Научная статья на тему 'ШАХС МАЪНАВИЙ КАМОЛОТИ РИВОЖИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ'

ШАХС МАЪНАВИЙ КАМОЛОТИ РИВОЖИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
5
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маънавият / инсон / ахлоқ / фан ва техника / маънавий камолот.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Кулматов П.М.

Мақолада маънавий камолот мазмуни, уни шакллантиришнинг ўзига хос жихатлари ифодаланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ШАХС МАЪНАВИЙ КАМОЛОТИ РИВОЖИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ»

UDK:321

Кулматов П.М.

Жиззах политехника институти доценти

ШАХС МАЪНАВИЙ КАМОЛОТИ РИВОЖИНИНГ УЗИГА ХОС

ЖИХДТЛАРИ

Аннотация. Мацолада маънавий камолот мазмуни, уни шакллантиришнинг узига хос жихатлари ифодаланган.

Калит сузлар: маънавият, инсон, ахлоц, фан ва техника, маънавий камолот.

Маънавият ва жамият бир-бири билан диалектик бозлиц ва жамият маънавиятсиз булмаганидек, маънавият уам жамиятсиз юзага келиши, мумкин эмас.

Kulmatov P.M. associate professor Jizzakh Polytechnic Institute

SPECIFIC ASPECTS OF PERSONAL SPIRITUAL PERSONAL

DEVELOPMENT

Abstract. The article describes the content of spiritual maturity, specific aspects of its formation.

Key words: spirituality, human, ethics, science and technology, spiritual perfection.

Маънавият инсонга узига хос бетакрор мохият, имконият бахш этиб, жамият аъзоларини бирлаштириб, уюштириб туради, у шахснинг, инсоннинг халкнинг, давлатнинг, жамиятнинг кучи ва кудратидир. "Биз кейинги пайтда, минг афсуски, «маънавият» тушунчасининг обруйини тушириб юбордик. Маънавиятга гуёки кераксиз нарсадек муносабатда булдик. Бугун купчилик ёшлар онгини истеъмолчилик кайфияти, Ватан, эл-юрт такдирига бепарволик, «оммавий маданият» куринишлари эгаллаб олмокда. Узингиз айтинг, уз халкининг тарихини, маънавий ва диний кадриятларини хурмат килмайдиган, уларни химоя килишга кодир булмаган одам ватанпарвар ва элпарвар булиши мумкинми?" [1].

Исоннинг мохияти унинг жисмоний борл^и билан эмас, балки маънавияти билан белгиланиб, маънавиятсиз инсон булмагандек, маънавиятдан холи булган маърифатли, ривожланган жамият хам булмайди.

Чунки кишилар онгида янгича фикрлаш булмаса, яъни фукаролар дунёкарашида тафаккурида янги дунёкарашни шакллантирмай туриб, сиёсий -иктисодий амалга ошиши кийин кечади ва режалаштирилган максадларга эришиш кийин кечади.

Х,ар бир жамиятнинг маънавияти исон камолотининг у ёки бу боскичига хос булган иймон ва эътикоди, ахлок-одоби, тажриба ва малакасини уз ичига олди ва кишилар фаолияти, истеъдоди, кобилияти, юриш -туришида, намоён булади. Кишиларнинг маънавий фазилатлари, дунёкараши, мафкуравий эътикоди билан боFланиб муайан тартибга тушади ва уларнинг бевосита таъсири натижасида жамият олдидаги вазифаларини анчлашга ёрдам беради. Мустакиллик шароитида фукаролар маънавий камолотнинг имкониятлари кенгаяди. Мустакиллик барча йуналишларад чукур, мустахкам илдиз отиб бораётган шароитда такомиллашиб, кенгайиб ва чукурлашиб бораётган ахлокий, хукукий бурч ва маъсулият билан боFланган манфаатлар маънавий камолотининг янги муаммоларини келтириб чикараверади.

Муаммоларни миллий ва умуминсоний кадриятларга асосланиб хал килиш маънавий тараккиётнинг асосий омилидир. Маънавий камолот халкнинг тархий, маданий мероси, миллий умуминсоний кадриятларнинг мохиятини чукур англаш ва ахамиятини холисона тушуниш, улардан окилона фойдаланиш, ривожлантириш билан боFликдир. Жамият тараккиёти ва инсон маънавий камолотининг узига хос куйидаги томонларини кайд килиш мумкин. Биринчидан, биринчи Президентимиз И.Каримов таъкидлагандек, маънавият инсон калибига она сути-ю, ота угитлари, авлодлар тажрибаси, жамоатчилик таъсири, маданий мерос, умуминсоний кадриятлар оркали сингади ва хаёт тажрибаси сабоклари асосида мустахкамланиб, унинг шуурига кириб боради. Иркидан, миллатидан, яшаётган аник жуFрофий шаритидан катъий назар, инсон фарзандларининг барчасида, маънавий камолотнинг субъектив имкониятлари бир хилдир. Лекин шахс яшаётган давр, ижтимоий, сиёсий, маданий шароитлар билан такозо килинаётган объектив имкониятлар турлича булиши мумкин. Бу хам маънавий камолотнинг даражаси ва имкониятларига таъсир этади. Жамият тараккиёти жараёнида турли мамлакатлар ва халкларнинг маънавий камолоти даражаси турлича булиши хам шу объектив имкониятлар, шароитлар, эхтиёжлар билан белгиланади.

Иккинчидан, инсон маънавий камолоти жамият тараккиётининг мухим таркибий кисми, хал килувчи омилидир.

Жамият маънавиятининг доимий равишда тараккий этиб бориши объектив конуният булиб, шахс маънавий камолоти хам тарихий жараён хисобланиб, унинг ривожланиши учун доимо янги имкониятлар, эхтиёжлар пайдо булаверади.

Х,ар бир тарихий даврда муайян шароитлар, ижтимоий эхтиёж ва талаблар такозоси билан маънавиятнинг ривожланиши учун маълум имкониятлар туFилади

Инсон маънавий камолоти асосида адолатга таяниш ётиб, адолатли жамиятда комил инсонни тарбиялашга имкони яратилиб, комил инсонлари жамият тараккиётини таъминлайдиган асосий омил хисобланади.

Учинчидан, инсон акли, ахлоки такомиллашиб, фан ва техника ютукларини, жамият тараккиёти тажрибаларини урганиб, узлаштириб

боргани сари маънавий омилларнинг жамият хаётига булган таъсири тобора ортиб бораверади. Дархакикат, жамиятдаги барча катта-кичик муаммоларнинг мохияти ва уларнинг истикболи масалалари даставвал кишилар онгида пишиб етилади, сунгра турмушга тадбик этилади.

Абдулла Авлоний ёзишича, акл-идрокнинг тантана килишига ишонмок лозим, чунки, "Акл инсонларни пири комили, муршиди ягонасидир. Рух ишловчи, акл бошловчидир. Инсон акли ила дин ва эътикодни махкам килур, шариат хукмларига буйсунди... Расули Акрам Набиий саллолох алайхи вассалам шундай деганлар: "Эй инсонлар! Аклингизга тавозе килингиз, Сиз жаноби Хак буюрган ва кайтарган нарсаларни аклингиз ила билурсиз" [2].

Мутуфаккирлардан бири: "... агар аклиниг кули нафсининг жиловини ушласа, сени ёмон йулларга кирмокдан саклар хар нарса куп булса, бахоси арзон булур, акл эса илм ва тажриба соясида канча купайса, киммат бахо булур"-деган. Инсонни улуFлаш, унинг кадрига етиш, айникса усиб кела-ётган ёш авлодни акл-идрокли, одобли килиб тарбиялаш, уларни камолотга етказиш сохасида Республикамизда бир канча ишларни амалга оширмокда.Дунё, инсон, акл-заковат, маънавият- булар бир-бири билан чамбарчас боFликдир. Дунё бунёд булибдики, инсон дунё юзини курибдики, узини инсон сифатида англабдики, у узини борликнинг энг мукаммал мавжудоти сифатида акл -заковати билан таниб келади. Инсон онги, тафаккури ва маънавияти туфайли шундай устунликка эгадир. Инсон дунёга маълум бир максад билан келмайди. У узлигини идрок этгандан сунг хаётда яшашдан маъно излайди ва бу нарса унинг хаёти мазмунини ташкил этади.

Инсонлар бор, дунёга келадилару кетадилар, улардан ном-нишон колмайди, хаётнинг маъносига, кадрига етмайдилар. Инсонлар бор - мана шу келиши билан кетиши уртасидаги "умр" деб аталмиш вактга чакмокдай чакнаб, узларининг ёркин изини колдирадилар. Бу из учмасдир. Мана шундай акл-заковати билан узидан кейин яхши от колдирувчилар маънавий юксак инсонлардир. Маънавий комил инсонгина шундай юксакликка, авлод-аждодлар калбида замонлар оша, асрлар оша яшашдай шарафга сазовордир.Демак, инсон уз хаёти ва фаолиятини мазмунли угказиш учун аввало узини ураб турган борликни билши, юксак акл ва тажриба эгаси булиши лозим. Чунки, инсон акли ва унинг хаётида мухим урин тутиш, акл -идрок туфайлигина инсон донолик, теран фикр, ростгуйлик, туFрилик, узокни кура билиш, нафснинг куйига тушмаслик каби хусусиятларни амалга ошириш мумкин. Халкимизнинг "Акл инсоннинг курки,"Акл сувдан тиник, ойнадай равшан" каби накллар бежиз айтилмаган.Шунинг учун хам акл инсон учун FOят олий неъматдир.Акл билан илм-маърифат эгалланади, касб хосил килинади, дунё сирлари урганилади. "Акл- юрак ичидаги нур, бу нур билан хак ёки нохак билиб олинади", "Акл уз сохибини дунё маломатларидан куткаради". Акл кишининг уз иродаси, калби ва фикри асосида дунёвий, хаётий хакикатларни англаш ва уларга уз фаолиятида маънавий-инсоний нуктаи- назардан амал килишдир. Зеро, биринчи президентимиз И.Каримов айтганларидек: "Илм, маърифат биз учун бугун хам уз ахамиятини йукотгани

йук, йуколмайди хам. Акл- заковатли, юксак маънавиятли кишиларни тарбиялай олсаккина олдимизга куйган максадларимизга эриша оламиз" [3].

Адабиётлар:

1. Ш.Мирзиёев. "Фойдаланилмаётган салохият, обруйи тушиб кетган «маънавият» тушунчаси ва ХТВ мавкеси хакида"24.08.2019. https://kun.uz/53911247.

2. ААвлоний. "Туркий гулистон ёхуд ахлок".Т. 1991. Б.28.

3. Каримов И.А. Баркамол авлод орзуси. Т. Шарк". 1998. Б.128.

4. Tajibaev, M. A., & Kholbekova, M. U. (2022). SYNERGETIC METHODOLOGY SERVES HUMANITY. Scientific progress, 3(3), 934-937.

5. Abdurashidovich, T. M. (2022). YOSHLARDA SINERGETIK DUNYOQARASHNI SHAKLLANTIRISH OMILLARI. INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRACTICE. SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 3(3), 203-207.

6. Abdurashidovich, T. M. (2022). SINERGETIKA-YOSHLARNING YANGI DUNYOQARASHINI SHAKLLANTIRUVCHI BILIM SIFATIDA. FAN, TA'LIM, MADANIYAT VAINNOVATSIYA, 7(2), 69-73.

7. Melikuziyevich, K. P., & Abdurashidovich, T. M. (2021). State and community management-as a priority task in the appeal. INTERNATIONAL JOURNAL OF DISCOURSE ON INNOVATION, INTEGRATION AND EDUCATION, 2(2), 133136.

8. Quvanovich, R. Q. (2021). The Moral Importance of Humanity and Patriotism in Chistiya and Kubraviya. International Journal on Orange Technologies, 3(3), 98103.

9. Ruziev, A. J. (2019). ИЗУЧЕНИЕ МИРОВОЗЗРЕНИЯ И ДЕЯТЕЛЬНОСТИ МЫСЛИТЕЛЕЙ КАК ИСТОРИЧЕСКОГО КРИТЕРИЯ. Theoretical & Applied Science, (11), 166-169.

10. Ruziyev, A. (2021). ДУНЁ^АРАШДА ТАРИХИЙ ХОТИРА ВА ОНГНИНГ УЗАРО ДЕАЛЕКТИКАСИ. Научно-просветительский журнал" Наставник", (2), 187-193.

11. Ruziyev, A. (2021). ДУНЁ^АРАШДА ТАРИХИЙ ХОТИРА ВА ОНГНИНГ УЗАРО ДЕАЛЕКТИКАСИ. Научно-просветительский журнал" Наставник", (2), 187-193.

12. Рузиев, А. (2020). АМИР ТЕМУР ^АРАШЛАРИДА СИЁСИЙ-ХУЦУЦИЙ ГОЯЛАРНИНГ АКС ЭТИШИ. Научно-просветительский журнал" Наставник".

13. Ibodullaevich, K. K., & Mahmatkobil, O. (2022). "Electronic System"-Estonia Is Among the Leaders in The Fight Against Corruption. Eurasian Journal of Humanities and Social Sciences, 5, 152-155.

14. Ibodullaevich, K. K. (2022, April). In the fight against justice and corruption as an effective road. In E Conference Zone (pp. 370-372).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.