Научная статья на тему 'КУЗГИ БУҒДОЙ АГРОТЕХНОЛОГИЯСИ ВА ДОН ВА ҲОСИЛДОРЛИГИ'

КУЗГИ БУҒДОЙ АГРОТЕХНОЛОГИЯСИ ВА ДОН ВА ҲОСИЛДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
150
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тупроққа ишлов бериш / кузги буғдой / кўсат қалинлиги / маъдан ўғитлар / ўсимликнинг бўйи. / tillage / winter wheat / coarse thickness / mineral fertilizers / plant height

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — А.Н.Жўраев, Ф.Алимов, О.Исмоилов

Мақолада кузги буғдой етиштиришда тупроққа ишлов бериш, кўчат қалинлиги ҳамда маъдан ўғитлар меъёрларининг унинг ўртача дон ва сомон ҳосилдорлигига таъсири тўғрисида Тошкент вилоятининг ирригация эрозиясига мойил типик бўз тупроқлари шароитида ўтказилган дала тажрибаларидан олинган маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — А.Н.Жўраев, Ф.Алимов, О.Исмоилов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AGROTECHNOLOGY OF WINTER WHEAT AND GRAIN AND YIELD

The article provides information on soil tillage, seedling thickness and the impact of mineral fertilizers on its average grain and straw yields in the cultivation of winter wheat from field experiments in typical gray soils of Tashkent region prone to irrigation erosion.

Текст научной работы на тему «КУЗГИ БУҒДОЙ АГРОТЕХНОЛОГИЯСИ ВА ДОН ВА ҲОСИЛДОРЛИГИ»

SCIENCE AND INNOVATION 2022

№ 3

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

КУЗГИ БУГДОЙ АГРОТЕХНОЛОГИЯСИ ВА ДОН ВА ^ОСИЛДОРЛИГИ

А.Н.Жураев

к.х.ф.ф.д., доцент, Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти

Ф.Алимов

ассистент, Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти

О.Исмоилов

талаба, Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти https://doi.org/10.5281/zenodo.6673319 Аннотация. Мацолада кузги бугдой етиштиришда тупроцца ишлов бериш, кучат цалинлиги уамда маъдан угитлар меъёрларининг унинг уртача дон ва сомон уосилдорлигига таъсири тугрисида Тошкент вилоятининг ирригация эрозиясига мойил типик буз тупроцлари шароитида утказилган дала тажрибаларидан олинган маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: тупроцца ишлов бериш, кузги бугдой, кусат цалинлиги, маъдан угитлар, усимликнинг буйи.

АГРОТЕХНИКА ОЗИМОЙ ПШЕНИЦЫ И ЗЕРНА И УРОЖАЙНОСТЬ Аннотация. В статье приведены сведения об обработке почвы, толщине всходов и влиянии минеральных удобрений на ее среднюю урожайность зерна и соломы при возделывании озимой пшеницы из полевых опытов на типичных сероземах Ташкентской области, склонных к ирригационной эрозии.

Ключевые слова: обработка почвы, озимая пшеница, грубая толщина, минеральные удобрения, высота растений.

AGROTECHNOLOGY OF WINTER WHEAT AND GRAIN AND YIELD Abstract. The article provides information on soil tillage, seedling thickness and the impact of mineral fertilizers on its average grain and straw yields in the cultivation of winter wheat from field experiments in typical gray soils of Tashkent region prone to irrigation erosion. Keywords: tillage, winter wheat, coarse thickness, mineral fertilizers, plant height.

КИРИШ

Узбекистоннинг мавжуд сугориладиган экин майдонлари турлича унумдорлик ва механик таркибга, кияликка эга, шунингдек бу ерларда турли хилдаги тупроклар мавжуд. Масалан, ирригация ва шамол эрозиясига чалинган экин майдонларида кулланилган минерал угитларнинг бир кисми сув билан бирга, ёки шамол таъсирида йукотилади, янги узлаштирилган, текистланган кум тупрокларда эса угитларнинг тупрок катламларининг пастига ювилиши туфайли угитлардан фойдаланиш самарадорлиги кескин камайиб кетди. Тупрокнинг узок муддатли ювилиши натижасида экинлар х,осилдорлиги камайиб, озик моддалар тупрокнинг пастки катламларига, окова сувлар билан коллектр зовурларга ювилиб кетади. Натижада экинларнинг х,осили камайибгина колмасдан, тупрокдаги макро-микроэлементлар, шунингдек захдрли химикатлар закбурларга окиб тушиб, атроф-мух,итга салбий таъсир курсатади. Шу сабабли бу майдонлардан юкори ва сифатли х,осил олиш учун тупрокларни эрозиядан х,имоя килиш максадида Тошкент вилоятининг ирригация эрозиясига мойил типик буз тупроклари шароитида дала тажрибалари олиб бордик.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ

Олиб борилган дала тажрибалари натижаларини тах,лили шуни курсатдики, экишдан олдин тупрокка ишлов бериш, маъдан угитлар ва кузги бугдой уругини экиш меъёри ирригация эрозиясига чалинган тупрокларда кузги бугдойнинг дон ва сомон х,осилига албатта таъсир курсатганлигини тажриба натижаларидан куришимиз мумкун. Тажрибанинг гуза катор орасига 4 млн.дона уруг экилган кисмида маъдан угитлар кам (N150 Р105 К75 кг) меъёрда кулланилган 1-вариантда кузги бугдойнинг дон х,осили уртача 32.9 ц/га ни, сомон х,осили 34,5 ц/га ни, маъдан угитлар N200 Р140 К100 ва N250 P175 K125 кг меъёрларда кулланилган 2-, 3-вариантларда маъдан угитлар хисобига х,осил бир неча ц/га ошганлигини куришимиз мумкун, яъни дон х,осили 38,4-44,1, сомон х,осили 37,3-47,7 ц/га ни ташкил килди (1-жадвал).

Кузги бугдой гуза катор орасига 5 млн.дона уруг экилиб кам (N150 Р105 К75 кг) меъёрда минерал угитлар кулланилган 4-вариантда йиллар буйича уртача дон х,осили 36,9 ц/га булган булса, сомон косили эса 55,1 ц/га ни ташкил килганлиги кузутилди. Маъдан угитлар N200 Р140 К100 кг ва N250 P175 K125 кг меъёрларда кулланилган 5 хамда 6-вариантларда уртача дон х,осили 43,8-46,9 ц/га ни ташкил килди. Гуза катор орасига культиватор билан ишлов берилиб, уруг экиш меъёрини 6 млн.дона килиб белгиланган 7-, 8-, 9-вариантларда эса бу курсаткич мос равишда уртача 46,9-50,6-54,5 ц/га ни, уртача сомон х,осили эса 50,0-54,6-55,6 ц/га ни ташкил килди.

Натижалар гуза катор орасига культивация килиниб экилган вариантларда маъдан угитлар ва кучат калинлиги ортган сари кузги бугдойнинг уртача дон ва сосон х,осилини ортганлиги кузатилди.

Худди шундай х,олат тажриба даласини чизелланиб, маъдан угитлар меъёри N150 Р105 К75 кг килиб белгиланган, 4 млн.дона уруг экилган 10-вариантда кузги бугдойнинг уртача дон х,осили 35,2 ц/га, сомон х,осили 35,6 ц/га булган булса, маъдан угитлар N200 Р140 К100 ва N250 P175 K125 кг меъёрларда кулланилган 11-, 12-вариантларда уртача дон х,осили 38,0-41,0 ц/га ни уртача сомон х,осили эса 37,9-45,9 ц/га ни ташкил килди.

Уруг экиш меъёрини 5 млн.дона килиб белгиланган 13-, 14-, 15-вариантларда эса кузги бугдойнинг йиллар буйича уртача дон х,осили 46,7-50,2-54,0 ц/га ни, сомон х,осили

51.5-56,6-59,7 ц/га ни ташкил килди. Чизел килинган ерга 6 млн.дона уруг экилган уччала маъдан угитлар меъёрида мос равишда йиллар буйича кузги бугдойнинг уртача дон х,сили

37.6-40,9-44,4 ц/га ни, уртача сомон х,осили эса 49,8-55,0-57,1 ц/га ни ташкил килди.

Кузда (28-30 см чукурликда) шудгор килиниб N150 Р105 К75 кг меъёрда маъадан

угитлар кулланилган хамда экиш меъёрлари 4 млн.дона килиб белгиланган 19-вариантда кузги бугдойнинг йиллар буйича уртача дон х,осили 49,9 ц/га ни, сомон х,осили эса 47,9 ц/га ни ташкил килганлигини куришимиз мумкун. Ушбу тупрокка ишлов бериш фонида 4 млн.дона кучат калинлигида, маъдан угитлар меъёри азот 200 кг, фосфор 140 кг, калий 100 кг килиб белгиланган 20-вариантда уртача дон х,осили 57,4 ц/га ни, сомон х,осили эса 52,6 ц/га булганлигини кузатган булсак маъдан угитлар меъёрини энг юкори меъёрда, яъни N250 P175 K125 кг килиб олинган 21-вариантимизда уртача дон х,осилдорлиги 65,2 ц/га, сомон х,осили 62,7 ц/га ни ташкил килган.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Ушбу тупрокка ишлов берилган фонда маъдан угитлар кам (N150 Р105 К75 кг) меъёрда кулланилганда, уруг экиш меъёрини 5 млн.дона килиб экилган 22-вариантда кузги бугдойнинг уртача дон х,осили 45,7 ц/га, сомон хосили эса 44,5 ц/га булганлигини куришимиз мумкун. тупрокка ишлов бериш усули ва экилган уруглар меъёри юкоридаги билан бир хил булиб маъдан угитлар меъёрини N200 Р140 К100 кг килиб етиштирилган, яъни 23- вариантда кузги бугдойнинг уртача дон х,осили 49,7 ц/га, уртача сомон х,осили эса 48,6 ц/га, мадан угитлар меъёри (N250 Р175 К125 кг) энг юкори кулланилган 24-вариантда эса кузги бугдойнинг кртача дон х,осили 53,9 ц/га, сомон х,осили 52,2 ц/га ни ташкил килди.

Тупрокни кузда шудгор килиниб кузги бугдойнинг уруг экиш меъёрини 6 млн.дона килиб белгиланган 25-, 26-, 27-вариантларда маъдан угитлар меъёрларига мос равишда уч йиллик тажриба натижалари уртача дон х,осили 38,3-41,4-44,8 ц/га ни ташкил килган булса, уртача сомон х,осили 53,2-60,0-65,6 ц/га булганлигини курсатди.

1-жадвал

Тупрокка ишлов бериш, маъдан ^итлар ва ypyF экиш меъёрларини кузги буFдойнинг дон ва сомон х,осилдорлигига таъсири

Вар Кучат калинлиги, УFит меъёрлари, Дон косили, Сомон х,осили,

№ млн.дона х,исобида кг/га ц/га ц/га

1 4 N150 P105 K75 32,9 34,4

2 4 N200 P140 K100 38,4 37,3

3 4 N250 P175 K125 44,1 47,7

4 5 N150 P105 K75 39,6 51,5

5 5 N200 P140 K100 43,8 57,3

6 5 N250 P175 K125 48,2 63,4

7 6 N150 P105 K75 46,9 50,0

8 6 N200 P140 K100 50,6 54,6

9 6 N250 P175 K125 54,5 55,6

10 4 N150 P105 K75 35,2 35,6

11 4 N200 P140 K100 38,0 37,9

12 4 N250 P175 K125 41,0 45,9

13 5 N150 P105 K75 46,7 51,5

14 5 N200 P140 K100 50,2 56,6

15 5 N250 P175 K125 54,0 59,7

16 6 N150 P105 K75 37,6 49,8

17 6 N200 P140 K100 40,9 55,0

18 6 N250 P175 K125 44,4 57,1

19 4 N150 P105 K75 49,9 47,9

20 4 N200 P140 K100 57,4 52,6

21 4 N250 P175 K125 65,2 62,7

22 5 N150 P105 K75 45,7 44,5

23 5 N200 P140 K100 49,7 48,6

24 5 N250 P175 K125 53,9 52,2

25 6 N150 P105 K75 38,3 53,2

26 6

N200 P140 K100

41,4

60,0

27 6

N250 P175 K125

44,8

65,6

ХУЛОСА

Юкоридаги натижалардан шуни хулоса килиш мумкунки гуза катор орасига культивация (12-14 см) килиб экилган кузги бугдойнинг маъдан угитлар меъёри ва кучат калинлиги ортган сари дон ва сомон х,осили ортиб борганлигин куришимиз мумкун.

Тажриба даласи чизеллаб сунгра кузги бугдой экилган вариантларнинг энг макбули 5 млн.дона уруг экилиб 200 кг, 140 кг фосфор ва 100 кг калий кулланилган вариантда кузатилди. Олиб борилган уч йиллик дала тажрибалари натижаларини тах,лил килганимизда гуза катор орасига экилган вариантлардан олинган натижаларни акси булганлигини кузатдик. Бунинг асосий сабаби шудгорлаб экилган вариантлпарда маъдан угитлар хамда уруг экиш меъёрлари ортган сари усимликларни буйи усиб кетганлиги ва танаси нимжон булиб шакилланганлиги хисобига поялар ётиб колиб мах,сулдор поялар сони кескин камайиб кетишига олиб келди. Аксинча гуза катор орасида гуза ангизларини кузги бугдойни поясини ётиб колишдан саклаб колганлигини кузатдик.

1. Жураев А., Хошимов И., Маъданли угитлар меъёри ва кучат калинлигининг кузги бугдой дон х,осилдорлигига таъсири //«Экология хабарномаси» журнали. Тошкент, 2018. №5(205. Б. 16-17. (06.00.00.№2).

2. Эгамов Х., Рахимов А., Турсунов И., Жураев А., Холмуроджонов Ж., Устойчивость сортов и линий хлопчатника к паутинному клещу //«Модернизация сферы образования и науки с учетом мировых научно-технологических трендов» сборник научных трудов по материалам международной научно-практической конференции. -Белгород:2020. 12-14 с.

3. Эгамов Х., Кимсанов И., Рахимов А., Жураев А.Н, Холмуроджонов.Ж., Вопросы методики селекции и комбинационной способности сортов хлопчатника //«Модернизация сферы образования и науки с учетом мировых научно-технологических трендов» сборник научных трудов по материалам международной научно-практической конференции. -Белгород:2020. 15-18 с.

4. Жураев А., Хошимов И. Влияние агротехнологии озимой пшеницы на зерновую плодородность //журнал: «Актуальные проблемы современной науки». Москва, 2018. №4. С. 166-168. (06.00.00.№5).

5. Турсунов Х., Жураева X,., Жураев А.Н. The effect of rice sowing on the seedling method for different periods planting pattern and the number of seedlings // Ж. Psychology and education ISSN:00333077 (2021) 58 (1): 5517-5525

6. Жураев А.Н., Мамадалиев З., Холмуроджонов Ж. Основные агротехнических мероприятияпри возделывание озимой пшеницы // Ж. Science and world international scientific journa. ISSN: 2308-4804. №6(82), 2020. 33-б.

7. 7.Жураев А.Н., Оптимальные элементы агротехнологии при возделывании озимой пшеницы //Международный центр научного сотрудничества «Приоритетные направления развития науки и образования». Пенза. 2018. С. 69-72.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

Жураев А., Мамадалиев З., Холмуроджонов Ж., Пути повышения плодородия почв и урожай озимой пшенициы // Ж. The Way of Science international scientific journal. ISSN: 2311-2158. №6(76), 2020. 21-б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.