Научная статья на тему 'ШАҲРИСАБЗНИНГ ТАРИХИЙ БОЗОРЛАРИ ВА САВДО-ИҚТИСОДИЙ МУНОСАБАТЛАРИ'

ШАҲРИСАБЗНИНГ ТАРИХИЙ БОЗОРЛАРИ ВА САВДО-ИҚТИСОДИЙ МУНОСАБАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
104
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Бозор / савдо сотиқ / КАТЕ / Шаҳрисабз Афросиёби / Регистон / Чорсу / чаҳарбозор / Кунчиқар / Чармгар / Кушхона / Кундузак. / Market / trade / KATE / Shahrisabz Afrosiyobi / Registan / Chorsu / Chaharbazar / Kunchiqar / Charmgar / Kushkhana / Kunduzak.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бобожонов, Беҳруз Баҳодир Ўғли

Сиёсий ва иқтисодий жиҳатдан Бухоро хонлигининг муҳим савдо маркази бўлганлиги билан Шаҳрисабз алоҳида аҳамиятга эга эди. Бутун қўшни туман ўз бозорига, жумладан, ҳунармандчилик ривожланган Китоб шаҳри аҳолиси ҳам ўз маҳсулотларини, асосан, Шаҳрисабз бозори орқали сотар эди. Бу ердан тоғли ҳудудлар аҳолиси, шунингдек, Самарқанд, Ургут ва Бухоро билан савдо-сотиқ олиб борилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL MARKETS AND TRADE-ECONOMIC RELATIONS OF SHAKHRISABZ

Politically and economically, Shahrisabz was of special importance as it was an important trade center of Bukhara Khanate. The entire neighboring district sold their products to its market, including the people of Kitab city, where handicrafts were developed, mainly through the Shahrisabz market. From here, trade was conducted with the inhabitants of mountainous regions, as well as with Samarkand, Urgut and Bukhara.

Текст научной работы на тему «ШАҲРИСАБЗНИНГ ТАРИХИЙ БОЗОРЛАРИ ВА САВДО-ИҚТИСОДИЙ МУНОСАБАТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(5), May, 2023

ШАХРИСАБЗНИНГ ТАРИХИЙ БОЗОРЛАРИ ВА САВДО-ЩТИСОДИЙ

МУНОСАБАТЛАРИ

Бобожонов Бе^руз Ба^одир угли

Шахрисабз давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Сиёсий ва ицтисодий жиуатдан Бухоро хонлигининг мууим савдо маркази булганлиги билан Шаурисабз алоуида ауамиятга эга эди. Бутун цушни туман уз бозорига, жумладан, уунармандчилик ривожланган Китоб шаури ауолиси уам уз маусулотларини, асосан, Шаурисабз бозори орцали сотар эди. Бу ердан тогли уудудлар ауолиси, шунингдек, Самарканд, Ургут ва Бухоро билан савдо-сотиц олиб борилган.

Калит сузлар: Бозор, савдо сотиц, КАТЕ, Шаурисабз Афросиёби, Регистон, Чорсу, чауарбозор, Кунчицар, Чармгар, Кушхона, Кундузак.

АННОТАЦИЯ

В политическом и экономическом отношении Шахрисабз имел особое значение, так как был важным торговым центром Бухарского ханства. Весь соседний район сбывал свою продукцию на свой рынок, в том числе жители города Китаб, где были развиты ремесла, в основном через рынок Шахрисабза. Отсюда велась торговля с жителями горных районов, а также с Самаркандом, Ургутом и Бухарой.

Ключевые слова: Рынок, торговля, КАТЕ, Шахрисабз Афросиоби, Регистан, Чорсу, Чахарбазар, Кунчикар, Чармгар, Кушхана, Кундузак.

ABSTRACT

Politically and economically, Shahrisabz was of special importance as it was an important trade center of Bukhara Khanate. The entire neighboring district sold their products to its market, including the people of Kitab city, where handicrafts were developed, mainly through the Shahrisabz market. From here, trade was conducted with the inhabitants of mountainous regions, as well as with Samarkand, Urgut and Bukhara.

Key words: Market, trade, KATE, Shahrisabz Afrosiyobi, Registan,Chorsu, Chaharbazar, Kunchiqar, Charmgar, Kushkhana, Kunduzak.

КИРИШ

Тарихий манбаларнинг гувохлик беришича, 1Х-Х асрларда Урта Осиё шахарларида бозор ицтисодий ихтисослашиб профессионал машгулотга айланган ва XV асрнинг охири XVI асрлар орасида янада ривожланган.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

Авволо шуни таъкидлаш жоизки, узбекларда бозорга бориб савдо-сотик килишни «бозор-учар килиш» дейилади. Хуш шу уринда савол тугилади; бозор дегани савдо килинадиган жой эканлиги маълум, лекин учар дегани кандай маънони англатади? Бозор сузининг эроний тиллардаги кадимий шакли вазар, илк даврларда вачар, вацал, сугдий текстларда вацар булган булиб, маъноси-бозор, савдо киладиган жой [1]. Узбек тилида бозор-учар жуфт суз, синоним ва бир узакдан хосил булган. Учар вачар сузининг адаптация шакли, сугд тилидан узгартириб кабул килинган, вачар кадимий эроний тиллардан форс-тожик тилига бозор шаклида утган. Демак, узаро алокалар маркази булган бозор сузининг ясалишида турли халкларнинг узаро маданий алокалари акс этган.

Мавзуга оид адабиётлар тахлили. Урта Осиё шахарсозлик маданиятининг кадимдан ривожланган вилоятларидан бири булган ^ашкадарё вохаси савдо-иктисодий муносабатлари Расторгуева В.С.,Молчанова Е.К, Агзамова Г, Мукминова Р, А. Сагдуллаев, П. Равшанов, Кораев С, Бобожонов Бехруз, Сухарева О.А. тадкикотларида тахлил килинган.

Тадкикот методологияси. Тадкикот методлари: манбашунослик, тарихий-киёсий, матншунослик.

Тахлил ва натижалар. Шахарларнинг йирик савдо марказларига айланишида савдо-сотик буладиган ерлар-бозорларнинг ахамияти бекиёс эди. Одатда шахарларнинг мавжудлигини курсатувчи белгилардан бири бозорларга доимо алохида ахамият берилган. Бозорларнинг катта-кичиклиги, бойлиги ва бошка жихатлари шахарларнинг мамлакатда тутган урни ва сиёсий вазият билан чамбарчас боглик булган[2]. Агар мамлакатда иктисодий таназзул кечаётган булса бозорларнинг ахволи огирлашган, аксинча булса бозорлар гуллаб яшнаганлигини кузатиш мумкин.

Шарк бозорлари Fарб дунёсидаги савдо манзилларидан куплаб узига хос хусусиятлари билан ажраб турган. Жумладан, Урта Осиё шахарларида шахарнинг маркази, яьни юраги бозорлар хисобланган ва айнан шу боис хукмдор саройи ёки касри эмас балки айнан бозорларгина куплаб Шарк шахарларининг топографик маркази булган. Шунингдек Урта Осиё шахарларида жамиятнинг турли вакиллари: мансабдор шахслар, хунармандлар, савдогарлар, зиёлилар ва бошкалар билан бир каторда йирик ер эгалари хам яшар эди. Бу эса бевосита Урта Осиё шахарлари тарихий тараккиётининг айрим даврларида Гарбий Европа шахарларидан ажратиб турувчи хусусиятларидан биридир[3].

Шахар ахолисининг асосий кисми хунармандчилик ва савдо сотик билан машгул булган. Бу ерда кунчилик, кулолчилик, тукимачилик, тикувчилик,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

KamTaHHHHK, 3apgy3nHK, TeMupnunuK, gerpe3nuK, MucrapnuK, 3aprapnuK Ba öomKa xyHapMaHgnunuK Typnapu pHBO^; TonraH. fflaxpucaÖ3 hhk ypTa acpnapga Khtoö maxpu ypHHga ^ofinamraH. KATE KenrapraH MatnyMoraap, xycycaH, ffl. C. KaMOHHggHHOB ë3Hmuna, BaKT yTHmu öunaH maxap MapKa3H xp3Hpru fflaxpucaÖ3 arpo^ura KynraH.[4] ^yMnagaH, эcкн max,ap TamKapucuga aHru HHmooraap KypunraH öynuö, rnaxap xyKMgopu capofiu Ba 6o3op x,aM my epga ^ofinamraH. KeÖHHHanHK maxapHHHr Mygo^aa geBopu öunaH ypaö onuHHmu Ba MycTaxKaMnaHHmn amhp TeMyp ^aonuaTH öunaH öof^hk. ammo XVII acpHHHr hkkhhhh apuMHra Kenuö HKTHcogufi HHKupo3 caöaönu fflaxpucaÖ3 x,aM oFup axßonga KonraH. By xpn XIX acp öomnapurana gaBOM этгaн[5].

fflaxpucaÖ3 maxpu x,aM yn KHCM-ypTa^ypFOH, Kanta Ba paöoggaH uöopar öynraH. BeK KypFOHH maxapHHHr muMonu - mapKufi öypnaruga ^oönamraH x,aMga y xanK opacuga fflaxpucaÖ3 A^pocuëôu homh öunaH aranraH. KypFOHHHHr HKKHTa gapBO3acH öynuö, fflapKHÖ gapBO3a TynxoHa, ^aHyÖHH gapBO3a KyK gapBO3a geö HOMnaHraH. KypFoH onguga maxapHHHr acocufi MafigoHH-PerHCTOH ^oönamraH. fflaxap MapKa3Hga ^oönamraH aönaHMa ryMÖa3nu ^opcygaH maxapHHHr TypT TOMOHHra Kynanap KeTraH Ba öy Kynanap opKanu max,ap gapBO3anapnra öopunraH6[6]. fflaxapHH TamKH MyxuTgaH a^parnö TypyBHH Kanta geBopuHHHr 6 Ta gapBo3acH öynraH. ffluMonufi gapBo3a - Khtoö, mapKHfi gapBo3a-KyHHHKap, FapÖHfi gapBo3a - KymxoHa, ^aHyÔHH gapBo3a-^apMrap geö aranraH. ByHgaH TamKapH, ^aHyÖH-mapKHÖ öypnaKga hkkhhhh gapa^anu KanMHK gapBo3a Ba CHMxoHa gapBo3anapu x,aM MaB^yg öynraH. fflaxapga 7 Ta KapBoHcapofi Ba 2 Ta xaMMoM öop эgн.

fflaxap ry3apnapra öynuHraH Ba x,ap öup ry3ap y3 Mac^ugura эгa öynraH. A.^.KyH[7] KemupraH MatnyMoraapra Kypa, XIX acpHHHr hkkhhhh apMHga maxapga 14 Ta ry3ap MaB^yg эgн, XX acp öomHra Kenuö эca ry3apnapHHHr cohh 53 Tara eTraH.

fflaxap axonHCHHHHr acocufi khcmh xyHapMaHgnunHK Ba caBgo cothk öunaH MamFyn öynraH. By epga KyHHHnuK, KynonnunuK, TyKHMaHHnHK, THKyBHHnHK, KamTanHHHK, 3apgy3nHK, TeMupnunuK, gerpe3nuK, MucrapnuK, 3aprapnuK Ba öomKa xyHapMaHgHHHHK Typnapu phbo^ TonraH.

fflaxap ax^HHHHr aHa ÖHp khcmh xyHapMaHgnHHHK öywMnapH caBgocH ÖHnaH myFynnaHraH. Ynap fflaxpucaÖ3 öo3opnapuga y3napuHHHr anoxuga pacTanapura эгa öynumraH. HupuK caBgorapnap maxapnapapo caBgo-coTHK öunaH myFynnaHraH. ^yMnagaH fflaxpucaÖ3 öeru xaM caBgo ynyH Maxcyc MaönaF caKgaraH. CaBgorapnapHHHr acocufi khcmh maxap öo3opnapura aKHH ry3apnapuga ucTHKoMaT KH^umraH. fflaxpucaÖ3HHHr MapKa3Hfi öo3opu ^opcy öeK ypgacugaH ^aHyöga

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

жойлашган. XV асрнинг охири - XVI аср бошларида бунёд этилган ушбу Чорсу бозори хозиргача яхши сакланиб колган. Унинг вужудга келишини XV аср охири XVI аср бошларига мансуб деб хисоблайдилар.Чорсу тими XVIII асрнинг 80-йилларига оид, Ниёзбек номи билан боглик, кабилидаги карашлар хам манжуд. Ёдгорлик 1598-1602 йил санаси билан руйхатга олинган.

Урта Осиё бозорлари курилиши жихатидан бир канча умумий хусусиятларга эга булган. Одатда бозорлар одамлар гавжум буладиган шахарнинг марказий кисмида катта кучалар кесишган ерларда ва кучалар буйлаб вужудга келган. Йирик шахарларда тижорий ишлаб чикаришни узида акс эттирадиган битта асосий бозор булган. Бундай бозор купинча асосий кучалар кесишадиган жойларда урнашган булиб, «чорсу», «чохарсу» деб юритиларди. "Чорсу" сузи дастлаб зардуштийларнинг мукаддас Авесто китобида човрусук (турт томонлама) шаклида учрайди ва "бозор" маъносини англатган. Кейинчалик бу суз чауарсу ва нихоят чорсу шаклини олган[8]. Чорсулар асосан усти ёпик гумбазли бозорлар булиб уларнинг майда остки булимларда маълум моллар сотилар эди. Бундан ташкари, форс тилида ёзилган манбаларда чауарбозор (чорбозор) деган суз хам учрайди. Урта Осиёда кадимдан Чорсу билан бирга раста деб юритиладиган махсус жойлар, хамда тим ва ток деб аталадиган кубба куринишидаги бозорлар хам булган.

Тим сузи жуда кадимий суз булиб, бир неча маъноларни англатган. Хрзирги узбек адабий тилида усти ёпик бозор ёки раста томи тим дейилади, бозор коровули тимбон дейилган. Араблар келмасдан илгари Урта Осиёда Тим деганда хар кандай бозор тушинилган ва бу сузнинг "бозор" маъноси сунгги вактларгача сакланиб колган. Тим сузи Тожикистоннинг Муг тогидан топилган кадимги (VШ-аср) сугд ёзувларида ва араб тилида ёзилган манбаларда учрайди. Сугд тилида хам Тим "дукон", "савдо биноси" маъноларини англатган.

Тимлар архитектура жихатдан узунчокрок шаклда, гиштдан курилган булиб, усти ёпик савдо иншоотини ташкил килган. Унда турли расталар жойлашган.

Шахарда хар куни савдо буладиган ушбу бозордан ташкари бир канча майда бозорлар мавжуд булган. Жумладан, шахарнинг гарбий кисмида жойлашган сомон бозорида чорва моллари савдоси олиб борилган. Шахарда хунармандчилик гузарлари, бозорлар, карвонсаройлар, билан биргаликда куплаб масжид, мадрасалар, хаммом ва бошка жамоатчилик бинолари хам кад кутарган. Умуман Шахрисабз шахри нафакат хунармандчилик балки йирик савдо маданий марказ хам эди[9].

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

1875 йилда "Туркистон хабарлари" газетасининг мухаррири Н.А.Маев Шахрисабз ташрифи хакида, бек урдаси якинида, каъла девори каршисидаги кенг майдондан одамлар билан лик тула бозор бошланиб кетганлигини кайд этади[10]. Уни махаллий амлокдорлар шахар бозори ва бутун шахар буйлаб олиб юришганини хотирлайди. Бундан ташкари Чорсу бозорида кундуз кунлари савдо-сотик булса, кечалари уйинчи болаларнинг томоша курсатишлигига эътибор каратади.

Шахрисабз вохасида жуда кадимдан хунармандчилик марказлари ривожланган булиб, улар асосан маълум бир соха билан боглик булган гузарларга булинган.

Шахрисабзда бир-бирига боглик хунармандчилик турлари билан шугулланувчи ахоли ёнма-ён гузарларда яшаганини кузатиш мумкин. Масалан, Шахрисабзда кунчилик билан боглик булган совунгарлик ва елимгарлик билан шугулланувчи ахоли шахарнинг жанубий шаркида жойлашган Катта чармгар, Кичик чармгар, Мешгар хамда Ёйилма гузарларида яшаган. Шунингдек пойабзал тикиш билан шугулланувчи хунармандлар хусусан ковушдузлар, Наматон гузарида, юкорида табака ахли учун яшил теридан нозик ва юкори сифатли ковуш тикувчилар Китоб гузари, Этикдузлар, Хужа Мирхамид,

Калкон гузарида, Чуйтон гузарида, Яхдондузлар ва камчиндузлар Кундузак гузарида совунгарлар, Телпакдуз гузарида телпакдузлар ва пусиндузлар, Кассоблик гузарида кассоблар купчиликни ташкил этган. Читгарлар Раис гузарида, кулолчилик ва Х,азрати шайх гузарида асосан кулоллар яшаб , кулоллик гузарининг бир кисми чархчилик деб номланган. Бу ерда темирчилар яшаган. Шахрисабз дегрезлари асосан Дегрез ва Чуйи хайтак гузарида мисгарлар Х,овузи Мардон заргарлар эса Балаховуз, Х,овузи Мардон хамда Кундузак гузарларида истикомат килганлар[11].

Шарк бозорларининг топографик жихатдан жойлашиши диккатга сазовордир. Шахарнинг марказий кисмида асосан заргарлар, саррофлар, темирчилар, турли кийим-кечаклар билан савдо килувчи ва бошка купгина бозорлар жойлашган булса, кишлок хужалиги ва чорва бозорлари шахарнинг четида ёки унинг ташкарисида жойлашган. Шу уринда таъкидлаш жоизки баъзида чорва бозори сотилаётган хайвон турига караб «от бозор», «куй бозор», «мол бозорга булинган. Бу бозорлар атрофида уз навбатида чорва учун зарур булган пичан ва еб-хашак бозорлари булган. Биз бундай манзарани, Шахрисабз бозорларининг куринишида хам кузатишимиз мумкин. Жумладан, Шахрисабзда хам Сомон бозори шахарнинг чекка кисмида ёки мол бозори шахардан ташкарида жойлашган булган. Бозорлар нафакат шахарлардаги,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

балки унинг атрофидаги иктисодий хаётнинг ривожланишига хам ижодий туртки булган. Шахар атрофи ва кишлокларда етиштирилган махсулотлар-пахта, зигир, галла, шоли, тамаки, чорвачилик махсулотлари ва бошка купгина бошка махсулот турларига шахарларда талаб катта булган. Бу махсулотлар шахар махсулотларнинг айримлари шахар хунармандлари учун хом-ашё хисобланган. Бу эса куплаб хунар турларининг, хусусан, кишлок эхтиёжларини кондиришга ихтисослашган сохаларнинг ривожланишига самарали таьсир курсатган. Шу тарика, шахар иктисодиётининг етакчи сохаси- хунармандчилик билан кишлоклар уртасида вужудга келган узаро алокадорлик бир томондан, кишлоклардаги иктисодий тараккиётни, иккинчи томондан эса шахар хужалигини шу жумладан шахар бозорларининг ривожланишида асосий омил булган. Шахрисабзнинг савдо ахамияти шахар ахолисида савдогарларнинг салмокли катламининг ривожланишига ёрдам берди. Шахрисабз бозорининг кенг каторларида маълум товарлар савдосига ихтисослашган куплаб майда савдогарлар булган. Бошка шахарлар билан савдо килувчи йирик савдогарлар куп булган. Улар орасида, айникса, шу максадда туя бокадиган Шахрисабз беклиги хам булиб, туялар шу сабабдан Шутурхонни кабул килган кварталдаги чулга жойлаштирилган [12].

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Хулоса килиб айтиш мумкинки, Шахрисабзда энг кадимги даврлардан бошлаб махаллий ахоли томонидан яратилган ва колаверса бошка юртлардан олиб келинган турли-туман махсулотларни сотиш, ички ва ташки савдо хамда савдо иктисодий иншоот-бозор, дукон, карвонсаройлар тизими ривожланишига олиб келган. Уз навбатида эса бозорлар ва савдо алокалари урбанизацион жараёнларда доимо мухим мавкега ва уринга эга булган.

REFERENCES

1. Расторгуева В.С.,Молчанова Е.К. Среднеперсидский язык// Основы иранского языкознания. Среднеиранские языки М., 1081. С. 55

2. Агзамова Г. Сунгги урта асрлар Урта Осиё шахарларида хунармандчилик ва савдо., 2000. 39-бет.

3. Мукминова Р. Г. Социальная дифференциация населения городов Узбекистана в X-XVII вв. Ташкент, 1985. С. 130

4. А. Сагдуллаев ва бошкалар. Кадимги Кеш-Шахрисабз тарихидан лавхалар. -Т:. 1998 .

5. П. Равшанов. Нахшаб ва Кеш тарихи манбалари. Карши 2005

6. Равшанов П. Хушваков Н. Кашкадарё тарихига Саёхат. Тошкент, 2020.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

7. Подробно об этом см. А. К у н. Очерки Шахрисябзского бекства, СПб, 1880, отдельный оттиск из ЗИРГО по отделению этнографии, т. 6

8. Кораев С. Географик номлар маъноси. Тошкент, 1978. 150-бет.

9. Бобожонов Бехруз Баходир угли. Кеш-Шахрисабз вохасининг тарихий гузарлари.КарДУ хабарлари.2022.

10. Сухарева О.А. К истории городов Бухарского ханства. Т., АНУзССР.

11. Н.А.Маев. Бухоро хонлиги очерклари.2012.24-бет

12. Сухарева О.А. К истории городов Бухарского ханства. Т., АНУзССР.

13. Омонов Б.Н. Геоэкологическая политика Узбекистана в регионе Приаралья.https://scholar.google.com/citations?view_op=view_citation&Ы=ru&user =4rzyX0YAAAAJ&citation_for_view=4rzyX0YAAAAJ:IjCSPb-OGe4C

14. Омонов, Б. Н. (2023). ГЛОБАЛИЗАЦИЯ ЭКОЛОГИЧЕСКИХ ПРОБЛЕМ И ЕЕ ВЛИЯНИЕ НА СУДЬБЫ ЧЕЛОВЕЧЕСТВА. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3(4), 755-763.

15. Khudoykulov, T. D. (2020). HISTORICAL IMPORTANCE OF LOCAL SOURCES IN THE STUDY OF KOKAND KHANATE. Theoretical & Applied Science, (1), 726-728.

16. Худойкулов, Т. Д. (2021). ХИВА ИНОКЛАРИНИНГ МАРКАЗИЙ ВА МАХДЛЛИЙ БОШКАРУВ ТИЗИМИ. МАНСАБ ВА УНВОНЛАР. ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ, (SI-3).

17. Худойкулов, Т. Д. (2021). КУКОН ХОНЛИГИ ШАХДР ВА КИШЛОК АДОЛИСИНИНГ ИКТИСОДИЙ ХДЁТИ ХДКИДА АЙРИМ МАЪЛУМОТЛАР. ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ, (SI-3).

18. ХУДОЙКУЛОВ, Т. Д. (2021). УРТА ОСИЁ ХОНЛИКЛАРИ ДАВЛАТ БОШКАРУВИ ТАРИХИНИНГ ТАРИХШУНОСЛИК МАСАЛАЛАРИ. In Uzbek Conference Publishing Hub (Vol. 1, No. 01, pp. 440-443).

19. Xudoyqulov, T. D. (2009). XIX asrda Qo'qon xonligining ijtimoiy-siyosiy, iqtisodiy va madaniy hayoti: Tarix fan. nomz... diss. TO 'z MU.

20. Nurillaevich, O. B., Aralovna, O. G., Shavkatovich, N. K., Khurramovich, M. Y., & Aralovich, O. B. (2022). Factors Of The Formation Of Ecological Culture In The Education And Training System. Journal of Pharmaceutical Negative Results, 984-

21. Ochilova, G. A. (2020). Philosophical analysis of the development of social consciousness. PalArch's Journal of Archaeology of Egypt/Egyptology" PJAEE, 17(7).

22. Nurillaevich, O. B., Aralovna, O. G., Shavkatovich, N. K., Khurramovich, M. Y., & Aralovich, O. B. (2022). Factors Of The Formation Of Ecological Culture In The

989.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

Education And Training System. Journal of Pharmaceutical Negative Results, 984-

23. Очилова Г.А., Жумаева Ш.С., Очилов Б.А. Жамиятни маънавий-ахлокий ва маданий ривожида миллий давлатчилик тафаккурини шакллантириш зарурияти: усул ва воситалари. Халкдро ислом академияси. Илмий тахлил журнали. Тошкент. 2019 й. 44-бет.

24. Очилова, Г. А., Очилов, Б. А., & Аралов, М. Б. (2021). ГАРМОНИЗАЦИЯ ИНТЕРЕСОВ НАРОДОВ ЯВЛЯЕТСЯ ВАЖНЫМ ФАКТОРОМ РАЗВИТИЯ МЫШЛЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНОЙ ГОСУДАРСТВЕННОСТИ. Актуальные научные исследования в современном мире, (2-9), 43-47.

25. Очилова, Г. А., & Омонов, Б. Н. (2020). Ижтимоий фалсафа. Toshkent: Voris-nashriyot.

989.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.