Научная статья на тему 'О.А.СУХАРЕВА ТАДҚИҚОТЛАРИДА БУХОРО ТАРИХИ ВА ЭТНОГРАФИЯСИНИНГ ЎРГАНИЛИШИ'

О.А.СУХАРЕВА ТАДҚИҚОТЛАРИДА БУХОРО ТАРИХИ ВА ЭТНОГРАФИЯСИНИНГ ЎРГАНИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
342
43
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Сухарева Олга Александровна / А.А.Семёнов ва М.С.Андреев Ўз ССР ФА / Ўрта Осиё давлат университети / этнограф / тарихчи / шарқшунос / Бухоро / Ўрта Осиё кийимлари / каштадўзлик коллекцсияси. / Sukhareva Olga Alexandrovna / A. A.Semyonov and M.S.Andreev FA his SSR / Central Asian State University / ethnographer / historian / Orientalist / Bukhara / Middle Asian clothing / embroidery collection.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Гули Бахритдиновна Тўраева, Феруза Холмаматовна Ўтаева, Нилуфар Ахматовна Жумаева

Мақолада тарихчи-этнограф олима Олга Александровна Сухареванинг ҳаёти ва илмий фаолияти ҳақида фикр юритилган. Шунингдек олиманинг Бухоро шаҳрида олиб борган тадқиқотлари ва докторлик диссертатсиясининг Бухоро этнографиясига бағишланганлиги ҳақида маълумот берилган . ХIХ аср охири – ХХ аср бошларида Бухоро шаҳридаги тарихий ҳаёт унинг "Позднефеодальный город. Бухара конца ХIХ начала ХХ вв.", 1962 йилда Москва шаҳрида ёқлаган докторлик диссертатсиясида, “Очерки по этнографии узбеков", “Среднеазиатское искусство вышивки (о книге Н. Исаевой-Юнусовой "Таджикская вышивка") // СЭ. 1981. Н 3., Художественные ремесла Узбекистана // Звезда Востока. 1948. Н ,Бухара. ХIХ начало ХХ в. (Позднефеодальный город и его население). М., 1966. С. 19, 21; “Позднефеодальный город Бухара конца ХIХ начала ХХ века. Ремесленная промышленность”. Ташкент, 1962; Бухара. ХIХ начало ХХ в.; “Квартальная община позднефеодального города Бухары (в связи с историей кварталов)”. М., 1976. номли асарларида ўз ифодасини топган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF HISTORY AND ETHNOGRAPHY OF BUKHARA IN THE RESEARCH OF O.A.SUKHAREVA

The article gives an idea of the life and scientific activity of the historian-ethnographer Olga Alexandrovna Sukhareva. It was also reported that the scientist conducted his research in Bukhara and that the doctoral dissertation was devoted to the Buxoro ethnography . Historical life in the city of Bukhara at the end of the XIX – beginning of the XX century its " Late feudal city. Bukhara of the late XIX-early XX centuries." "In 1962, in the doctoral dissertation I liked in Moscow, “Essays on the ethnography of the Uzbeks ", “Central Asian embroidery art (about the book by N. Isayeva-Yunusova "Tajik embroidery") / / / SE. 1981. N3., The Star of the East. 1948. N, Bukhara. XIX early XX century. (Late Feudal city and its population). M., 1966. p. 19, 21; " Late feudal city of Bukhara of the late XIX-early XX century. Craft industry”. Tashkent, 1962; Bukhara. XIX-early XX century; " The quarter community of the late feudal city of Bukhara (in connection with the history of the quarters)”. Location, 1976. in his works with the name he composed his own expression.

Текст научной работы на тему «О.А.СУХАРЕВА ТАДҚИҚОТЛАРИДА БУХОРО ТАРИХИ ВА ЭТНОГРАФИЯСИНИНГ ЎРГАНИЛИШИ»

О.А.СУХАРЕВА ТАДЦЩОТЛАРИДА БУХОРО ТАРИХИ ВА ЭТНОГРАФИЯСИНИНГ УРГАНИЛИШИ

Гули Бахритдиновна Тураева

Бухоро давлат университети Бухоро тарихи кафедраси укдтувчиси

Феруза Холмаматовна Утаева

Бухоро давлат университети Бухоро тарихи кафедраси катта укитувчиси

Нилуфар Ахматовна Жумаева

Бухоро давлат университети Бухоро тарихи кафедраси катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада тарихчи-этнограф олима Олга Александровна Сухареванинг хаёти ва илмий фаолияти хакида фикр юритилган. Шунингдек олиманинг Бухоро шахрида олиб борган тадкикотлари ва докторлик диссертатсиясининг Бухоро этнографиясига багишланганлиги хакида маълумот берилган . XIX аср охири - XX аср бошларида Бухоро шахридаги тарихий хаёт унинг "Позднефеодальный город. Бухара конца XIX - начала XX вв.", 1962 йилда Москва шахрида ёклаган докторлик диссертатсиясида, "Очерки по этнографии узбеков", "Среднеазиатское искусство вышивки (о книге Н. Исаевой-Юнусовой "Таджикская вышивка") // СЭ. 1981. Н 3., Xудожественные ремесла Узбекистана // Звезда Востока. 1948. Н ,Бухара. XIX - начало XX в. (Позднефеодальный город и его население). М., 1966. С. 19, 21; "Позднефеодальный город Бухара конца XIX -начала XX века. Ремесленная промышленность". Ташкент, 1962; Бухара. XIX -начало XX в.; "Квартальная община позднефеодального города Бухары (в связи с историей кварталов)". М., 1976. номли асарларида уз ифодасини топган.

Калит сузлар : Сухарева Олга Александровна, А.А.Семёнов ва М.С.Андреев Уз ССР ФА, Урта Осиё давлат университети , этнограф, тарихчи, шаркшунос, Бухоро , Урта Осиё кийимлари, каштадузлик коллекцсияси.

STUDY OF HISTORY AND ETHNOGRAPHY OF BUKHARA IN THE RESEARCH OF O.A.SUKHAREVA

Guli Bakhritdinovna Turaeva

Teacher of Bukhara History Department, Bukhara State University

Feruza Kholmamatovna Utaeva

Senior Lecturer, Bukhara

History Department, Bukhara State University

Nilufar Akhmatovna Jumaeva

Senior Lecturer, Bukhara

History Department, Bukhara State University

ABSTRACT

The article gives an idea of the life and scientific activity of the historian-ethnographer Olga Alexandrovna Sukhareva. It was also reported that the scientist conducted his research in Bukhara and that the doctoral dissertation was devoted to the Buxoro ethnography . Historical life in the city of Bukhara at the end of the XIX -beginning of the XX century its " Late feudal city. Bukhara of the late XIX-early XX centuries." "In 1962, in the doctoral dissertation I liked in Moscow, "Essays on the ethnography of the Uzbeks ", "Central Asian embroidery art (about the book by N. Isayeva-Yunusova "Tajik embroidery") / / / SE. 1981. N3., The Star of the East. 1948. N, Bukhara. XIX - early XX century. (Late Feudal city and its population). M., 1966. p. 19, 21; " Late feudal city of Bukhara of the late XIX-early XX century. Craft industry". Tashkent, 1962; Bukhara. XIX-early XX century; " The quarter community of the late feudal city of Bukhara (in connection with the history of the quarters)". Location, 1976. in his works with the name he composed his own expression.

Keywords : Sukhareva Olga Alexandrovna, A. A.Semyonov and M.S.Andreev FA his SSR , Central Asian State University, ethnographer, historian, Orientalist , Bukhara, Middle Asian clothing, embroidery collection.

КИРИШ

Олга Александровна Сухарева - Урта Осиё халкдари тарихи ва этнографияси буйича етук мутахассис хисобланган.

О.А.Сухарева - йирик олима ,узининг акл - заковати билан ажралиб турган: у этнограф, тарихчи, шаркшунос, филолог маданиятшунос , диншунос булган; у доимо янги ва асл материаллар тайёрлаган.Унинг ёзганларига куз югуртирсангиз, илмий ахамияти юкори тадкикотлар эканлигини куриш мумкин. Сухарева Олга Александровна 1903 йил 15 февралда Самарканд шахрида тугилган ва бутун умри давомида Урта Осиёда - асосан, Самарканд ва Тошкент шахарларида яшаган . Мактабни Самаркандда якунлади [1].

1920 йилдаги ахолини руйхатга олиш ишида катнашди. 1921 йилда Урта Осиё давлат университетига укишга кирди. 1925 йилда олийгохни шаркшунослик факултетини тугатади.Тожик тилини мукаммал урганди.Унга машхур тарихчи ва этнографлар А.А.Семёнов ва М.С.Андреевлар таълим берган [2], улар таъсирида этнографик тадкикотларни бошлайди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Сухареванинг фаолиятига доир яратилган тадкикот ва адабиётлар олима хакида кенгрок маълумот олиш имконини беради . Шаркшунос Б.В.Лунин Жданко Т.А., Б.Х.Кармишева ларнинг асарларида олиманинг автобиографияси

хакида маълумотлар берилган булса, шунингдек, Г.А.Пугаченкова, Л.И.Ремпел, А.Р.Мухаммеджоновларнинг Бухоро тарихини тадкик этишда Олга Александровна Сухареванинг тарихий-этнографик асарларидан фойдаланганликлари кузга ташланади. Мустакиллик даври тадкикотларига Ретвеладзе Э.В., Кармишева Б. Х. каби олимларнинг (К истории этнографического изучения Средней Азии в 1930-1960-е годы. Выпускники Туркестанского восточного института // Этнограф, обозрение (далее - ЭО). 2001. Н 4.), тадкикотларида олиманинг илмий асарлари асос вазифасини утаган.

МУХ,ОКАМА

Сухарева Олга Александровна узининг катта мехнат фаолиятини Самаркандда Тожик педагогика институтида бошлайди,шунингдек Урта Осиё давлат университетида тожик тилидан дарс беради.1933 йилдан Самарканд давлат университетида Тил ва адабиёт факултетида фаолият юрита бошлайди.1930-1931 йилларда тожик тилини урганиш буйича иккита китоб чоп этган.Шу даврда Олга Александровна Сухарева босмахонада (Таджикгосиздате ) адабиётларни русчадан тожикчага ,тожикчадан русчага таржима килади; баъзида Айнийнинг бир канча рисолаларини хам таржима килган.

1934 йилдан 1946 йилгача Самарканддаги Уз ССР маданият ва санъат давлат музейида ишлайди, шу билан бирга педагогика сохасида хам ишлайди, этнографиядан маърузалар укийди. Музейда ишлаган даврида О.А.Сухарева жуда куплаб маълумотлар туплайда, фондни,асосан, кийимлар ва тукувчилик буюмлари билан тулдиришга ва бойитишда фаол катнашади.Унинг мехнати самараси уларок Самарканддаги музей энг мукаммал узбек ва тожик каштадузлик коллексияси тупланган музейга айланади.Айнан мана шу каштадузликни тахлил килиш максадида О.А.Сухарева каштадузлик тарихи, унинг техникасини урганади.

О.А.Сухарева Самарканд ва унинг атрофлари , шунингдек ,Бухоро Уратепа ва бошка шахарлардаги узбек ва тожик халклари орасида булиб уларнинг этнографиясига тааллукли кенг камровли ва турли хил материаллар туплайди. У 1940 йилда Ленинградда "Пережитки анимизма у равнинных таджиков"мавзусида тарих фанлари номзодлик диссертацияси ни химоя килади [3].

1946-1967 йилларда О.А.Сухарева Тошкентга кайтиб, УЗССР ФА "Тарих ва археология" институтида катта укитувчи ундан сунг этнография кафедраси мудири лавозимида ишлайди.

НАТИЖА

О.А.Сухареванинг кейинги тадкикотлари Урта Осиёдаги сунгги урта асрлар шахарлари ва хунарманчилик турлари билан боглик булди. Олга Александровна бу сохадаги ишларни 1940 йилдан бошлаган эди, Урта Осиё Давлат Университети М.С.Андреев кул остидаги экспедитсия билан Бухорони тарихий - этнографик жихатдан урганиш уруш туфайли тухтаб колган эди. Кадимий шахардаги куп йиллик мехнат , ахоли ва турли хил кварталларни урганиш, катта ёшли кишилар билан сухбатлашиш оркали -хунармандчилик ва бошка ахоли гурухлари тугрисида, шахарнинг топографияси , тарихий асарлар , шунингдек , бошка сайёхлик маълумотлари натижасида узининг материалларини анча бойитади. Олга Александровна 1950, шунингдек , 1956 ва 1960 йилларда деярли хар йил Бухорога келиб кетарди. 1948 йилда у Бухородан ташкари , Карши ва Шахрисабзда хам булади[4].

"Бухоро" мавзусида ишлаш бошка ишлар билан хамоханг олиб борилди. Бу хакда 1955 , 1956,1958 йиллардаги хат - ёзишмаларида ёзиб колдирилган. Олга Александровна доим бошка ишлар унунг асосий мавзуда ишлашига тусик булаётганини ёзган.

Кадимий шахардаги куп йиллик мехнат , ахоли ва турли хил кварталларни урганиш, катта ёшли кишилар билан сухбатлашиш оркали -хунармандчилик ва ва бошка ахоли гурухлари тугрисида, шахарнинг топографияси , тарихий асарлар , шунингдек , бошка сайёхлик маълумотлари натижасида узининг материалларини анча бойитади. Узок мехнат натижасида Олга Александровна Урта Осиёдаги сунгги урта асрлар шахарлари хакида тарихий - этнографик монографиялар ёзди: "К истории Бухарского ханства "(Тошкент 1956); "Позднефеодальный город Бухара конца ХИХ - начала ХХ вв .Ремесленная промишленность" (Тошкент 1962); "Бухара ХИХ - начала ХХ вв : позднефеодальный город и его население " (Москва.,1966 );

О.А.Сухареванинг 1966 йилда Москвада нашр килинган "Бухара ХИХ - начала ХХ вв : позднефеодальный город и его население " номли илмий китоби куйидаги 4 булимдан иборат.

1.Бухоро шахри худуди ва топографияси, географик жойлашуви хамда табиати,бозорлар, карвонсаройлар,тарихий жойлар, кабристонлар, ахоли гузарлари, шунингдек, шахарнинг курилиш режаси хакида маълумот берилган.

2. Бухоро оилаларининг таркибий тузилиши ва ахоли сонига багишланган.

3. Тарихий адабиётларда ,айникса, тожик тилидаги манбаларда Бухоро ахолиси ва этник таркиби туркий тилли халклар ,араблар, форслар,яхудийлар, каби этник гурухлар тарихи урганилган.

4. Бухоро шахри ахолисининг ижтимоий турмуш тарзи хамда машгулотлари, хунармандчилик, савдо - сотик, катта ер эгалари, харбийлар, зиёлилар каби ижтимоий катламларнинг хаёт тарзи тахлил килинган[5].

XIX аср охири - ХХ аср бошларида жамиятнинг асосини - кишлок хужалиги ва у билан буглик булган аграр муносабатлар Бухорода яшовчи куплаб табакаларнинг ижтимоий ахволини белгилаб берарди. Пойтахт Бухорода йирик мулк эгалари истикомат килар эди; улар узларининг хусусий ерларига , куп микдордаги мол-мулкларига таянарди.

Куп сонли харбий хизматчилар табакаси , асосан , давлат хазинасини тулдириш учун карам дехконлардан соликларни ундириши хакида муаллиф фикр юритган.

Бухорода йирик диний мулклар яъни вакфлар хам мавжуд эди. Вакф мулкларидан келадиган фойда - ерлардан, ерларда ишловчи дехконлар мехнатидан келарди ва диний уламолар хисобига келиб тушарди.

Бухорода , шунингдек , яна бир ижтимоий катлам булиб , уларнинг фаолияти ер билан боглик - ер эгалари ва дехконлар( зироаткорлар)дир . Шахар ва кишлокларда ерлар уларнинг яшаш манбаи булган.

Ахолининг мухим ижтимоий катламларидан бу хунарманд - савдогарлар булиб , улар бир томондан оддий халк , кишлок ахолиси хисобланиб , кишлок хужалигида фаолият юритсаларда, иккинчи томондан узларининг маблаглари билан олдинги каторда туришарди.

"Бухоро" мавзусида ишлаш 15 йил давом этган .Унинг натижаси докторлик диссертатсияси булди. 1963 йилда Москвада СССР ФА этнография институтида "Бухара XIX - начала XX вв : позднефеодальный город и его население " мавзусида докторлик диссертатсиясини химоя килган.

Узок мехнат натижасида Олга Александровна Урта Осиёдаги сунгги урта асрлар шахарлари хакида тарихий - этнографик монографиялар ёзди: "К истории Бухарского ханства "(Тошкент 1956); "Позднефеодальный город Бухара конца XИX - начала XX вв .Ремесленная промишленность" (Тошкент 1962); (Бухорода XИX аср охири - XX аср бошларида хунармандчилик ); "Бухара XИX - начала XX вв : позднефеодальный город и его население " (Москва.,1966 ) (Бухоро XИX аср охири - XX аср бошларида.Сунгги урта асрларда шахар ва унинг ахолиси); 1963 йилда Москвада СССР ФА этнография институтида "Бухара XИX - начала XX вв : позднефеодальный город и его население " мавзусида докторлик диссертатсиясини химоя килган [6].

Бир вактнинг узида Олга Александровна кишлок ахолиси хаётини хам тадкик этади. 1950-йилларда у узбек дехконлари хаётини тадкик килувчи экспедитсияга бошчилик килади. 1955 йилда М.А.Бекжанова билан биргаликда "Айкираннинг кадимий ва хакикий ахолиси " (Наманган вилояти ) асари чоп этилади. Асосий урганилган соха советлар даврида ахолининг ижтимоий турмуш тарзи, хаётийб урганиш булган.О.А.Сухарева этнографлар В.Г. Мошковой , А.К. Писарчик ва П.А.Гончаровой билан биргаликда " УзССР да миллий декоратив (безаш ) саънати ; Текстил " (Тошкент 1954) ва 1955 йилда албом тайёрлашда иштирок этган.

Шу даврда ислом ва исломгача булган давр хамда маданиятни урганди, ва " Узбекистонда ислом " номли рисола ёзди. О.А.Сухарева доимий равишда Уз ССР ФА " Уз ССР тарихи " ёзувчилар жамиятининг аъзоси булган. У "Совет этнографияси" журналида , " СССР ФА этнография институти кискача хабарлари" ,"Урта Осиё этнографик туплами " ва бошка журналларда уз маколаларини бериб турди . Сунингдек , "Дунё халклари" туркумидаги "Урта Осиё ва Козогистон халклари " китобининг "Узбекистон " кисмини ёзишда иштирок этган.

Олга Александровна узок йиллик мехнатини янги этнограф кадрларни етиштиришга сарфлайди: йигирма йил Уз ССР ФА да ишлаб , унинг кул остида 10 дан ортик аспирант номзодлик диссертатсиясини химоя килган[7].

1968 йилдан О.А.Сухарева Москвага келиши билан СССР ФА Урта Осиё ва Козогистон халклари этнографияси институтида ишлай бошайди.Олима бу ерда Урта Осиё ва Козогистон тарихий- этнографик атласини тузиш олимлар жамиятини бошкарди. " Миллий кийимлар " номли 2-асарнинг яратилишида катнашди. Кийимлар хакида маълумотлар туплади.Атласнинг -"Марказий Осиё халклари кийимлари" номли биринчи кисмига узгартиришлар киритди (М.Наука .1979.), уни ёзганлар билан сухбатлашди. 1981 йилда Н.П.Лобачев билан биргаликда Урта Осиё кийимлари тугрисидаги манбаларни бойитишга харакат кила бошлади. Сухарева бошчилигида атласнинг якунланиши амалга ошди.

Бир вактнинг узида О.А.Сухарева узининг сунгги 4- китобини Урта Осиё шахарлари буйича "Квартальная община позднефеодального города Бухары " (в связи с историей кварталов ) (М.Наука.1976) ва туртта тематик маколаларини яратди:

1."Пережитки демонологии и шаманство у равнинных таджиков" (1975) ; 2. "Традиция семейно - родственных браков у народов Средней Азии (в порядке дискуссии)",(Урта Осиё халкларида оила ва никох анъаналари) (1978); 3. Вопросы изучения костюма Средней Азии. (1979);

4."Из истории городских и сельских поселений Средней Азии второй половиных ХИХ - начала ХХ вв " (1982 й .Турсунов билан хамкорликда )

Олга Александровна СССР ФА Шаркшунослик институтидаги "Бартолдовских чтениях " тадкикотларида хам иштирок этди.

О.А.Сухареванинг сунгги илмий асари "История Средней Азии костюма Самарканд.(второй половиных ХИХ - начала ХХ вв) " унинг вафотидан сунг дунё юзини курди. Ушбу асарда ахолининг охирги юз йилликдаги кийим -кечаклари, уларнинг тайёрланиш техникаси тугрисида батафсил маълумотлар келтирилган [8]. Олга Александровна ушбу мавзу буйича материалларни 19691973 йилларда туплаган эди.

О.А.Сухареванинг асарлари руйхати якин йилларда купайиши кутилмокда, унинг кулёзма холда сакланган "Урта Осиё халклари каштадузлиги -сузанидузлиги" асари нашр этишга тайёрланмокда.

Урта Осиё халклари этнографияси ривожи учун Олга Александровна Сухарева бекиёс ишларни амалга оширган.Бунинг самараси уларок 1941 -1945 йилларда уруш даврида фидокорона мехнати учун медали ва Уз ССР хамда Тожикистон ССР Олий Совети Президиуми фахрий ёрликлари билан такдирланган[9].

ХУЛОСА

Хулоса килиб шуни айтиш жоизки , шаркшунос, тарихчи, хариташунос, санъатшунос Олга Александровна Сухареванинг хаёти, илмий тарихий ижоди, меросини урганиш, батафсил тадкик этиш, хусусан, Бухоро шахри маданияти, турмуш тарзи, топонимикаси, хариташунослиги борасида тарихий маълумотларни тахлили янги илмий диссертацияларга асос булади.

- Олга Александровна Сухарева монографияларида Бухоро гузарлари, шахар ахолиси маданий, ижтимоий ва иктисодий хаётининг урганилиш даражаси юкори хисобланади;

- Бухоро тарихий топографияси, топонимияси ва этнонимларини урганилишида бугунги кунда кадимий шахарнинг мавзе, махалла, гузар, бозорлар, хаммомлар, хиёбон, кадамжойлар номлари ва харитасини тузишда Олга Александровна Сухареванинг Бухара. ХИХ - начало ХХ в.; "Квартальная община позднефеодального города Бухары (в связи с историей кварталов)"( М., 1976) "Позднефеодальный город. Бухара конца ХИХ - начала ХХ вв.", 1962 йилда Москва шахрида ёклаган докторлик диссертатсияси сингари асарлари бекиёс ахамиятга эга хисобланади.

Олга Александровна Сухареванинг илмий тарихий меросини урганилиши Бухоро шахри хариташунослиги, топографиясини, ахоли маданияти ва турмуш тарзини тула тасаввур килишда назарий туртки базифасини утайди.

REFERENCES

1. Жданко Т. А., Кармышева Б. X. Ольга Александровна Сухарева (некролог) // Сов. этнография (далее - СЭ). 1983. N 6. С. 158-160;

2. Кармышева Б. X. К истории этнографического изучения Средней Азии в 19301960-е годы. Выпускники Туркестанского восточного института // Этнограф, обозрение (далее - ЭО). 2001. N 4. С. 106-107.

3. Сухарева О. А. Пережитки демонологии и шаманства у равнинных таджиков // Домусульманские верования и обряды в Средней Азии. М., 1975. С. 9.

4. Сухарева О. А. Бухара. XIX - начало XX в. (Позднефеодальный город и его население). М., 1966. С. 19, 21; Она же. Позднефеодальный город. Бухара конца XIX - начала XX вв. Автореф. дис. ...д.и.н. Ташкент, 1962. С. 7; Она же. К истории городов Бухарского ханства (историко-этнографические очерки). Ташкент. 1958. С. 12.

5. Сухарева О. А. Бухара. XIX - начало XX в. (Позднефеодальный город и его население). М., 1966. С. 19, 21; Она же. Позднефеодальный город. Бухара конца XIX - начала XX вв. Автореф. дис. ...д.и.н. Ташкент, 1962. С. 7; Она же. К истории городов Бухарского ханства (историко-этнографические очерки). Ташкент. 1958. С. 12.

6. Тураева Г.Б. XIX аср охири - XX аср бошларида Урта Осиё халклари этнографияси тарихшунослиги - рус шаркшунослиги мисолида. Xоразм Маъмун Академияси 2021 №1,-б-132-135

7. Akhmatovna D. N., Bahriddinovna T. G. Traditions related to harvesting grain crops in Bukhara region (The end of XIX century and the beginning of XX century) //Academy. - 2020. - №. 6 (57).

8. Ahmadovna, Jumayeva Nilufar, Utayeva Feruza Xolmamatovna, and Turayeva Guli Bahriddinovna. "From the history of the culture of farming in the Oasis Of Lower Zarafshan." CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY 2.2 (2021): 74-80.

9. NA Jumaeva, FK Utayeva CULTURAL SPONSOR-RELATED TO BOBODEHQAN TRADITIONS AND CEREMONIES (on the example of the Bukhara Oasis) Утмишга назар журнали 2020,5 (3)

10. Djumayeva, Nilufar Akhmatovna, and Guli Bahriddinovna Turaeva. "TRADITIONS RELATED TO HARVESTING GRAIN CROPS IN BUKHARA

REGION (THE END OF XIX CENTURY AND THE BEGINNING OF XX CENTURY)." Academy 6 (2020): 39-40.

11. FK Utayeva, NA Zhumaeva THE INTERPRETATION OF THE REIGN OF MANGIT RULERS AND THEIR PERSONALITY IN PERIODICAL PRESS YTMHmra Ha3ap ^ypHann 2019, 22 (2)

12. OCHILOV, Alisher. "JEWELRYC TRADITION IS A SOURCE OF STUDY OF BUKHARA HISTORY." Bayterek Uluslararasi Akademik Ara§tirmalar Dergisi 1.1: 105-116.

13. Ochilov Alisher. "The Role of Zamanbaba Culture in The Social and Economic History of Bukhara Oasis During Bronze Age." CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY 2.4 (2021): 42-47.

14. OCHILOV, Alisher. "JEWELRYC TRADITION IS A SOURCE OF STUDY OF BUKHARA HISTORY." Bayterek Uluslararasi Akademik Ara§tirmalar Dergisi 1.1: 105-116.

15. Ochilov, A. T. "DATING OF THE ZAMANBABA CULTURE: ASED ON ARCHAEOLOGICAL SOURCES." Theoretical & Applied Science 12 (2019): 589591.

16. Kholmamatovna, Utaeva Feruza, Jumaeva Nilufar Akhmatovna, and Turaeva Guli Bakhritdinovna. "Activities and Financial Status of Bukhara Mangit Rulers in The Years Of Independence." Middle European Scientific Bulletin 11.1 (2021).

17. Bahriddinovna T. G., Nabixonovna K. F. From the history of traditional performances and national music in bukhara folk festivals //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 5. - C. 936-941.

18. Turaeva Guli Bahriddinovna and Jumaeva Nilufar Akhmatovna.The coverage of the history of domestic and foreign trade relations of the emirate of Bukhara in the memoirs of ambassador P.I. Demezon and I.V. Vitkevich . International Journal of Applied Research// ISSN Print: 2394-7500 ISSN Online: 2394-5869 Impact Facto 5.2 IJAR 2020; 6(6): 49-51 Received: 06-03-2020 Accepted: 07-04-2020

19. O'tayeva F. X AmTapxoHHH xyKMgopnap öom^apyB ^aonntfra MycTaKunnHK ÖHnnangara MaaöyoT TanKUHH,ga.Xopa3M MatMyH AKageMHacn 2021 №1,-6-80-85.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.