Научная статья на тему 'ШАХСГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР ДАХЛСИЗЛИГИ ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ-ҲУҚУҚИЙ ТАҲЛИЛИ'

ШАХСГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР ДАХЛСИЗЛИГИ ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ-ҲУҚУҚИЙ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
747
59
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шахсга доир маълумот / шахсга доир маълумотларнинг дахлсизлиги / маълумот / давлат сири / шахс дахлсизлиги / ахборот / ижтимоий тармоқ / ахборот хавфсизлиги. / personal information / privacy of information / information / state secret / privacy / information / social network / information security.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Исмоилов Мавлудбек Муқимжон Ўғли

Мазкур мақолада шахсга доир бўлган маълумотларнинг дахлсизлиги, ушбу ҳуқуқ бузилиши оқибатида вужудга келиши мумкин бўлган оқибатлар ва унга нисбатан қўлланадиган жавобгарлик масаласи изчил таҳлил қилинган. Ушбу мақоланинг долзарблиги бутун дунёда ахборот технологияси ривожланиши ва глобаллашуви билан вужудга келган ахборот хавфсизлиги кучайиши билан боғлиқдир. Ушбу маълумотларни аниқлигини ошириш мақсадида турли хил статистикалар ва қонун ҳужжатларидан кенг фойдаланилди. Мавзу доирасида хорижий ва миллий олимларнинг фикрларидан, илмий ишларидан, қилган тадқиқот натижаларидан, газета ва журналлардан, хориж мамлакатлари қонун ҳужжатларидан мақсадли ҳаволалар берилди. Шунингдек жадваллар билан креатив ёндашиш мақола мазмун моҳиятини янада теранроқ очиб беришга ёрдам берган. Шахсга доир маълумотлар хавфсизлиги қай даражада муҳимлиги ва уларнинг дахлсизлигини таъминлаш орқали аввало шахсни ва унинг хавфсизлигини таъминлаш мумкинлиги ҳақида мавзу доирасида ёритилди ҳамда шахснинг шахсга доир маълумотларини ҳимоя қилинишига оид таклифлар ишлаб чиқилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL AND LEGAL ANALYSIS OF THE CONCEPT OF INVIOLABILITY OF PERSONAL DATA

This article consistently analyzes the inviolability of personal information, the consequences that may arise as a result of this violation, and the issue of liability. The relevance of this article is related to the growing information security that has emerged with the development and globalization of information technology around the world. Various statistics and legislation have been widely used to increase the accuracy of this data. Within the framework of the topic, targeted references were given to the opinions of foreign and national scientists, scientific works, research results, newspapers and magazines, legislation of foreign countries. Also, a creative approach with tables helped to reveal the essence of the article content in more depth. The importance of the security of personal data and the possibility of ensuring their inviolability, first of all, was covered in the context of the topic and the development of proposals for the protection of personal data.

Текст научной работы на тему «ШАХСГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР ДАХЛСИЗЛИГИ ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ-ҲУҚУҚИЙ ТАҲЛИЛИ»

ШАХСГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР ДАХЛСИЗЛИГИ ТУШУНЧАСИНИНГ

НАЗАРИЙ-^УЦУЩЙ ТА^ЛИЛИ

Исмоилов Мавлудбек Мукимжон угли

Тошкент давлат юридик университети талабаси https://doi org/10.5281/zenodo.6673627

Аннотация. Мазкур мацолада шахсга доир булган маълумотларнинг дахлсизлиги, ушбу ууцуц бузилиши оцибатида вужудга келиши мумкин булган оцибатлар ва унга нисбатан цулланадиган жавобгарлик масаласи изчил таулил цилинган. Ушбу мацоланинг долзарблиги бутун дунёда ахборот технологияси ривожланиши ва глобаллашуви билан вужудга келган ахборот хавфсизлиги кучайиши билан боглицдир. Ушбу маълумотларни аницлигини ошириш мацсадида турли хил статистикалар ва цонун уужжатларидан кенг фойдаланилди. Мавзу доирасида хорижий ва миллий олимларнинг фикрларидан, илмий ишларидан, цилган тадцицот натижаларидан, газета ва журналлардан, хориж мамлакатлари цонун уужжатларидан мацсадли уаволалар берилди. Шунингдек жадваллар билан креатив ёндашиш мацола мазмун моуиятини янада теранроц очиб беришга ёрдам берган. Шахсга доир маълумотлар хавфсизлиги цай даражада мууимлиги ва уларнинг дахлсизлигини таъминлаш орцали аввало шахсни ва унинг хавфсизлигини таъминлаш мумкинлиги уацида мавзу доирасида ёритилди уамда шахснинг шахсга доир маълумотларини уимоя цилинишига оид таклифлар ишлаб чицилди.

Калит сузлар: шахсга доир маълумот, шахсга доир маълумотларнинг дахлсизлиги, маълумот, давлат сири, шахс дахлсизлиги, ахборот, ижтимоий тармоц, ахборот хавфсизлиги.

ТЕОРЕТИКО-ПРАВОВОЙ АНАЛИЗ ПОНЯТИЯ НЕПРИКОСНОВЕННОСТИ ПЕРСОНАЛЬНЫХ ДАННЫХ Аннотация. В данной статье последовательно анализируются неприкосновенность личной информации, последствия, которые могут возникнуть в результате этого нарушения, и вопрос об ответственности. Актуальность данной статьи связана с растущей информационной безопасностью, возникшей с развитием и глобализацией информационных технологий во всем мире. Для повышения точности этих данных широко использовались различные статистические данные и законодательство. В рамках темы давались целевые ссылки на мнения зарубежных и отечественных ученых, научные труды, результаты исследований, газеты и журналы, законодательство зарубежных стран. Также творческий подход с таблицами помог более глубоко раскрыть суть содержания статьи. Важность безопасности персональных данных и возможность обеспечения их неприкосновенности, в первую очередь, освещалась в контексте темы и разработки предложений по защите персональных данных.

Ключевые слова: персональная информация, конфиденциальность информации, информация, государственная тайна, конфиденциальность, информация, социальная сеть, информационная безопасность.

THEORETICAL AND LEGAL ANALYSIS OF THE CONCEPT OF INVIOLABILITY OF PERSONAL DATA Abstract. This article consistently analyzes the inviolability of personal information, the consequences that may arise as a result of this violation, and the issue of liability. The relevance

of this article is related to the growing information security that has emerged with the development and globalization of information technology around the world. Various statistics and legislation have been widely used to increase the accuracy of this data. Within the framework of the topic, targeted references were given to the opinions of foreign and national scientists, scientific works, research results, newspapers and magazines, legislation of foreign countries. Also, a creative approach with tables helped to reveal the essence of the article content in more depth. The importance of the security of personal data and the possibility of ensuring their inviolability, first of all, was covered in the context of the topic and the development ofproposals for the protection of personal data.

Keywords: personal information, privacy of information, information, state secret, privacy, information, social network, information security.

КИРИШ

Технологиянинг тез суръатлар билан усиши натижасида маълум бир хукукий масала ва муаммоларни келтириб чикарди. Улардан бири шахсга доир маълумотларнинг дахлсизлиги хисобланади. Х,озирги ахборот технологиялари ривожланган даврда хар бир инсон маълум бир ижтимоий тармокдан кундалик хаётида фойдаланмокда. Ижтимоий тармоклар инсонлар учун маълумот алмашиш учун кулай булишига карамай, фойдаланувчиларнинг шахсга доир маълумотлари сакланадиган улкан базага айланиб колмокда. Бундай вазиятда шахс маълумотлари оркали унга тахдид килиши ёки ундан уз максади йулида фойдаланилиши мумкин. Ушбу холатларда шахсга доир маьлумотлар дахлсизлиги мухим хисобланади.

МЕТОДОЛОГИЯ

Ушбу тадкикотнинг максади шахсий маълумотларнинг дахлсизлигининг назарий ва амалий муаммоларини тадкик килишдир. Тадкикотнинг асосий максади шахсий маълумотларни химоя килишда вужудга келаётган баъзи муаммоларни аниклаш ва уларни олдини олиш учун амалга оширилиши керак булган ислохотларни ишлаб чикиш.

Ушбу максадларга эришиш учун муаллиф илмий тадкикотнинг статистик тахлил, социологик тахлил, синтез, киёсий каби бир канча усулларини куллаган.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ ВА МУ^ОКАМА

Авваламбор биз шахсга доир маълумотлар тушунчасига тухталиб утадиган булсак, Хитойлик М.Парк ва С.Чаиларнинг ёзишича шахсга доир маълумотларга исмлар, манзиллар, турмуш тарзи каби маълум бир шахснинг шахсини тушунтириш мумкин булган маълумотлар киради [1]. Р. Бесквитх, ва С. Маинварингларнинг таъкидлашича, исм, манзил, телефон раками, онасининг кизлик исми, ССН, жинси, касаллик тарихи, сугурта хам инсонларнинг шахсга доир маълумоти хисобланади [2]. Биз Интернетдаги исталган платформада ишлатадиган шахсга доир маълумотларимиз, масалан, ижтимоий тармоклардаги хисоблар ёки шахсий онлайн-банк хисобларимиз ва бошка маълумотларимиз бизнинг шахсга доир маълумотларимиз хисобланади [3].

2018 йил 25 майдан барча Европа иттифокига аъзо давлатлар учун кучга кирган Маълумотларни химоя килишнинг умумий коидалари (General Data Protection Regulation (бундан кейин матнда ГД11Р))да таъкидланишича, умумий шахсга доир маълумотларга кушимча равишда, юкори даражадаги химояга эга булгани учун, энг долзарб булган

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

шахсга доир маълумотларнинг алохида тоифаларини (шахсга доир нозик маълумотлар деб хам аталади) хисобга олиш керак. Бу маълумотларга ирсий ва этник келиб чикиши, сиёсий карашлари, диний ёки мафкуравий эътикоди ёки касаба уюшмаси аъзолигини курсатувчи генетик, биометрик ва согликни саклаш маълумотлари, шунингдек шахсга доир маълумотлар киради [4].

Ушбу фикрларни урганиб чиккан холда шахсга доир маълумотларга нималар кириши хакида куйидаги фикрга келдик:

Шахсга доир маълумотлар турлари

Л

I

Алохида тоифалар

I

Соелиги

1

Ижтимоий даётнга доир

Био метрик маълумотлар

Жиноий маъ лумо гл ар и

Тиббий холати

ижтимоии келиб чикиши

Таълим

1

Шахсни тасдицповчи люълулI о тлар

Молиявий маълумотлар Онлине маълумотлар Демографик маълумотлар

Банк аккаунти Жойлашув маъ лумо тлар и Нем

Пластик карта ИП манзили Тугилган кун

Онлине хар ид л ар Телефон ракам

Электрон почтаси Раем ИД

Юкоридаги шахсга доир маълумотлар хакидаги фикрларни урганиб чиккан холда, шахсга доир маълумотларга инсоннинг шахсини тасдикловчи хар кандай маълумотларни киритсак булади. Ушбу маълумотлар шахснинг узлуксиз хукуки булиб, ундан шахснинг рухсатисиз фойдаланиш унинг шахс дахлсизиги хукукини бузилишига олиб келади.

Шахсга доир маълумотлар дахлсизлигига тухталадиган булсак, бу энг аввало, шахл дахлсизлиги хукукларидан бири хисобланади. Шахс дахлсизлиги деганда хар бир фукаронинг тугилганидан бошлаб тан олинадиган узвий хукуки тушунилади [5]. Шахсга доир маълумотлар дахлсизлиги - инсоннинг асосий конститусиявий хукукларидан бири хисобланиб, шахснинг розилигисиз унинг шахсий хаёти тугрисида ахборот туплаш, саклаш, фойдаланиш ва таркатиш такикланади. Баъзида шахснинг узи тугрисидаги руйхатга олинган маълумотлар билан танишиб чикиш, улардан фойдаланиш, ноаникликлари булса, тузатишлар киритиш тарзидаги кушимча ваколатларни белгилайди.Ёзишмалар ва бошка ахборот алмашиш сири хам алохида конститусиявий хукукни ташкил килиб, шахсий хаёт дахлсилиги кафолатларидан бири хисобланади [6].

Узбек олимларини ушбу мавзу юзасидан килган тадкикот ва фикрларига тухталадиган булсак, Ю. Рах,матова Ахборот хавфсизлигини таъминлашда чет эл давлатларининг конун хужжатларини таулил килиб чикиб катор мамлакатларда ахборот хавфсизлигига оид моддалар таркок жойлашганини [7], X-П. Х,асанов ва О.П.Ах,медовалар ахборот хавфсизлигини таъминлашда криптографиянинг урни катталигини [8], А.Варисов ахборот тизимларидаги хавфсизлик тизимининг самарадорлигини бахолаш мезонларини ишлаб чикиш, улар ёрдамида тизимни бахолаш ва ушбу тизимларни сертификациялаш хавфсизликни таъминлаш сохасидаги энг мухим масалалардан хисобланишини [9], М.А.Артикова кимматли ахборотнинг чикиб кетиши хавфини олдини олиш ва хавфсизликни таъминлаш борасидаги долзарб муаммоларни хал килиш максадида биринчи навбатда ташкилотларда ахборот хавфсизлиги сиёсатини ишлаб чикиш зарурлигини [10] билдириб утган.

Х,.П. Хасанов ва О.П.Ах,медоваларнинг ёзишича хозирги кунда ахборот хавфсизлигини таъминлашга каратилган воситаларнинг аксарияти хориж давлатларидан сотиб олингани боис, ахборот хавфсизлигини таъминловчи воситаларни мамлакатимизда ишлаб чикаришни йулга куйиш, янги технологиялар яратишимиз кераклигини айтиб утган. Ушбу фикрларда назарда тутилган масалалар Узбекистан Респуликаси Президентининг 2007 йил 3 апрелдаги "Узбекистон Республикасида ахборот криптографик мухофазасини ташкил этиш чора тадбирлари тугрисида" [11] ги П^-614-сонли ^арорда белгилаб куйилган.

Ушбу олимлар асосан ахборот хавфсизлик масалаларига тухталган булиб, шахсга доир маълумотлар дахлсизлигига тухталиб утилмаган. Ахборот хавфсизлиги масалаларини кенг ёритилган булишига карамай, ушбу масалалар кенг камровда булиб, айнан шахснинг шахсга доир маълумотлари химояси ёритилмаган..

Хориж олимларининг ушбу масаладаги фикрларига тухталадиган булсак, ахборот хавфсизлигини химоя килишда хорижий тажрибани урганган олимлардан бири М.А.Ефремова ва П.В.Агапов катор давлатларнинг шахсга доир маълумотлар дахлсизлигига оид конунчилик тизимини [12], Хитойлик X,. Зоу шахсга доир маълумотларнинг бузилиши фукароларнинг нормал хаёти ва манфаатларига уларнинг шахсий ёки мулкий хавфсизлиги учун зарар етказишини [13], А. Брадлей, Арех,еарт, Л.Жессиса Робертслар Genetic Information Nondiscrimination Act (GINA) ва ходимларнинг шахсга доир маълумотлари иш берувчилар томонидан бузилиши ёки химоя килинишига оид [14], Е.И.Жук ахборот хавфсизлигининг консептуал жихатлари, жумладан ахборот хавфсизлигини тизимларининг дастурлаштирилган ва аппаратлаштирлган воситаларига доир изланишлар олиб бориб, ахборотни хозирги замондаги энг кимматбахо обьектлигини [15], Б. Сиерзпутовский 2007 йилги Эстонияга килинган киберхужумнинг окибатлари ва бу вокеадан сунг жахон хамжамиятининг маълумотлар дахлсизлигини кучайтирганини хакида [16], Н.Кшетри маълумотлар потенсиал кийматга эга, улардан кушимча даромад олмокчи булганлар фойдаланиш мумкинлигини [17] таъкидлаб утган.

Шахсга доир маълумотлар дахлсизлиги бир катор норматив-хукукий хужжатлар оркали химоя килинади. Шу жумладан, "Инсон хукуклари умумжахон декларасияси"нинг 3-моддасида шахсий дахлсизлик хукуки, 12-моддасида белгиланган шахс номуси ва шаъни дахлсизлиги [18], шунингдек, "Фукаролик ва сиёсий хукуклар тугрисида"ги

халкаро Пакт (1966 йил 19 декабрь) нинг 17-моддаси 1-кисмида "Х,еч кимнинг шахсий ва оилавий хаётига узбошимчалик ёки ноконуний тарзда аралашиш, унинг уй-жойи дахлсизлигига ёки ёзишмалари сирлари дахлсизлигига узбошимчалик ёки ноконуний тарзда тажовуз килиш ва унинг ор-номуси ва шаънига тажовуз килиши мумкин эмас" [19].

Сунгги йилларда Узбекистон Республикасида Ахборот хавфсизлиги йуналишини ривожлантиришга катта ахамият берилмокда. Бунинг яккол мисоли сифатида куйидаги норматив-хукукий хужатларни куришимиз мумкин. Энг аввало, Узбекистон Республикаси Конститусияси [20], Узбекистон Республикасининг "Шахсга доир маълумотлар т^рисида"ги УР^-547-сонли ^онунининг 28-моддасида "Субьектнинг розилигисиз ёки бошца цонуний асос мавжуд булмагани уолда шахсга доир маълумотларни ошкор этиш ва тарцатишга йул цуйилмаслиги тугрисида мулкдор ва оператор ёки шахсга доир маълумотлардан фойдаланишга рухсат олган бошца шахс томонидан риоя этилиши мажбурий булган талаб шахсга доир маълумотларнинг махфийлигидир. Мулкдор ва оператор уамда шахсга доир маълумотлардан фойдаланишга рухсат олган бошца шахслар субьектнинг розилигисиз шахсга доир маълумотларни учинчи шахсларга ошкор этмаслиги ва тарцатмаслиги шарт" [21].

Шахсга доир маълумотларини дахлсизлигини бузганлик учун Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодекснинг 462-моддасига [22] биноан жавобгарликка тортилади. Агар маъмурий жазо кулланилгандан кейин яна содир этилган холларда, Жиноят кодексининг 1411 -моддасига [23] асосан жавобгарликка тортилади.

Юкоридаги конунларда шахсга доир маълумотлар дахлсизлигини таъминлашга хизмат киладиган нормалар келтирилган булсада айнан кандай маълумотлар шахсга доир маълумотлар эканлиги курсатилмаган. Бундан ташкари юкоридаги кодексларнинг диспозиция кисмида шахсга доир маълумотларни конунга хилоф равишда яратиш масаласи ёритилмаган. Холбуки, кимдир бошка шахснинг маълумотларини узи яратиб киритиб ноконуний фойдаланиши мумкин. Бунга мисол килиб кимдир бировнинг паспорти оркали узига wебмоней очишини олишимиз мумкин.

Ушбу масала юзасидан хориж мамлакатлари конунчилигини урганиб чикадиган булсак, ахборот хавфсизлигига доир хужжат 2001 йил 23 ноябрда Будапештда булиб утган конвенсияда [24] кабул килинган булсада, хозирги вактда халкаро доирада ахборот хавфсизлигини конун билан химоя килиш, унга доир жиноятларни тартибга солувчи, ушбу тахдидларни олдини олувчи ва унга карши курашувчи норматив-хукукий хужжат мавжуд эмас.

^иёсий юридик тадкикотлар шуни курсатадики, хорижий давлатларнинг хукук тизимида ахборот хавфсизлигини химоя килишга доир тизимли ёндашувнинг йуклиги билан тавсифланади. Бирок, баъзи мамлакатларда маълумотлар конун билан химояланган. Буни куйидаги жадвалда куришимиз мумкин.

Жадвал №1

Давлатлар

Маълумотлар дахлсизлигига оид нормалар

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Полша Жиноят кодексининг "Ахборотни химоя килишга карши жиноятлар" деб номланган 33-боби давлат сирларининг махфийлигини бузиш, расмий ва касбий сирларга нисбатан ноконуний харакатлар, алока махфийлигини бузиш, мухим маълумотларга карши хужумлар таъкикланади [25].

Корея Жиноят Кодексига кура касбий сирларни очиш ва алока махфийлигини бузиш жавобгарликка тортилади [26].

Германия Жиноят кодексига кура шахсий сирларни, яъни шахсга иш жараёни мобайнида ошкор булган шахсий ёки тижорат сирларини бузиш учун жавобгарлик белгиланган. Яъни, Германия конунчилиги, касбий ёки расмий сирларни ошкор этишни, бу Германия Федерал Республикасининг маълумотлар шахсга иш берувчи томонидан ошкор этилиши такикланган ахборотни ошкор этиш сифатида жавобгарликка тортади [27].

Япония Япониянинг АШШ (The Act on the Protection of Personal Information) конунида ёзилишича ирк, эътикод, дин, жисмоний ёки рухий ногиронлар, тиббий ёзувлар, тиббий ва фармакологик даволаниш, хибсга олиш ёки жиноий иш юритиш каби шахсга доир маълумотларни уз ичига олади [28].

Россия Х,ар ким шахсий хаёти, шахсий ва оилавий сирлари дахлсизлиги, шаъни ва уз номини химоя килиш хукукига эга. Х,ар ким ёзишмалар, телефон сухбатлари, почта, телеграф ва бошка хабарлар дахлсизлиги хукукига эга. Ушбу хукукни чеклашга факат суд карори билан йул куйилади [29]. 2006 йил 27 июлдаги "Шахсга доир маълумотлар тугрисида" 152-ФЗ-сонли Федерал конунига мувофик, шахсга доир маълумотлар аник бир шахснинг (тулик исм, тугилган сана, серия ва ракам паспорт, телефон раками, руйхатдан утиш (яшаш) манзили, электрон почта манзили сиёсий ва диний эътикодлар ва бошкалар) тугридан-тугри ёки билвосита тегишли булган хар кандай маълумотидир [30].

Шахсий хукукининг таркибий кисми булмиш алока ёки ёзишмалар, почта, телеграф ва бошка хабарларнинг махфийлиги хукуки хам чет эл жиноят конунчилиги билан химояланган. Бирок, бу борада давлатлар конунчилигида фарклар учраб туради. Белгия конунчилиги алока ёки телефон алокаси сирларини бузилишини жамоат тартибига карши жиноят сифатида белгилайди [31]. Испания Жиноят кодекси [32] бу каби махфий маълумотларни бузиш борасида хеч кандай конун келтирмайди. Компютер

маълумотларига карши жиноятлар учун жиноий жавобгарликка тортиш буйича МДХ, давлатларининг жиноят конуни куп жабхаларда бир бирига ухшаш булиб, уларнинг купчилигида МДХ, давлатларининг Жиноят кодексининг намунавий коидалари [33] кабул килинган, аммо уларнинг баъзилари узгариб бормокда.

Солиштирма тахлиллар шуни курсатдики, куплаб хорижий давлатларнинг жиноий конунларида ахборот хавфсизлигини жиноий-хукукий химоялашга тизимли ёндашув мавжуд эмас. Аммо, баъзи давлатларнинг конунчилигида, конун билан химоя килинадиган ахборотлар маълум бир тур сифатида белгилаб куйилган. Тахлиллар шуни курсатадики факатгина Полша жиноят конунчилигидагина ахборот хавфсизлигини конунан мухофаза килишга тизимли ёндашув мавжуд. Бошка бир неча давлатларда турли турдаги махфий маълумотларнинг тизимли химоя килинишини кузатиш мумкин. Куплаб давлатларда ахборот хавфсизлигига карши харакатларни жиноий жавобгарликка тортиш масалалари Жиноят кодексининг маълум бир кисмларида таркок жойлашгани аникланди.

Шуни тан олишимиз керакки, хозирги кунда шахсга доир маълумотларнинг бузилиши холатларининг куп кисми ижтимоий тармокларда руй бермокда. Forbes журналининг ёзишича, Whatsapp ижтимоий тармоги Американинг FBI (Federal Bureaue of Invistigation) органига бир неча бор фойдаланувчиларнинг маълумотларини такдим этгани [34], Telegram оркали фирибгарликлар купайгани бунга мисол килиб одам кушсангиз маълум бир пул микдорини утказиб бераман деб сизнинг банк картангизни олган холда сизнинг шахсга доир маълумотларингиздан фойдаланаётгани фирибгарлар Telegram ботлардан онлайн мехмонхоналарни бронлаштириш хизматлари, кучмас мулкни ижарага олиш ва хаттоки саёхатчиларни кидириш учун сохта сахифалар яратишда фойдаланиб узларининг схемаларида сохта аккаунтларни руйхатдан утказиш оркали уз жиноий максадларини амалга оширишмокда[35]. Булардан ташкари, Whatsapp да хабарларни шифрлаш йулга куйилган пайтда яна бир функсия - чатларнинг захира нусхасини "булутли" серверда саклаб куйиш имкони хам йулга куйилганди. Дуровнинг фикрича, бу аслида тузок булиб, шифрланган булишига карамасдан, фойдаланувчиларнинг маълумотларини учинчи шахсларга такдим этиш имконини беради [36].

Хозирги кунда шахсга доир маълумотларнинг дахлсизлик хукукини бузилишига оид жиноятларнинг статистикалари хакида тухталадиган булсак, 18 Chilling privacy statistic маълумотларига кура, Дунё буйлаб Интернет фойдаланувчиларининг 79 фоизи уз шахсига доир маълумотлари устидан назоратни бутунлай йукотган [37]. 2018 йил 25 майда Европада ГДПР амалга оширилганидан буён, ушбу конунларни бузганлик учун катта микдордаги жарималар кулланилди. 2021 йил январ холатига кура, Италия ва Германияда энг катта жарималар кулланилган [38]. ХУЛОСА

Юкоридаги холатларни урганиб чиккан холда хулоса киладиган булсак, шахсга доир маълумотлар тушунчасини кенг камровда урганган холда, шахсга доир маълумотлар хакида муаллифлик тарифи ишлаб чикилди. Шахс дахлсизлиги инсоннинг асосий хукукларидан бири булиб, шахснинг рухсатисиз уни угрилаш, бузиш ёки узгартириш оркали унинг хукукларини поймол килиш холатлари хозирги кунда куп учрамокдалиги аникланди. Ушбу масалалар макола давомида кенг камровда урганиб чикилиб, шахсга доир маълумотлар дахлсизлигига оид муаллифлар жамоаси шакллантирилди. Шахсга

доир маълумотлар дахлсизлигини таъминлаш учун миллий ва хориж мамлакатлари конунчилиги урганиб чикилди. Ушбу изланишлар давомида барча давлатларда хам шахсга доир маълумотлар дахлсизлиги бузилишини олдини олувчи нормалар Жиноят ёки бошка конунларида берилмаганлиги аникланди.

Юкоридаги изланишларни олиб борган холда Узбекистонда шахсинг шахсга доир маълумотлари дахлсизлигини таъминлаш максадида куйидаги таклифлар ишлаб чикилди: Узбекистонда "Шахсга доир маълумотлар тугрисида"ги конун ишлаб чикилган булса-да, ушбу конуннинг 4-моддасида назарда тутилган тушунчаларга шахсга доир маълумотларга нималар кириши ва уларнинг турларини аник холда бериш оркали нормага кушимча киритилса хамда Жиноят хамда Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодексларнинг диспозиция кисмига шахсга доир маълумотларни ноконуний равишда яратиш деган жумлани кушса максадга мувофик булар эди. Шу жумладан, ушбу холатларни олдини олишда кушимча чора-тадбирларни кучайтириш, инсоннинг хукукини таъминлаш максадида Олий Суд Пленуми томонидан янги карор ишлаб чикилиши керак. Бундан ташкари, Узбекистонда шахсга доир маълумотлар сакланадиган серверлар факат Узбекистонда жойлашиши кераклиги хакидаги нормани конун билан белгилаб куйиш лозим. Негаки, Узбекистон фукароларининг шахсга доир маълумотлари хориж мамлакатлари серверларида булиши уларнинг дахлсизлигини таъминлашни кийинлаштиради. Зероки, Шахснинг маълумотлари унинг кимлигини белгилаб, унинг узгартирилиши оркали унинг обруси, шаънига путур етказилиши мумкин.

Reference

1. M.Park, S. Chai, The Value of Personal Information : An Exploratory Study for Types of Personal Information and Its Value, Asia Pacific Journal of Information Systems Vol. 28 No. 3 - 2018. - B. 155.

2. R. Beckvith va S. Mainvaring, Privacy: Personal Information, Threats, and Technologies, IEEE Xplore, - 2009. - B. 2.

3. The official website: Hogan injury law firm // https://www.hoganinjury.com/cybersecurity-securing-personal-information/

4. The official website: GDPR // https://gdpr-info.eu/issues/personal-data/

5. Узбекистон миллий энциклопедияси Ш харфи - Т.: - 2000-2005. - B.65.

6. P.A. Мухитдинов, Узбекистон юридик энциклопедияси "Адолат", -Тошкент: - 2009. -Б. 528

7. Ю. Рахматова, Ахборот хавфсизлигини таъминлашда чет эл давлатларининг конун хужжатлари тахлили // ОРИЕНСС. 2021. №6.

8. Х,.П. Х,асанов, О.П. Ахмедова, " Ахборот хавфсизлигини таъминлашнинг криптографик воситалари" // - Т.: Жамият ва бошкарув, - 2015. 2-сон. - Б. 46.

9. А. Варисов Электрон тижорат тизимида информацион ресурслар хавфсизлигини таъминлаш // - Т.: Жамият ва бошкарув, - 2015. 1-сон. - Б. 88.

10. М.А.Артикова, "Ахборот хавфсизлиги: Ахборотнинг ноконуний йуллар билан "чикиб кетиши" муаммолари" // - Т.: Жамият ва бошкарув, -2014. 2-сон. - Б. 45.

11. "Узбекистон Республикасида ахборотни криптографик мухофаза килишни ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида" ги П^-614-сонли карори. ^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 19.11.2018-й., 06/20/5578/0984-сон.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

12. M.A. Efremova, P.V. Agapov Crimes against Information Security: International Legal Aspects of Fighting and Experience of Some States, "Journal of Internet Banking and Commerce", April 2016, vol. 21, no. S3

13. H. Zou Protection of Personal Information Security in the Age of Big Data, 12th International Conference on Computational Intelligence and Security, 2016

14. A. Bradley Areheart, Jessica L. Roberts, GINA, Big Data, and the Future of Employee Privacy, The Yale Law Journal. - 2019. - Б. 710-783.

15. Е.И. Жук Концептуальные основы информационной безопасности // Машиностроение и компьютерные технологии. №04.- 2010. - Б.35.

16. Bartlomiej Sierzputovski, The data embassy under public international, "British of international and comparative law", - 2019. - B. 225-242.

17. Nir Kshetri, Big data's impact on privacy, security and consumer welfare, Telecommunications Policy 38(11), November 2014

18. The official website: United Nations Organization, Universal Declaration of Human Rights (Бирлашган миллатлар ташкилоти, инсон хукуклари умумжахон декларацияси) 24.10.1948. Available at: https://www.un.org/en/about-us/universal-declaration-of-human-rights

19. А.Х. Саидов, Узбекистон Республикаси ва инсон хукуклари буйича халкаро шартномалар - Т.: Адолат, - 2002. - Б. 61.

20. Узбекистон Республикаси Конституцияси / ^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 09.02.2021-й., 03/21/671/0093-сон

21. "Шахсга доир маълумотлар тугрисида"ги ^онун / ^онунчилик маълумотлари миллий базаси, 21.04.2021-й., 03/21/683/0375-сон

22. Узбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодекси / ^онунчилик маълумотлари миллий базаси, 17.09.2021й., 03/21/716/0877-сон

23. Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси / ^онунчилик маьлумотлари миллий базаси, 05.10.2021 й., 03/21/719/0929-сон

24. The official website: Council of Europe (COE), Convention of the European Council on Cybercrime, Budapest, 23.11.2001. Available at: https://rm.coe.int/1680081561

25. Criminal Code of the Republic of Poland / https://www.legislationline.org/download/id/4172/file/Polish%20CPC%201997 am%20200 3 en.pdf

26. Criminal Code of the Republic of Korea, 1953, www.refworld.org/docid/3f49e3ed4.html

27. Criminal code of Germany / https://www.gesetze-im-internet.de/englisch_stgb/englisch_stgb.html#p1892

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

28. Japan - Data Protection Overview, Available at: https://www.dataguidance.com/notes/japan-data-protection-overview

29. Россия Федерацияси Конституцияси 23-модда. Available at: http://www.constitution.ru/en/10003000-03.htm

30. "Шахсга доир маълумотлар тугрисида" ги 152-ФЗ-сон Федерал конуни. 2006. Available а^ http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_61801/ Accessed on: 30.10.2021

31. Matsnev, N. Criminal Code of Belgium. St. Petersburg: Yuridicheskiy Tsentr Press, 2004

32. Kuznetsova, N. & Reshetnikov, F. Criminal Code of Spain. Moscow: Zertsalo, 1998

33. Model Criminal Code of the CIS Member States, Adopted by the Resolution of Interparliamentary Assembly of the CIS Member States, 1996.

34. The official website: Forbes 22.01.2017 / https://www.forbes.com/sites/thomasbrewster/2017/01/22/whatsapp-facebook-backdoor-government-data-request/?sh= 1bf2b4561030 Accessed on: 11.10.2021

35. The official website: РИА Новости, 08.04.2021// https://ria.ru/20210408/moshennichestvo-1727298977.html Accessed on: 22.10.2021

36. The official website: Terabayt. 16.05.2019 // https://www.terabayt.uz/uz/post/telegram-asoschisi-durov-nima-uchun-whatsapp-hech-qachon-xavfsiz-bola-olmaydi Accessed on: 11.10.2021

37. The official website: Legal jobs. Branka Vuleta 31.05.2021 available at: https://legaljobs.io/blog/privacy-statistics/

38. The official website: Statista. 15.02.2021 // https://www.statista.com/statistics/1203641/value-of-gdpr-fines-europe/

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.