Научная статья на тему 'БУЮК ИПАК ЙЎЛИНИНГ ПАЙДО БЎЛИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИ.'

БУЮК ИПАК ЙЎЛИНИНГ ПАЙДО БЎЛИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИ. Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
2519
96
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Буюк Ипак йўли / Хитой / Ўрта Осиё / Фарғона / Суғд / Бақтирия / Маданият / цивилизация. / The Great Silk Road / China / Central Asia / Ferghana / Sughd / Bactria / Culture / Civilization.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Раматов, Жуманиёз, Умарова, Рўзигул

Мақолада Ўрта Осиё ҳудудларида ҳам антик даврдан бошланган тараққиёт жараёнлари, Буюк Ипак йўли билан узвий боғлиқлиги,милоддан аввалги II асрдан бошлаб Хитой ва Ўрта Осиё тарихий-маданий вилоятлари билан савдо, ижтимоий алоқалар ривожланиб борди. Фарғона, Суғд ва Бақтирияга ипакчилик кириб келиши,Кушонлар даври, Буюк Ипак Йўлининг жанубий тармоғини, шунингдек, бир қанча маҳаллий ички тармоқларни назорат қилиш маҳаллий аҳоли қўлига ўтиши, Буюк Ипак йўли ташкил топмасдан аввал Марказий Осиё ва қадимги Шарқ, ҳудудида турли-туман савдо (карвон) йўллари энг қадимги йўллардан бири "Лаъл йўли " Баъзи манбаларда бу йўлга “Ложувард йўли” ҳақида, Яна бир қадимий савдо йўли "Шоҳ йўли" У Эрон аҳмоний шоҳларнинг йўли бўлганлиги учун шундай номланиши, Шарқда Тинч океани соҳилларигача чўзилган бу йўлнинг инсоният тарихида биринчи бўлиб "Буюк Ипак Йўли" деб номланган йўл билан боғланганлиги ҳамда бу йўлнинг ҳозирги кундаги аҳамияти ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF THE GREAT SILK ROAD.

In the article, the development processes that started in the ancient times in the regions of Central Asia, their inextricable connection with the Great Silk Road, trade and social relations with China and the historical and cultural regions of Central Asia were developing from the 2nd century BC. The arrival of silk production in Fergana, Sughd and Bactria, the Kushan period, the control of the southern branch of the Great Silk Road, as well as a number of local internal industries, was transferred to the hands of the local population, before the establishment of the Great Silk Road, various trades took place in the territory of Central Asia and the ancient East ( caravan) is one of the oldest roads "La'l road". Some sources refer to this road as "Lojuvard road Another ancient trade route is the "King's Road". It was named so because it was the road of the Akhmenian kings of Iran. This road, which stretches to the shores of the Pacific Ocean in the East, was connected with the road called "The Great Silk Road" for the first time in the history of mankind, and the importance of this road is highlighted today.

Текст научной работы на тему «БУЮК ИПАК ЙЎЛИНИНГ ПАЙДО БЎЛИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИ.»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

БУЮК ИПАК ЙУЛИНИНГ ПАЙДО БУЛИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИ.

Жуманиёз Раматов,

Тошкент давлат транспорт университети, Профессор j umaniyoz@gmail. com Рузигул Умарова, Тошкент давлат транспорт университети, Доцент rozigul37@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Мацолада Урта Осиё уудудларида уам антик даврдан бошланган тарацциёт жараёнлари, Буюк Ипак йули билан узвий боглицлиги,милоддан аввалги II асрдан бошлаб Хитой ва Урта Осиё тарихий-маданий вилоятлари билан савдо, ижтимоий алоцалар ривожланиб борди. Фаргона, Сугд ва Бацтирияга ипакчилик кириб келиши,Кушонлар даври, Буюк Ипак Йулининг жанубий тармозини, шунингдек, бир цанча мауаллий ички тармоцларни назорат цилиш мауаллий ауоли цулига утиши, Буюк Ипак йули ташкил топмасдан аввал Марказий Осиё ва цадимги Шарц, уудудида турли-туман савдо (карвон) йуллари энг цадимги йуллардан бири - "Лаъл йули " Баъзи манбаларда бу йулга "Ложувард йули" уацида, Яна бир цадимий савдо йули "Шоу йули" У Эрон аммоний шоуларнинг йули булганлиги учун шундай номланиши, Шарцда Тинч океани соуилларигача чузилган бу йулнинг инсоният тарихида биринчи булиб "Буюк Ипак Йули" деб номланган йул билан бозланганлиги уамда бу йулнинг уозирги кундаги ауамияти ёритилган.

Калит сузлар: Буюк Ипак йули,Хитой,Урта Осиё, Фаргона,Сугд, Бацтирия,Маданият,цивилизация.

ABSTRACT

In the article, the development processes that started in the ancient times in the regions of Central Asia, their inextricable connection with the Great Silk Road, trade and social relations with China and the historical and cultural regions of Central Asia were developing from the 2nd century BC. The arrival of silk production in Fergana, Sughd and Bactria, the Kushan period, the control of the southern branch of the Great Silk Road, as well as a number of local internal industries, was transferred to the hands of the local population, before the establishment of the Great Silk Road, various trades took place in the territory of Central Asia and the ancient East ( caravan) is one of the oldest roads - "La'l road". Some sources refer to this road as "Lojuvard road Another ancient trade route is the "King's Road". It was

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

named so because it was the road of the Akhmenian kings of Iran. This road, which stretches to the shores of the Pacific Ocean in the East, was connected with the road called "The Great Silk Road" for the first time in the history of mankind, and the importance of this road is highlighted today.

Key words: The Great Silk Road, China, Central Asia, Ferghana, Sughd, Bactria, Culture, Civilization.

КИРИШ

Буюк Ипак йулининг тарихини урганиш - мустакил Узбекистан тарихини урганишнинг таркибий ва узвий кисмидир. Аммо, афсуски, бу буйича тадкикотлар олиб бориш кенг жамоатчиликка етказиш хозирги ёш олимларимиз олдида турган мухим масалалардан биридир.

2019 йил 25-27 апрель кунлари Пекинда "Бир макон, бир йул" иккинчи халкаро форуми булиб утди. Хитой ташаббуси утган 5 йил давомида замонавий глобал ривожланиш кун тартибининг ажралмас кисмига айланди. У бугунги кунда Осиё, Европа ва Африканинг 4,4 млрд ахолиси булган 60 дан ортик мамлакатини бирлаштиради. Узбекистон Республикаси "Бир макон, бир йул" ташаббусини аввал-бошданок куллаб-кувватлади. Халкаро форумда сузлаган нуткида Узбекистон Президенти Марказий Осиёда узаро богликликни кучайтириш, озик-овкат хавфсизлиги муаммоларини хал этиш, ахолининг ижтимоий эхтиёжларини кондириш, маданий-гуманитар ва туристик алокаларни ривожлантиришга каратилган катор мухим ташаббусларни илгари сурди.

Буюк Ипак йули ташкил топмасдан аввал Марказий Осиё ва кадимги Шарк, худудида турли-туман савдо (карвон) йуллари мавжуд булган. Ана шундай энг кадимги йуллардан бири - "Лаъл йули " деб аталган. Бу йул милоддан аввалги 3-2- мингйилликларда вужудга келган. У Помир тогларидан бошланиб, Эрон, Олд Осиё ва Миср оркали утган. Бадахшондан казиб олинадиган лаъл тоши-ложувард кадимги шарк заргарлари томонидан юксак бахоланган. Бадахшон лаълиси ишлатилган буюмлар Миср фиръавнлари макбараларидан хам топилган. Баъзи манбаларда бу йулга "Ложувард йули" деб хам аталган.

Яна бир кадимий савдо йули - бу "Шох йули" дир. У Эрон ахмоний шохларнинг йули булганлиги учун шундай номланган. У милоддан аввалги VI-IV асрлар Кичик Осиё шахарларини, Урта ер денгизи буйидаги Эфес, Сар ва бошкалар билан боглаган булса, иккинчи бир тармоги кухна Эрон пойтахтларидан бири Суза билан боглаган. Мазкур йулнинг иккинчи тармоги Эрон, Бактрия оркали Сугдиёна, Тошкент вохаси ва хозирги Козогистон худудидан утган ва Олтойгача борган. Тогли Олтойда кучманчилар

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

зодагонлари яшаган, милоддан авалги V-IV асрларга оид Пазарик кургони очиб урганилганида кигиз, гилам, жун газламалар, олтин, мис ва кумуш буюмлар, Марказий Осиё ва Эрон матоларидан тикилган кийим, колдиклари топилганлиги шундан гувохлик беради. Улар калин муз катламлари билан коплангани учун яхши сакланган. Европа билан Осиёни богловчи халкаро савдо ва мулокот йули хисобланган Буюк Ипак йули хали ташкил топмасдан -милоддан аввалги икки минг йилликларда бошланган. Урта Осиё, жумладан, Узбекистан халкларининг жанубда Х,индистон ва Эрон, жануби-гарбда Олд Осиё халклари билан узаро алокалари милоддан аввалги IX-VIII ва VI-V асрларга келганда янада кенгайди. Фаргонадан топилган Хдк ва Афлотун топилмалари фаргоналикларнинг бу даврда жанубий, жанубий-шаркий Осиё халклари билан якиндан алокада булганлигининг гувохидир. Умуман олганда, мазкур кадимий савдо (карвон) йуллари мамлакатлараро сиёсий, иктисодий ва маданий муносабатларда катта урин тутган. Йул ёкаларида карвон-саройлар, мехмонхоналар, бориб-бориб янги шахарлар кад ростлаган. Савдо йуллари оркали олиб борилган алокалар натижасида купгина халклар бошка кушни халкларнинг маданияти, турмуш-тарзи, урф-одатлари билан танишган, узаро мол айирбошлаб куни-кушничилик килган. Шунингдек, бу йуллар урушлар даврида у ёки, бу давлатнинг харбий-сиёсий манфаатлари учун хам хизмат килган. Ишлаб чикариш муносабатлари усиши, халкаро алокалар тараккийси, ташкил топган буюк салтанатлар, узаро бойлик орттириш, мамлакат худудларини кенгайтириш каби омиллар, шубхасиз, янги-янги йулларни кидириб топиш, кашф этиш ёки бунёд килиш эхтиёжини юзага келтирган. Гилдиракнинг кашф этилиши, гилдиракли транспорт воситаларининг харакатланиши катта-катта харбий кушиннинг муайян йуналиш буйлаб силжиши учун хам доимо йул зарур булган. Бинобарин, бу каби эхтиёж ва тараккиёт силсиласида Буюк Ипак йулининг хам узига хос урни бор.

Энг кадимги йуллар

Ложувард йули (Мил.авв. III - II мингйилликлар):

Помир -Эрон

Бадахшон -Олдосиё - Миср

Олтин йул (Мил.авв. II - I асрлар):

Ахси - Косон - Чуст -Поп - Заркент - Курама

Шо; йули (Мил.авв. I мингйиллик):

Эрон - Бактрия -Сугдиёна - Олтой -Кичик Осиё - Урта ер

Кумуш йул (VI асрдан бошлаб): Хазар - Булгор -

к" 141=43 гуигтд — Тнтзг»г»ття

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

Кадимги дунёда - Шарк билан Fap6 халклари уртасидаги тарихий-маданий алокалар ва савдо муносабатлари тараккиётида Буюк Ипак йули мухим урин тутади. Бу йулнинг пайдо булиши ва ривожланиши бевосита Хитой билан боглик.

Тарихдан маълумки, милоддан аввалги I-минг йилликнинг 2-яримида Хитойда бир неча давлатлар ташкил топган булиб, улар доимо бир-бирлари билан ёвлашиб юрганлар. Милоддан аввалги III- асрга келиб, улар ичида Цинь подшолиги энг кучли давлатга айланади. Цинь подшоси гохида - куч, гохида найранг ишлатиб, бошкалар уртасидаги душманликдан фойдаланиб, бутун Хитойни итоат эттирди. Миллоддан аввалги 221 йили Цинь подшоси узини "Цинь Ши-хуанди", яьни биринчи Цинъ хокони, деб эьлон килди.

Хитойдан шимолда урушкок хуин кабилалари яшар, улар вакти-вакти билан мамлакат шахар ва кишлокларига хужум килиб турарди. Цинь Ши-хуанди мамлакатни хуинлардан химоя килиш максадида бутун шимолий худуд буйлаб девор куришни буюрди. Уни куриш ва бузилган жойларини тузатиб бориш ишлари тухтаб-тухтаб карийиб 1 минг йилча давом этди. Шундай килиб, калинлиги 5-6 метр, узунлиги 4 минг км келадиган, кейинчалик Буюк Хитой девори номини олган девор юзага келди.

Хитой подшолари мудофаа ишлари билан чегараланиб колмай, балки мамлакат ташкарисидаги ерларни босиб ола бошладилар. Хитойда милоддан аввалги II асрдан то мелодий II асргача хукумронлик килган Хань хонадонига мансуб подшолар айникса катта истилочилик урушлари олиб бордилар.

Шимолий-гарбга томон муваффакият юришлар килиш учун аввало хуинларга карши иттифокчилар топиш зарур эди. Мана шу максадда милоддан аввалги 138 йили Хитой императори By Ди элчи Чжан Цянни кучманчи хуин кабилаларига карши курашда иттифокчи ва хамкорлар топиш учун жунатди. Хуинлар доимо Хитойнинг шимолий туманларига хавф солиб турганлар. Элчи хуинлар кулига асир тушади ва 10 йилча хибсда ётади. Бир кун келиб у асирликдан кочади. Марказий Тяньшан довонлари оркали Иссиккулга чикади. Норин дарёси буйлаб Фаргона водийсига тушади. У водийдаги давлатни (бу

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

ypuHga ^oboh, a^hh OapFOHa gaBnaraHu) y3u ynyH Kam$ этнS, yHHHr nogmocugaH xyuHnapra Kapmu Kypamga ëpgaM o^mokhh экaнннн afiTagu. OapFOHa xyKMgopu XuTofi SunaH $aKaT caBgo anoKanapu ypHarnm ucTaruHu Sungupagu, xonoc. XHTofiHHHr Kyn cohhh Ba axmu KyponnaHraH KymuHu hhxoat XyuH KaSunanapHu Marnyö этн6, y3OK BaKT MoSafiHuga muMonufi-FapSra onuS SopaguraH fiynnap ycTugaH y3 Ha3oparnHH ypHaTgu. fflyHgafi kh^hS, ^»bh Uah wpraH fiyn SyfinaS MunoggaH aBBanru II-I acpnap Xhtohhh MapKa3ufi Ba FapSufi Ocuë SunaH Sofïïobhh ®:axpH axaMuarara эгa SynraH BywK HnaK fiynu geS aTanyBHu KapBOH fiynura acoc conuHgu. Ey fiyn opKanu MaB^yg fiyHanumnap SyfinaS XuTofigaH unaK Tamunap эgн, unaK SyTyH gyHëga ^yga KagpnaHraH. XuTofinuKnap unaK-mofiu umnam ycynuHu KaTTUK cup TyiraHnap, unaK caBgocugaH KaTTa $ofiga onraHnap. fflyHHHr ynyH x,aM, KefiuHnanuK Sy fiyn EywK HnaK fiynu homh SunaH Mamxyp SynuS KeTgu. ^Haga aHHKpoK kh^hS afiTraHga, Sy fiynra "HnaK Hynu" geraH hom 1877 fiunga HeMuc Tapuxnucu K.PuxTro^eH TOMOHugaH SepunraH, y hhk Sop y3HHHHr "Xhtoh" geS HOMnaHraH puconacuga my aTaMaHu Kynnafigu. EyHga Ma3Kyp fiyn op^anu onuS yranraH x,ap xun Maranap, SywMnap opacuga unaK anoxuga ypuH TyTraHnuru эtтнSоpгa onuHraH.

EywK HnaK fiynu 12 MHHr na^upuM y3yHnuKga SynraH. Y XuTOfiHUHr KaguMufi nofiTaxTu CuaH maxpugaH capuK geHru3 coxunnapugaH SomnaHuS, fflapKufi TypKucTOH, MapKa3ufi Ocuë, 3poH, MeconaraMua opKanu YpTa Ep geHru3u co^unnapurana SopuS eTraH. Hkkhhhh fiyHanum MapKa3ufi Ocuë opKanu ^HHgucTOHra ohhS SopraH. Ey fiynga KaTop KaguMufi maxapnap ^ofinamraH (CuaH, ^yHxyaH, ËpKeHT, CaMapKaHg, Eyxopo, TepMH3, MapB Ba SomKanap). CaBgorapnap MongaH TamKapu Typnu $aH Ba MagaHuaT cox,anapu AHrunuKnapuHu x,aM KenTupraHnap. MacanaH, CyFguëHagaH XuTofira ^yH, ra3naMa, runaM, Se3aK SywMnapu Ba KUMMaTSaxp Tomnap ohhS SopunraH. EaKTpuagaH Tyanap, OapFOHagaH Hacngop OTnap, EagaxmoHgaH natn, ^uHgucTOHgaH KyMym Ba cyarugaH umnaHraH SywMnap, 3upaBop Ba SomKa MaxcynoTnap OHHS SopunraH. EywK HnaK fiynuga ®;ofinamraH MetMopnunuK ëgropnuKnapuHH ypraHumga Typnu xyHapMaHgnunuK SywMnapu, TaHranap TonunraH. MacanaH, TepMH3gaH Phm TaHranapu, A^pocuëSgaH Phm maMgoHnapu, Mucp Myxpnapu, KymoH TaHranapu эca YpTa Ep geHru3u xygyg^apugaH TonunraH. YpTa Ocuë xygygnapuga xaM aHTHK gaBpgaH SomnaHraH TapaKKuëT ^apaëHnapu, mySxacu3, EywK HnaK fiynu SunaH y3Bufi SoFnuKgup. XycycaH, MunoggaH aBBanru II acpgaH SomnaS XuTofi Ba YpTa Ocuë Tapuxufi-MagaHufi Bunoaraapu SunaH caBgo, H^THMOHfi anoKanap puBO^naHuS Sopgu. OapFOHa, CyFg Ba EaKTupuara unaKHunuK KupuS Kengu. KymoHnap gaBpura (1-4 acpnap) KenuS, EywK HnaK HynuHHHr ^aHySufi

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

TapMOFHHH, myHHHrgeK, 6up KaHna MaxarnuH HHKH TapMoKgapHH Ha3opaT KH^um MaxarnuH axonu «y^ura yTgu. MatnyMKH,2019 nun 25-27 anpent KyHnapu neKHHga "Eup MaKOH, 6up nyn" hkkhhhh xa^Kapo ^opyMH 6ynu6 yTgu. Xhtoh Tama66ycu yTraH 5 nun gaBoMuga 3aMoHaBHH rao6an puBo^naHum KyH TapTu6uHHHr a^pamMac KucMura aftnaHgu. y 6yryHru KyHga Ocue, EBpona Ba A^puKaHHHr 4,4 Mnpg axonucu 6ynraH 60 gaH opTHK MaMnaKaraHH 6upnamTHpagu. y36eKHCTOH Pecny6nuKacu "Eup MaKOH, 6up ftyn" Tama66ycuHH aBBan-6omgaHOK Kynna6-KyBBaTnagu. XanKapo ^opyMga cy3naraH HyTKuga y36eKHCTOH npe3ugeHTH MapKa3HH Ocuega y3apo 6oFnuKguKHH KynaHTHpum, O3HK-OBKaT xaB^cronuru MyaMMonapuHH xan этнm, axonuHHHr h^THMOHH эxтнe:®пapннн KOHgupum, MagaHHH-ryMaHHTap Ba TypucTHK anoKanapHH puBo^naHTupumra KaparanraH KaTop MyxuM Tama66ycnapHH unrapu cypgu.

EyryHru KyHga y36eKHCTOHHH aBT0M06unb Ba TeMupftynnap opKanu ®:axoHra HHKum Macanacu gaBnaT cuecara gapa^acura KyTapungu. Xynoca khhh6 aHTraHga, y36eKHCTOH EywK HnaK fiynu aHtaHanapu 3aMupuga ffluMon, ^aHy6, fflapK Ba Fap6ra HHKaguraH gapBO3anapra эгa 6ynMOKga. 3epo, xen 6up MaMnaKaT anoKa fiynnapuHH, aBToMo6unb, xaBo Ba TeMupftyn TapMoFHHH puBo^naffrapMaft Typu6, TapaKKueTra эpнma onMaraH. X,en my6xa fiyKKH, MapKa3HH Ocue gaBnaraapuHur 6y coxagaru 6axaM^uxaT xapaKaTH Kena^aKga Kygparau Ba 6ywK gaBnaTra afinaHHmuMH3, KyxHa TypKucTOH 3aMHHga amaeTraH 6apna xanKgapHHHr ^apoBoH TypMymu ynyH 6apKapop 3aMHH aparagu xaMga KaguMHH EywK HnaK fiynu opKanu maKnnaHraH aHtaHaBuft anoKanapuMH3ra yMp6oKnftnuK 6axm этagн.

REFERENCES

1. H.^ypa6oeB, P.yMapoBa/'EyroK HnaK fiynu" TAHH, 2020 h., Amhp TeMyp mox Kynacu, 20.

2. Ruzigul, U., Nasirjan, J., Dilmurodkhakim, A., Mirshod, H., & Urozboy, E. (2020). Rationale and history of human reflections in the muslim philosophy. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(5), 1453-

3. PaMaroB, ^.C., EaparoB, P.y., KymaKOB, Oaroynna AôgynnaeBHH, BanneB, .H.A., & XacaHOB, M.H. (2022). TPAHCnOPT TH3HMH TAPAKKHËT EOCKH^^APH (y3EEKHCTOH TEMHP Hy.H TPAHCnOPTH MHCO-HH^A). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 606-

4. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Jurabayev, N., & Artikova, B. (2022, June). Constructive and optimal solutions for the formation of a stable ecological situation in the Aral Sea region of Uzbekistan. In AIP Conference Proceedings (Vol.

1458.

612.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

2432, No. 1, p. 030113). AIP Publishing LLC.Умарова, Р. Ш. (2019). Основы духовно-нравственного воспитания молодежи в трудах Абу Райхана Беруни. Проблемы науки, (4 (40)), 56-57.

5. Умарова, Р. Ш. (2020). Натурфилософия Абу Райхана Бируни. Вестник науки и образования, (4-1 (82)), 35-37.

6. Umarova, R. S. (2019). Fundamentals of spiritual and moral education of youth in the works of Abu Rayhan Beruni. Problems of science, no. 4 (40).

7. Ramatov, J., Umarova, R., Sobirova, S., & Rakhimova, M. (2022). THE PROCESS OF CIVILIZATION AND IMPORTANT CHANGES IN LIFE. Web of Scholars: Multidimensional Research Journal, 1(6), 243-246.

8. Ramatov, J., Baratov, R., Jurabayev, N., Umarova, R., & Mamajanova, G. (2022, June). Evolution of railway construction development in Uzbekistan: Past and prospects. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030011). AIP Publishing LLC.

9. Umarova, R., Tuhtaboev, E., & Temirova, S. (2022). Scientific and Theoretical Bases of Beruni's Natural Philosophy. EUROPEAN JOURNAL OF BUSINESS STARTUPS AND OPEN SOCIETY, 2(1), 13-15.

10. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Khasanov, M., Sultonov, S., & Kushakov, F. (2022). PROBLEMS OF INFLUENCE OF ISLAM ON CONSCIOUSNESS TRANSFORMATION. Academic research in educational sciences, 3(10), 591-597.

11. Умарова, Р. Ш. (2020). Роль натурфилософии Абу Райхана Бируни в развитии современной науки. Экономика и социум, (3), 685-688.

12. Абдукаримова, Г. Б., Умарова, Р. Ш., & Тухтабоев, Э. А. (2019). Взгляд западных ученых на философию Авиценны (Абу Али ибн Сина). Научный журнал, (11 (45)), 66-67.

13. Sheralievna, U. R., Juraevna, N. N., Baratovna, A. G., Vladimirovna, T. S., & Inamjanovna, R. M. (2022). EFFICIENT USE OF EDUCATIONAL OPPORTUNITIES TO ENSURE THE COMPETITIVENESS OF YOUTH. Uzbek Scholar Journal, 11, 97-101.

14. Умарова, Р. Ш., Хасанова, В. Х. (2022). БОЛА ^УКУКЛАРИГА ОИД ХАЛКАРО НОРМАЛАР ТАХЛИЛИ. Uzbek Scholar Journal, 11, 111-113.

15. Jumaniyoz Ramatov, Rozigul Umarova, Rashid Baratov, Mirshod Khasanov, Siroj Sultonov, & Fayzulla Kushakov (2022). MODERN REQUIREMENTS FOR THE SPIRITUAL IMAGE OF YOUNG PEOPLE AND ITS MANIFESTATION IN PRACTICE. Academic research in educational sciences, 3 (10), 582-586.

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

16. Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). SOCIAL ASPECTS OF PROFESSIONAL QUALITY IMPROVEMENT (ON THE EXAMPLE OF THE RAILWAY SECTOR). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 969-976.

17. PaMaroB, ^.C., BanneB, H.A., & XacaHOB, M.H. (2022). XIX ACP^A XHH^HCTOHAArH H^THMOHH - OAHCAOHH ^APAEHHAP. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1070-1078.

18. ^ypaöoeB, H. ro., KymaKOB, O. A., CyrnaHOB, C. X,., & XacaHOB, M. H. (2022). KОHOУЦHHHHK XYCYCHHTHAPH^AH XHTOH OAHCAOACHHHHr KEHrAHHmH. World scientific research journal, 9(2), 3742.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.