 30 ва 78 % таъсир килади.

REFERENCES

1. Saimnazarov Yu.B., Djumanov Z.N. va boshqalar O'zbekistonda sholi etishtirish bo'yicha uslubiy ko'rsatma [Methodological guidelines for the cultivation of rice in Uzbekistan] Tashkent, 2009, pp. 3-31.

2. Seitova J.A. Agrotehnika risa. [Rice agrotechnology]. Kazahstan, 2014, pp. 87-90.

3. O'razmetov Q.K. Kechpishar sholi navlari xosildorligiga ekish muddati va me'yorlarining ta'siri. [Influence of sowing timing and norms on yield of late rice varieties] (PhD) diss. Abstract. Tashkent, 2017, pp. 15-45.

KMWflOK XyWAAMrM OAHAAPM CEflbCK0X03flMCTBEHHblE HAyKM AGRICULTURAL SCIENCES

4. Qashkabayeva Ch.T. O'tloqi-botqoq tuproq sharoitida o'rtapishar sholi navlarini xosildorligiga etishtirish agrotehnikasining ta'sirini o'rganish. [To study the effect of agrotechnics on the yield of medium-ripe rice varieties in meadow-swampy soil conditions]. (PhD) diss. Abstract. Tashkent, 2018, pp. 74-80, 107-109.

5. Qishloq ho'jalik ekinlarini Davlat nav sinash nazoratidan o'tkazish qo'llanmasi. [Manual for State Variety Testing of Agricultural Crops]. Tashkent, 1994, pp. 7-53.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Vishnu M. Bhan and H.K. Pande. Measurement of leaf area of rice doi: 10.2134/agronj 1966.00021962005800040029/. Agronomy journal, 1966, 454 p.

7. Dzyuba V.A. Teoriticheskoe i prikladnoe rastenievodstvo: na primyere pshenici, yachmenya i risa. Nauchno-metodicheskoe posobie. [Theoretical and applied crop production: the example of wheat, barley and rice. Scientific handbook]. Krasnodar, 2010, pp. 187-446.

8. Zhailybaev K.N., Tauzhenov I.A., Nurmat N.K. Urojaynost' risa v zavisimosti ot azotnih udobreniy i norm visyeva semyan. [Rice yield depending on nitrogen fertilizers and seed seeding rates]. Grain farming, 2003, no.4, pp. 21-23.

9. Zelenskiy G.L. Ris: biologicheskie osnovi selekcii i agrotehniki. Monografiya. [Rice: the biological basis of breeding and agricultural technology]. Krasnodar: KubGAU, 2016, 236 p.

10. Ijik N.K. Polyevaya vshojest' semyan. [Field germination of seeds]. K.: Urojay, 1976, 200 p.

11. Karlihanov T.K. i dr. Rekomendacii po resursosbyeregayushhey tehnologii vozdelivaniya risa. [Recommendations for resource-saving rice cultivation technology]. Kizilorda, 2008, 18 p.

12. Kidin V.V. Osnovi pitaniya rasteniy i primenenie udobreniy. [Fundamentals of plant nutrition and the use of fertilizers]. Moscow, 2008, 416 p.

13. Kovalev G.L. Zelenskiy, V.N. i dr. Osobennosti agrotehniki novih sortov risa: rekomendacii. [Features of agricultural technology of new varieties of rice: recommendations]. Krasnodar, 2010, 15 p.

14. Le Min' Ch'et. Vliyanie razlichnih doz azota na organogenez i produktivnost' rasteniy risa. [Influence of different doses of nitrogen on organogenesis and productivity of rice plants]. Krasnodar, 2010, pp. 24-28.

15. Nichiporovich A.A., Stroganova L.E., Chmora S.N., Vlasova M.P. Fotosinteticheskaya deyatel'nost' rasteniy v posyevah. [Photosynthetic activity of plants in crops]. Moscow, 1961, 135 p.

16. Chijikov V.N. Produktivnost' novih sortov risa v zavisimosti ot urovnya azotnogo pitaniya. Risovodstvo. [Productivity of new varieties of rice depending on the level of nitrogen nutrition]. 2002, no 1, pp. 54-58.

17. Chijikov V.N., Andrusenko V.V. Chistaya produktivnost' fotosinteza i urojaynost' risa v zavisismosti ot urovnya azotnogo pitaniya. Risovodstvo. [Net productivity of photosynthesis and productivity of rice depending on the level of nitrogen nutrition]. 2004, no 4, pp. 83-86.

18. Shilovskiy V.N., Ruban V.Ya. Izmenchivost' priznakov selekcionnogo matyeriala risa v zavisimosti ot norm visyeva semyan Risovodstvo. [Variability of the traits of rice breeding material depending on the seeding rates]. Vir. 6, 2005, pp. 66-69.

19. Akinwale M.G., Gregorio G., Nwilene F., Akinyele B.O., Ogunbayo S.A., Odiyi A.C. Heritability and correlation coefficient analysis for yield and its components in rice (Oryza sativa L.). African Journal of Plant Science, 2011, 5 (3), pp. 207-212.

20. Artacho P., Bonomelli C., Meza F. Nitrogen application in irrigated rice growth in Mediterranean conditions: Effects on grain yield, dry matter production, nitrogen uptake, and nitrogen use efficiency. Journal of Plant Nutrition 32: 2009, pp. 1574-1593.

MflM-OAH BA MHHОBAЦMОH PMBOWAAHMW

HAYKA M MHHОBAЦMОHHОE PA3BMTME SCIENCE AND INNOVATIVE DEVELOPMENT

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.