Научная статья на тему 'КУЗГИ БУҒДОЙ ЎСИМЛИГИНИ ТУПРОҚНИНГ ФИЗИК ХОССАЛАРИГА ТАЪСИРИ'

КУЗГИ БУҒДОЙ ЎСИМЛИГИНИ ТУПРОҚНИНГ ФИЗИК ХОССАЛАРИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
12
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тупроққа ишлов бериш / ирригация эрозиси / тупроқ зарралари / кузги буғдой / кўчат қалинлиги / маъдан ўғитлар / ўсимликнинг бўйи. / soil cultivation / irrigation erosion / soil particles / winter wheat / planting thickness / mineral fertilizers / vegetation height.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — A. Jo'Rayev, X. Xoshimov, T. To'Rayev, D. Toshmatov

Мақолада кузги буғдой етиштиришда тупроққа ишлов бериш, кўчат қалинлиги ҳамда маъдан ўғитлар меъёрларининг тажриба даласини суғориш натижасида тупроқ заррачаларининг ювилишига таъсири тўғрисида Тошкент вилоятининг ирригация эрозиясига мойил типик бўз тупроқлари шароитида ўтказилган дала тажрибаларидан олинган маълумотлар келтирилган. Олиб борилган тажриба натижаларига кўра маъдан ўғитлар ҳамда кузги буғдойнинг уруғ экиш меъёрлари ортиши билан тупроқнинг ҳажм оғирлиги камайиб бориши таҳлил қилинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF WINTER WHEAT ON THE PHYSICAL PROPERTIES OF THE SOIL

The data on the effect of soil treatment, the density of standing and the norms of mineral fertilizers on the washing away of soil particles as a result of irrigation are presented in the stats. These data were obtained in field experiments conducted under typical serozem soils subjected to irrigation erosion in the Tashkent region. As a result of the conducted studies, it was revealed that with the increase of the norms of mineral fertilizers and the sowing of winter wheat seeds, the washing away of soil particles

Текст научной работы на тему «КУЗГИ БУҒДОЙ ЎСИМЛИГИНИ ТУПРОҚНИНГ ФИЗИК ХОССАЛАРИГА ТАЪСИРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

КУЗГИ БУГДОЙ УСИМЛИГИНИ ТУПРОЦНИНГ ФИЗИК ХОССАЛАРИГА

ТАЪСИРИ Жураев Акмалжон Нормухамадович

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти доценти Хошимов Хожиакбар Шокиржон уFли

Магистр Тураев Темур Тошматов Достонбек

Талабалар https://doi.org/10.5281/zenodo.7440216

Аннотация. Мацолада кузги бугдой етиштиришда тупроцца ишлов бериш, кучат цалинлиги цамда маъдан угитлар меъёрларининг тажриба даласини сугориш натижасида тупроц заррачаларининг ювилишига таъсири тугрисида Тошкент вилоятининг ирригация эрозиясига мойил типик буз тупроцлари шароитида утказилган дала тажрибаларидан олинган маълумотлар келтирилган.

Олиб борилган тажриба натижаларига кура маъдан угитлар уамда кузги бугдойнинг уруг экиш меъёрлари ортиши билан тупроцнинг уажм огирлиги камайиб бориши та^лил цилинди.

Калит сузлар: тупроцца ишлов бериш, ирригация эрозиси, тупроц зарралари, кузги бугдой, кучат цалинлиги, маъдан угитлар, усимликнинг буйи.

ВЛИЯНИЕ ОЗИМОЙ ПШЕНИЦЫ НА ФИЗИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА ПОЧВЫ

Аннотация. В статы приведены данные полученные в полевых опытах проведенных в условиях типичных сероземных почв подверженных ирригационной эрозии в Ташкентской области, где изучению влияние обработки почвы, густоты стояния и норм минеральных удобрений на смыв почвенных частиц в результате проведения поливов.

В результате проведенных исследований выялено, что с повышением норм минеральных удобрений и высева семян озимой пшеницы обёмный масси почвенных частиц

Ключевые слова: обработка почвы, эрозия ирригации, частицы почвы, озимая пшеница, толщина посадки, минеральные удобрения, высота растительности. THE INFLUENCE OF WINTER WHEAT ON THE PHYSICAL PROPERTIES OF THE

SOIL

Abstract. The data on the effect of soil treatment, the density of standing and the norms of mineral fertilizers on the washing away of soil particles as a result of irrigation are presented in the stats. These data were obtained in field experiments conducted under typical serozem soils subjected to irrigation erosion in the Tashkent region.

As a result of the conducted studies, it was revealed that with the increase of the norms of mineral fertilizers and the sowing of winter wheat seeds, the washing away of soil particles

Keywords: soil cultivation, irrigation erosion, soil particles, winter wheat, planting thickness, mineral fertilizers, vegetation height.

Дехкончиликда тупрокнинг мух,им ахдмиятга эга булган сифат курсаткичларидан бири унинг зичлиги, яъни хджм огирлиги ва говаклигидир. Тупрок зичлигининг

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

усимликлар усиши ва ривожланишида ахамияти гоят каттадир. У усимлик илдизлари учун сув, хаво, микробиологик шароитлар ва озика элементлари микдори хамда нисбатини узгартириб туради.

Говакликлар тупрокдаги барча жараёнларда иштрок этиб, тупрок унумдорлигини белгиловчи асосий омил тарикасида руёбга чикади.

Немис олими В.Шумахер тупрокдаги говакликларни чукур анализ килиб тупрокдаги хамма тешикларнинг унинг хажмига нисбатан олган жами йигиндисига умумий говаклик деб тупрокнинг капиляар сув билан банд булган говаклар йигиндиси капиляр говаклик деб айтган (Л.Турсунов, 1988).

Тупрокка ишлов бериш, уруг экиш ва маъданли угитлар меъёрларини кузги бугдойнинг хосилдорлигига таъсири буйича олиб борилган тажрибаларимизда тупрокнинг хажм огирлиги хамда говаклиги тахлил килиниб шу нарса маълум булдики, ирригация эрозиясига учраган тупрокларда унинг хажм огирлиги бошка, яъни эрозияга учрамаган тупрокларга нисбатан бир мунча фарк килиши, тажриба майдонининг кучсиз, уртача ва кучли ювилган, хамда ювилиб тушган кисмларида турлича катталикка эга эканлиги аникланди. Тупрокнинг хажм огирлиги унинг механик таркиби, чиринди, макро ва микро структураси хамда тузлар микдорига боглик. Ушбу курсаткичлар эса уз узидан кияликнинг барча кисмларида тупрокнинг ювилганлик даражасига узвий богликдир.

Маълумки, тупрокнинг механик таркибини огирлашиб бориши, гумус микдорининг камайиши, структурасини бузилиши уни зичлашишга олиб келади, натижада тупрокнинг хажм огирлиги ортади. Тупрокнинг озика ва хаво тартиблари унинг хажм огирлигига чамбарчас богликдир. Жуда куп олимлар томонидан аникланишича усимликнинг, хусусан бугдойнинг яхши усиши ва ривожланиши учун тупрокнинг кулай х,ажм огирлиги 1,30-1,35 г/см3 оралигида булиши зарур.

Тажрибанинг биринчи йилида тупрокнинг хджм огирлиги амал даврининг бошида бугдойнинг униб чикиши, усиши ва ривожланиши учун кулай булган (Шудгорланган далада 0-30 см 1,25 г/см3, говаклиги 53,6 %, 30-50 см 1,32 г/см3, говаклиги 21,1 %).

Тажриба даласи кузда шудгор килиниб кузги бугдой экилган вариантларда тупрогининг хажм огирлиги кам, говаклиги эса куп булганлиги кузатилди. Уруг экиш меъёри ва маъданли угитлар меъёри ортиб борган сари тажриба даласи тупрогининг хажм огирлиги камайиб, борганлиги кузатилди.

Шудгорланган далада 4 млн.дона уруг экилиб, ^5оРю5К75 кг/га меъёрда маъданли угитлар кулланилган 1-вариант тупрогининг 0-30 см катламида 1,37 г/см3, 49,3 % ни ташкил килган булса, дала тупрогининг 30-50 см катламида эса 1,47 г/см3, говаклиги 45,3 % ни ташкил килди. Маъданли угитлар меъёри (№ооРшКюо ва №5оР175К125 кг/га) оширилган 2-, 3-вариантларда эса тупрокнинг 0-30 см катламида тупрокнинг хажм огирлиги 1,36-1,35 г/см3, 49,6-49,9 % ни ташкил килган булса, тажриба тупрогининг 30-5о см катламида эса 1,46-1,45 г/см3, 45,4-46,3 % ни ташкил килди. (1-жадвал).

Кузги бугдойнинг уругининг экиш меъёри гектарига 5 млн.дона килиб белгиланган 4-, 5-, 6-вариантларда хам юкоридаги конуниятларда келиб чикиб тупрокнинг физик хоссалари маъданли угитлар меёрларига мос равишда узгариб борган, яъни маъданли угитлар меъёрлари ортган сари тупрокнинг хажм огирлиги камрок зичлашганини кузатдик. Уруг экиш меъёрини хисобга оладиган булсак гектарига 5

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

млн.дона уруг экилган вариантларда тупрокнинг хджм огирлиги 4 млн.донага нисбатан яхширок булганлиги кузатилди.

Тажриба даласи шудгорланиб экиш меъёри 6 млн.дона килиб белгиланган вариантларда 4 млн.дона уруг экилган вариантларга нисбатан угитлар меъёрига мос равишда 7-, 8-, 9-вариантлар тупрокларининг хджм огирлиги тупрокнинг 0-30 см катламида 0,04-0,04-0,04 г/см3 га кам булган булса, дала тупрогимнинг 30-50 см катламида эса 0,07-0,08-0,09 г/см3 га камайганлиги кузатилди.

1-Жадвал

2-Тупрокка ишлов бериш, ypyF экиш ва маъдан ^итлар меъёрлари х,амда суFориш усулларини тупрокнинг хажм оFирлигига таъсири, г/см3

Bap № Кучат калинлиг и, млн.дона Маъданли уFитлар, кг/га Тупрок катлами, см Сузги шудгорланиб экилган

Х,ажм OFирлиги, г/см3 Говаклиги, %

Амапл даври бошида 0-30 1,25 53,6

30-50 1,32 51,1

1 4 N150 Pl05 K75 0-30 1,37 49,3

30-50 1,47 45,3

2 4 N200 Pl40 K100 0-30 1,36 49,6

30-50 1,46 45,4

3 4 N250 Pl75 Kl25 0-30 1,35 49,9

30-50 1,45 46,3

4 5 Nl50 Pl05 K75 0-30 1,36 49,6

30-50 1,45 46,3

5 5 N200 Pl40 Kl00 0-30 1,34 50,3

30-50 1,43 47,0

6 5 N250 Pl75 Kl25 0-30 1,33 50,5

30-50 1,42 47,4

7 6 Nl50 Pl05 K75 0-30 1,33 50,5

30-50 1,40 48,1

8 6 N200 Pl40 Kl00 0-30 1,32 51,1

30-50 1,38 48,7

9 6 N250 Pl75 Kl25 0-30 1,31 51,2

30-50 1,36 49,6

Дала тажрибаларидан куриниб турибдики энг хджм огирлигининг энг яхши курсаткичлари эса 9-вариантда, яъни тажриба даласи шудгорланиб, уруг экиш меъёрлари 6 млн.дона уруг экилиб, маъданли угитлар меъёри N250P175K125 кг/га этиб белгиланганда кузатилди. Чунки ушбу вариантда маъданли угитлар меъёрлари ва уруг экиш меъёрлари юкори меъёрда кулланганлиги учун тупрокнинг физик хоссаларига ижобий таъсир курсатган. Унга кура дала тупрогининг 0-30 ми катламида 1,31 г/см3 булган булса, тажриба даласи тупрогининг 30-50 см катламида эса 1,36 г/см3 ни ташкил килганлиги кузатилди.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

REFERENCES

1. Жураев А., Хошимов И., Маъданли угитлар меъёри ва кучат калинлигининг кузги бугдой дон хосилдорлигига таъсири //«Экология хабарномаси» журнали. Тошкент, 2018. №5(205. Б. 16-17. (06.00.00.№2).

2. Эгамов Х., Рахимов А., Турсунов И., Жураев А., Холмуроджонов Ж., Устойчивость сортов и линий хлопчатника к паутинному клещу //«Модернизация сферы образования и науки с учетом мировых научно-технологических трендов» сборник научных трудов по материалам международной научно-практической конференции. -Белгород:2020. 12-14 с.

3. Эгамов Х., Кимсанов И., Рахимов А., Жураев А.Н, Холмуроджонов.Ж., Вопросы методики селекции и комбинационной способности сортов хлопчатника //«Модернизация сферы образования и науки с учетом мировых научно-технологических трендов» сборник научных трудов по материалам международной научно-практической конференции. -Белгород:2020. 15-18 с.

4. Жураев А., Хошимов И. Влияние агротехнологии озимой пшеницы на зерновую плодородность //журнал: «Актуальные проблемы современной науки». Москва, 2018. №4. С. 166-168. (06.00.00.№5).

5. Турсунов Х., Жураева X,., Жураев А.Н. The effect of rice sowing on the seedling method for different periods planting pattern and the number of seedlings // Ж. Psychology and education ISSN:00333077 (2021) 58 (1): 5517-5525

6. Жураев А.Н., Мамадалиев З., Холмуроджонов Ж. Основные агротехнических мероприятияпри возделывание озимой пшеницы // Ж. Science and world international scientific journa. ISSN: 2308-4804. №6(82), 2020. 33-б.

7. Жураев А.Н., Оптимальные элементы агротехнологии при возделывании озимой пшеницы //Международный центр научного сотрудничества «Приоритетные направления развития науки и образования». Пенза. 2018. С. 69-72.

8. Жураев А., Мамадалиев З., Холмуроджонов Ж., Пути повшения плодородия почв и урожай озимой пшенициы // Ж. The Way of Science international scientific journal. ISSN: 2311-2158. №6(76), 2020. 21-б.

9. Акмалжон Жураев, Дилнозахон Камбарова, Ортикали Исмоилов, Бурхонджон Очилов, Влияние эффективных агротехнологий росту озимой пщеницы // SCIENCE AND INNOVATION international scientific journal/ ISSN: 2181-3337. №4, 2022. 122-ст.

10. Жураев Акмалжон Нормухамадович, ^амбарова Дилноза ^одировна, Исмоилов Ортигали, Кузги бугдойнинг кучат калинлиги ва маъданли угитлар меъёрларини тупрокнинг хажм огирлигига таъсири // SCIENCE AND INNOVATION international scientific journal/ ISSN: 2181-3337. №3, 2022. 417 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.