Научная статья на тему 'ШОИР ҲАЖВИЁТИНИНГ ХАЛҚОНА ИФОДАСИ'

ШОИР ҲАЖВИЁТИНИНГ ХАЛҚОНА ИФОДАСИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

102
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сўз / дид / образ / оригинал / ифода / шеър / усул / бадиий тасвир.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Гулрухбегим Қаҳрамон Қизи Равшанова

Ушбу мақолада Абдулла Орипов ҳар бир сўзни дид билан танлаши тафаккур тарозисида ўлчайди. Оригинал ва образли ифода усули замирида бадиий мантиқ ётади; табиийки, бу мантиқ лўнда, ҳар қандай сунъий безакдан холи, ихчам шаклда юзага чиқади. Бу шаклнинг воқе бўлишида, аввало, шоирнинг диди, тафаккури ва ўткир нигоҳининг уйғун мутаносиблигини кўрамиз. Аслида халқ ҳаётини, турмуш тажрибаларини кузатиш натижасида ижтимоий-руҳий ҳолатларга оид хулосалар, мантиқий умумлашмалар оғзаки ижодда пайдо бўлади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POPULAR EXPRESSION OF THE POET'S COMEDY

In this article, Abdulla Aripov's careful choice of each word is measured on the scales of thinking. At the heart of the original and figurative method of expression lies artistic logic; naturally, this logic emerges in a concise, concise form, free from any artificial decoration. In the occurrence of this form, we see, first of all, the proper balance of the poet's taste, thought, and sharp gaze. In fact, as a result of observing the life of the people, life experiences, conclusions about socio-psychological conditions, logical generalizations appear in folklore.

Текст научной работы на тему «ШОИР ҲАЖВИЁТИНИНГ ХАЛҚОНА ИФОДАСИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 1 | ISSUE 3 | 2020

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804 ШОИР ХДЖВИЁТИНИНГ ХАЛЦОНА ИФОДАСИ

Гулрухбегим Ка^Рамон ^изи Равшанова

К,арши давлат университети доценти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Абдулла Орипов хар бир сузни дид билан танлаши тафаккур тарозисида улчайди. Оригинал ва образли ифода усули замирида бадиий мантик ётади; табиийки, бу мантик лунда, хар кандай сунъий безакдан холи, ихчам шаклда юзага чикади. Бу шаклнинг воке булишида, аввало, шоирнинг диди, тафаккури ва уткир нигохининг уЙFун мутаносиблигини курамиз. Аслида халк хаётини, турмуш тажрибаларини кузатиш натижасида ижтимоий-рухий холатларга оид хулосалар, мантикий умумлашмалар OFзаки ижодда пайдо булади.

Калит сузлар: суз, дид, образ, оригинал, ифода, шеър, усул, бадиий тасвир.

POPULAR EXPRESSION OF THE POET'S COMEDY

Gulrukhbegim Kahramon kizi Ravshanova

Associate Professor of Karshi State University

ABSTRACT

In this article, Abdulla Aripov's careful choice of each word is measured on the scales of thinking. At the heart of the original and figurative method of expression lies artistic logic; naturally, this logic emerges in a concise, concise form, free from any artificial decoration. In the occurrence of this form, we see, first of all, the proper balance of the poet's taste, thought, and sharp gaze. In fact, as a result of observing the life of the people, life experiences, conclusions about socio-psychological conditions, logical generalizations appear in folklore.

КИРИШ

Макол, матал, афоризмлар авлоддан-авлодга утиб, халк бадиий тафаккурида яшаб келади. Бундай хикматли ибораларда ухшатиш бадиий тасвир воситалари кенг кулланади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

"К,айсар бола" хажвий шеъри 1994-йилда ёзилган булиб, уни шоир кизикчилар бисотидан олганлигини айтиб утади. Бундан куринадики ушбу шеър замирида шоирнинг юмшок ифодаси ётади. Бу бола хеч кимга "сиз"лаб мурожаат килмайди, бу холатга жазо тарикасида укитувчиси барчани сиз дейман деб юз марта ёзишни топширади. Бола вазифани аъло даражада уддалайди ва юз эмас икки юз марта ёзиб келади:

Муаллим шод: "Мен сенга, Х,а, ишонган эдим-да". Бола дермиш: "Сени бир Хурсанд килай дедим-да" [1;230].

Умуман олганда шоир ижодида бу каби хажвиётлар куплаб учрайди. У ижтимоий хаётда учрайдиган нуксонларни аёвсиз "камчилайди". Шоир уз давридаги порахурлик, фиску-фасодга уч кишилар, ишчи катлам вакилларига килинган нохакликларга карши хажвиётнинг тиFи оркали курашиб келган. Шу билан бирга инсоний хислатларнинг баъзи кимсаларда салбий хислатларининг учрашини куйидаги "Узр" шеърида курсатиб беради: Хднгома куп учрар хаётга доир, Кекса бир каламкаш одам бор эди. Сизга куп ёмонлик килганман, шоир, Кечиринг, узримни сурайман, деди. Балки рахмат дейсан шунисига хам, Гунохин буйнига олмиш-ку инсон. Сен гугурт чакканда ёнсаю олам, Узрингдан не фойда, эй, сукир, нодон [1;56].

Доно халкимизда "Узри гунохидан баттар" деган макол бор. К,илгуликни килиб куйиб, бир гунохсизни боткокка ботириб, дилини топтаб, умрини хазон, калбини вайрон килиб, сунгра узр сураш гунохдан хам баттар, улганни устига чикиб тепганда ухшайди. Лекин шоир шунга хам шукур килиш керак, дейди. Ана шу узр суралмасдан олдин, хар бир одам уз харакатларини назорат килиши керак. Масалан, бир саводсиз шифокор бировнинг дилбандини улдириб куйиб , сунгра узр сураса, уни кечириб буладими? Бир инсонни умрини барбод килиб куйиб, сунгра узр сураса, уни кечириб буладими? Бир умр турли пучмоклардан килинган тухматлар, Fийбатлар, хасад-хусуматлар шоир юрагини "анорни сиккандек, эзиб Fижимлар" экан, буларни хотирадан бутунлай учириб буладими? Шеър мисраларидаги залворли хазин юк киши калбини эзиб, ана шундай кимсаларга нисбатан нафрат пайдо килади. Шеър Абдулла Орипов услубига хос тарзда хажвиёна якунланган: "Кун-бакун тараккий этмокда дунё, Ногох

одамкушни топмок хам кийин. Хрзирги маданий жаллодлар хатто, Аввал узр сураб, суйишар кейин" Х,а, бу кадим дунё канчалик тараккий этмасин, дилозорлар, хасадгуйлар канчалик либосларини, киёфаларини узгартирмасинлар, барибир асл башараларини яширолмайдилар. Шоир таъбири билан айтганда, "маданий жаллодлар" киёфасида яшайдилар, бошка киёфада уз фаолиятларини давом эттираверадилар. Никобланган холда ёвузлик уруFини сочаверадилар.

МУХОКАМА

"Ижодкор умуминсоний дардни шахсий дарддек кабул килиши ёки шахсий дардини умуминсоний дард даражасига кутариши лозим", - деб ёзади Абдулла Орипов. Шоир ушбу талабни уз ижодига тула-тукис татбик хам килди. Дилозорлик дард, дард булганида хам кечирилмайдиган дард. Инсоннинг кунгли Каъбага тенглаштирилади. Кунгилни вайрон килиш Каъбани вайрон килишга тенгдир. Шундай экан, пок ниятли инсонларнинг вазифаси ана шундан кимсаларнинг никобларини йиртиш, уларни фош этиш, уларга карши хушёр туриш лозим. "Шикоятчи хангомаси"да истеъдодсиз, нодон, Fаламис кимсаларни хажв тоти билан аёвсиз савалайди:

У миршабхонага килар ку^рок: -Жиноят юз берди, чорасин куринг. Узим санаб чикдим эрта тонгданок, Битта товуFим йук, топтириб беринг.

Ишлаган одамнинг иши куп, мана

Товук масаласи очикдир хамон.

Хдфта хам утмасдан, сим кокар яна:

-Итим FOЙиб булди, нетай, миршабжон [1;103].

Абдулла Орипов хаётнинг барча томонларини илFай олади, инсон иклимининг турфа кирраларини кашф эта олади. У темир одам, ёЗFувчи, нодон, Fаламис, шикоятчи кабиларнинг феълини теран англади. Хдётда уз урнини топа олмаган, истеъдодсиз, хасадгуйларни аямай фош этди. Фойдали ишларни килмасдан, жамият манфааатини уйламасдан, узининг бикик мухитидан чика олмаган "кулмак давра"ларни куриб кунгли озор чекди, калби яраланди. Юкоридаги тахлилга тортмокчи булмаган шеъримизда хам яна бир тип-шикоятчи хакида ёзади. Шикоятчининг хеч кимга фойдаси тегмайди, жамиятда бирор фойдали иш килмайди, лекин жамиятдан жуда катта фойда куришни

истайди. Нафи тегмаганига яраша, зарари хам тегмаса эди. Бундан кимсаларнинг иши одамларга халакит бериш, уларнинг кимматли вактларини yFирлашдан иборат. Унинг узи хеч кимга хеч нарса беролмайди, маънавий кашшок, лекин хаммадан фойда кутади, арзимаган ишларни деб катта катта идораларни, одамларни ишдан куяди, асабини бузади, энг ёмони узини хак деб билади, абсурд максадни кузлайди. Шеърдаги вазият хаётий заминга эга булганлиги боис бизга эриш туюлмайди, шикоятчи устидан киноя билан куламиз. Атрофимизда ана шундай "ити йуколса", "товуFи йуколса" хам идораларни безовта киладиган кимсалардан ранжиймиз. Шоир уларни шундай фош этади: "Кимлардир уни деб доим овора, У хам чарчамасди, билмасди тиним. Бир кун узи келди: -Тез куринг чора, "Сенинг аклинг йук", деб айтди хотиним". Бундай кас билан яшайдиган хотинга хайкал куйиш керак эмасми? Бу каби кимсаларни овозларини учириб куйиш вакти келмадими? Жамиятга фойдаси тегмайдиган, тараккиётга FOв буладиган, ривожланишни бyFадиган шикоятчилар кишини Fазаблантиради, жахлини чиказади, соFлигини кетказади. Шеърни укир экансиз, унда атрофингиздаги худди шундай кимсаларни кугандек буласиз, сиз уларни танийсиз, уларга кучли нафрат пайдо булади. Шоир хажвиёти халкка шунчалик якинки уларни укиш жараёнида накадар халкчил, содда ва беFубор ёзилганлигини куришимиз мумкин:

Сузлашиб турарди икки кария Хотираси махкам, чакмокдек мия. Лекин пишгандилар мисоли илик, Икки таксимчага солиб егулик. Юздан ошсалар хам хушёрдирлар зап, Секин бир-бирига ташлайдилар гап: -Умрнинг танобин роса олибсиз, -Лекин бирозгина кариб колибсиз[1;86].

ХУЛОСА

Рус адиби А.Островский: "... халк ёзувчиси булиш учун халкни яхши билиш керак. Шу халк билан чамбарчас боFланган булиши, узвий бирлашиб кетиши керак. Уз элини урганиш-билиш бадиий талант учун энг яхши мактабдир. Уни бадиий акс эттириш эса ижодий фаолият учун энг яхши майдондир" [3.226],- дея таъкидлаган эди. Шоир уз халки психологиясини яхши билади. Буни юкоридаги шеър мисолида куриш мумкин.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Абдулла Орипов. Танланган асарлар. 1-жилд. Тошкент, 2016 йил. 432 бет.

2. Адабиётшунослик луFати / Д.Куронов, З.Мамажонов, М.Шералиева. - Т.: Akademnashr, 2013. - 408 б.

3. Островский А. Русские писатели о литературном труде. - Л., 1954. - С.558.

4. Ravshanova G. Q. (2019). The poetics of satirical characters. International Journal of Anglisticum. Literature, Linguistics and Interdisciplinary Studies. 5(11), Macedonia, 46-53. (Impact factor ICV: 6.88).

5. Равшанова Г. К,. (2020). Абдулла Орипов хажвиётининг кирралари. Бухоро давлат университети илмий ахбороти. Бухоро. 2(77), 237-241.

6. Botirova, S. (2020). The Role of Artistic Psychology in the Metaphorical Harmony of Man And the Reality of Life. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(4), 1620.

7. Botirova S. I. (2020). For Students of Philology Teaching Literary Conditions of Learning Basic Analysis. Science and Education, 1(5), 110-113.

8. Botirova S. I. (2020). Problematic Aspects Related To the Use of Educational Technologies And Interactive Methods In The Classroom. International Journal of Multidisciplinary Research, 6(8), 539-541.

9. Botirova S. I. (2020). The Relationship Between Symbolically Figurative Interpretation And Psychology. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(9), 1215.

10. Равшанова Г. К. (2020). А.Ориповнинг хажвий киёфа яратиш усуллари. Ilm sarchashmalari, 2(13). 61-65.

11. Равшанова Г. К. (2019). Абдулла Орипов шеъриятида ижтимоий хажвнинг урни. Filologiya ilmining dolzarb masalalari, Республика илмий анжумани. -Карши, 98-101.

REFERENCES

1. Абдулла Орипов. Танланган асарлар. 1-жилд. Тошкент, 2016 йил. 432 бет.

2. Адабиётшунослик луFати / Д.Куронов, З.Мамажонов, М.Шералиева. - Т.: Akademnashr, 2013. - 408 б.

3. Островский А. Русские писатели о литературном труде. - Л., 1954. - С.558.

4. Ravshanova G. Q. (2019). The poetics of satirical characters. International Journal of Anglisticum. Literature, Linguistics and Interdisciplinary Studies. 5(11), Macedonia, 46-53. (Impact factor ICV: 6.88).

5. Равшанова Г. К. (2020). Абдулла Орипов хджвиётининг кирралари. Бухоро давлат университети илмий ахбороти. Бухоро. 2(77), 237-241.

6. Botirova, S. (2020). The Role of Artistic Psychology in the Metaphorical Harmony of Man And the Reality of Life. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(4), 1620.

7. Botirova S. I. (2020). For Students of Philology Teaching Literary Conditions of Learning Basic Analysis. Science and Education, 1(5), 110-113.

8. Botirova S. I. (2020). Problematic Aspects Related To the Use of Educational Technologies And Interactive Methods In The Classroom. International Journal of Multidisciplinary Research, 6(8), 539-541.

9. Botirova S. I. (2020). The Relationship Between Symbolically Figurative Interpretation And Psychology. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(9), 1215.

10. Равшанова Г. К,. (2020). А.Ориповнинг хджвий киёфа яратиш усуллари. Ilm sarchashmalari, 2(13). 61-65.

11. Равшанова Г. К. (2019). Абдулла Орипов шеъриятида ижтимоий хджвнинг урни. Filologiya ilmining dolzarb masalalari, Республика илмий анжумани. -Карши, 98-101.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.