Научная статья на тему 'Минерал ўғитларнинг доривор артишок (Cynara scolymus l) ўсимлигининг ўсиб – ривожланишига таъсири'

Минерал ўғитларнинг доривор артишок (Cynara scolymus l) ўсимлигининг ўсиб – ривожланишига таъсири Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
270
42
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
доривор артишок / 90х30-1 / 90х40-1 / 90х50-1 экиш схемалари / минерал ўғит / азот / фосфор / калий / артишок бўйи / артишок барги / саватчалар / етилган саватчалар / уруғ сони / умумий уруғ сони. / Medicinal artichoke / sowing scheme 90x30x1 / 90x40x1 / 90x50x1 / fertilizers / nitrogen / phosphorus / potassium / plant height / artichoke leaves / inflorescence / number of seeds / total number of seeds

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Аясов Хушбек Ғайбуллаевич, Исроилов Бахтиёр Абдуллаевич

Мақолада доривор артишок ўсимлигининг ўсиши ва ривожланишига минерал ўғитларнинг таъсири ёзилган. Бунда ўсимлик уруғларини 90х30-1, 90х40-1 ва 90х501 схемаларида экиб, минерал ўғитлардан азот, фосфор ва калий ўғитлари қўлланилиб, азотли ўғитларнинг ҳар хил меъёрларининг ўсимликка таъсири тўғрисида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EFFECT OF MINERAL FERTILIZERS ON THE GROWTH AND DEVELOPMENT OF MEDICINAL ARTICHOKE (CYNARA SCOLYMUS L)

The article describes the effect of mineral fertilizers on the growth and development of an artichoke medicinal plant. Plant seeds are sown according to the schemes 90x30x1, 90x40x1, 90x50x1, nitrogen, phosphoric and potassium fertilizers are introduced from mineral fertilizers, and various norms of nitrogen fertilizers are considered in the article.

Текст научной работы на тему «Минерал ўғитларнинг доривор артишок (Cynara scolymus l) ўсимлигининг ўсиб – ривожланишига таъсири»

МИНЕРАЛ ^ИТЛАРНИНГ ДОРИВОР АРТИШОК (CYNARA SCOLYMUS L) УСИМЛИГИНИНГ УСИБ - РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ

Аясов Хуш бек Fайбулл аевич

Урмон хужалиги илмий-тадцицот институты Исроилов Бахтиёр Абдуллаевич

Тошкент давлат аграр университети

Мацолада доривор артишок усимлигининг усиши ва ривожланишига минерал угитларнинг таъсири ёзилган. Бунда усимлик уругларини 90x30-1, 90x40-1 ва 90x50-1 схемаларида экиб, минерал угитлардан азот, фосфор ва калий угитлари цулланилиб, азотли угитларнинг х,ар хил меъёрларининг усимликка таъсири тугрисида маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: доривор артишок, 90x30-1, 90x40-1, 90x50-1 экиш схемалари, минерал угит, азот, фосфор, калий, артишок буйи, артишок барги, саватчалар, етилган саватчалар, уруг сони, умумий уруг сони.

ВЛИЯНИЕ МИНЕРАЛЬНЫХ УДОБРЕНИЙ НА РОСТ И РАЗВИТИЕ ЛЕКАРСТВЕННОГО

АРТИШОКА (CYNARA SCOLYMUS L)

В статье описано влияние минеральные удобрений на рост и развитие лекарственного растения артишока. Семена растений вчсевают по сxемам 90x30 -1, 90x40-1, 90x50-1, из минеральные удобрений вносят азотные, фосфорные и калийные удобрения, а также в статье рассмотрены различные нормы азотные удобрений.

Ключевые слова: лекарственный артишок, сxема посева 90x30-1, 90x40-1, 90x50-1, минеральные удобрения, азот, фосфор, калий, высота растений, листья артишока, соцветие, количество семян, общее количество семян.

THE EFFECT OF MINERAL FERTILIZERS ON THE GROWTH AND DEVELOPMENT OF MEDICINAL ARTICHOKE (CYNARA SCOLYMUS L)

The article describes the effect of mineral fertilizers on the growth and development of an artichoke medicinal plant. Plant seeds are sown according to the schemes 90x30x1, 90x40x1, 90x50x1, nitrogen, phosphoric and potassium fertilizers are introduced from mineral fertilizers, and various no rms of nitrogen fertilizers are considered in the article.

Key words: Medicinal artichoke, sowing scheme 90x30x1, 90x40x1, 90x50x1, fertilizers, nitrogen, phosphorus, potassium, plant height, artichoke leaves, inflorescence, number of seeds, total number of seeds.

DOI: 10.24411/2181- 0761/2020-10021

Мавзунинг долзарблиги. Маълумки, айни пайтда купчилик мамлакатларда, шу жумладан Узбекистан Республикасида хам озиц-овцат, фармацевтика, енгил саноатларининг жадаллик билан ривожланиши кузатилмоцда. Узбекистон табиий ва географик жих,атдан доривор усимликларга бой худуддир. Бу xудудда табиий холда 4500 турга яцин юксак усимликлар учрайди. Шулардан 1200 га яцин усимлик турлари дориворлик xусусиятига эга булиб, Узбекистон Республикасининг усимликлар дунёсининг бойлигидан далолат беради.

Бутунжахон Соглицни Сацлаш ташкилотининг маълумотларига кура, мавжуд дори-дармонларнинг 60% ни доривор усимликлар хом-ашёларидан олинган препаратлар ташкил этади.

Хозирги вацтда Узбекистон Республикасида 112 тур доривор усимликлар расмий табобатда фойдаланишга рухсат берилган булиб, ушбу доривор усимликларнинг 80 % ни табиий холда усувчи усимликлар ташкил этади. Табиий холда усувчи доривор усимликларнинг хам хом-ашё захираси чегараланган булиб, уларни мухофаза цилиш, биоэкологик хусусиятларини урганиш, хом-ашё захирасидан тугри фойдаланиш ва купайтиришнинг илмий асосланган усулларини ишлаб чициш долзарб муаммолардан биридир. Шунинг учун Узбекистон Республикасида фармацевтика саноатининг эхтиёжларини доривор усимликлар хом -ашёси билан таъминлаш, махаллий флорани янги интродуцент усимлик турлари билан бойитиш ва уларни етиштириш технологияларини ишлаб чициш зарур.

Жах,он маданиятига улкан х,исса цушган олим Абу Али ибн Сино доривор усимликларга алохида эътибор берган. Унинг шох, асари булган «Китоб ул-цонун фитт-тиб» («Тиббиёт цонунлари») асарида таърифланган доривор усимликларнинг 165 таси хозирги замон табобатининг даволаш амалиётида цулланилмоцда [8].

Республикамизда фармацевтика саноати учун хом ашёси четдан келтирилаётган артишок усимлиги узида биологик фаол моддалардан флавоноидлар гурухига мансуб булган рутин, кверцитин ва бошца моддаларни синтез цилади. Шунинг учун хам ушбу усимликни мамлакатимизда етиштириш технологиясини ишлаб чициш мухим назарий ва амалий ахамият касб этади.

Мазкур усимликни етиштиришда минерал угитлардан самарали фойдаланилмаслик, унинг усиши, ривожланишининг сустлашиши, хосилдорлигининг пасайиши ва унинг хом ашёси таркибидаги флавоноидларнинг мицдорини камайишига сабаб булади. Бироц усимликларни, шу жумладан доривор усимликларнинг хам, азотли угитларнинг цайси турлари билан озицлантириш мацсадга мувофиц булиши масаласи шу вацтгача уз ечимини топган эмас.

Тадкикотнинг максади. Олиб борилган илмий тадцицот ишларида доривор артишокнинг экиш схемаси хамда минерал угитларнинг турли меъёрларининг бу усимликнинг усиши, ривожланиши ва доривор махсулотнинг хосилдорлиги хамда сифатига таъсирини урганишни мацсад цилиб олинди.

Тошкент вилоятиниг типик буз тупроцлари шароитида доривор артишок усимлигининг энг мацбул экиш схемасини аницлаш; азотли угитларнинг цулай меъёрини аницлаш; азотли угитларинг турли меъёрларининг артишокнинг усиши, ривожланиши ва хосилдорлигига таъсирини аницлаш; урганилаётган омилларнинг доривор махсулотнинг сифатига таъсирини аницлашдан иборат.

Мавзунинг урганилганлик даражаси. СИ. Вавилов ва бошц. [1], С.М. Вокулов [2] ва В.Н. Лукянецлар [5] фикрига кура, артишок сабзавот экини хисобланиб, унинг йугонлашган гулларини овцат сифатида ишлатилади. Унинг тангачасимон урама барглари этлик, мазали ва турли витаминларга бой булганлиги сабабли пиширилиб ёки хомлигича истеъмол килинади. Англия, Франция, Испания ва Европанинг бошца мамлакатларида унинг янги усиб чиццан ёш барглари овцатга таъм берувчи зиравор сифатида ишлатилади. Шунингдек, артишокнинг гул нектари асаларилар учун туйимли озуцадир.

П.Ф. Медведев, А.И. Сметанниковаларнинг [6] курсатишича, артишок юнон ва римликларда цадимдан маълум булган хамда уни инсонлар соглигини тиклайдиган, ишчанлик цобилиятини оширадиган озиц-овцат усимлиги сифатида жуда хам цадрлашган.

И.А. Дамиров ва бошцаларнинг[3] фикрича, усимликнинг саватчалари, ширалари, гуллари, барглари, илдизлари ва унинг бошца цисмларидан олинган

сую;ликлар буйрак, ;орин ва ичак сурункали касалликлари, хусусан, ич ;отиши, жигар патологияларида(сарик касаллиги, холецистит ва бош;.) сийдик хайдовчи восита сифатида ишлатилган. Унинг ширасини асал билан аралаштирилиб, стоматит, болаларнинг тил о;ариш, ёрилиш касалликларини даволашда фойдаланганлар.

Республикамизда фармацевтика саноати учун хом ашёси четдан келтирилаётган доривор артишок усимлигининг биомассаси огирлиги ва ундаги биологик фаол моддалардан флавоноидлар гурухига мансуб булган рутин, кверцитин ва бош;а моддаларни синтез ;илувчи ушбу усимликни етиштириш мухим назарий ва амалий ахамият касб этади.

Ушбу усимликни етиштиришда минерал угитлардан самарали фойдаланилмаслик, унинг усиши ва ривожланишининг сустлашиши, хосилдорлигининг пасайиши ва унинг хом ашёси таркибидаги флавоноидларнинг ми;дорини камайишига сабаб булади. Биро; усимликларни, шу жумладан доривор усимликларнинг хам, азотли угитларнинг ;анча меъёри билан ози;лантириш ма;садга мувофи; булиши масаласи шу ва;тгача уз ечимини топган эмас. Шундан келиб чи;;ан холда илмий тад;и;от ишларимизда артишокнинг экиш схемаси хамда минерал угитлариниг турли меъёрларининг бу усимликнинг усиши, ривожланиши ва доривор махсулотнинг хосилдорлиги хамда сифатига таъсирини урганиш ма;садга мувофи; хисобланади.

Тадкикот объекти ва услубияти. Илмий тад;и;от ишлари 2017-2019 йилларда Тошкент вилоятининг буз тупро;лари шароитида 9 та вариант 4 та такрорлашда олиб борилди (1-жадвал). Тажрибаларни ;уйиш, кузатишлар, хисобга олишлар ва тахлилларни амалга оширишда Б.А.Доспеховнинг «Методика полевого опыта» (1979) ва УЗПИТИда ишлаб чи;илган "Дала тажрибалари услубияти"дан (2007) фойдаланилди.

Тажриба булакларининг улчами 45 м2. Доривор артишок усимлиги учта, 90х30-1, 90х40-1 ва 90х50-1 экиш схемасида жойлаштирилди. Азотли угитлар 120; 150 ва 180 кг/га меъёрларда солинди. Х,амма вариантларда фосфор 110 кг/га, калий 75 кг/га меъёрда ;улланилди.

Тажрибаларда доривор артишок усимлигининг усиши ва ривожланиши буйича фенологик кузатувлар хар ой (июн, июл, август ва сентябр) нинг биринчи санасида утказилди. Бунда усимликларнинг буйи ва бир тупдаги барглар сони хисобга олинди.

1- жадвал

Тажриба тизими (2017-2019Й)

Вариантлар т.р. УFитларни куллаш меъёрлари Экиш схемаси

1 N120 P110 K75 90х30-1

2 N150 P110 K75 90х30-1

3 N180 P110 K75 90х30-1

4 N120 P110 K75 90х40-1

5 N150 P110 K75 90х40-1

6 N180 P110 K75 90х40-1

7 N120 P110 K75 90х50-1

8 N150 P110 K75 90х50-1

9 N180 P110 K75 90х50-1

Тажрибаларда артишок усимлигининг усиши ва ривожланиши буйича фенологик кузатувлар хар ой (июн, июл, август ва сентябр) нинг биринчи санасида

утказилди. Бунда усимликларнинг буйи ва бир тупдаги барглар сони хисобга олинди.

Тадкикот натижалари. Кузатувда биринчи июнда усимликларнинг буйи ва барглар сони орасида катта фарк булмади. Вариантлар орасида фаркланиш вегетациянинг кейинги даврларидаги кузатувларда ошиб борганлиги маълум булди (2-жадвал).

Олинган натижаларга кура артишок усимлиги 90x30-1 схемада экилиб, азот 120 кг/га меъёрда кулланилган 1 -вариантда 1-август холатига усимлик буйи 35,1 см булган булса, битта усимликда барглар сони барглари 19,9 донани ташкил ;илди. Ушбу экиш схемада азот 150 кг/га меъёрда солинган 2 -вариантда - усимлик буйи 39,1 см, барглар сони 23,4 дона булган булса, азот 180 кг/га меъёрда кулланилган 3 -вариантда артишокнинг буйи 41,1 см ва барглар сони 25,2 донани ташкил этди.

Артишок усимлиги 90x40-1 схемада жойлаштирилган вариантларда 1-сентябрда азот 120 кг/га меъёрда кулланилган вариантда усимлик буйи 36,5 см, барглар сони 22,4 дона, азот 150 кг/га солинган вариантда усимлик буйи 42,4 см, барглар сони 24,6 дона хамда азот 180 кг/га солинганда усимлик буйи 43,4 см ва барглар сони 26,6 донага тенг булди. Артишок уруглари 90x50-1 схемада экилган вариантларда хам деярли шунга ухшаш маълумотлар олинган. Вариантлар орасидаги фарк буйича бу конуният вегетация охиригача хам са;ланиб колди. Баргларнинг курук массаси азот 150 кг/га меъёрда кулланилган вариантда юкори булиб, бошка вариантларга нисбатан купрок доривор махсулот олинган.

2- жадва

л Доривор артишокнинг

асосий поясининг буйи ва барглари сони

№ Вариантлар 1.VI 1.VII 1.VIII 1.IX

Угит меъёри экиш схемаси буйи, см барги, дона буйи, см барги, дона буйи, см барги , дона буйи, см барги, дона

1 N120P110 K75 90x30-1 11,6 5,9 15,0 8,1 24,3 14,2 35,1 19,9

2 Nl50Pl10 K75 13,4 6,8 18,0 10,1 27,5 17,3 39,1 23,4

3 N180P 110 K75 15,4 7,5 19,5 11,5 29,0 19,0 41,1 25,2

4 N120P 110 K75 90x40-1 11,2 5,8 15,7 9,6 24,8 13,8 36,5 22,4

5 N150 P 110 K75 13,0 6,9 18,4 10,8 28,5 18,8 42,4 24,6

6 N180 P 110 K75 15,6 7,8 19,8 12,0 30,5 20,0 43,4 26,6

7 N120P 110 K75 90x50-1 10,2 5,7 16,4 10,7 26,0 15,3 38,8 22,4

8 N150P 110 K75 13,8 7,0 18,8 11,5 29,3 19,8 43,7 26,2

9 N180P 110 K75 16,5 8,0 20,6 13,0 32,5 21,8 45,4 27,6

Артишокнинг саватчаларини йигиштириб олишдан олдин уртача битта поянинг хул огирлиги ва курук огирлигини, саватчалар сони хамда етилган саватчалар сонини аникланди. Битта саватдаги уруг сони, битта усимликда уругларнинг умумий сонини, артишокни 90х30-1 схемада экиб минерал угитларни N150P110K75 меъёрда куллаган вариантда саватчаларнинг умумий сони 13,2 дона,

етилган саватчаларнинг сони 9,65 донага тенг булди. Минерал угитларнинг меъёри Nl8oPlloK75 кулланилган вариантда 15,4 дона, етилган саватчаларнинг сони эса 12,2 донага тенг булган. Артишок 90х40-1 схемада экилган вариантларда минерал угитларнинг иккинчи ва учинчи меъёрларида битта усимликнинг хул огирлиги, ундаги саватчаларнинг умумий ва етилган саватчаларниг сони бироз юкори булган. Масалан, минерал угитлар меъёри N ^Рт^ кулланилган вариантда поянинг хул огирлиги 1,58 кг, курук огирлиги 317,8 г булди. Шу билан бирга, усимлик 90х50-1 схемада жойлаштирилиб, минерал угитлар N l5oPlloK75 кулланилган вариантда поянинг хул огирлиги 1,87 кг, курук огирлиги 377,7 г ташкил килди.(3 -жадвал)

Демак артишокнинг саватчаларининг умумий сони ва етилган саватчаларнинг сони угитларнинг меъёрини ошиши ва кучат калинлигини сийраклашиши билан секин аста ошиб боради.

3- жадвал

Доривор артишокнинг ма;сулдорлик курсаткичлари

№ Угит меъёри, кг/га Экиш схемаси Битта усимликда

Поянинг хул огирли-ги, кг Поянинг курук огирли-ги, г Сават-чалар сони Етилган саватча -лар Битта саватдаг и уруг сони, дона Уруглар-нинг умумий сони, дона

1 N120P110 K75 90х30-1 1,16 230,4 10,1 7,5 280,5 2833,1

2 N150P110 K75 1,30 266,5 13,2 9,65 286,3 2762,8

3 N180P 110 K75 1,38 275,6 15,4 12,2 291,2 3552,6

4 N120P 110 K75 90х40-1 1,56 310,5 12,2 8,25 285,2 2352,9

5 N150 Р 110 K75 1,58 317,8 16,2 11,2 292,4 3274,9

6 N180 Р 110 K75 1,65 332,5 17,6 13,2 298,3 3937,6

7 N120P 110 K75 90х50-1 1,45 292,4 13,4 9,50 287,2 2728,8

8 N150P 110 K75 1,87 377,7 16,4 10,2 295,3 3012,1

9 N180P 110 K75 2,10 422,1 18,5 13,2 301,2 3975,8

Шунингдек битта саватдаги ва битта усимликдаги уругларнинг сони аникланди. Бунда артишокни 90x30-1 схемада экиб, миенерал угитларни Nl2oPllo K75 меъёрда куллаган вариантда битта саватчада уругларнинг сони 280,5 дона ва битта усимликдаги уруглар сони 2833,1 донага тенг булди. Юкоридаги экиш схемасида минерал угитларнинг меъёри Nl8oPlloK75 кулланилган вариантда 291,2 ва 3552,6 донага тенг булган. Минерал угитларнинг меъёри ошиши ва кучат калинлиги камайиши билан бу курсаткичлар битта усимлик хисобида ошиб боради. Энг юкори курсаткич минерал угитлар Nl8oPlloK75 меъёрда солинган ва 90х50-1 схемада экилган вариантда кайд килинди. Бу вариантда битта саватдаги уруг сони 301,2 дона ва уругларнинг умумий сони 3975,8 донани ташкил килди.

Хулоса. Демак юкоридагилардан хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, доривор артишок усимлигининг усиши, ривожланиши, поя курук моддасининг ошишида ва уруг туплашида экиш схемаларининг хамда минерал угитлар макбул меъёрларини кулланиш катта ахамият касб этади. Бунда доривор артишок усимлигидан юк;ори ва сифатли ;осил олиш учун уни 90x40-1 схемада экиб миенерал уFИTларни М15оР11вК75 ва Ы18оРиоК75 куллаш, артишокни 90x40-1 схемасида жойлаштириб миенерал уFИTларни Ы18оРио К75 меъёрда куллаш ем-хашак учун энг куп кук масса ;осили олишни таъминлайди ;амда артишокдан ю^ори ва сифатли уруF ;осили олиш учун уни 90x40-1 ва 90x50-1 схемаларда жойлаштириб миенерал уFИTларни Ы18оРиоК75меъёрда куллаш керак булади.

АДАБИЁТЛАР:

1. Вавилов С.И., Аничков Н.Н., Бардин И.П. Артишок. Большая Советская Энцик. Т.З. - М.: Большая Советская Энцик. 1970.- с. 147.

2. Вокулов С.М. Артишок «Плодоовощное хозяйство» М.: №1.- 1938. с.18-19.

3. Дамиров И.А., Применко Л.И., Шукюров Д.З. Лекарственные растения Азербайджана. - Баку. Маориф, 1982.- с.11-230.

4. Ипатьев А.Н. Овощные растения земного шара. Высшая школа, Минск: 1966. - с. 210-212.

5. Лукянец В.Н. Календарь огородника. - Алма-Ата: Кайнар. Саржайлау, 1992. - с. 57-59.

6. Медведов П.Ф., Сметанникова А.И. Кормовые растения Европейской части России. Справочник. -Л.: Колос, 1981. - с. 21-22.

7. Панов М.А. Артишок «Сад и огород», 1949. -№12. -с.10-11.

8. Холматов .Х..Х., Касимов а.И. Доривор усимликлар. "Ибн Сино" нашриёт-матбаа бирлашмаси, Т.: -1994.

9. Хайдаров Р.С. Опыты по введению в культуру (Cynara scolymus L.) в условиях Самарканда. Самарканд: 1967. - с.49-52.

10. Хайдаров Р.С. Артишок. Сельское хозяйство Узбекистана. Т.: 1971. -№10.-с.50-51.

11. Rocchietta S. Stopia farmacéutica e terapéutica der carciofo [Cynara ".olymus L.] dall'antichita ai giorni hostm. Minerva fapmac. Vol.: 1959. 8 1-2.-с.274.

12. http://www.abcslim.ru/articles/346/artishok.

13. http://kafe-5.narod.ru/artishoke.htm.

14. http://samsebelekar.ru/index/artishok/0-513.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.